1. Решавајући бој код Текериша (четврти дан)
а) Борбе на фронту Моравске дивизије I. поз. – Напад на В. Главу
Као што је напред речено лева нападна колона ове дивизије заноћила је 18./19. августа у овом распореду:
1. пеш. пук са 2 пољске батерије на линији Шеварине – Спасовине фронтом ка В. Глави;
16. пешад. пук са једном пољском батеријом на линији: Гробље – Беглук за заштиту левог бока дивизије и везу са III. армијом;
3. пешад. пук код Вукомановог гроба у резерви.
Десна нападна колона ове дивизије: 2. пешад. пук са две пољске и једном хаубичком батеријом на коти 325 јужно од Текериша.
Ноћу 18./19. августа непријатељ је покушао два пута напад са В. Главе на 1. пешад. пук, али је оба пута после краће борбе био одбивен.
19. августа у 5.30 часова, командант Моравске дивизије I. позива издаје команданту 1. пешад. пука усмену заповест за напад на Вел. Главу наглашавајући, да ће десна колона (2. пеш. пук) такође добити наређење за покрет ка В. Глави, а 16. пешад. пук за то време браниће крајње лево крило – положај: Беглук – Југовићи.
3. пешад пук, као резерва, биће употребљен у току борбе тамо где буде било потребно.
Напад је отпочет са I. пешад. пуком у 6 часова са фронта Спасовина – Шеварина ка Вел. Глави (367).
Артилерија леве колоне, и ако је била обасута непријатељском артилер. ватром са две стране, ипак је снажно потпомагала наступање 1. пешад. пука, чији су стрељачки стројеви постепено напредовали.
У овом времену непријатељ је са Рашуљаче дејствовао јаком артилериском ватром на десну колону (2. пешад. пук) према Текеришу, на коју је одговарала само једна батерија ове колоне.
Из овог се видело, да делови Комбиноване дизизије нису на Рашуљачи, како је било раније јављено.
Положај В. Глава био је јако поседнут и утврђен.
Артилерија леве колоне отпочиње дејство против непријатељских ровова на В. Глави, а у овом времену сва артилерија десне колоне била је ангажована против непријатељске артилерије на Рашуљачи.
Осећало се по ватри, да непријатељ своју пешадију у рововима на В. Глави појачава.
Око 9 часова један батаљон 1. пешад. пука почиње да се пење уз нагиб В. Главе, али ужасна ватра непријатељске артилерије са Рашуљаче натерује га, да се склони у један теренски угиб.
Командант 1. пешад. пука ојачава први борбени ред, развојем у лево још два батаљона, који крећу напред ка В. Глави, али је и овај покрет заустављен непријатељском артилериском ватром са Рашуљаче.
Стога командант Моравске дивизије I. позива моли команданта Комбиноване дивизије, да нареди свом 6. прекобројном пешад. пуку покрет ка Рашуљачи и омогући тиме напад његове леве колоне ка В. Глави.
Први борбени ред 1. пешад. пука трпео је велике губитке, али је ипак дошао испод В. Главе на 200 – 300 метара од непријатељских ровова.
Сам ћувик В. Главе тучен је тада са наше 4 пољске и 1 хаубичком батеријом.
Ову ватру непријатељ није могао издржати. Почело је искакање његових пешака из ровова и одступање прво појединце, а када је, око 11 часова, наша артилерија обасула ћувик В. Главе страшним рафалима, цела посада В. Главе нагла је у бегство.
Један батаљон 1. пешад. пука избија на сам ћувик В. Глава, где је обасут ужасном ватром двеју непријатељских батерија са Рајиног гроба.
Почео је тада страшан артилериски дуел.
Први борбени ред 1. пешад. пука застао је, јер му је десно крило тучено бочном непријатељском артилериском ватром и са Рашуљаче.
Како је 3. пешад. пук, наступајући као резерва за 1. пешад. пуком, такође трпео од ове непријатељске бочне артилериске ватре са Рашуљаче, то је понова умољен командант Комбиноване дивизије да свој 6. прекобројни пук крене напред ка Рашуљачи.
У 14.45 часова борба се мало била утишала.
Командант Моравске дивизије I. позива издаје усмену заповест за напад на Рајин гроб, на који је непријатељ са В. Главе одступао.
Командант 1. пешад. пука, прикупивши се мало по заузећу В. Главе, предузима напад на Рајин гроб у 15 часова и у једном снажном налету, тако рећи на леђима још одступајућег непријатеља, избија на Рајин гроб.
У 15.30 часова командант Моравске дивизије I. позива наређује, да се од 1., 3. и 2. пешад. пука са 1. и 2. пољским артилериским дивизионом и хаубичком батеријом образује десна колона, која ће под његовом командом одмах предузети гоњење.
Борба код Д. Бадање
Као што је напред речено, 16. пешад. пук I. позива са једном пољском батеријом имао је задатак да штити леви бок дивизије за време напред изложеног напада леве колоне на В. Главу.
Овај пук држао је положај: Беглук – Гробље са 3 батаљона, јер му је један батаљон остао био на Пребоју у дивиз. резерви.
Око 6 часова (19. августа) патроле, послате у извиђање ка долини реке Јадра, јављају да се јача непријатељска одељења не примећују чак до Кика и Јаребичке цркве. Међутим примећује се одступање појединих непријатељских одељења и возова друмом Завлака – Јаребица.
Командант 16. пешад. пука наређује, да се један вод 6. пољске батерије постави тако, да може тући друм Завлака – Јаребице.
У овом циљу упућена су два топа са једним водом пешадије на положај између Г. и. Д. Бадање. Оба ова топа су успешно дејствовала до 14 часова, кад су ућуткана непријатељским хаубицама са Кика.
