А) Напад V. армије на положаје код Завлаке и Текериша
36. пешад. дивизија 13. корпуса, кренула је у одлучан напад против српских утврђених положаја код Завлаке.
9. пешад. дивизија 8. корпуса, и ако је имала задатак да држи заузете положаје источно од с. Милине према Текеришу, успела је да изванредно јуначким нападом са 102. пешад. пуком 18. августа освоји коту 368 код Текеришке цркве (Парлог).
Напад десним крилом V. армије (група Саркотића) против левог крила српских трупа на одбранбеној линији код Завлаке 18. августа, био је очигледно успешан, и то:
11. брдска бригада против Равнајског виса (југоисточно од Завлаке) и
42. хонведска дивизија против Рађевског камена и Баштавског брда.
По подне 18. августа, лево крило 13. корпуса (36. пешад. дивизија) узела је на јуриш Марјановића вис (североисточно од Завлаке).
„Са овим је био достигнут врхунац боја код Завлака 18. августа.
Од овог тренутка, почела се јако осећати надмоћност Срба.
13. пешад. бригада, која је као десна побочница наступала степенасто у назад од 42. хонведске дивизије правцем Мрамор – Баштавско брдо, била је принуђена на одступање ка Мрамору, услед ступања у борбу једне српске колоне, која је дошла преко Соколске планине.
После тога и 42. хонведска дивизија, чије је наступање већ било заустављено јаким српским снагама на добро утврђеном положају, морала се повући ка Дреновом остењаку и Равном брду“.
„Нарочито тешке борбе имала је да издржи 9. пешадиска дивизија, која се, на несрећу, борила баш на српском артилериском полигону.
Јако надмоћнија српска снага (најмање 6 пешад. пукова) нападала је 9. пешад. дивизију са фронта и са обухватом крила.
До подне 18. августа 9. дивизија се држала осигуравајући се од обухвата помоћу два батаљона, који су заузели положај Борно поље (309) према Преком рту, који су држале српске трупе.
По подне 18. августа надирање српских трупа било је толико снажно, да се центар 9. пешад. дивизије морао повући на нови положај на висове Рашуљачу и Велику главу источно од с. Милине“.
Б) Демонстративна дејства делова II. армије у рејону Шапца
„Није се испунила нада, да ће наступање 4. корпуса од Шапца олакшати тешку ситуацију V. армије.
4. корпус је одмах у почетку наступања 18. августа, наишао на положају Јевремовац – Причиновић на јаке српске снаге (вероватно Шумадиску дивизију I. позива и делове Дунавске дивизије I. и II. позива), те није могао пробити ову линију, тако да је 4. корпус 18. августа у вече био на удаљењу око 20 километара од левог крила борбеног поретка V. армије“.