А) Дејства III. армије
1. Одбрана Љешничких положаја и повлачење Љешничког одреда ка с. Јошеви
Љешнички одред са Јадарским четничким одредом, у напред изнетој јачини, држао је положаје на линији: Гагино брдо – Шанац – Парлог, држећи деловима варошицу Љешницу.
14. августа, око 4.30 часова, аустриске трупе предузимају напад на Љешницу. Борба се води по улицама, али слаба наша посада убрзо је напустила Љешницу и повукла се ка Парлогу.
У 7 часова једна јака аустриска колона, наступајући преко Чокешине, потисла је десно крило Љешничког одреда и око 8 часова заузела Видојевицу (368).
Дејством непријатељске уздужне ватре са Видојевице, Љешнички одред је одбачен ка с. Јошеви, где добива наређење од команданта Дринске дивизије II. позива, да се безусловно има задржати код Јошеве на положајима: Дулића коса – Расадник, куда му је упућена и једна брдска батерија као појачање.
Пред вече 14. августа Љешнички одред је заузео одређени му положај, добивши као појачање и упућену брдску батерију.
Непријатељ није гонио.
Ноћ 14./15. августа проведена је на миру.
Јадарски четнички одред, који се борио северно од Љешничког одреда, повукао се у главноме на греду Цера.
2. Одбрана Лозничких положаја и повлачење лозничког одреда ка Јаребицама
Ојачани Лознички одред, у укупној јачини напред изнетој, држао је положаје на линији: Тршићско брдо – Руњани – Г. Добрић.
Док су се 14. августа пре подне водиле борбе на Љешничким положајима, овде је владао релативан мир.
Око 6 часова 14. августа примећено је наступање једне непријатељске колоне ка Лозници, а једне ка Љешници, из чега се закључило, да се непријатељ развија за напад.
Око 11 часова, стигао је на Грнчарско гробље командант Дринске дивизије I. позива пуковник Никола Стевановић са наређењем, добивеним од команданта III. армије, да под своју команду прими све трупе Дринске дивизије II. позива, које су према Лозници и Љешници, кад остатак трупа Дринске дивизије I. позива од Ваљева стигле у близину трупа Дринске дивизије II. позива.
У исто време командант Дринске дивизије I. позива добио је задатак, да долазеће трупе своје дивизије од Ваљева ангажује према ситуацији: или на положајима код Лознице, или на следећој одбранбеној линији код Јаребице.
Око подне 14. августа отпочео је непријатељ напад на Лозничке положаје двема колонама: левом – јачом у правцу Г. Добрића и десном – слабијом у правцу Тршићског брда.
Располажући великом бројном надмоћношћу, а ношен еланом првих дана рата после лако извршеног прелаза преко Дрине, непријатељ је, после неколико јуриша предузетих густим стрељачким стројевима, успео да заузме линију: Г. Добрић – Обреж – Тршићско брдо.
У овом времену, јаке непријатељске снаге надирале су ка Крупњу, грозећи на тај начин левом боку и позадини наших трупа у долини Јадра.
Борба на Лозничким положајима била је огорчена. И ако је непријатељ располагао знатном бројном надмоћношћу, наше су трупе издржале ову борбу све до ноћи.
Услед покривености земљишта, непријатељ је прикривено долазио до јуришних одстојања, где је увек дочекиван контра нападом наших трупа.
На положају Г. Добрић борба је вођена у мешавини прса у прса.
Командант Дринске дивизије I. позива, видећи оваку ситуацију, ставља под своју команду све трупе Дринске дивизије II. позива према Лозници и Љешници, пошто се овде налазио и његов 5. пешад. пук I. позива са дивизионом брзометне артилерије, и доноси у 20 часова одлуку о повлачењу свију трупа на нову одбранбену линију код Јаребица.
У овом циљу издаје следећу заповест:
„После данашње упорне борбе вођене на линији: Тршић – Грнчарско гробље – Г. Добрић – Видојевица, трупе Дринске дивизије II. позива, потиснуте су пред мрак знатно надмоћнијом непријатељском снагом на целој линији.
Наређујем:
Да се трупе те дивизије под заклоном мрака ове ноћи повуку позади Јаребичких положаја: Богићевића кулине – Гробље – В. Градац (334) – Мајдан.
Линију ових положаја посешће ноћас трупе Дринске дивизије I. позива које стижу из Ваљева“.