У 15.30 часова командант 16. пешад. пука упућује ка Д. Бадањи један батаљон са задатком упорне одбране овог положаја. Наступање овог батаљона задржавано је разорним зрнима непријатељских хаубица са Кика, али ипак он је успео да поседне положај Гробље (295).
У овом времену, непријатељ креће са Кика пешадију у напад ка Гробљу, потпомажући је својим хаубицама, те се развија борба код с. Д. Бадања.
Командант 16. пешад. пука упућује још један батаљон ка Гробљу ради појачања овог положаја.
Непријатељски стрељачки строј са два брдска топа подишао је положају Гробље на 700 метара.
Настала ја огорчена борба, која је трајала два часа. Непријатељ је одступио претрпевши велике губитке. Одступање непријатељске пешадије заштићавано је јаком хаубичком ватром са Кика, те се није могло предузети гоњење.
Непријатељска артилерија са Кика дејствовала је против Гробља све до 19 часова.
16. пешад. пук са батеријом заноћио је био на положају Беглук – Гробље истуривши јача одељења ка долини Јадра, али је у 21.30 часова добио наређење од команданта дивизије да дође у састав дивизије.
Ноћ 19./20. августа према 16. пешад. пуку проведена је на миру.
б) Борбе на фронту Комбиноване дивизије. – Напад на Косанин град
За напад на Косанин град командант десне колоне одредио је два батаљона (по један из 2. и 5. прекобројног пешад. пука), 4 митраљеза и један пољски топ из 7. пољске батерије. Командант ових трупа био је мајор Велимир Чекеревац. Наређење за напад издато је око 10 часова по подне 18. августа.
Осталим батаљонима 2. и 5. прекобројног пука наредио је прикупљање на коту 598 на Сечанском рту, сем 1. батаљона 5. пука који је са два митраљеза остао на Тројану.
Мајор Чекеревац прикупио је дате му батаљоне ноћу 18./19. августа до 24.30 часова позади Сечанског рта.
Чете су биле у четним колонама.
Челна чета прешла је у 1 час наше предстраже на коти 598 и дошла до седла између коте 598 и Бркинца. Са овог места командир чете извештава, да је једна непријатељска патрола побегла испред њега у правцу Косаниног града.
Мајор Чекеревац доводи батаљоне на падину Бркинца. Топ је скинут са предњака на Бркинцу и рукама гуран напред. Митраљези су ношени на рукама. Са батаљонима се подишло до на 200 метара од непријатеља на Косанином граду.
На овом одстојању 19. августа у 3.30 часова непријатељ отвара јаку пешадиску и митраљеску ватру. Дејствовало је 6 непријатељских митраљеза.
Наши војници полегоше по земљи не отварајући ватру.
Кад је отворена ватра од стране непријатеља, код 2. батаљона 2. прекобројног пука, који је ишао позади и у десно од првог борбеног реда, наступило је растројство те војници сјурише у шуму.
Мајор Чекеревац наређује, да се митраљези избаце пред чете у првом борбеном реду и да се отвори ватра, а и топ да отпочне дејствовати.
После припреме од 25 минута, мајор Чекеревац уз звуке труба и добоша крене први борбени ред на јуриш и у 4 часа избије на Косанин град.
У овом времену непријатељ отвори јаку артилериску ватру према левом боку и крилу тако, да наше лево крило, а затим и остали, поврнуше назад и одступише за 150 – 200 метара, оставивши на положају три митраљеза.
Командант десне нападне колоне потпуковник Тодор Павловић, који је у овом времену упутио 2 батаљона и 2 топа на Сечански рт, наредио је да се ови батаљони крену ка Косанином граду. Ова су појачања стигла благовремено, тако да је мајор Чекеревац понова кренуо на јуриш и у 5.30 часова дефинитивно заузео Косанин град, вршећи гоњење непријатеља ватром и слабим одељењима.
Непријатељ је покушао контра напад на лево крило Косаниног града, али није успео.
Приступило се утврђивању заузетог положаја и уређењу трупа.
У 5.45 часова 19. августа, командант Комбиноване дивизије издаје заповест за 19. август. У овом времену он још није имао извештај о заузећу Косаниног града.
По овој заповести имао се предузети енергичан напад у циљу заузећа линије: Косанин Град – Биљевина – Рашуљача.
По заузећу ове линије, дивизија је имала предузети енергично гоњење непријатеља у два правца: гребеном Цера преко Видојевице ка Љешници и долином реке Љешнице ка Дрини.
За ово гоњење предвиђене су две колоне:
Десна колона под командом потпуковника Тодора Павловића: 2. и 5. прекобројни пук са 2 батерије – гребеном Цера;
Лева колона под командом самог команданта дивизије: 1. и 6. прекобројни пук I. позива и 6. пешад. пук II. позива са 3 батерије – долином реке Љешнице.
Ситуација у јутру 19. августа
Коњнчки ескадрон Комбиноване дивизије на Белегу кота 280 држао је десно везу са 4. коњичким пуком из Коњичке дивизије.
6. прекобројни пешад. пук са два батаљона на положају Преки рт – Гај, а два батаљона у покрету из резерве са Кика ка овим положајима.
У 6 часова командант 6. прекобројног пука јавља, да слаби непријатељски делови испред њега одступају, штитећи ово одступање митраљезима, и да наша артилерија туче просторију за 1000 м. иза њиховог положаја.
6. пешад. пук II. позива успео је још синоћ (18. августа) да заузме линију лево од карауле испод Тројана, која му је била означена као крајње десно крило. У току овог наступања није наилазио на непријатеља, те је заноћио (18./19. августа) између 1. и 6. прекобројног пука.
Са трупама на Церу (десна нападна колона) није било телефонске везе, те су ордонанси, који су команданту десне колоне носили наређење, јавили да је Косанин град још синоћ 18. августа заузет, да су на Косанином граду били и да су тамо видели два наша топа.
