1. Заузимање нове одбранбене линије код Завлаке
Трупе под командом команданта Дринске дивизије II. позива, које су биле на десној обали Јадра на Јаребичкој одбранбеној линији, повлачиле су се ноћу 16./17. августа на положај: Марјановића вис – кота 241 – кота 263 – Гробље на новој одбранбеној линији код Завлаке, где су имале образовати десно крило III. армије.
Повлачење је завршено 17. августа до 2 часа без икаквог узнемиравања од стране непријатеља.
До 5 часова положај је био заузет, а од 6.30 часова командант Дринске дивизије II. позива пуковник Драгутин Димитријевић извршио је преглед трупа, рекогносцирање положаја и наредио поседање и угврђивање.
а) Десно крило III. армије било је овако поседнуто:
Коњички ескадрон Дринске дивизије II. позива остао је испред овог крила у долини Јадра са задатком извиђања и одржавања везе са левим крилом II. армије.
Десни одсек – Марјановића вис – поселе су ове трупе:
1 одељење коњаника;
2 батаљона 3. прекоброј. пешад. пука;
5. брдска батерија;
1 чета пионира.
Леви одсек – кота 241 – кота 263 – Гробље:
1 одељење коњаника;
2 батаљона 3. прекоброј. пеш. пука I. поз. са митраљ. одељ;
4., 5. и 6. пољска брзометна батерија;
1 чета пионира.
Дивизиска резерва:
2 чете III. позива позади Гробља.
Јадарски четнички одред посео је Завлаку у циљу одбране и одржавања везе међу одсецима.
Трупе под командом команданта Дринске дивизије I. позива које су биле на левој обали Јадра на Јаребичкој одбранбеној линији, повлачиле су се ноћу 16./17. августа на положај: Церик -Баштавско брдо на новој одбранбеној линији код Завлаке, где су имале образовати лево крило III. армије.
Повлачење је вршено у две колоне.
Десна колона завршила је повлачење у 6 часова, а лева у 8 часова 17. августа.
У 11 часова, командант Дринске дивизије I. позива пуковник Никола Стевановић извршио је преглед трупа, рекогносцирање положаја и наредио поседање и утврђивање.
б) Лево крило армије било је овако поседнуто:
Дрински дивизиски коњички пук I. позива на Солдатовића гајевима, извиђа долином реке Ликодре и Богошнице у правцу Крупња и Завлаке.
Десни одсек: од Гробља до Церика закључно.
3 батаљона 5. пешад. пука I. позива;
7., 8. и 9. пољска брзометна батерија.
Леви одсек: од Церика до Баштавског брда закључно.
1 батаљон 6. пешад. пука I. позива;
1 пољска батерија;
1 брдска батерија;
Остатци Крупањског и Љешничког одреда.
Дивизиска резерва позади Церика:
1 батаљон 5. пешад. пука I. позива;
3 батаљона б. пешад. пука I. позива.
Напомена. – Ноћу 16./17. августа прикупљале су се на положаје Рађевски камен – Баштавско брдо одступајуће трупе: Крупањског одреда (остатци 5. пешад. пука II. позива) и Љешнички одред (остатци једног батаљона 5. пешад. пука II. позива и једног батаљона III. позива), те су ове трупе задржате на левом одсеку, где су се и повукле.
2. Борба на крајњем левом крилу армије
17. августа до 13 часова, према левом крилу армије виђале су се само непријатељске пешад. патроле, а у овом времену почели су се појављивати јачи непријатељски пешад. делови у кретању од Старе суднице у с. Ставе ка Солдатовића гајевима.
У 14 часова, појављује се истим правцем непријатељска колона јачине до два пука, који се развијају на фронту Стара судница – Остењак према Солдатовића гајевима, потискујући Дрински дивизиски коњички пук.
У 16 часова, наша 7. пољска батерија са Баштавског брда отвара ватру на непријатељску пешадију, која се спушта са Остењака у Ставску реку, успоравајући јој наступање ка коти 372.
