1. Бој код Текериша (трећи дан)
а) Борбе на фронту Комбиноване дивизије
Командант десне нападне колоне (2. и 5. пеш. прекоброј. пук) на Текеришу у 4.50 часова 18. августа известио је, да је ноћ проведена на миру сем омањих чарки. Примећено је груписање непријатеља на Косанином граду.
У 7 час. добивен је извештај, да је непријатељ напао мањим деловима на Сечански рт, али су га 2 наша топа, која су била у стрељачком строју, јаким дејством на картечном одстојању одбила.
На основу овакве ситуације, а пошто је од начелника армиског штаба извештен, да ће и Моравска дивиз. I. позива вршити овог дана напад, командант Комбиноване дивизије у 8 час. издаје овакву заповест:
„Непријатељски делови налазе се на линији: Косанин град – Биљевина – Рашуљача. Јачина његова још није утврђена.
Моравска дивизија I. позива налази се на линији: к. 330 – Калем – Пребој и предузеће напад ка планини Иверку.
У циљу, да се што пре заузме Косанин град и да се групишу трупе ове дивизије тако, да буду спремне за наступање ка Љешници наређујем:
1. Да се 1. прекоброј. пешад. пук са пољском брзомет. батеријом крене одмах преко Кика и Парлога са Лисине и Тројана у циљу смењивања трупа, које се налазе на линији: Тројан – Водица – Лисине – Парлог. После смене трупа на овој линији, командант пука предузеће све мере за упорну одбрану ове линије и потпомоћи напад на Рашуљачу преко Рта;
2. Да 2. и 5. прекоброј. пешад. пук са 2 пољске брзометне батерије предузму напад на Косанин град у циљу заузимања положаја Цера. Ако се наступање не би даље продужило, ове трупе ће образовати десно крило дивизије од Косаниног града до коте 589;
3. Да 6. прекоброј. пешад. пук остане на линији: Кик – к. 330 спреман, да са 6. пешад. пуком II. позива предузме напад преко Борног поља ка Рашуљачи. Почетак напада одредиће се обзиром на наступање и напад Моравске дивизије I. позива.
4. Хаубички дивизион заузеће такав положај на линији к. 330 – Кик – Радоњића брдо, да туче јаком ватром Сечански рт – Рашуљачу – Велику главу.
Детаљна заповест за напад следоваће“.
Ова заповест достављена је и команданту Моравске дивизије I. позива с молбом за његову одлуку за рад овог дана.
У 10 часова пре подне командант Моравске дивиз. I. поз. јавља, да је груписао на крајњем левом крилу дивизије код Пребоја 3 пука пешадије, 1 пољску и једну хаубичку батерију и да ће напад предузети са целом дивизијом на положај Беглук – Југовићи.
У овом времену, 6. пук I. позива био је прикупљен позади Кика спреман за напад. Али како Моравска дивизија никако не предузима напад, нити је командант Комбиноване дивизије на више телефонских питања добио ма какав одговор од команданта Моравске дивизије I. позива о застоју у нападу, то је очекивао полазак 2. пешад. пука Моравске дивиз. I. позива са Калема, те да нареди напад своје леве колоне (6. прекоброј. пешад. пук и 6. пук II. позива) у правцу Рашуљаче.
Тек у 15.30 часова по подне појавио се 2. пеш. пук Моравске дивиз. I. позива са челом код коте 330 са правцем напада: кота 325 – Велика глава.
Напад леве колоне Комбиноване дивизије ка Рашуљачи
Командант Комбиноване дивизије, који је био на Кику, издаје у 15.30 часова усмену заповест командантима пукова леве колоне у следећем:
а) 6. пешад. пук II. поз. напада правцем Кик – Борно поље – Рашуљача, наслањајући се на 1. прекобројни пеш. пук, који је сменио трупе десне нападне колоне на Парлогу – Лисини – Водици и Тројану;
б) 6. прекоброј. пеш. пук напада лево од 6. пеш. пука II. позива такође на Рашуљачу.
Напад леве колоне Комбиноване дивизије текао је овако:
6. пешад. пук II. позива развио је три батаљона у први борбени ред, а један батаљон задржао у пуковској резерви позади десног крила.
6. прекобројни пеш. пук развио је два батаљона у први борбени ред, задржавши по једну чету из сваког батаљона за пуковску резерву позади левог крила, а друга два батаљона остала су на Кику у општој резерви нападне колоне.