На основу овога, командант Комбиноване дивизије послао је извештај команданту II. армије, да је десна колона заузела 18. августа у 20 часова Косанин град, (међутим, он је заузет дефинитивно тек 19. августа у јутру), и да је лева колона јутрос (19. августа) у 6 часова заузела Рашуљачу (међутим Рашуљача је још била у рукама непријатеља). У исто време извештава, да ће споразумно са Моравском дивизијом I. позива, са којом има везу, предузети гоњење непријатеља.
У ово време добивен је извештај од команданта десне нападне колоне, да се осећа потреба у артилериској муницији.
Телефонски разговори
У 8 часова водио се телефонски разговор између начелника штаба Моравске дивизије I. позива и начелника штаба Комбиноване дивизије о ситуацији код једне и друге дивизије. Начелника шгаба Комбиноване дивизије интересовало је, кад ће Моравска дивизија моћи заузети Велику Главу. Начелник штаба Моравске дивизије I. позива уверавао је, да ће она пасти кроз неколико минута, међутим она није заузета ни до подне 19. августа.
Пошто десна нападна колона Комбиноване дивизије још није била предузела гоњење, то је начелник штаба Комбиноване дивизије позвао у 9 часова команданта десне колоне, те му поред јутрошње послате заповести објаснио ситуацију и неопходну потребу да се одмах најенергичније предузме гоњење.
Командант десне колоне износио је разлоге, да због умора трупа и глади не може одмах отпочети гоњење. Пошто је овом разговору присуствовао и командант Комбиноване дивизије, то је начелник штаба у име команданта наредио, да се сместа отпочне најенергичније гоњење без обзира на глад, умор и остале незгоде. Командант Комбиноване дивизије додао је: Судбина битке зависи од овог гоњења.
У 10 часова издата је команданту десне колоне понова заповест за гоњење ове садржине:
Данашња акција дивизије од огромног је значаја за исход битке II. и III. армије.
Потребно је извести данашње гоњење са највећом енергијом, без икаквих обзира на умор, глад и друге незгоде код трупа,
Стога наређујем:
Да се одмах кренете и најенергичније гоните непријатеља датим правцем без обзира на леву колону. Ово важи до Кумовца (630), где треба сачекати појаву леве колоне код с. Милне и одатле наступати према издатој заповести.
Гоњење десном колоном
По заузећу Косаниног града на коти 706, задржани су 1. и 4. батаљон 5. прекобројног пука. Два батаљона 2. прекобројног пука са митраљеским одељењем образовали су претходницу и упућени правцем кота: 658 – 587 – 583 – Веселинов врх а два батаљона овог пука била су у главнини гонеће колоне. Доведен је и 2. батаљон 5. прекобројног пука са Тројана на Косанин град.
Прикупљање ових трупа на Косанином граду извршено је у 11 часова, сем једне пољске батерије која је била на маршу од Тројана ка Косанином граду.
У 11.40 часова командант десне колоне наређује покрет.
Командант претходнице, у место да наступа и гони, он се зауставио ради одмора између коте 706 и 658. Примећено је прикупљање непријатељских делова на коту 583 на Веселиновом врху.
У 13 часова командант десне колоне наређује команданту претходнице, да одмах крене напред и овлада котом 583.
У 13.30 часова командант претходнице јавља: ватра непријатељска јака, извиђање због терена отежано.
На ово добио је наређење од команданта колоне, да без обзира на непријатељску снагу мора заузети коту 583. Артилерија ће га у овоме помагати.
У ово време непријатељ је снажном артилериском ватром тукао коту 706 (Косанин град).
У 14 часова развила се борба између претходнице и непријатеља на коти 583. Наша је батерија са Косаниног града успешно тукла Веселинов врх (583).
Од 15.30 до 16.30 часова било је затишје.
Командант десне колоне, и поред толиких и усмених и писмених наређења о најенергичнијем гоњењу без обзира на рад леве колоне, решава се да стане са претходницом, а главнину није ни кретао са Косаниног града. Разлози за овзј застој били су: глад, умор, борбом истрошени војници, недостатак артилериске муниције, јак положај непријатељски и нејасна ситуација северно.
Гоњење левом колоном
1. прекобројни пешад. пук формирао је две колоне за гоњење. Једна правцем Преки Рт – Рашуљача, а друга правцем кота 582 – Парлог – Рашуљача. Резерва позади десног крила. Оваквим покретом, вршен је обухват непријатељских делова на линији: Ровине – Рашуљача – Рајин гроб.
За јачи обухват, командант пука наређује да митраљеско одељење оде на крајње десно крило пука и да уздужно туче непријатеља.
Борба је текла правилно, наступање је вршено у скоковима по десетинама због јаке пешадиске и митраљеске ватре непријатељске, веза је добро одржавана.
6. пешад. пук II. позива наступао је ка Рашуљачи, одржавајући везу са 1. прекобројним пешадиским пуком који је вршио обухват.
Мања непријатељска одељења брзо су сузбијена и натерана на повлачење. Најјача непријатељска ватра била је са Ровина (к. 372). Са овог положаја је дејствовао и артилеријом. Код Рашуљаче водила се јака борба.
У 9 часова командант Комбиноване дивизије послао је по ађутанту наређење команданту 6. пешад. пука II. позива, да одржава тешњу везу са 1. прекобројним пуком десно и 6. прекобројним пуком лево, да се не спушта ка Рашуљачи, већ да се креће више гребеном у обилазак Рашуљаче са северне стране.
У селу Трбосиљу овај је пук имао јачу борбу са непријатељем, који је био у рововима и имао више митраљеза.
