1. Бој код Текериша (први дан)
Борбе на фронту Комбиноване дивизије
16. августа у 7.30 часова, командант Комбиноване дивизије видећи целокупну ситуацију на фронту своје дивизије, узима команду у своје руке и наређује следеће:
а) Да хаубички дивизион од Кривајског манастира одмах дође на Радоњића брдо и дејствује на фронт Скакалиште – Тројан – В. Глава;
б) Да 5. прекобројни пук са три батаљона одмах дође од Кривајског манастира на Кик у дивизиску разерву, а један батаљон да остави на Кривајској коси.
Јужно од Комбиноване дивизије било је десно крило III. армије (Дринска дивизија II. позива), и од ње је добивен извештај да држи на десној обали Јадра линију: Симино брдо – Гробље
(237) – Богићевића кулине и да је непријатељ још синоћ (15. августа) заузео Попов парлог (406) на планини Иверку.
У исто време командант Дринске дивизије II. позива моли команданта Комбиноване дивизије, да у току 16. августа нападне Попов парлог и заузме га пре но што се непријатељ на њему учврсти.
Официру, који је донео овај извештај, дати су податци о ситуацији Комбиноване дивизије код Текериша, а што се тиче заузећа Поповог парлога наглашено је, да је то правац Моравске дивизије I. позива, која већ стиже и развија се јужно од Комбиноване дивизије.
Извештавајући о ситуацији и команданта своје II. армије, командант Комбиноване дивизије наглашава, да би корисно било упутити један пук Моравске дивизије I. позива ка Поповом парлогу (406), ради осигурања левог бока његове дивизије и десног бока III. армије, а остатак Моравске дивизије I. позива да се упути у напад правцем: Накучани – Двориште – Косанин град.
У 9.20 часова, командант Комбиноване дивизије наређује команданту 5. прекобројног пука, да онај батаљон са Кривајске косе упути преко Румске на Чуку (261) и Скакалиште (268) у циљу осигурања десног бока дивизије.
Ситуација око 10 часова
Командант II. армије ђенерал Степан Степановић долази на Кик.
У овом времену дошао је на Кик 5. прекобројни пук, те му је наређено да заузме положај Кик – к. 325 југозападно од Кика.
У 10.15 часова отпочело је дејство хаубичког дивизиона са Радоњића брда.
Непријатељска артилериска ватра против 6. прекобројног пука на левом крилу била је све јача, те је пук почео трпети врло велике губитке.
Сви команданти батаљона и врло велики број официра били су већ избачени из строја, што је учинило да пук у 10.30 часова отпочне одступање у нереду ка Кику и к. 325.
Ово повлачење 6. прекобројног пука повукло је за собом повлачење целе борбене линије.
2. прекобројни пук одступао је у доста добром реду ка Кику, али је 7. батерија оставила на Парлогу један топ и једну кару, које није могла извући.
1. прекобројни пук одступао је постепено ка Радоњића брду.
4. батаљон 5. прекобројног пука, који је са Кривајске косе кренуо у 10.40 часова ка Чуки и Скакалишту, наишао је у с. Румска на неке непријатељске делове и напао их, заробивши командира 8. чете 28. ландверског пука са 50 војника.
Избивши на Чуку и Скакалиште, овај је батаљон ухватио везу са једним ескадроном из Коњичке дивизије.
Око подне 16. августа, командант II. армије наређује команданту Комбиноване дивизије усмено, да пукове прикупи и утврди се на положајима подесним за упорну одбрану, а ако се појави подесна прилика, да предузме напад на Тројан.
Према овоме командант Комбиноване дивизије наређује, да се 1. и 2. прекобројни пук прикупе на положај Кривајска коса – Радоњића брдо; 5. прекобројни пук, да остане на положају Кик – кота 325, а 6. прекобројни пук да се прикупи позади 5. прекобројног пука у дивизиску резерву.
У 13.30 часова добивен је извештај од команданта 3. коњичког пука Коњичке дивизије, да има задатак одржавања везе са Комбинованом дивизијом, да је прешао преко с. Волујца до Скакалишта и ту дочекао једну непријатељску колону, која је наступала од Десића ка Дворишту, да ју је разбио и потиснуо уз Цер и да је са својим стрељачким стројем допро до Тројана. У исто време јавља, да Коњичка дивизија дејствује преко Дворишта ка Церу.