Развијање је било енергично и правилно. Наступање леве нападне колоне у многоме је олакшано од стране I. прекоброј. пеш. пука, чији је командант упутио са Тројана једну чету на Преки рт, а са Водица две чете ка Рашуљачи у обухват непријатељских делова на Борном пољу, Гају и Рашуљачи.
Без јачег отпора пукови леве нападне колоне су избили на Гај.
У 18.30 часова отпоче јака непогода: врло јака киша са јаким ветром тако, да је изгледало да је провала облака. Ова непогода трајала је 20 минута и учинила је да се земљиште страховито раскаљало, што је, у вези са великом водом на терену, зауставило леву колону у нападу.
Трупе ове колоне заноћиле су 18./19. августа на положају: Гај – Преки рт према Рашуљачи.
Услед прекида телефонске везе ове колоне са штабом дивизије, командант 6. прекоброј. пеш. пука известио је команданта дивизије по ордонансу око пола ноћи, да је са пуком на Гају испред непријатеља који је на Рашуљачи, да има везу десно са 6. пешад. пуком II. позива, а лево са 1. пешад. пуком Моравске дивизије и да сутра зором (19. августа) намерава продужити напад.
Напад десне колоне Комбиноване дивизије на Косанин град
Како десна колона Комбиноване дивизије ни до 18.30 час. није била предузела напад на Косанин град, и уопште примећавала се велика спорост у раду ове колоне, то је командант Комбиноване дивизије у ово време наредио команданту десне колоне, да одмах предузме напад на Косанин град, и по његовом заузећу да учиин све припреме за упорну одбрану линије: кота 658 – 620 – 598, извиђајући крило ка Тодоровом рту и Врлетиној страни.
У саставу ове колоне био је 2. и 5. прекобројни пешад. пук и две пољске батерије. Командант 5. прекобројног пука као старији био је командант ове нападне колоне.
Услед непогоде све су телефонске жице биле искидане, али се успело пре непогоде доставити наређење команданту десне нападне колоне.
Немајући никаквих извештаја после поменуте непогоде од својих нападних колона, командант Комбиноване дивизије, надајући се да је командант десне колоне поступио по његовом наређењу за напад на Косанин град, послао је у 21.20 часова команданту II. армије овај извештај:
„Напад са два пука на линију Преки рт – Рашуљача отпочео је у 16 часова, а на Косанин град у 18.30 часова. И ако још нису добивени извештаји о извршењу задатка, ипак се по току посматране борбе може рећи, да је задатак успешно извршен, а после слабијег непријатељског отпора.
Ноћас продужићу гоњење непријатељских слабијих делова, а сутра 19. ов. месеца продужићу рад по задатку од 15. овог месеца“.
Нешто доцније, примљен је извештај преко ордонанса од команданта 5. прекоброј. пука са Тројана, писан у 21 час, у коме јавља, да је непријатељ у 16 часова снажно напао са Косаниног града десни бок трупа на Тројану. Напад је потпомогао бочном шрапнелском ватром. Но, ипак по неколико пута покушавани јуриши одбивени су нашом ватром. Непријатељ је поколебан одступио ка Косанином граду.
Преко ноћи 18./19. августа, непријатељ је покушао напад на леву колону на линији Преки рт – Гај. Отворила се, са обе стране, паклена ватра на целој линији. Напад је одбивен и ватра се утишала.
2. Борба на фронту Моравске дивизије I позива
Ноћу 17./18. августа Моравска дивизија I. позива заноћила је у овом распореду:
1. и 2. пешад. пук остали су на преноћишту, по захтеву команданта Комбиноване дивизије, на истим положајима које су држали 17. августа тј. на Кику и коти 330, а пред зору су се повукли на косу Калем;
3. пешад. пук, после јучерашње борбе, повукао се на Илино брдо и ту заноћио;
16. пешад. пук преноћио је на коси Калем;
2. артилер. дивизион од 3 батерије преноћио је код 3. пешад. пука позади левог крила дивизије, а 1. дивизион од 2 батерије преноћио је код 16. пешад. пука позади десног крила дивизије.
Једна хаубичка батерија, која је 17. августа упућена из Комбиноване дивизије, преноћила је код 1. артилер. дивизиона.
Око 5.30 часова 18. августа, начелник штаба II. армије саопштио је телефоном команданту Моравске дивизије I. позива, да ће Комбинована дивизија данас напасти непријатеља на Церу и пита га за његову намеру.
Одговорено му је, да је већ предузето груписање трупа за напад и то 3. пешад. пук и један дивизион артилерије на левом крилу, а остали пукови са једним дивизионом на коси Калем и да ће такође и ова дивизија предузети напад, чим се груписање сврши.
