II. Операције српске војске
А) Бој III. армије код Јаребица
Улога III. армије у току првог дана Церске битке, остала је иста као и до ове битке тј. упорно задржавање непријатеља заплавом р. Јадра ка Ваљеву.
Заузећем Поповог парлога (406) од стране непријатеља још 15. августа у вече, и одступањем Љешничког одреда са овог положаја ка Завлаци, непријатељ је добио могућност да дејствује, или непосредно на десни бок III. армије на Јаребичкој одбранбеној линији или да се крене дубље у позадину ове армије, дејствујући ка Завлаци.
Командант III. армије рачунао је, да ће маневарска група II. армије, која треба да је већ избила на Текериш, моћи парирати ову опасност по десни бок и позадину његове армије.
1. Борба на десном крилу армије
Трупе на десној обали р. Јадра, под командом команданта Дринске дивизије II. позива, образовале су десно армиско крило и то:
1 ескадрон Дринске дивизије II. позива;
3. прекобројни пешадиски пук I. позива;
½ батаљона 5. пешадиског пука I. позива;
½ батаљона 5. пешадиског пука III. позива;
5. брдска батерија;
4. 5. и 6. пољска брзометна батерија Дринске дивизије I. позива;
1 Дебанжов топ;
Пионирски ½ батаљон Дринске дивизије II. позива;
Јадарски четнички одред (400 пушака).
Свега: 1 ескадрон; 5 ½ батаљона; 400 четника; 4 брдска, 12 пољских и 1 Дебанжов топ.
Положај на десној обали Јадра: Божино (271) – Богићевића кулине – Липовац – Симино брдо имао је два одсека:
Десни одсек: Божино – Богићевића кулине.
Јадарски четнички одред (400 пушака);
½ батаљона 5. пешадиског пука I. позива;
5. брдска батерија;
1 Дебанжов топ.
Леви одсек: Липовац – Симино брдо.
3. прекобројни пешадиски пук I. позива (3 батаљона);
4. 5. и 6. пољска батерија.
Дивизиска резерва: североисточно од к. 264.
1 батаљон 3. прекобројног пука I. позива;
Пионирски полубатаљон;
Делови батаљона III. позива.
Завојиште на утоку реке Цернице у Јадар.
Штаб дивизије на коти 264 код артилерије.
Веза са Дринском дивизијом I. позива на левој обали Јадра одржавана је преко моста на утоку р. Цернице у Јадар.
Командант Дринске дивизије II. позива тек око пола ноћи 15./16. августа сазнао је, да је Љешнички одред под командом ппуковника Димитрија Павловића дефинитивно напустио, не само Попов парлог већ и Иверак планину, и повукао се ка Завлаци, те је послао извештај команданту III. армије о тешкој ситуацији у којој се, овим напуштењем Поповог парлога, налази његов десни бок.
Командант III. армије наређује, да се о овоме извести командант Комбиноване дивизије из II. армије, чији су предњи делови још од 15. августа у подне на маршу ка Текеришу.
Командант Дринске дивизије II. позива упућује коњички ескадрон на Вел. Главу (367) западно од Поповог парлога ради везе са Комбинованом дивизијом, а у 1.30 часова 16. августа по нарочитом ордонансу официру шаље извештај команданту Комбиноване дивизије I. позива молећи га, да још у току 16. августа нападне Попов парлог и заузме га, пре но што непријатељ успе да се на њему утврди.
16. августа око 8 часова ретки непријатељски стрељачки стројеви спуштају се са Поповог парлога ка боку Дринске дивизије II. позива; 5. брдска батерија са десног одсека отвара на њих ватру.
Командант одсека упућује неколико четничких оделења кроз село Јаребице, да непријатеља нападну. У самом селу Јаребице води се борба све до подне. Непријатељ је протеран ка Поповом парлогу.
Према левом одсеку: Липовац – Симино брдо, у току 16. августа није било никакве борбе, сем што је непријатељ од времена на време тукао артилериском ватром овај одсек.