По истом ордонансу, који је донео овај извештај, командант Комбиноване дивизије наређује команданту 3. коњичког пука, да држи у својим рукама Скакалиште.
У исто време добивен је и извештај од командира ескадрона Комбиноване дивизије који је извиђао и осигуравао десни бок дивизије, да непријатељ услед дејства Коњичке дивизије одступа ка Десићу.
У овом времену примећено је одступање непријатеља и са Лисине, те командант Комбиноване дивизије наређује команданту 5. прекобројног пука, да одмах упути један батаљон у насилно рекогносцирање ка Тројану, а остали батаљони да буду спремни за покрет, па ако се добију повољни податци, да се одмах крену и они ка Тројану.
Батаљон 5. прекобројног пука, упућен у насилно рекогносцирање са Кика ка Тројану, дочекан је непријатељском ватром са Парлога и вратио се натраг на Кик.
У 15.50 часова наређено је, да 5. прекобројни пук остане на своме положају на Кику, јер лево од њега долазе 1. и 2. пешад. пук из Моравске дивизије I. позива.
До мрака 16. августа на фронту Комбиноване дивизије није било озбиљне борбе.
Око 18 часова стигао је на Кривајску косу 17. пешадиски пук I. позива са дивизионом брзометне артилерије, који се из састава Шумадиске дивиз. I. позива кретао у састав своје III. армије у долини Јадра.
Командант Комбиноване дивизије наредио је, да се дивизион пласира на Радоњића брду, а пук да заноћи на Кривајској коси.
Око 20 часова стигао је на Кривајску косу и 6. пешад. пук II. позива са једном пољском батеријом, који се такође из састава Шумадиске дивиз. I. позива кретао у састав своје III. армије.
Командант Комбиноване дивизије наредио је, да овај пук заноћи позади Кика, код дивизиске резерве.
У 20.30 часова, командант Комбиноване дивизије издаје заповест за одсудну одбрану положаја: Кривајска коса – Радоњића брдо – Кик – кота 325.
Коњички ескадрон на Старим виноградима северно од с. Волујца извиђа ка Шапцу, Липолисту и ка Церу.
Десно крило:
1. прекобројни пук са једним пољским дивизионом и две хаубичке батерије, заузима и брани одсек од коте 243 на Кривајској коси до јаруге између Кика и Радоњића брда.
Лево крило:
5. прекобројни пук са једним пољским дивизионом и једном хаубичком батеријом, заузима и брани одсек од поменуте јаруге до села Помијаче.
Чим 2. пешад. пук Моравске дивизије I. позива поседне коту 325 и Помијачу, тада лево крило да буде до Кика закључно.
Општа резерва:
2. и 6. прекобројни пук, пионирска чета и два вода болничара.
За осигурање десног бока, да командант 6. прекобројног пука одреди један батаљон на Кривајској коси.
Команданту 17. пешад. пука I. позива и команданту 6. пешад. пука II. позива наређено је, да се сутра 17. августа зором крену у састав своје III. армије.
У оваквом распореду заноћила је Комбинована дивизија 16./17. августа не узнемиравана од стране непријатеља.
Борбе на фронту Моравске дивизије I. позива
16. августа у 2 часа Моравска дивизија I. позива кренула се са претходницом (3. пешадиски пук и једна пољска батерија) од Михаиловог гроба ка Текеришу, а са главнином дивизије од с. Каменице, где је дивизија, као што је напред речено, задржана на великом одмору 15./16. августа, после форсираног марша од Уба у току 15. августа.
Око 4 часа, главнина дивизије избија на Михаилов гроб, где је стигао и командант Комбиноване дивизије, који је ишао ка својој дивизији на Текеришу.
После извесног саветовања са командантом Моравске дивизије I. позива ђенералом Илијом Гојковићем о заједничком раду у духу армиске заповести од 15. августа, командант Комбиноване дивизије ђенерал Михаило Рашић отишао је ка Текеришу.
Око 6 часова, кад се главнина Моравске дивизије I. позива кретала ка Текеришу, видело се распрскавање шрапнела према Церу.