У 6 часова сви су пукови били на својим положајима.
У 9.15 часова добивен је извештај од команданта 16. пешад. пука, да је упућен 2. батаљон и вод митраљеза на Осоје (с. Доња Сипуља) за заштиту левог бока дивизије и за везу са III. армијом, но веза није добивена.
Приликом вршеног рекогносцирања на Беглуку и Југовићима, непријатељ је отварао на извиђачке делове блиску артилер. ватру са Беглука. Цело јутро чула се јака пушчана и артилер. ватра са правца Завлаке.
Око 7 часова командант Моравске дивизије издаје усмену заповест за напад:
а) 3., 16. и 1. пеш. пук са 3 пољске батерије образују леву колону, која напада непријатеља на положају Беглук – Југовићи. Њоме командује лично командант дивизије;
б) 2. пешад. пук са 2 пољске и 1 хаубичком батеријом образује десну колону и остаје на положају као наслон, а доцније има да се пребаци на коту 325 и према ситуацији има да помаже напад леве колоне правцем ка Рашуљачи.
У 10 часова отпочела је лева колона без отпора пребацивање преко Цернице ка Беглуку.
Око 11 часова дошао је на бојиште и командант II. армије, коме се чинило, да је прикупљање Моравске дивизије I. позива на положају Калем било споро. Неколико пута звао је преко ордонанса команданта Моравске дивиз. I позива, да га обавести о стању дивизије и своме раду, но како је се овај кретао са левом нападном колоном и већ био прешао Церницу, то се овом позиву могао одазвати тек око подне.
Командант II. армије учинио је примедбу команданту Моравске дивиз. I. позива, да за све време, док се налази на бојишту рад Моравске дивизије није био овако енергичан, како је то ситуација захтевала.
Међутим лева колона Моравске дивизије I. позива наступала је и даље без борбе.
У 13.45 часова добивен је извештај од команданта 1. пука да је без борбе избио на положај Беглук и да је сазнао, да је у Д. Бадању долазио пук непријатељске коњице. Од Цикота на левој обали Јадра чује се топовска паљба, но не зна чија је.
Око 14 часова цела лева колона избила је без борбе на положај Беглук. Непријатељ је одступио на Спасовине и В. Главу.
До 17 часова лева колона је наступала без борбе до пред Спасовине, где је дочекана у 17.30 часова јаком пешад. и митраљеском ватром.
Предузето је одмах развијање леве колоне за напад на Спасовине.
1. пешад. пук, појачан једним батаљоном 3. пука и потпомогнут одличним дејством 2. артилер. дивизиона, почео је наступати тако, да је у 18.30 часова избио на Спасовине и заузео га.
У ово време почела је веома јака киша. Ништа се није видело. Непријатељ је покушао да се користи овом непогодом и предузео је контра напад на Спасовине, али је после кратке а снажне пушчане и артилер. ватре одбивен и повукао се на В. Главу.
Десној колони, која се кренула са Кика у 15.30 часова ка Југовићима наређено је у 18 часова, да се заустави на коти 325, да је утврди и да се ту брани.
Распоред Моравске дивизије I. позива на преноћишту 18./19. августа био је овај:
а) 1. пешад. пук са две пољске батерије на линији: Шеварике – Спасовине, фронтом ка В. Глави;
б) 16. пешад. пук на линији: Гробље – Беглук са једним батаљоном на Пребоју за заштиту левог бока дивизије и везу са III. армијом;
в) 3. пешад. пук код Вукомановог гробља у резерви, са једним батаљоном на коти 287 позади положаја Беглук – Спасовине;
г) 2. пешад. пук са две пољске и једном хаубичком батеријом на коти 325. јужно од Текериша.
2. Дејства делова II. армије у рејону Шапца
а) На фронту Коњичке дивизије
Непријатељски предстражни делови од Беле реке напали су 18. августа наше предстраже на Главици у 3.40 часова, али су одбивени.
Намера команданта дивизије била је, да овог дана предузме наступање ка Чокешини; стога је наредио да се у 5.30 часова отвори артилер. ватра са Главице и да се предузме извиђање у правцу Прњавора и Липолиста, а 2. коњички пук да дође из Богосавца код Добрића и ту да остане до даљег наређења.
Од предњих делова са Главице добивен је извештај, да се јака непријатељска колона спушта са греде Цера низ долину Беле реке.
Тек у 6 часова 18. августа добивена је директива команданта II. армије од 15. августа, по којој Шумадиска дивизија I. позива има да обустави напад на Шабац, и да га учини безопасним, у коме циљу довољно је било изоловати га и пресећи му све везе са нашом територијом.