Непријатељ је давао снажан отпор и сачекао је стрељачке стројеве 6. пешад. пука на јуришно одстојање.
Снажним налетом 1. и 3. батаљона 6. пешад. пука II. поз. непријатељ је поколебан и дао се у бегство, остављајући гомилу мртвих и рањених.
6. прекобројни пешад. пук, који је имао правац гоњења преко Рашуљаче, предузео је покрет у 5 часова са Гаја.
Чим се кренуо први борбени ред, непријатељ је почео да туче артилер. ватром, али је са Рашуљаче почео да повлачи пешадију и митраљезе не дајући отпора, тако да је први борбени ред овог пука избио на Рашуљачу у 5.40 часова, где је дочекан јаком митраљеском и артилериском ватром са Биљевине.
Напомена. По овом излази, да лева колона Моравске дивизије I. позива у своме нападу на В. Главу није могла добијати иепријатељску артилериску ватру са Рашуљаче, већ са Биљевина или Рајиног гроба.
Једна непријатељска батерија била је на ивици шуме Рајин гроб, а један топ је отворено гађао Рашуљачу са даљине 1 ½ км. Остали топови били су окренути ка Вел. Глави и тукли трупе Моравске дивизије I. позива.
Даље наступање 6. прекобројног пука било је укочено јаком артилериском ватром, као и ватром из 6 непријатељских митраљеза.
Око 9 часова стигли су из опште резерве са Кика и друга два батаљона 6. прекобројног пука позади Рашуљаче.
У ово време дошао је на Кик командант II. армије, коме су дати податци о ситуацији.
Вел. Глава од стране Моравске дивизије I. позива још није била заузета, што је кочило рад леве нападне колоне Комбиноване дивизије.
Напомена. Командант Моравске дивизије I. позива је опет говорио, да је напад његове леве колоне на В. Главу онемогућен услед неактивности 6. прекобројног пешад. пука ка Рашуљачи, услед чега су се водили ови телефонски разговори:
Командант Комбиноване дивизије тражи од команданта Моравске дивизије I. позива, да што пре заузме Вел. Главу и Рајин гроб, како би Комбинована дивизија могла продужити гоњење.
У 10.30 часова командант Моравске дивизије I. позива моли, да 6. прекоброј. пеш. пук пође напред и да помогне Моравску дивизију I. позива у заузимању Велике Главе.
По овоме је издато наређење команданту 6. прекоброј. пука, и у 11 часова издато је наређење и хаубичком дивизиону да се у степенима креће ка Рашуљачи.
У ово време командант Комбиноване дивизије креће се са штабом ка Рашуљачи, да би форсирао рад леве колоне.
У 11.45 часова дошав на Гај приметио је, да Рајин гроб још није био заузет и да непријатељ даје слаб отпор у селу Трбосиљу. Требало је убрзати наступање I. прекобројног пука ка Трбосиљу. Послат је референт артилерије да види ситуацију код десне колоне на Церу и да команданту те колоне још једном саопшти да форсира рад своје колоне.
У ово време рањен је командант 6. прекобројног пука пуковник Свет. Мишковић, те је одређен за заступника мајор Милан Прибићевић командант батаљона у истом пуку.
У 13 часова питан је нови командант 6. прекобројног пука, да ли се може продужити гоњење. Добивши одговор да може, командант Комбиноване дивизије одлази на Рашуљачу ради формирања леве колоне.
Ватра се стишавала и изгледало је, да је непријатељ напустио и Рајин гроб.
Око 14 часова избија 1. прекобројни пешад. пук са северне стране на Рашуљачу.
Непријатељ је са линије Биљевина – Рајин гроб одступао.
Око 15 часова на Рашуљачу је избио један вод 8. пољске батерије са наредником, пошто је при наступању водник погинуо. Наређено му је да отвори ватру ка с. Милни на одступајућег непријатеља. Вод је успешно дејствовао.
На Рашуљачи командант Комбиноване дивизије формира леву колону за даље гоњење.
Око 15 часова претходница леве гонеће колоне почиње спуштање са Рашуљаче ка Милни у долину реке Љешнице.
Распоред 6. прекобројног пука (претходничког) био је овај:
1. батаљон и митраљеско одељење у предњој трупи претходнице кретао се друмом ка Милни;
2. батаљон у левој побочници гони гребеном Иверка, пошто је Моравска дивизија I. позива била изостала, те је требало обезбедити леви бок.
3. и 4. батаљон у главној трупи претходнице кретали су се за предњом трупом.
Са Рашуљаче видело се спуштање једне непријатељске колоне око 2 батаљона са Поповог Парлога на друм код с. Каменице. Ову колону успешно је тукао вод 8. батерије са Рашуљаче. Колона се растројила.
Да не би непријатељ у самом теснацу заузео линију: Кумовац – Каменица – Попов Парлог, командант Комбиноване дивизије наређује команданту 6. пешад. пука II. позива, да се не спушта на Рашуљачу, већ да се што пре дочепа Козјег Рбата и коте 467, а затим да избије на Кик и Јеремића брдо, те да ухвати везу са десном колоном на Церу и обезбеди гоњење леве колоне долином Љешнице. Вод 8. пољске батерије упућен је са Рашуљаче на Биљевину, да прати наступање 6. пешад. пука II. позива.
Моравска дивизија I. позива је обавештена о ситуацији пред Комбинованом дивизијом и тражено је, да она форсира кретање, јер се лева колона Комбиноване дивизије већ спушта у долину реке Љешнице.
Пошто је 6. пешад. пук II. позива упућен јужном падином Цера за одржавање везе између леве и десне колоне, то је на чело главнине леве колоне имао доћи 1. прекобројни пук, коме је за ово издато усмено наређење на Рашуљачи. Команданту хаубичког дивизиона наређено је да маршује на зачељу главнине леве колоне.