Командант Моравске дивизије I. позива одлази ка свом претходничком пуку и тамо добива извештај од команданта Комбиноване дивизије, да се налази на Кику и да има извештај од команданта III. армије, да је непријатељ још синоћ 15. августа заузео Попов парлог (406), те га моли да дође лично или да пошаље начелника штаба ради споразума о заједничком раду.
Око 7 часова, командант Моравске дивизије I. позива долази на Кик и цени ситуацију овако:
Непријатељ држи источне огранке Цера и Иверка и преседлину међу њима – Рашуљачу.
Тројанов град, ретком шумом покривен и везан за Парлог (368), био је у овом времену разбојиште – на њему се водила борба.
Од Парлога, доста широка и дуга коса спушта се ка Кику, одакле артилерија Комбиноване дивизије прикива непријатеља за његове плитке, и без настрешница, ровове.
Рајин гроб, предвојен седлом од Вел. главе, друга је тачка непријатељског распореда.
В. глава је положај за један батаљон, али у вези са косом која преко Спасовина и Беглука силази у р. Церницу, она је страшан положај у односу на коту 330 и 325 код Текериша.
Непријатељ је држао В. Главу – Рајин гроб, а поједини војници примећени су и на Рашуљачи.
(Ово је вероватно било развијање 9. непријатељске дивизије, која је 15./16. августа заноћила код с. Милине).
Командант Моравске дивизије I. позива одлучује се на развој своје дивизије, јужно од Комбиноване дивизије, за напад на фронт Спасовине – Беглук.
У овоме циљу око 8 часова наређује:
а) 3. пешадиском пуку, који је избио на коту 325, да се развије и наступа ка Беглуку. Његова батерија да га прати;
б) 1. и 2. пешадиском пуку, који су око 9 часова стигли код коте 325, да се развију на фронту кота 325 – 330 и да очекују наређење за покрет ка Спасовинама;
в) 16. пешадиском пуку, да се свије у резерву позади коте 325;
г) Артилериском пуку, да пласира артилерију на коти 325 и 330 тако, да потпомаже наступање дивизије на фронту Спасовине – Беглук.
Око 10 часова, кад је Моравска дивизија I. позива већ била развијена за напад, добивен је извештај од одржача везе са Комбинованом дивизијом, да су 1. 2. и 6. прекобројни пук, услед јаке непријатељске ватре, одступили на последње огранке Цера и да је потребно, да се Моравска дивизија I. позива што пре развије.
У овом времену, према Комбинованој дивизији, борба се водила свом жестином. Две непријатељске батерије са Рашуљаче снажно дејствују против левог крила Комбиноване дивизије.
У 11.30 часова командант II. армије, који се тада налазио код Моравске дивизије I. позива, наређује да Моравска дивизија предузме напад у правцу Поповог парлога (406), наглашавајући да ће и Комбинована дивизија, чим се прикупи, нападати непријатеља према себи.
1. и 2. пешадиски пук већ су били добили наређење за развијање ка Спасовинама од свога команданта дивизије, који је отишао ка 3. пешадиском пуку.
Око подне, 1. и 2. пешадиски пук развили су се за покрет са фронта кота 315 – 330 ка Спасовинама, а у овом времену 3. пешадиски пук избија на Беглук.
Командант Моравске дивизије I. позива, дошав код 3. пука, наређује да се пук на Беглуку утврди и брани га, док се ситуација не разјасни.
Нешто јужно од Беглука налази се Љешнички одред (2 батаљона и 1 брдска батерија) из састава III. армије, који је известио команданта Моравске дивизије I. позива да има наређење од команданта III. армије, да се јави на овом правцу првом команданту на кога наиђе. Командант Моравске дивизије I. позива издаје му наређење, да остане на коси јужно од Беглука и да штити леви бок његове дивизије, одржавајући у исто време везу са III. армијом.
У 14.20 часова, командант Љешничког одреда извештава команданта Моравске дивизије I. позива, да по накнадном наређењу команданта III. армије одлази на положај Мали Градац у армиску резерву.
На овај начин веза Моравске дивизије I. позива са III. армијом била је прекинута, а и леви бок 3. пука откривен.