Коњичкој дивизији овом директивом даје се зздатак, да са појачањем од 1 – 2 батаљона и 1 пољ. батер. из Шумадиске дивизије I. позива оперише у правцу Љешнице ради прекидања непријатељских веза између Шапца и Лознице, као и ради чишћења Мачве од заосталих непријатељских одељења и кидања везе Шапца са Босном и Сремом.
За извршење овог задатка, Коњичка дивизија требала је да се наслони десно на трупе код Шапца а лево на трупе на Церу.
Коњичкој дивизији придаје се и Шумадиски дивизиски коњички пук.
Око 7 часова отишао је командант Коњичке дивизије код 4. коњичког пука на Главици, да се обавести о ситуацији, а у 8 часова, по повратку са Главице у Слатину, добио је преко телефона нотицу од команданта Шумадиске дивизије I. позива ове садржине:
„Под притиском непријатеља, Шумадиска дивизија одступа и на линији Варна – Церовац примиће борбу“.
Услед одступања Шумадиске дивизије, непријатељу су отворени путеви из Шапца у Мачву а и на бок Коњичке дивизије.
Како ни намењена 2 батаљона и батерија из Шумадиске дивизије нису добивена, то је командант Коњичке дивизије ценио ситуацију као критичну за своју дивизију, јер су јој оба бока била откривена. Услед овога командант Коњичке дивизије одустаје од своје намере да наступа ка Чокешини и одлучује се, да приступи извршењу другог дела свог задатка: заштита бока и позадине II. армије од стране Шапца у правцу Беле и Добрићске реке.
Стога у 8.50 часова наређује, да се дивизија постепено повуче преко Грушића, на положаје Брестовац – Раскршће – Метковић.
4. коњички пук са батеријом повукао се са Главице на положај Брестовац – Раскршће; 1. коњички пук са батеријом заузео је положај од Раскршћа до Думаче наслањајући се на 19. пешад. пук код Варне; 3. коњички пук и допунски ескадрон, телеграфско и пионирско одељење у резерви код Слатине.
2. коњички пук од Богосавца имао је доћи на Бели камен и ту остати, а у случају јачег непријатељског напада имао се повући на десно крило 2. коњичког пука преко с. Метковића.
При повлачењу 2. коњичког пука од Богосавца ка с. Добрићу, према ранијем наређењу команданта дивизије, пук је око 9 часова нападнут непријатељском пешадијом и после борбе од 1 часа задржао се на положају Бели камен.
Око 13 часова наређено је команданту 2. коњичког пука да дође на Слатину, где ће образовати дивизиску резерву са 3. коњичким пуком. Овај пук тек у 20 часова напустио је Бели камен и под заклоном мрака дошао на Слатину.
Ситуација у вече 18. августа пред Коњичком дивизијом била је оваква:
Непријатељ је у јачини једног пешад. пука са нешто артилерије и коњице на линији Грабовац – Косовац западно од Беле реке; села: Липолист – Бела река – Добрић поседнута су слабијим пешадиским одељењима са нешто артилерије.
Од с. Маова ка Белом камену био је у покрету један непријатељски пешад. пук са нешто артилерије.
Наша Коњичка дивизија је на линији Брестовац – Раскршће – Метковић са 4. и 1. пуком и две батерије, а са 3. и 2. пуком у резерви на Слатини (к. 205).
Није било познато, које су непријатељске трупе према Коњичкој дивизији, али се приметило да су свеже трупе, које нису биле пред Коњичком дивизијом 16./17. августа.
б) На фронту Шумадиске дивизије I. позива
Распоред трупа Шумадиске дивизије I. позива у зору 18. августа на положајима јужно од Шапца остао је исти као и преко ноћи, што је изложено напред.
Намера команданта Шумадиске дивизије била је да после јачег бомбардовања и после снажне артилериске ватре предузме са дивизијом напад на Шабац, а ако би непријатељ прешао у напад, да га сузбије и онемогући му сваки покушај, да се пробије на југ.
Дивизиска резерва је премештена ближе центру, како би распоред дивизије одговарао и овој другој евентуалности.
У 1.50 часова издата је ова заповест:
„Дивизија ће заузети положај Јевремовац (123) – Потес – Мишар и продужити бомбардовање Шапца.
10. пешад. пук заузеће положај Потес од Думаче лево, хватајући и одржавајући сталну везу са II. пуком десно а са 19. пуком лево.