У 15 часова командант II. армије са Кика наређује команданту Комбиноване дивизије, да са 6. прекобројним пешад. пуком нападне Рајин гроб са источне стране и тиме помогне Моравску дивизију у заузећу ове тачке. Но, како је ова тачка већ била заузета од стране побочнице леве колоне Комбиноване дивизије, то је о овоме извештен командант II. армије.
Напомена. Напред смо видели, да је на Рајин гроб први избио 1. пешад. пук Моравске дивизије I. позива, те је овде нека несугласица.
У ово време примећено је, да се једна јача непријатељска колона спустила са Поповог Парлога ка с. Каменици и почела да се развија према нашим трупама, дохватајући се косе Козји Рбат.
Скренута је на ово пажња команданту претходнице леве колоне и наређено му, да се развија у десно и да не прелази село Каменицу док му ситуација не буде јасна. Главнина леве колоне је задржана на Рашуљачи.
Од команданта Моравске дивизије I. позива тражено је, да енергично гони преко Иверка планине, те да онемогући задржавање и ојачавање непријатеља.
У долини р. Љешнице, код првих кућа с. Лужанци, непријатељ је дао јачи отпор.
Командант претходнице леве колоне око 18.40 часова развио је у десно још један батаљон, а молио је за појачање бар једним топом.
Командант Комбиноване дивизије креће се са Рашуљаче у 18.15 часова ка претходници леве гонеће колоне.
Непријатељски слабији делови одступали су са косе на косу дајући слаб отпор.
Изведен је један топ на положај код претходнице и отворио ватру на непријатеља на Катанића брду. Непријатељ је одступио ка Јадарској Љешници. Предходница је заноћила на Катанића брду и Дулића коси код с. Јошеве. Штаб дивизије на коти 173 код Катанића брда.
Напомена. – На картама нашег Војно Географског института написато је „Јадранска Љешница“. Међутим реч „Јадранска“ мора да је погрешно написана и за њу нема никаква оправдања, јер та Љешница не може се никако односити на „Јадран“ већ само на реку „Јадар“, па се стога у овој књизи означавало на односним местима Јадарска – место Јадранска – Љешница.
Извештај команданта десне колоне ОБр. 162
Командант десне колоне са Косаниног града у 18 часова јавља:
„Са одредом сам сада у оваквом распореду:
На коти 467 имам једну чету, на коти 583 је 2. прекобројни пук са једним водом брзометне батерије, а остатак одреда (5. прекобројни пук са 5 топова) на коти 706.
Кота 583 (Веселинов врх) заузета је у 15 часова са врло великим губитцима. У времену борбе био сам слаб у артилерији, јер је батерија имала свега 300 зрна, а никакве наде није било за скору попуну.
У 16.30 часова стигла је попуна муниције и 2. батерија.
Вршеним извиђањем са коте 467 сазнало се, да се на Церу прикупљају са разних страна јачи непријатељски делови.
Према овоме, што се извиђањем видело и сазнало, а знајући стање својих трупа обзиром на борбе вођене јуче, ноћас и данас, ја сам се решио да у овом распореду и на овим тачкама заноћим, а да сутра рано предузмем напад на Цер (Кумовац).
Јасно се види, да још јача непријатељска колона са Бобије (к. 372) североисточно од Цера иде ка истоку ка некој нашој трупи. За сада знам, по једном извешћу, да је североисточно од ове колоне један од наших коњичких пукова, а по неким гласовима и Тимочка дивизија II. позива“.
Како је командант Комбиноване дивизије рачунао, да се десна колона мора налазити на Видојевици према издатим јој наређењима за гоњење, то је у томе смислу био известио и команданта II. армије. Али добивши горњи извештај од команданта десне колоне послао му је у 21.45 часова следећу заповест:
Заповест команданта Комбиноване дивизије команданту десне колоне
„Из вашег извештаја ОБр. 162 од данас видим, да моју заповест ОБр. 391 нисте извршили и да нисте схватили значај улоге ваше (десне) колоне, која треба да прати дивизију за време овог брзог марша при гоњењу разбивених непријатељских трупа на Церу – Текеришу, иначе не бисте се кретали онако и онолико, како сте се одлучили на основу неких података по чувењу. Ви сте могли пратити кретање леве колоне са ваших висова и по грмљавини топова.
Констатујем да сте као десна колона пореметили сигурност преноћишта а за сутра брзину маневра, који ова дивизија изводи заједно са Моравском дивизијом I. позива.
Ступањ енергије, коју је требало уложити данас у овај покрет, могли сте јасно видети из мог наређења ОБр. 401.
Да би се ова погрешка за ноћас поправила, наредио сам команданту 6. прекобројног пука да одмах пошаље један свој батаљон на Видојевицу, те да тако створи ослонац десном крилу нашег садашњег положаја.
Пођите са места преноћишта сутра (20. августа) у 4 часа јутра гребеном ка Видојевици. На Видојовици заузмите одбранбени положај и чекајте даље наређење преко телефона.
На Церу (Косанин град) оставите један батаљон са једним водом артилерије са задатком, да обезбеђује правце према северу, а од истог батаљона једну чету на Веселиновом врху.
Вежите се телефоном преко Видојевице за Јадарску Љешницу.
Лева колона заноћила је на линији: Видојевица – Парлог – Јадарска Љешница“.
Претходница леве колоне гонила је непријатеља до Вратачке реке, па је ту скренула на север. Цео пук је ишао у колони двојних редова, имајући као предње одељење једну чету, а пред овом једну патролу. Између ове чете и пука ишла је батерија. Десно и лево се обезбеђивало патролама.