Око 15 часова, 1. и 2. пешадиски пук постепено наступају ка с. Југовића. У том времену, непријатељ отвара врло јаку артилериску ватру на 3. пешадиски пук на Беглуку, а против 1. и 2. пешадиског пука од Југовића предузима контра напад.
Према истакнутом 3. пешадиском пуку, као и на целом фронту дивизије, развија се јака артилериска, митраљеска и пешадиска ватра.
Око 19 часова, непријатељ је већ на јуришном одстојању према 1. и 2. пешадиском пуку и прикупља се да јуриш изврши, али га је паклена ватра 3. пешадиског пука са Беглука приковала на месту.
Наступила је ноћ, а остало се на јуришном одстојању у непосредном додиру са непријатељем.
Око 23 часа непријатељ је покушао ноћни напад на десно крило дивизије, али је после јаче пешадиске ватре одбивен и повукао се на косу код Југовића, тако да са њиме, у току ноћи, додира није било. Моравска дивизија I. позива заноћила је 16./17. августа: са 3. пуком на Беглуку, са 1. и 2. пуком према с. Југовића, а са 16. пуком у дивизиској резерви позади десног крила.
2. Дејства II. армије у рејону Шапца
а) На фронту Коњичке дивизије
Командант Коњичке дивизије ценио је ситуацију 16. августа у јутру овако:
Непријатељ држи Шабац и комуникацију Шабац – Слепчевић – Љешница.
Гребеном Цера оперише једна непријатељска колона у јачини једне дивизије, а на правцу Цуљковић – Грушић налази се један здружени одред од 2 пука пешадије, 2 – 3 батерије и 3 ескадрона коњице.
Лево се има веза са Комбинованом дивизијом, која избија на Текериш ради напада гребеном Цера.
Десно се има веза са Шумадиском дивизијом I. позива, која је на линији: Заблаће – Вучевица – Кујевица и има задатак да напада на Шабац.
Према оваквој ситуацији, а у духу добивеног задатка од команданта II. армије, командант Коњичке дивизије одлучује се да дејствује против непријатељског здруженог одреда на правцу Цуљковић – Грушић са тежњом, да га разбије или задржи.
У овом циљу, у 6 часова, издаје усмену заповест команданту 3. коњичког пука, да одмах одмаршује на Осоје (Стојковац) јужно од с. Волујца, да ухвати везу са Комбинованом дивизијом и тамо се задржи ради заштите десног бока те дивизије од непријатељског здруженог одреда на правцу Цуљковић – Грушић.
Командант Коњичке дивизије, у 6.30 часова, креће главнину дивизије са положаја Столице преко с. Бојића ка Слатини (205), где стиже у 8 часова.
Нашавши на Слатини Шумадиски дивизиски коњички пук, који је од свог команданта дивизије добио задатак да иде на Старе винограде (239) северно од Волујца, у циљу заштите левог бока своје дивизије, командант Коњичке дивизије прима овај пук под своју команду и наређује команданту пука да иде на Осоје, куда је отишао и 3. коњички пук и да му садејствује у заштити бока Комбиноване дивизије, пошто ће главнина Коњичке дивизије штитити леви бок његове Шумадиске дивизије I. позива.
На Слатини, командант Коњичке дивизије нашло је такође и побочницу Шумадиске дивизије I. позива (19. пешадиски пук са једном пољском батеријом), те и њу ставља под своју команду и наређује команданту ове побочнице, да садејствује Коњичкој дивизији у нападу на непријатељски здружени одред, који се налази на правцу Цуљковић – Грушић.
О свему овоме командант Коњичке дивизије послао је извештај команданту Шумадиске дивизије I. позива, а у 9.30 часова издаје ову заповест за напад:
а) Лева колона:
19. пешадиски пук I. позива са једном пољском батеријом наступа са свог садашњег положаја код Слатине правцем: Грушин гроб – Радловац – Маџарско гробље.
б) Десна колона:
4. коњички пук са митраљеским одељењем и једном коњичком батеријом, под командом команданта II. коњичке бригаде, наступа са Слатине правцем: Бели камен – коса југозападно од с. Добрића.
в) Резерва:
2. коњички пук и једна коњичка батерија остаје на Слатини (205) на расположењу команданта дивизије.
Наступање предузети одмах.
Команданту 3. коњичког пука послато је писмено наређење, да са Осоја наступа правцем с. Десић – Бобија (372).