Потпуковника Павловића, који је са Љешничким одредом одступио ка Завлаци, упутио је командант III. армије у правцу ка с. Југовићи, с тим, да се стави на расположење првом команданту на кога на томе правцу наиђе. Доцније му је наређено да се врати у армиску резерву позади М. Градца.
У 14.30 часова добивен је извештај од командира коњичког ескадрона Дринске дивизије II. позива са коте 287 (јужно од с. Југовићи), да наша пешадија (не зна из које дивизије) наступа ка југоисточним падинама Цера и да у истом правцу падају и наша артилериска зрна са Текериша. Непријатељско десно крило протеже се до В. Главе (367), а у селу Југовићи налази се наш 3. пешад. пук I. позива, где је и командант Моравске дивизије I. позива.
Око подне 16. августа примећено је кретање непријатељских пешадиских одељења од Поповог парлога ка Рајином гробу.
Командант Дринске дивизије II. позива наређује команданту десног одсека, да упути ка Парлогу довољно јака пешад. оделења а команданту левог одсека, да упути ка Бобији (442) што јача одељења са задатком, да изврше насилно рекогносцирање, да непријатеља нападну и омету у његовом наступању гребеном Иверка.
Око 13.20 часова развија се јака борба на фронту Парлог – Бобија која траје до 17.30 часова.
Овај напад, потпомогнут 5. брдском батеријом са десног одсека, зауставио је покрет једне непријатељске колоне са Поповог парлога ка В. Глави.
Пошто непријатељ овог дана до 16 часова није нападао на фронт Дринске дивизије II. позива, већ је дејствовао само артилериском ватром и то веома слабо, јер су му батерије биле и сувише далеко, то је артилерија Дринске дивизије II. позива овог дана била у могућности, да својом ватром садејствује Дринској дивизији I. позива, тукући косом ватром непријатељску пешадију која је наступала левом обалом р. Јадра против ове дивизије.
Око 16 часова, непријатељ се развија према левом одсеку Дринске дивизије II. позива: Липовац – Симино брдо, потискује наше извиђачке делове испред Јаребичке цркве и почиње привлачити и своје резерве.
Дејством пољске артилерије, непријатељ је заустављен и око 17 часова настаје затишје.
Међутим, непријатељ се за то време прикупљао код Јаребичке цркве и припремао да изврши напад на фронт: кота 264 – Липовац.
У 18.20 часова предузима снажан напад на западне падине Симиног брда и на њих избија, потискујући наше предстражне делове.
Напомена. У ово време, командант Дринске дивизије II. позива добива заповест од команданта III. армије за повлачење трупа целе III. армије на Завлачке положаје.
Чим је непријатељ почео избијати уз западне падине Симиног брда, отворена је на њега из ровова јака пешадиска и митраљеска ватра. Без обзира на губитке, непријатељ је напредовао приближујући се нашим рововима.
Предузете су све припреме за одбијање непријатеља и евентуални контра напад: избачене су обе пољске батерије на предњи нагиб положаја и привучена општа резерва северно код к. 264.
У 18.40 часова, непријатељ полази на јуриш са одстојања 500 – 600 метара. Сви митраљези и сва оруђа стављена су била у дејство. Ватра је била паклена. У силном налету, непријатељ се приближио на 200 – 300 метара од наших ровова.
У томе моменту наша ватра била је поражавајућа за непријатеља. Настало је колебање. Напред није смео, на месту остати није могао, те је одједном окренуо леђа и сјурио се у долину Јадра.
Око 19.20 часова борба је на фронту Дринске дивизије II. позива била завршена.
Наше су трупе одржале своје положаје, али услед добивеног наређења за повлачење ка Завлачким положајима, почело је припремање трупа за извршење добивеног наређења.
2. Борба на левом крилу армије (прилог IV.)