У 23.30 часова 6. прекобројни пук стигао је на Парлог (к. 288) и ту се зауставио. Пошто десна колона није стигла до одређеног јој циља, већ се задржала на линији Косанин град – Веселинов врх – кота 467, то је командант Комбиноване дивизије наредио команданту 6. прекобројног пука да одмах упути један батаљон на Видојевицу (к. 369), да је заузме и брани.
Командант 6. прекобројног пука упућује на Видојевицу 2. батаљон; 1. и 4. батаљон и митраљеско одељење задржава на Парлогу (к. 288).
Ово је извршено 20. августа у 1.30 часова.
1. прекобројни пук, у место да заноћи на линији јужно од Парлога заноћио је на левој обали Вртачке реке на Дулића коси.
Коњички ескадрон Комбиноване дивизије, крећући се 19. августа северном падином Цера, доспео је био до Бобије (272), где је дочекан непријатељском артилериском ватром. Ескадрон се повукао на Скакалиште ради преноћишта с тим, да сутра 20. августа продужи рад у духу раније заповести.
Командант Комбиноване дивизије послао је следећи извештај команданту II. армије:
„Данас (19. августа) у 19.30 часова са левом колоном избио сам на линију Слатина – Јадарска Љешница и ухватио везу са Моравском дивизијом I. позива. Десна колона ове дивизије зауставила се на линији Косанин град – кота 467. Услед овог задоцњења одредио сам један батаљон 6. прекобројног пука за држање Видојевице.
Сутрашњи рад одредићу према податцима, које будем имао о непријатељу“.
Форсирани марш Тимочке дивизије I. позива у долину Јадра (19. августа)
Тимочка дивизија I. позива у току ноћи 18./19. августа прикупила се на просторији Румска – Волујац. Командант армије 19. августа око 8 часова отишао је на Цер и предузео даље управљање битком. За осматрачницу изабрао је Кик.
У 9.40 часова добио је од помоћника начелника штаба из В. Бошњака извештај да Врховна команда јавља, да је III. армија јако притешњена и да би требало тамо упутити Тимочку дивизију I. позива што пре у помоћ.
Команданту Тимочке дивизије I. позива издато је 19. августа у 13.50 часова ово наређење:
„Непријатељ, који надире долином Јадра, притеснио је десно крило III. армије код Завлаке. Комбинована и Моравска дивизија I. позива успешно продиру преко Цера и Иверка на његову позадину и сада се налазе на линији: Косанин град – Биљевине – Рашуљача – Велика Глава – к. 367. Моравска дивизија I. позива наслања своје крајње лево крило на косу код села Бадање и мост на потоку „Грубановац“ (на саставку његовом са реком Церницом), наређујем:
Да Тимочка дивизија I. позива остави један пешад. пук и 1 брзометну батерију на друму Шабац – Текериш код Скакалишта (к. 268) фронтом према северу, на моме расположењу, везујући се с коњичким одељењима код Брестовца и хватајући везу са Шумадиском дивизијом I. позива код Слатине, а са остатком дивизије да енергично нападне непријатеља у бок на линији Марјановића брдо – Доња Бадања, ослањајући се на лево крило Моравске дивизије I. позива и везујући се с десним крилом III. армије.
Напад треба да буде брз и силан, те да се непријатељски притисак на III. армију ослаби. Слати ми чешћа извешћа о ситуацији и стању борбе. Ја ћу се налазити на Кику (село Текериш)“.
Напад је имао отпочети данас 19. августа у 20 часова, но то се није могло остварити, пошто су трупе ове дивизије маршовале целог дана од Брдарице и В. Бошњака преко Волујца – Текериша на Велики вис и Стражу. Дужина марша износила је 50 км., те су трупе биле на маршу без одмора равно 24 часа.
Прелаз артилерије преко Сипуљске реке био је изванредно тежак, а затим излази на Стражу и Велики вис, где се на појединим местима имало изаћи уз нагиб преко 45 степена, тако да су читави батаљони задржавани за извлачење топова.
2. Дејство у рејону Шапца
На фронту Коњичке дивизије
Коњичка дивизија 19. августа у јутру држала је са 1. и 4. коњичким пуком линију: Брестовац – Раскршће – Метковић до р. Думаче; 2. и 3. пук били су у дивизиској резерви на раскрсници путева за Бојић и Слатину источно од Гушиног брда.
Дивизија је имала задатак да осигурава простор између Шумадиске и Комбиноване дивизије и да штити правац Бојић – Текериш.
Непријатељ је са предњим деловима држао Цуљковачку косу – село Добрић.
Две непријатељске колоне у јачини од по једног пука пешадије, једне батерије и нешто коњице, кретале су се од Слепчевића ка Богосавцу.
Командант Коњичке дивизије имао је намеру, да неко време остане на овом положају, а кад се ситуација боље разјасни пред фронтом његове дивизије и кад добије податке о стању Шумадиске дивизије, тада да нападне десни бок непријатеља у правцу: Метковић – Маови, не напуштајући никако осигурање овог правца: Цуљковић – Грушић – Двориште. У циљу осигурања овог правца наредио је 19. августа у 4.20 часова команданту 3. коњичког пука да једним ескадроном и митраљеским одељењем ојача одсек Брестовац – Раскршће.
У 11 часова добивен је извештај, да је једна непријатељска колона од 1 – 2 пука пешадије и 3 батерије заноћила 18./19. августа код Прњавора и да је јутрос (19. августа) одмаршовала ка Белој реци.
У ово време ситуација код Шумадиске дивизије I. поз. била је критична и командант ове дивизије саопштава телефоном команданту Коњичке дивизије, да се носи мишљу о повлачењу дивизије, те тражи један коњички пук да му штити десни бок при повлачењу.
Командант Коњичке дивизије наређује, да командант 2. коњичког пука прида своје митраљеско одељење 3. коњичком пуку, који да одмах одмаршује са Слатине ка Орловцу и да се стави под команду команданта Шумадиске дивизије I. позива.