Командант Коњичке дивизије креће се са десном колоном придавши јој један батаљон 10. пешад. пука од два батаљона тога пука, које је командант Шумадиске дивизије I. позива упутио од Јевремовца ка Слатини, ради појачања побочнице (19. пеш. пук), тако да је само један батаљон 10. пука отишао на Слатину.
Напомена.
Командант Шумадиске дивизије I. позива још није био добио извештај, да је командант Коњичке дивизије предузео осигурање његовог левог бока и да је ставио под своју команду његове напред наведене јединице.
Растерујући пред собом слабије непријатељске делове, десна колона Коњичке дивизије око 11.30 часова избија на косу Шибови – Бели камен, а лева колона, протерујући слабије непријатељске делове, постепено наступа правцем: Гушин гроб – Брестовац.
У овом времену добивен је извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива, да ће данас 16. августа предузети напад на Шабац.
Услед овога, командант Коњичке дивизије зауставља даљи покрет својих колона, очекујући резултат Шумадиске дивизије I. позива у нападу на Шабац, а осигуравајући јој за то време леви бок.
Али, око 13 часова, предњи делови десне колоне (4. коњички пук) на Шибовима буду нападнути од стране иепријатеља са положаја Радловац – Дуга шума, тако да је око 16 часова ситуација ове колоне била критична.
Командант Коњичке дивизије упућује 2. коњички пук са коњичком батеријом из дивизиске резерве правцем Слатина – Варна – Бели камен са задатком, да непријатеља нападне у леви бок.
Овим маневром задржан је непријатељски напад на десну колону. Лева колона (19. пешад. пук) у овом времену налази се на положају Брестовац без дејства, упутивши само једну чету на захтев команданта десне колоне ка Шибовима.
Око 17 часова појавили су се предњи делови 12. пешад. пука Шумадиске дивизије I. позива, који се, по наређењу команданта своје дивизије, кретао ка фронту: Бели камен – Шибови и ухватио везу са 19. пешад. пуком на Брестовцу.
Око 18 часова борба је престала.
Пошто су два пешад. пука Шумадиске дивизије I. позива (19. и 12.) избили на линију: Брестовац – Шибови – Бели камен, а ноћ је наступила, то им је командант Коњичке дивизије предао своје положаје, а своју дивизију повукао на преноћиште и одмор код с. Бојића, а команданту 3. коњичког пука послао наређење да преноћи 16./17. августа тамо где га ноћ затекне, а 17. августа да дође у састав своје дивизије.
3. коњички пук немајући пред собом непријатеља доспео је овог дана до Бобије (372), и ту је заноћио 16./17. августа.
Напомена.
По овим дејствима Коњичке дивизије изгледа да је лева колона 21. ландверске дивизије, за коју Аустријанци веле да је ноћу 15./16. августа нападнута и била принуђена на одступање, заиста и одступила 16. августа пре подне западно од Бобије, јер се не би могло објаснити избијање 3. коњичког пука без борбе на Бобију.
У исто време може се закључити, да непријатељски делови, са којима се Коњичка дивизија уз садејство делова Шумадиске дивизије I. позива 16. августа борила, припадају вероватно 29. пешад. непријатељској дивизији, чији су предњи делови још 12. августа продрли у Мачву и чија је главнина из Митровице дошла у рејон Шапца 15. августа у јутру.
б) На фронту Шумадиске дивизије I. позива
Ноћ 15./16. августа на фронту Шумадиске дивизије I. позива прошла је на миру. Веза са Коњичком и Комбинованом дивизијом била је ухваћена. По извештају коњичких патрола, непријатељ се задржао око Шапца, држећи предњим деловима Мишар Потес и Јевремовац.
Према левом боку дивизије налазио се непријатељски здружени одред од 3 – 4 батаљона, 2 ескадрона и 2 – 3 батерије у селу Цуљковићу, са предњим деловима код с. Грушића.
Према ново добивеном задатку, да Шумадиска дивизија I. позива нападне Шабац и заузме га, а ако наиђе на јаче снаге да се утврди и штити правце ка Текеришу и Коцељеву, командант Шумадиске дивизије I. позива пуковник Стеван Хаџић ценио је ситуацију овако:
За напад на Шабац стоје на расположењу три правца: преко Мишара, преко Причиновића и преко Јевремовца.
