А) Одступање V. армије
„Око поноћи 18./19. августа V. армија је ступила у поновне огорчене борбе.
9. пешад. дивизија на положају Рашуљача – В. Глава успела је, да до подне 19. августа одбије неколико напада српских трупа, али њено лево крило било је озбиљно загрожено са стране Преког рта, те се морало повући на Биљевине. У подне 19. августа њено десно крило на В. Глави било је јако притиснуго српским трупама, те се морало повући на Бобију.
На линији Биљевина – Бобија дивизија се држала јуначки, јер је ситуација на левом крилу била олакшана вештим уласком у борбу једног полубатаљона 6. пешад. пука из 21. ландверске дивизије.
Али у 14 часова, Срби су развили толике снаге за напад, да је одступање 9. пешад. дивизије постало неизбежно“.
„36. пешад. дивизија такође је водила тешке борбе на висовима југоисточно од Завлаке, против, у најмању руку, равних српских снага, које су биле добро утврђене.
Па ипак, ова је дивизија била у стању да 9. пешад. дивизији, која је већ имала 2000 губитака, пошаље у помоћ 2 батаљона и 2 батерије у правцу с. Југовићи 19. августа пре подне, који до душе нису могли неповољној борби 9. дивизије дати повољан обрт“.
Б) Одлучан напад делова II. армије на фронт Јевремовац – Причиновић
– Мишар у рејону Шапца
„Видећи пораз V. армије на Церу и у Јадру и неминовно повлачење ове армије на леву обалу Дрине, Ф. Ц. М. Поћорек тражи да делови II. армије у рејону Шапца предузму одлучно дејство.
Командант II. армије ђенерал Бем Ермоли наређује команданту 4. корпуса одлучан напад на српске трупе на линији Јевремовац – Причиновић – Мишар.
Командант 4. корпуса уводи у дејство 29. пешад. дивизију преко с. Маова, а 38. пешад. пук преко с. Богосавца, ради енергичног напада на лево крило и бок српских трупа на положајима према Шапцу, притискујући са осталим трупама, које је имао на расположењу, на фронт Јевремовац – Причиновић – Мишар. Али, при свем том, командант 4. корпуса није могао постићи одлучан успех против I. српске армије (?) која је већ порасла до пуне своје снаге“.
В) Одлука команданта V. армије за одступање
„Јак и успешан напад II. српске армије у правцу долине реке Љешнице, тешкоће да се против III. српске армије у долини Јадра са 13. корпусом постигне потпун успех, довело је V. армију у толико опаснији, положај, што и 4. корпус у рејону Шапца и поред највећег напрезања није могао постићи одлучан успех против I. српске армије (?).
И најзад, VI. армија у овом времену тек се спремала, да код Вишеграда енергично нападне тако звану Ужичку војску. Њено дејство за олакшање ситуације V. армије у Јадру, могло би се осетити тек после једног низа успеха и напорних маршева, зашто је потребно неколико дана.
Обзиром на оваку ситуацију, V. армија није могла остати у долини Јадра и на Церу, стога се командант ове армије ђенерал Франк одлучује на повлачење, и у 15 часова 19. августа наређује одступање целокупне армије на висове западно од Дрине, како би, иза ове препоне, извршио попуну људством, наоружањем и спремом.