Према овој заповести, командант Дринске дивизије II. позива пуковник Драгутин Димитријевић наредио је, да све трупе на десној обали Јадра (Љешнички одред код Јошеве и део Лозничког одреда према Г. Добрићу) остану на својим положајима све дотле, док се трупе на левој обали Јадра не повуку ка Јаребицама.
Непријатељ није гонио, те су све наше трупе без узнемиравање и под заклоном ноћи одступиле на нову одбранбену линију, где су прихваћене са дошавшим појачањима из Ваљева (остатак Дринске дивизије I. позива).
Б) Дејства II. армије
1. Напад на Шабац ојачаним Шабачким одредом
Непријатељ у току 13. августа, како је напред речено, није излазио из Шапца, већ је држао и утврђивао само ивицу вароши.
У току 14. августа непрестано је пребацивао пешадију понтонима, држећи артилерију још на левој обали Саве.
Пуковник Вељковић, имајући већ наређење команданта III. армије, да нападне Шабац и заузме га, с тим да је избор времена за напад остављен њему, предузео је 14. августа у јутру потребне припреме, очекујући да овај напад изврши уз садејство Шумадиске дивизије I. позива, која се са претходницом кренула 14. августа зором од В. Бошњака ка Шапцу.
Пуковник Вељковић намеравао је да напад на Шабац изврши по овом плану:
Десно крило:
2 батаљона III. позива, са Дебанжовом батеријом, да остану на Мишарском утврђеном положају до даљег наређења.
Центар:
17. пеш. пук I. позива са дивизионом брзометне артилерије, да заузме припремни распоред за напад правцем Причиновић – Шабац.
Лево крило:
6. пешад. пук II. позива са једном брзометном батеријом и ескадроном II. позива да заузме припремни распоред за напад правцем Јевремовац – Шабац.
Заузимање припремних распореда за напад на Шабац, предузето је 14. августа у јутру.
Покрети наших трупа у циљу заузимања припремних распореда за напад, изазвали су покрете и непријатељских трупа са ивице вароши Шапца.
Око 10 часова развија се борба у сусрету на центру према 17. пешад. пуку I. позива код с. Причиновића. Пук је постепено напредовао ка Шапцу.
2. Долазак Шумадиске дивизије I. позива у рејон Шапца и обједињавање команде
Командант Шумадиске дивизије I. позива пуковник Стеван Хаџић кренувши дивизију 14. августа у јутру од В. Бошњака ка Шапцу, шаље извештај команданту ојачаног Шабачког одреда пуковнику Вељковићу, да се са дивизијом кренуо од В. Бошњака ка Шапцу, да је Шабачки одред стављен под његову команду и наређује му, да непријатељу спречава даљи прелаз а за случај непријатељског напада, да се што упорније брани до доласка Шумадиске дивизије I. позива.
Око 10 часова, чело претходнице Шумадиске дивизије I. позива стигло је код с. Лојанице, а чело главнине у висину с. Белотића.
У правцу Шапца чула се ређа артилериска ватра.
Командант Шумадиске дивизије I. позива наређује, да се претходница задржи на линији: Солине њиве – Вукошић – Орловац (146) и да дође у што тешњу везу са Шабачким одредом, а главнина дивизије да се прикупи на коти 174 северно од механе Лојанице.
Око 11 часова, пуковник Вељковић долази код команданта Шумадиске дивизије I. позива пуковника Стевана Хаџића и обавештава га о ситуацији, да се борба развила услед заузимања припремних распореда за напад, и да и сада траје.
Да би заштитио свој леви бок и расветлио ситуацију, командант Шумадиске дивизије I. позива упућује дивизиски коњички пук са десног на лево крило правцем: Корман – Жабари – Д. Врањска – Маови – Богосавац са задатком, да извиђа ка Митровици и Дрини, заклањајући леви бок дивизије.
Команданту претходнице наређује, да упути један батаљон на Мишар те да појача трупе III. позива, а главнина дивизије да се прикупи јужно од с. Вукошића.
У овом времену, у правцу Шапца чула се јака пушчана и митраљеска, и слабија артилериска ватра.
У 14 часова, командант Шумадиске дивизије I. позива добива извештај од начелника штаба III. армије, да је Љешнички одред на Видојевици нападнут и под притиском непријатељским напустио Видојевицу.
У исто време добива извештај од команданта 6. пешад. пука III. позива са Мишара, да се непријатељ развија за напад и отвара ватру на Мишарске положаје из хаубица и пољских топова са леве обале Саве и са монитора на Сави.