Напад преко Причиновића даје највеће користи: сигуран је, потпуно затвара комуникациски правац дивизије, има добрих артилериских положаја, и најзад што се са њега може лако и брзо маневровати, било ка Мишарском било ка Јевремовачком правцу.
Рђаве стране су овог правца, што избија непосредно пред јужну ивицу вароши, која је добро утврђена, и што је тучен фронталном ватром непријатељских батерија на левој обали Саве.
Према овоме командант дивизије се одлучује, да напад изведе у две колоне: левом (главном) преко Причиновића, а десном (споредном) преко Мишара.
За време овог напада 6. пешад. пук III. позива, са позициском батеријом, осигурава десно крило, а Шумадиски дивиз. коњички пук, лево крило дивизије.
19. пешад. пук I. позива као побочница дивизије са једном пољском батеријом на Слатини, осигурава леви бок дивизије при нападу и служи као наслон коњици.
Заповест за напад издата је 15. августа у 23 часа.
Десна колона:
11. пешад. пук I. позива, 3 пољске батерије, вод хаубица, вод болничара и вод пионира.
Напада непријатеља правцем Церовац – Шабац, одржавајући везу са левом колоном.
Лева колона: 10. пешад. пук I. позива, 6. пешад. пук II. позива, 2 пољске батерије, вод хаубица, вод болничара и вод пионира.
Напада непријатеља правцем Д. Врањска – Причиновић – Шабац.
Резерва:
12. пешад. пук I. позива, креће се правцем Салине њиве – Д. Врањска позади леве нападне колоне.
Шумадиски дивизиски коњички пук, да се креће правцем Љигин гроб – Стојковац – Осоје (272) јужно од с. Волујца, и извиђа правце ка Милошевцу, Десићу, Радовашници и Белој реци.
Покрет почиње 16. августа у 6.45 часова једновремено са обе колоне.
Око 8 часова, командант леве колоне извештава, да је његова колона нападнута знатно јачом непријатељском снагом, чију јачину цени око 3 пука пешадије.
Напомена. Ово је била десна колона 29. пешад. непријатељске дивизије.
Напомиње се: да, ако се неко топографско место, означено у тексту, не налазн на одговарајућој приложеној карти, може се наћи на нашој карти раз. 1:75.000.
На тај начин, по прибављеним податцима, непријатељ је већ груписао јачу снагу на фронту, а нарочито на левом боку Шумадиске дивизије I. позива.
Командант Шумадиске дивизије I. позива ценио је, да би дивизија дошла у критичан положај, ако би била нападнута са фронта и левог бока, стога се одлучује, да одложи напад на Шабац, док прво не рашчисти ситуацију на свом левом боку.
Према овоме ствара овакав план:
Да досадању десну колону, остави као заслон према Шапцу и затвори све правце који воде од Шапца на југ, а остатак дивизије да групише у правцу Слатине и да удружено са Коњичком дивизијом снажно нападне непријатељске колоне, које су се појавиле према левом боку дивизије.
Распоред дивизије око 8 часова био је овај:
Десна колона, челом претходнице подилази Церовцу;
Лева колона, челом претходнице подилази Орловцу.
Дивизиска резерва, челом избија на Добраву.
Побочница код Слатине.
Према томе наређује следеће:
а) Да 11. пешад. пук са придатом му артилеријом (досадања десна колона) штити правце: Шабац – Церовац – Лојанице и Шабац – Врањска – Вукошић.
б) Да се 12. пешад. пук (резерва) крене десном обалом Добраве до села Заблаћа, где да дође у везу са 10. пешад. пуком (левом колоном).
Напомена. Командант Шумадиске дивизије I. позива још није био добио извештај, да је командант Коњичке дивизије узео његов 19. пешад. пук и дивизиски коњички пук под своју команду.
Међутим 19. пешад. пук у овом времену није био на Слатини, већ се кретао као лева колона Коњичке дивизије ка Гушином гробу, а Шумадиски коњички пук садејствовао је са 3. коњичким пуком у правцу Осоја (јужно од с. Волујца).