Трупе на левој обали р. Јадра, под командом команданта Дринске дивизије I. позива образовале су лево армиско крило и то:
Дрински дивиз. коњички пук (2 ескадрона са 2 митраљеза);
6. пешадиски пук I. позива;
1 брдска батерија;
7., 8. и 9. пољска брзометна батерија Дринске дивизије I. позива;
Пионирски полубатаљон Дринске дивизије I. позива.
Свега: 2 ескадрона, 4 ½ батаљона, 4 брдска и 12 пољских брзометних топова.
Ова снага распоређена је на положају: Пушкаревац – Мајдан, са предњим положајем на В. Градцу.
Као општа резерва за цео фронт III. армије на М. Градцу позади Пушкаревца биле су ове трупе:
5. пешадиски пук I. позива (2 ½ батаљона);
1 батаљон 5. пешадиског пука III. позива;
1., 2. и 3. пољска брзометна батерија Дринскс дивизије I. позива;
½ пољске брзометне батерије Дринске дивизије II. позива.
Ово су оне трупе, које су са левог крила Лозннчких положаја повучене, као што је напред речено.
У 4.45 часова 16. августа патроле, упућене од стране команданта 4. батаљона 6. пешадиског пука I. позива са В. Градца, дошле су у додир са непријатељем на левој обали Ступничке реке.
У 5.30 часова патроле, упућене од стране команданта 2. батаљона 6. пешадиског пука I. позива са Мајдана ка с. Ступници, наишле су на јача непријатељска одељења у покрету ка коси јужно од В. Градца.
Непријатељ се развијао за напад.
У 6 часова, наша два брдска топа са В. Градца отварају ватру против непријатељске пешадије код с. Слатине.
Око 7 часова, 2 пољске батерије (8. и 9.) отварају ватру на пешадиска непријатељска одељења, која су наступала ка крајњем левом крилу положаја у правцу Мајдана.
Око 10 часова, једна батерија из опште резерве, пласирана на М. Градцу, отвара ватру на непријатељску пешадију, која наступа левом обалом Јадра ка Јаребичкој цркви.
У ово време, непријатељ је подилазио предњем положају на В. Градцу, тежећи да обухвати 4. батаљон 6. пешадиског пука I. позива са левог крила.
На даљини од 800 – 1000 метара почиње пешадиска ватра. Непријатељска пешадија постепено напредује. Потпомагана својом артилеријом, она подилази до 150 – 200 метара од наших ровова на В. Градцу.
У овом времену, непријатељска пешадија подилази и од Селишта ка десном крилу В. Градца. Ову пешадију туче наша пољска батерија са М. Градца. Напад непријатељски на В. Градац одбивен је.
На крајње лево крило главног положаја ка Мајдану, који је бранио 2. батаљон 6. пешадиског пука I. позива са 9. пољском батеријом, непријатељ напада са ½ батаљоном и 2 митраљеза. Борба је јако ангажована. Упућује се појачање: допунски батаљон 17. пешадиског пука I. позива и 2 брдска топа ка Мајдану.
Јака и упорна борба траје до 13 часова. Напад непријатељски на Мајдан је такође одбивен.
Око 14 часова, непријатељ са прикупљеном и ојачаном пешадијом понова предузима напад. На целом фронту Дринске дивизије I. позива води се огорчена борба. Пуковска резерва је утрошена, сем једне пионирске чете. Дивизиска резерва није ми постојала. У армиској резерви остало је свега неколико чета III. позива, јер је 5. пешадиски пук I. позива (2 ½ батаљона) развијен на Пушкаревцу, а тако исто и пољске батерије, а 5. пешадиски пук II. позива са последња 2 ½ батаљона упућен је раније на појачање Рудничког четничког одреда ка Крупњу.
Ситуација је била критична. В. Градац је пао. Непријатељ предузима напад на Пушкаревац. Последња пионирска чета излази на положај и отвара јаку ватру; 8. пољска батерија дејствује с картечног одстојања; пожртвовање официра и војника је јединствено.