У 11.15 часова чула се на телефону заповест команданта Шумадиске дивизије I. позива за одступање, међутим о овоме није извештен командант Коњичке дивизије ни од команданта Шумадиске дивизије ни од свога официра за везу са том дивизијом.
Одмах се тражила телефонска веза са командантом 10. пеш. пука који је био на Слатини, али веза није добивена, што значи да је пук већ предузео одступање и везу скинуо.
Доцније је добивен извештај од официра за везу писан у 10.40 часова, у коме јавља о решењу команданта Шумадиске дивизије да оступи. У исто време извештава, да командант Шумадиске дивизије тражи, да Коњичка дивизија артилериском ватром од Метковића и коњичким нападом заштити ово одступање.
Одступањем Шумадиске дивиз. I. поз. измењена је ситуација и код Коњичке дивизије. Правац Слатина – Бојић – Текериш остао је незаштићен, а бок и позадина II. армије на Церу изложени су удару целе једне непријатељске здружене бригаде. Ово је навело команданта Коњичке дивизије на решење, да тај правац заштити.
Стога у 11.20 часова наређује команданту I. бригаде, да са 1. коњичким пуком (3. пук је отишао у састав Шумадиске див. I. позива) и са коњичком батеријом заузме положај Стари Виногради (к. 289) и заштити правце ка Текеришу.
Команданту 2. бригаде наређује, да се са бригадом и батеријом постепено повуче ка Осоју (к. 272), где ће се задржати до даљег наређења.
Шумадиски дивиз. коњички пук, по споразуму са командантом Шумадиске дивиз. I. позива, имао је да заузме Љигин гроб (к. 210) на друму Бојић – Текериш.
На маршу, у 11.45 час. командант Коњичке дивизије наређује команданту II. бригаде, да се задржи на положају Белега – Суваче, а не на Осоју.
О овоме распореду извештен је у подне и командант Комбиноване дивизије.
1. коњичка бригада, као десна колона, стигла је око 13.30 часова на положај Стари Виногради неузнемиравана од непријатеља.
2. коњичка бригада, као лева колона, имала је заштитничке борбе са предњим непријатељским деловима на Брестовцу и коти 284 између Милошевца и Дворишта.
Наређење, послато команданту II. коњичке бригаде у 11.45 пре подне да се задржи на положају Белеге – Сувача а не на Осоју, добио је командант бригаде у 13.30 часова, кад је већ стигао на Осоје, стога је наредио да 4. коњички пук са Осоја оде на положај Белеге, али је непријатељ слабим деловима већ био наступао од Десића ка Дворишту, те је 4. коњички пук после краће борбе успео да поседне Белеге.
У овом времену непријатељ је од Десића тукао артилериском ватром Тројан.
Командант Коњичке дивизије, крећући се са штабом друмом Бојић – Парлог, наишао је код Бркића дућана на један батаљон 15. пеш. пука Тимочке дивиз. I. позива и митраљеско одељење тога пука, који су се ту одмарали. Обзиром на ситуацију, командант Коњичке дивизије ставио је под своју команду овај батаљон и митраљеско одељење и издао у 16.40 часова писмено наређење команданту батаљона, да са три чете и митраљеским одељењем оде на положај Белеге – Сувача и тамо се стави на расположење команданту II. коњичке бригаде, а једну чету да упути на Љигин гроб, као појачање Шумадиском дивизиском коњичком пуку.
У 17 часова наређено је да трупна комора оде у село Пејиновић.
У 18 часова од команданта II. армије добивено је наређење, по коме је Коњичка дивизија требала да искористи стање створено одступањем непријатеља са Цера и да непријатеља гони у правцу Љешнице. Командант армије у овом наређењу осуђује пасивно држање Коњичке дивизије на положајима, на које се повукла. Данашњи напад на Шумадиску дивизију није био јаке озбиљности, да је Коњичка дивизија морала да пређе у пасиву. Напротив, командант армије сматра, да је Коњичка дивизија, ослањајући се десним боком на Шумадиску дивизију, могла доста користити активним дејством, па ма то било и најужих размера. Наређује се одржавање непрекидне везе са армиским штабом, који се налази на Радоњића брду.
У 19 часова извештен је из армиског штаба командант Коњичке дивизије, да је наређено команданту Тимочке дивизије I. позива да се 13. пеш. пук са једном батеријом стави још вечерас на расположење команданту Коњичке дивизије, а до даљег наређења да задржи и батаљон 15. пешад. пука, све док се ситуација не разјасни.
Наређење пак послато у 18 часова одлаже се, док се ситуација не разјасни.
Распоред Коњичке дивизије на преноћишту 19./20. августа
Коњичка дивизија држала је линију Љигин гроб – Стари Виногради – Сувача – Белеге – к. 284 западно од Дворишта са оваквим распоредом:
Шумадиски коњички пук са једном четом 15. пеш. пука на Љигином гробу, а један ескадрон 2. коњичког пука на Слатини кота 205;
1. коњички пук са једном батеријом на Старим Виноградима;
4. Коњички пук са 3 чете и митраљеским одељењем 14. пеш. пука и једном батеријом на положају Сувача – Белеге – кота 284;
2. Коњички пук, допунски ескадрон, митраљеско и пионирско одељење на Парлогу;
Трупна комора у Пејиновићу;
Мунициска колона у Матијевићу.
Непријатељ је слабим пешадиским деловима био код Десића и Грушића, а са главнином код Цуљковића. Јачина му је износила два пешад. пука, три пољске батерије, једна хаубичка батерија и око 2 ескадрона коњице.
По исказу једног заробљеног наредника на томе правцу се налазила цела дивизија.