Услед покривености земљишта, непријатељска пешадија подишла је коти 372 на даљину 6 – 700 метара. Ово непријатељско наступање потпомагано је једном брдском батеријом пласираном између Остењака и коте 440, али је она убрзо ућуткана нашом 7. пољском батеријом.
Кад је непријатељска пешадија стигла на 200 м. од коте 372, стигао је позади те коте развијен један пешад. батаљон 6. пешад. пука I. позива, упућен тамо из дивизиске резерве.
Отвара се жестока борба на коти 372.
Непријатељ није могао издржати силну ватру наше пешадије потпомагане ватром 7. батерије, те је почео одступати ка Солдатовића гајевима, гоњен јаком ватром.
На Солдатовића гајевима, непријатељ се прикупио и вероватно појачао, те предузима понова снажан напад на коту 372, али је, у овом времену, на коту сгигао још један наш батаљон 6. пешад. пука I. позива из дивизиске резерве.
Пред сам мрак, непријатељ предузима јуриш на коту 372.
Код наше пешадије настаје колебање и попуштање. Упућује се из дивизиске резерве последњи батаљон 6. пеш. пука I. позива и један батаљон 5. пешад. пука I. позива. Ова појачања прнхватају наше одступајуће делове и предузимају контра напад.
Благодарећи благовременом доласку ових појачања, јединственом залагању наших официра и пакленој ватри наше пешадије и артилерије, обезбеђен је успех на коти 372.
Непријатељ у нереду одступа ка Солдатовића гајевима, кошен нашом пешадиском, митраљеском и артилериском ватром.
Услед измешаности наших трупа на коти 372 и наступања ноћи, наређено је прикупљање и уређење трупа и спремање за ноћну борбу, ако би је непријатељ предузео.
Ноћ 17./18. августа, како на крајњем левом крилу, тако и на целом фронту левог одсека III. армије, прошла је на миру.
3. Неактивност непријатеља према фронту армије
У току целог дана 17. августа, непријатељ се није појављивао на фронту III. армије.
Једно коњичко одељење, упућено 17. августа зором од Завлаке долином Јадра ка Јаребицама, дошло је патролама до Јаребица и приметило је неке непријатељске пешадиске делове код Брезјака.
Из овог је командант III. армије закључио, да је непријатељ 16. августа при нападу на Јаребичке положаје морао или претрпети неуспех и повући се на положаје код Брезјака, или је отишао у помоћ оној својој снази која се бије према Текеришу.
Прва претпоставка сматрана је као вероватнија, јер се не би могло разумети потпуно напуштање долине р. Јадра од стране непријатеља и одсуство бар извиђачких делова у томе правцу.
Патроле наше, послате за везу са II. армијом, наишле су на 3. пешадиски пук Моравске дивизије I. позива 17. августа по подне у повлачењу са Беглука ка реци Церници.
Пошто су податци о непријатељу на правцу: Завлака – Јаребице били веома оскудни, наређено је командиру 3. ескадрона Дринског дивизиског коњичког пука I. позива у 20 часова, да се сутра 18. августа у 5 часова крене долином Јадра ка Лозници, да безусловно дође у додир са непријатељем, да одреди фронт његовог протезања у долини Јадра, а по могућству и његову јачину на правцу Јаребице – Завлака.
О ситуацији код Моравске дивизије I. позива, у току ноћи 17./18. августа, нису добивени никакви одређени податци.
Распоред трупа III. армије и преко ноћи 17./18. августа остао је исти, сем што је резерва Дринске дивизије I. позива, као што је напред речено, услед борбе на крајњем левом крилу, употребљена на коти 372, где је и остала.
Ноћ 17./18. августа проведена је на миру.
4. Ситуација код Завлаке 17. августа у вече, одлука команданта армије и заповести
И ако су сви непријатељски напади на крајње лево крило у току 17. августа одбивени; и ако непријатељ у току овог дана ка фронт III. армије не само да није нападао, него се није ни појављивао, ипак је командант III. армије сматрао, да је ситуација његове армије озбиљна.