Благодарећи свему овоме, непријатељски напад и јуриш на Пушкаревац је одбивен.
3. Борба у рејону Крупња
5. пешадиски пук II. позива (2 ½ батаљона), упућен 15. .августа у вече из армиске резерве са М. Градца правцем Завлака – Крупањ на прихват и појачање Рудничког четничког одреда који је одступио од Крупња, дошао је са својим патролама 16. августа у јутру у везу са четничким одредом на Доловском брду.
Кад је командант 5. пешадиског пука II. позива дошао на Дренов остењак, затекао је овакву ситуацију: Непријатељ држи Крупањ. Руднички четнички одред је на Доловском брду на западној страни р. Ликодре. На источној страни ове реке нема никаквих наших трупа.
Према томе упућује један батаљон, да са једном четом поседне Милутинов гроб; са једном четом Мрамор, а са две чете коту 475 јужно од Дреновог остењака, и да предузме извиђање у правцу планине Јагодње и Кулине.
Команданту Рудничког четничког одреда наређује, да са свима придатим му деловима (1 чета 3. прекобројног пешадиског пука и трупе III. позива) поседне Велике њиве и Миљковац северозападно од Крупња и да спречава непријатељско надирање западном страном реке Ликодре.
Остатак пука (6 чета са 3 митраљеза), командант 5. пешадиског пука II. позива задржава у резерви на Дреновом остењаку.
У 7 часова 16. августа, извршено је поседање ових положаја, и о непријатељу се сазнало:
Са Шапца (835) на путу Љубовија – Крупањ, спуштају се два батаљона.
У Крупњу непријатељска коњица (до 2 ескадрона).
Према Крупњу, наша снага је била око: 2200 пушака, 3 митраљеза и 2 брдска топа.
Непријатељска снага ценила се на 8 – 10 батаљона са одговарајућим делом артилерије и 2 ескадрона коњице.
Командант 5. пешадиског пука II. позива решила се, да непријатеља нападне правцем преко с. Бањевца, да га тиме обмане о својој снази и натера на развијање, те тиме добије што више у времену, док се бој код Јаребица не заврши.
Напад је отпочет око 10 часова и текао је успешно. Непријатељ је задржан и почео се развијати на левој обали Богошничке реке.
Око 13 часова, десно крило на Миљковцу (545) нападнуто знатно надмоћнијом снагом, почиње попуштати.
У овом времену непријатељ, са снагом 3 – 4 пута већом од наше, почиње обухватати и лево крило, те се трупе овог крила у нереду почињу повлачити на своје старе положаје ка Милутиновом гробу и Мрамору, али се ни овде нису могле задржати.
Услед јаке кише, која је почела падати, развучености фронта и испресецаности земљишта, трупе су биле испуштене из руку старешина.
У току повлачења око 15 часова, добивено је наређење од команданта III. армије да се непријатељ мора одбити и протерати преко Јагодње планине. У исто време добива се извештај, да се шаљу појачања из Завлаке: 2 чете допунских трупа I. позива и једна Дебанжова батерија од 5 топова.
Стање овог одреда било је критично. Пред вече скупљено је од целог одреда само 400 људи са 3 митраљеза и 2 брдска топа на Равном брду јужно од с. Бела Црква.
Упућена појачања: 2 допунске чете и 5 Дебанжових топова, избила су пред вече 16. августа на Недино брдо јужно од Завлаке.
Непријатељ није гонио, већ се задржао на Дреновом остењаку и Кулишту.
Ноћ 16./17. августа проведена је на миру. Трупе, које су одступале од Крупња, прикупљале су се на линији: Недино брдо – Равно брдо.
Са непријатељске стране у овој борби учествовали су: 26. и 28. домобрански пук.
Пошто није успео да бој на фронту III. армије код Јаребица 16. августа заврши у своју корист, непријатељ је успео тога дана, да разбије наш Крупањски одред и да отвори себи путеве:
Крупањ – Ликодра – Завлака;
Крупањ – Бастав – Осечина, и
Крупањ Шљивова – Пецка.