Резерва 12. пешад. пук и једна батерија доћиће на положај код Г. Врањске на десној обали Думаче.
Положаји се морају упорно бранити“.
О непријатељу, његовој јачини и распореду нису се имали тачни податци. Његови предњи делови налазили су се готово у непосредном додиру са нашим трупама.
До 5.30 часова на целом фронту владало је затишје.
Око 6 часова отпочело је пушкарање на фронту 10. пеш. пука, према коме се непријатељ, кроз шуму Топољак, развијао у масама, потпомаган ватром своје артилерије.
Непријатељ је дочекан снажном ватром и пешадиском и артилериском, али је десно крило 10. пеш. пука, против кога је био управљен главни напад, почело попуштати. Батаљон из пуковске резерве, који је био упућен да прихвати ово одступање десног крила, такође је почео одступати, те је почело одступање целог пука, тако да се једва успело прикупити пук позади с. Причиновића.
Повлачење 10. пешад. пука, као центра Шумадиске дивизије I. позива, изазвало је повлачење и крилних пукова.
У 7 часова командант дивизије наређује, да се пукови прикупе и то:
11. пук (десно крило) – код Лескића механе;
19. пук (лево крило) – код Варне;
12. пук из дивизиске резерве да одмах заузме шанчеве 10. пука позади Причиновића, а овај пук да постепено одступи и прикупи се у дивизиску резерву позади 12. пука. Повлачење 11. и 19. пешад. пука изведено је без узнемиравања од стране непријатеља док је повлачење 10. пука изведено под борбом. За време овог повлачења, телефоном је јављено из армиског штаба у 8 часова, да се из В. Бошњака упућује у састав Шумадиске дивиз. I. позива Тимочки коњички пук.
Одмах је послато наређење овом пуку, да дође код с. Кујовице одакле да извиђа и штити десни бок дивизије, која ће се груписати на линији: Лескића механа – Горња Врањска – Варна (162).
У 9 часова издата је заповест за заузимање новог положаја на десној обали реке Думаче.
Подела овог положаја на одсеке била је овака:
Леви одсек: 19. пешад. пук и 1 пољска батерија, на десној обали Думаче од коте 162 до Г. Врањске;
Центар: 12. пешад. пук, 2 пољске батерије и 1 хаубичка батерија, од Г. Врањске до потока Мрмољац;
Десни одсек: 11. пешад. пук, 2 пољ. брзометне батерије и 1 хаубичка батерија, од Мрмољца потока до Добраве у висини Лескића механе.
Тимочки дивизиски коњички пук код Кујовице;
Резерва: 10. пешад. пук код Г. Врањске.
Око 11.30 часова примећена је једна непријатељска колона преко Варне ка Слатини, стога је наређено, да Шумадиски коњички пук остане на Слатини, а одмах су тамо упућена и 2 батаљона 10. пука из дивиз. резерве са задатком, да спречи непријатељско наступање ка Слатини. За овим батаљоном 10. пеш. пука упућена је и једна пољска батерија са центра.
Око 14.50 часова наишла је од Д. Врањске према фронту 12. пука непријатељска коњица, која је дочекана ватром и повукла се назад ка Шапцу.
Око 16 часова отпочела је борба према 12. пешад. пуку, која се доцније пренела и на фронт 19. пешад. пука тако, да су предњи непријатељски делови подилазили једновремено целом фронту. Ово непријатељско наступање није било интензивно, те је лако одбивено на свима правцима. Изгледа да је непријатељ овог дана вршио насилно рекогносцирање.
Око 18.30 часова борба је сасвим престала.
Дивизија је ззноћила у овом распореду:
На крајњем десном крилу код Охрида била су 2 батаљона 6. пука III. позива са 4 Дебанжова топа;
Тимочки дивиз. коњички пук код с. Кујовице;
Десни одсек: 11. пешад. пук са две пољске и једном хаубичком батеријом на фронту од с. Жабара до Мрмољца потока. Пуковска резерва код Церовачке механе. Батерије код Лескића механе;
Центар: 12. пешад. пук са 2 пољске и 1 хаубичком батеријом од Мрмољца потока до Г. Врањске;
Лево крило: 19. пешад. пук са 1 пољском батеријом од Врањске до Варне;
Побочница: 2 батаљона 10. пешад. пука са једном батеријом и Шумадиски дивиз. коњички пук на Слатини;
Дивизиска резерва: 2 батаљона 10. пешад. пука на Орловцу. Непријатељ се задржао пред целим фронтом на линији: Маови – Дренова бара – Причиновић – Овсиште.