Око 9 часова, на основу заповести команданта Шумадиске дивизије I. позива, команданти пукова издали су своје заповести:
а) Командант 11. пешад. пука упутио је: два батаљона, два митраљеза и једну батерију на положај Г. Врањска – Вукошић; један батаљон, 2 митраљеза и једну батерију на положај Салине њиве – Церовац, а један батаљон је задржат у општој резерви код с. Вукошића.
Једна пољска батерија и вод хаубица из састава досадање десне колоне, упућени су ка Заблаћу 12. пешад. пуку.
б) Командант 19. пешад. пука I. позива и командант 6. пешад. пука II. позива, задржали су своје трупе код с. Заблаће фронтом ка западу, сем два батаљона 10. пешад. пука, које је командант пука упутио ка Слатини у циљу појачања 19. пешадиског пука.
Напомена. Од ова два батаљона, као што је напред речено, командант Коњичке дивизије узео је један батаљон и придао га својој десној нападној колони.
О овоме командант Шумадиске дивизије није имао још никакав извештај, као ни о свом 19. пешад. пуку, за кога је држао да је на Слатини.
Док се вршило ово ново груписање трупа Шумадиске дивизије I. позива, Коњичка дивизија је водила борбу, како је напред код ове дивизије изложено, те ћемо овде изнети податке о вођењу ове борбе од стране јединица, које су припадале Шумадиској дивизији, а привремено дејствовале у саставу Коњичке дивизије.
19. пешад. пук I. позива, као лева колона Коњичке дивизије, кретао се правцем Гушин гроб – с. Грушић. Батерија је потпомагала наступање пука са положаја код Слатине, тукући непријатељску батерију на Шибовима.
Шумадиски дивизиски коњички пук избио је на Белеге (280) северно од с. Дворишта и дочекао пушчаном и митраљеском ватром непријатељску коњицу, која се кретала преко с. Грушића, а за то време 19. пешадиски пук је подилазио ка Раскршћу и тукао ову непријатељску колону с бока.
Изненађен са фронта и бока, непријатељ се распрштао и бежао ка с. Десићу гоњен Шумадиским коњичким пуком.
19. пешадиски пук је продужио наступање у правцу села Грушића и Метковића.
Ова борба, која је била око 11 часова, пренела се на положаје код с. Грушића и Десића.
Око 11.30 часова, Шумадиски дивизиски коњички пук избија на Нешино брдо (266) јужно од Десића и ту заробљава целу непријатељску батерију са свом послугом и запрегом.
19. пешадиски пук, у томе тренутку заузео је линију: Гушии гроб – с. Метковић и под заштитом своје батерије, која је тукла непријатељску батерију на положају Радловац, продужио је наступање ка фронту: Бели камен – Шибови. Шумадиски коњички пук задржао се код Десића.
За време ове борбе 19. пешадиског пука и Шумадиског дивизиског коњичког пука, који су били у саставу Коњичке дивизије, код Шумадиске дивизије дешавало се следеће:
Око 10.15 часова, 11. пешадиски пук заузео је одређени му положај: Г. Врањска – Вукошић – Церовац, истуривши предње делове на линију: Д. Врањска – Кулине – Корман.
Око 11 часова, командант Шумадиске дивизије I. позива кренуо је главнину дивизије од с. Заблаћа ка Слатини, упутивши 6. пешадиски пук II. позива у правцу Текериша у састав своје III. армије.
У претходници дивизије био је 12. пешадиски пук, а 2 батаљона 10. пука у главнини.
У главнину дивизије требала су ући 2 батаљона 10. пука и 19. пешадиски пук, за које је командант Шумадиске дивизије рачунао, да ће их наћи на Слатини, јер још није имао извештај, да их је командант Коњичке дивизије узео са Слатине.
Командант Шумадиске дивизије базирао је свој рад на томе, да је непријатељ код с. Цуљковића и око с. Радовашнице, како су гласили извештаји, које је дотле имао.
Тек око 11.50 часова, добивен је извештај од команданта Коњичке дивизије ове садржине:
„Са Коњичком дивизијом дошао сам на Слатину (к. 205) и предузео команду над 19. пешадиским пуком и батеријом Шумадиског пољског артилериског пука.