Према оваквој ситуацији, и ако је III. армија првог дана Церске битке 16. августа у боју код Јаребица непријатеља тактички тукла, јер је све његове нападе на фронт Јаребичке одбранбене линије одбила, ипак је, у стратегиском смислу, овај бој изгубила, јер није имала никакве резерве да парира непријатељски успех на правцима од Крупња, који су угрожавали не само бок већ и дубљу позадину III. армије.
4. Повлачење III. армије на нову одбранбену линију код Завлаке
У штабу III. армије било је јасно, да непријатељ на фронт армије само притискује, а тежња му је да, маневром преко Крупња, обиђе не само лево крило Јаребичке одбранбене линије, већ и да удари у леви бок и позадину III. армије.
Требало је имати свежих трупа за парирање овог удара, али таквих трупа није било, јер не само да није постојала више никаква армиска резерва, већ ни дивизиских резерви није било. Команданти Дринске дивизије I. и II. позива, одбијајући непријатељске нападе на додељене им одсеке на Јаребичкој одбранбеној линији у току боја код Јаребице 16. августа, маневрисали су са слабим пуковским резервама.
У 16.45 часова, командант III. армије извештава телефоном Врховну команду о ситуацији, наглашавајући да је стање III. армије, и ако је одбила све непријатељске нападе на фронт армије, више него критично, услед надирања јаке непријатељске снаге од Крупња ка Завлаци и Осечини.
У 17 часова добивен је извештај од команданта 5. пешадиског пука II. позива следеће садржине: „Ствар је пропала. Изгледа, да ће ми и одступница бити одсечена на Завлаку“.
У ово доба командант III. армије шаље Врховној команди извештај: „Непријатељ у јачини једне дивизије наступа правцем Крупањ – Завлака. Наше трупе на томе правцу повлаче се. Остале су трупе ангажоване на фронгу“.
Одступање дакле III. армије са Јаребичке одбранбене линије било је неминовно и неодложно, и то на такав положај који би и правац од Крупња фронтално затварао.
Два су положаја стајала на расположењу:
1. Код Завлаке на линији: Марјановића вис – Рађевски камен – Баштавско брдо.
2. Код Осечнне на линији: Белутак – Бадан – Попово брдо – Кик – Млађеви (Кик).
Да би се одржала веза са II. армијом, чија маневарска група (Комбинована и Моравска дивизија I. позива) бије бој код Текериша, командант III армије одлучује се на повлачење ка положајима код Завлаке, и у 17.30 часова издаје следећу заповест:
„По добивеним извештајима, једна јака непријатељска колона наступа од Крупња ка Завлаци и потискује наш одред који се налази на Дреновом остењаку.
Непријатељ надире исто тако и на цео фронт армије.
Према оваквој ситуацији, армија ће заузети нов положај код Завлаке, на линији: Марјановића вис – Равнајски вис – к. 263 – Гробље – Рађевски камен – Шумар.
Наређујем:
Леви одсек, под командом команданта Дринске дивизије I. позива пуковника Николе Стевановића, повућиће се под борбом Завлаци и заузеће положај Рађевски камен са фронтом: Гробље – Шумар.
Десни одсек, под командом команданта Дринске дивизије II. позива пуковника Драгутина Димитријевића, повућиће се под борбом десном обалом Јадра и заузеће положај: Марјановића вис – к. 241 – к. 245 – до Гробља.
За заштиту левог бока, командант Дринске дивизије I. позива наредиће шта треба.
Армиски штаб биће у Завлаци, а после код трупа на положају.
Батаљон на Симином брду, да се спусти на друм Јаребице – Завлака и да осигура повлачење целокупне артилерије са левог одсека“.
Повлачење трупа III. армије са Јаребичких положаја ка положајима код Завлаке, извршено је под заклоном ноћи 16./17. августа без узнемиравања од стране непријатеља.