Озбиљност ситуације ценио је на основу ових података:
1. Од заробљених непријатељских војника сазнало се, да на правцу Крупањ – Завлака дејствује 42. домобранска дивизија, у чијем су саставу: 25., 26., 27. и 28. пешадиски пук, са 3. и 4. ескадроном 10. хусарског коњичког пука;
2. Из ухваћене оригиналне диспозиције команданта V. аустриске армије од 16. августа видело се:
а) Да је 13. брдска бригада упућена преко Пецке на Јаловик;
б) Да је 11. брдска бригада упућена преко Прослопа на Баре и
в) Да је 12. брдска бригада упућена путем Љубовија – Пецка.
У овој диспозицији се захтева, да се по цену највећих напора 17. августа заузме линија: Стража – Д. Ореовица – Кик – Голо брдо, а евентуално и Чучуг западно од Пецке.
Предње наређење команданта V. аустриске армије, као што смо видели, није било извршено у току 17. августа, али оно свакако остаје у важности за рад следећег дана.
Напад на крајње лево крило III. армије 17. августа вршила је 11. брдска бригада, а по казивању заробљеника у близини ове бригаде налази се и 13. брдска бригада;
3. Стање Љубовиског одреда овог дана било је овакво:
У 7 часова 17. августа, командант Љубовиског одреда јавља, да води борбу на Алијином брду. Непријатељ аутомобилима упућује пешадију друмом ка Јагодњи.
У 11 часова, команданту Љубовиског одреда је саопштена ситуација код III. армије и јављено о доласку Моравске дивизије II. позива.
У 13.30 часова, командант Љубовиског одреда јавља о покрету непријатељске пешадије и брдске артилерије уз Дрину ка Дрињачи, а пред вече јавља, да је непријатељ вршио два напада на Дуго и Сенокос, да је први напад одбивеи, а у другом је успео да заузме обе тачке; да су делови са Баурића потиснути у правцу Страже и Бобије и да прикупља трупе на Прослопу, ради упорне одбране.
На основу овакве ситуације, командант III. армије се одлучује на држање одбранбене линије код Завлаке до крајње могућности, у толико пре, што је стигао од Шапца 17. пешадиски пук I. позива са дивизионом брзометне артилерије и што му је стављена на расположење Моравска дивизија II. позива у Ваљеву, која се има употребити на фронту Остружањ – Пецка – Совачки кик за осигурање левог бока III. армије.
У овом циљу, командант III. армије издаје следеће заповести:
1. Команданту Моравске дивизије II. позива (17. августа у 6.30 часова после телефонског разговора о ситуацији):
„Трупе Моравске дивизије II. позива, да сутра, 18. августа, избију на линију: Пецка – Остружањ, нападну непријатеља и заштите леви бок и позадину III. армије, а по могућству да га протерају у правцу Крупња“.
2. Команданту Љубовиског одреда (17. августа у 16.50 часова):
„Држите се на вашим положајима и одолевајте свакој навали непријатеља. Моравска дивизија II. позива креће се ноћас на линију Пецка – Остружањ. Ухватите везу са командантом ове дивизије и обавештавајте га о ситуацији код себе“.
3. Команданту Дринске дивизије II. позива (17. августа у 20.40 часова):
„Наше трупе код Шапца имале су одличан успех и уништиле су три непријатељска пука.
Наше трупе код Текериша такође су имале успех и гониле су непријатеља, али су нападнуте из долине Јадра и заустављене.
Ситуација захтева да се наше трупе III. армије држе на својим досадашњим положајима, нарочито на десном крилу.
Ојачајте фортификациски положај који сад држите, а такође Овчаревац и Пејовац.
Општа армиска резерва: 17. пешадиски пук I. позива и дивизион артилерије, биће између Равнајског гаја и Старе суднице.
Са Моравском дивизијом I. позива одржавајте стално везу. Ова се дивизија налази у висини Кика (источно од Текериша).