Командант Шумадиске дивизије I. позива наређује му да се држи на Мишару извештавајући га, да му је упућен један батаљон 11. пешад. пука I. позива као појачање и да се цела Шумадиска дивизија развија за напад на Шабац.
Пуковник Хаџић ствара овакав план за напад: Шабачки одред који је већ развијен и води борбу да послужи као ослонац, а Шумадиска дивизија I. позива да се групише и изврши напад на Шабац са југа и запада.
У овом циљу наређује:
Да 11. пешад. пук I. позива са 2 батерије избије на Корман; да 10. пешад. пук са једном батеријом наступа правцем Вукошић – Г. Врањска – Јевремовац и да избије на лево крило 17. пеш. пука I. позива; 12. и 19. пешад. пук са остатком артилерије, да се прикупи код с. Вукошића у општу резерву.
Овај план као и издата наређења саопштена су и команданту III. армије, који је у то време био код дивизиског штаба, и који је све одобрио.
Ситуација око 16 часова била је оваква:
Непријатељ се журно пребацивао скелама и чамцима преко Саве према Мишару.
Борба на фронту Шабачког одреда, нарочито према центру и левом крилу, продужавала се.
11. пешад. пук са 2 батерије креће се ка Корману.
10. пешад. пук са 1 батеријом креће се ка Јевремовцу.
12. и 19. пук са остатком артилерије избија код с. Вукошића.
У овом времену 17. пешад. пук I. позива, спуштајући се ка Беглук бари био је обасут снажном пешадиском и митраљеском ватром са ивице вароши Шапца, као и веома јаком артилериском ватром са леве обале Саве и са монитора, који су дејствовали и на Мишарске положаје.
По јачини ватре судило се, да је борба у јачем степену ангажована, али детаљнијих података командант Шумадиске дивизије I. позива није имао.
Под заштитом батаљона 11. пешад. пука, упућеног на Мишарске положаје, командант пука упутио је и своје 2 батерије на Мишар (к. 127), које су, око 17 часова, отвориле снажну ватру на непријатељске мониторе и отерале их ка Кленку. Дејство ових батерија у многоме је олакшало ситуацију 17. пешад. пука I. позива, који је заноћио према Шапцу између р. Думаче и к. 87 на путу Јевремовац – Шабац на даљини 100 – 200 м. од ивице вароши Шапца.
У овом времену командант 17. пешад. пука I. позива, који је већ подишао ка Шапцу, тражио је од команданта Шумадиске дивизије I. позива да га појача и пошаље му пешадиску и артилериску муницију, јер га непријатељ јако притискује.
На ову представку упућен је један батаљон 19. пешад. пука I. позива на појачање 17. пеш. пука I. позива.
Наступила је ноћ и борба је престала.
Шумадиска дивизија I. позива продужила је и у току ноћи прикупљање, те се општи напад на Шабац морао одложити за сутра дан (15. августа).
Око пола ноћи 14./15. августа трупе Шумадиске дивизије завршиле су развој.
Распоред свих трупа према Шапцу ове ноћи био је следећи:
Десно крило:
2 батаљона 6. пешадиског пука III. позива са Дебанжовом батеријом на Мишару;
11. пешадиски пук I. позива на левој обали Думаче од друма Мишар – Шабац у лево на коту 93. и држи везу са 17. пешадиским пуком I. позива;
Батерије на северној ивици с. Јеленче.
Центар:
17. пешадиски пук I. позива у истом распореду, у коме је прекинуо борбу, од коте 93 до Јевремовца. Батерије код Причиновића.
Лево крило:
6. пешадиски пук II. позива испред Јевремовца, а 10. пешадиски пук I. позива прикупљен код Јевремовца. Батерије код Јевремовца.
Побочница:
19. пешадиски пук I. позива на Слатини одржава везу са 10. пешадиским пуком I. позива.
Резерва:
12. пешадиски пук I. позива са остатком артилерије код с. Вукошића.
По извештају командира ескадрона Дринске дивизије II. позива, друм Шабац – Лозница био је у рукама непријатеља.
У току 14. августа прошло је тим путем ка Шапцу око 1 пука пешадије, 1 ескадрон коњице и 4 топа.
У Слепчевићу се наишло на један батаљон непријатељске пешадије, а примећено је и кретање једног батаљона од Дуваништа преко Липолиста ка Белој реци.