О непријатељу имам ове податке: једна колона у јачини једне дивизије креће се косом Цера са бочним осигурањем од једног пешадиског пука (до 6 батаљона) са 2 – 3 батерије и 2 – 3 ескадрона, која се креће правцем Бела река – Цуљковић – Грушић.
Намеран сам, да са дивизијом дејствујем против левог непријатељског бока, кад се буде ситуација боље расветлила и кад ваше трупе буду стигле у висину мог десног крила.
Ради тога наредио сам, да 3. коњички пук држи Осоје (272) – Старе винограде, где се налази и ваш Шумадиски коњички пук.
19. пешадиски пук и пољска батерија, да држи и упорно брани положај Брестовац – Раскршће.
Два коњичка пука са једном коњичком батеријом, држаће положај Раскршће – Думача.
Један коњичкн пук и једна коњичка батерија биће у општој резерви на коти 205 код Слатине.
Молим команданта, кад његове трупе избију у висину мог десног крила, да ме извести о његовој намери, како бисмо могли радити сагласно“.
Око подне, Шумадиска дивизија је продужила са Слатине марш правцем ка с. Грушићу.
19. пешадиски пук је у овом времену избио на Раскршће западно од Грушића, и одатле око 14 часова предузео напад на фронт с. Грушић – Бели камен.
Ситуација у 14.30 часова
Коњичка дивизија са 19. пешадиским пуком води борбу на фронту Бели камен – Шибови.
Предњи делови 19. пука прешли су изворни део потока Калиновац и наступају ка Дугој шуми.
На фронту према Шапцу код 11. пешад. пука нема борбе.
На крајњем десном крилу према Охриду, један непријатељски батаљон са два митраљеза прешао је Саву, протерао чету III. позива са Охрида и, по извештају патрола, кренуо се долином Добраве ка Церовцу.
Главнина Шумадиске дивизије I. позива предузима са Слатине покрет даље, тако:
Командант 12. пешадиског пука упућује један батаљон са митраљеским одељењем ка Белом камену, а један батаљон са пољском батеријом ка Гушином гробу, а са два батаљона свог пука и једним батаљоном 10. пука остаје на Слатини у дивизиској резерви, док се ситуација не расветли.
Око 16 часова, батаљони 12. пешадиског пука, упућени напред, избијају на линију: Метковић – Гушин гроб.
Једна чета, која је као побочница упућена правцем села Маови – Добрић, избивши око 16 часова код с. Добрића, примећује једну непријатељску колону (94. пешадиски пук), која се без икаквог осигурања креће од Богосаваца ка Добрићу.
Чета се развија на ивици с. Добрића и пушта да се непријатељска колона приближи на 400 корака, а тада отвара јаку пешадиску ватру. Ова изненадна ватра ствара забуну код непријатеља тако, да се цела колона нагло повукла назад ка с. Богосавцу.
Базирајући на извештајима, који су добивени до 17 часова, командант Шумадиске дивизије I. позива одлучује се, да задржи трупе на одсецима докле се дошло.
Борба на фронту Маови – Добрић, коју је водила Коњичка дивизија, трајала је до 18.30 часова, а затим је борба на целом фронту престала, те се Коњичка дивизија повукла позади трупа Шумадиске дивизије ради одмора и преноћишта.
Распоред Шумадиске дивизије I. позива ноћу 16./17. августа
а) Шумадиски дивизиски коњички пук на Нешином брду (266) са једним ескадроном западно од Десића;
б) 19. пешадиски пук I. позива, са три батаљона на линији: Дуга шума – Бели камен – кота 162 источно од с. Варне.
Један батаљон и батерија у пуковској резерви на коси јужно од с. Метковића;
в) 10. пешадиски пук I. позива:
Један батаљон истакнут на источној ивици с. Добрића;
Један батаљон код пуковске резерве 19. пешадиског пука код с. Метковића;
Два батаљона у дивизиској резерви код Слатине.
г) 12. пешадиски пук I. позива:
Два батаљона на предстражи главнине дивизије на линији: Гушин гроб – с. Метковић;
Два батаљона и батерија у дивиз. резерви код Слатине.
д) 11. пешадиски пук I. позива:
Без наређења пребацио се на десну обалу Добраве и заноћио на коти 174 северно од Лојанице.
Дивизиски штаб код Слатине.