Борбе на фронту Шумадиске дивизије I. позива и одступање на десну обалу р. Добраве
Стање у току ноћи 18./19. августа остало је непромењено. Непријатељ није ништа предузимао. У току ноћи учињена је у распореду дивизије мала промена што је, по наређењу армиске команде, Тимочки дивиз. коњички пук враћен у састав своје дивизије те је наређено команданту 6. пеш. пука III. позива, да бар са две чете III. позива заузме положај Кујавицу.
Према армиској заповести, Шумадиска дивизија I. поз. у току 19. августа имала је да остане на заузетим положајима и да их упорно брани.
Око 4.20 часова, непријатељ је отпочео покрет од Мишара ка Лескића механи и Охриду. Једна колона од једног батаљона пешадије, 2 митраљеза и вода коњице наступала је друмом од Мишара ка Лескића механи и почела подилазити положају 11. пешад. пука, и око 5 часова допрла до на 600 метара од наших предњих делова.
Друга колона, упућена ка Охриду, ангажовала се у борбу са деловима 6. пешад. пука III. позива.
Око 6 часова отпочео је непријатељски напад према 12. пешад. пуку од Д. Врањске и према 19. пеш. пуку од Варне.
Непријатељска артилерија отворила је јаку ватру, а под њеном заштитом отпочети су снажни напади у правцу Кулине и Лескића механе.
Мало затим појавила се и једна непријатељска колона од с. Маови у правцу левог крила 19. пешад. пука.
Непријатељ је користио шуму у долини реке Думаче и извршио груписање према десном крилу 12. пешад. пука и према левом крилу 11. пеш. пука у намери да се пробије у правцу Кулине.
Ова његова намера је благовремено запажена и осујећена снажном артилериском, пешадиском и митраљеском ватром. Дејство наше артилерије било је одлично, јер су осматрање метака вршили команданти батаљона у првом борбеном реду, дајући о томе телефоном податке командирима батерија.
Непријатељ је претрпео на овом правцу осетне губитке, те је његов први покушај за пробој ка Кулини задржан.
Команданту 11. пешад. пука наређено је, да своју резерву групише ближе свом левом крилу, куда непријатељ показује намеру да се пробије, а потребан број трупа да упути на међупростор између 11. и 12. пешад. пука.
Око 8 часова добивена је заповест команданта II. армије: „Пошто су Комбинована и Моравска дивизија предузеле гоњење непријатеља, потребно је предузети мере, да се безусловно и до пожртвовања осигура позадина тим дивизијама од непријатељских покушаја из Шапца.
Коњичка дивизија добила је задатак да дејствује на просторији: Слепчевић – Ново село, те би је према потреби требало ојачати“.
Око 8.30 часова непријатељ, новим трупама, поново предузима снажан напад на међупростор између 11. и 12. пешад. пука ка Кулини. Јачина његова ценила се до 3 пука пешадије и 4 батерије. Непријатељ је успео да потисне десно крило 12. пеш. пука, те су тамо послате две чете из резерве.
Око 9.20 часова десно крило 12. пеш. пука, појачано са две чете из резерве, успело је, не само да задржи даљи непријатељски напад у том правцу, већ и да ту непријатељску колону подухвати са три стране пешадиском, митраљеском и артилериском ватром и да је одбије. Ово је имало одјека и на нападну колону према левом крилу 11. пеш. пука, који је успео да непријатељску колону према себи одбије и потисне.
Око 9.30 часова, непријатељ се почео јаче груписати према центру и левом крилу 12. пешад. пука.
Око 9.40 часова ситуација је била оваква: према крајњем десном крилу, од Охрида кретали су се омањи пеш. делови ка Кујавици.
Непријатељска колона, која је нападала на лево крило 11. пеш. пука и на десно крило 12. пеш. пука у правцу Кулине, одбивена је и укочена, сем што су неки њени делови нападали и даље снажно у правцу Овсишта.
На фронту и левом крилу 12. пеш. пука борба се јако ангажовала.
Према крајњем левом крилу, од села Јевремовца наступала је једна непријатељска колона развијена на простору од. с. Маови до Липовачког потока.
Код побочнице на Слатинским положајима владало је затишје.
Око 10 часова борба се ангажовала на целом фронту дивизије, нарочито на десном крилу и центру 12. пеш. пука и левом крилу 11. пешадиског пука.
Непријатељ је понова предузео извршење пробоја фронта у правцу Кулине.
Да би се спречио овај непријатељски пробој употребљене су и последње резерве: у први мах, на тражење команданта 11. пеш. пука, резерва је упућена у правцу Овсишта, али кад је око 10.40 часова командант 12. пешад. пука јавио, да је на његовом десном крилу стање очајно, да војници беже у највећем нереду, да му је десно крило отцепљено и одступа а артилерија га довољно не потпомаже, наређено је да и остатак дивизиске резерве (1 батаљон 19. пеш. пука око 520 људи) што пре похита на десно крило 12. пеш. пука и спасе дивизију, која је услед овог непријатељског пробоја могла доћи у врло критичан положај.
Јачину непријатељску према Шумадиској дивиз. I. позива до тога момента, командант дивизије ценио је: 7 пеш. пукова са око 60 топова.
Око 11.20 часова, кад су се на целом фронту водиле огорчене борбе, командант Шумадиске дивизије ценио је ситуацију као критичну и осећао немогућност даљег останка на истом положају.
Фронт дивизије протезао се од с. Жабара до с. Слатине. Пукови су били знатно испод формациског стања. Све резерве утрошене су. У овом времену, командант дивизије добија извештаје:
а) Извештај команданта 12. пеш. пука, да му је артилерија доведена у опасност и да може бити заробљена; и
б) Извештај команданта 11. пеш. пука, да се без појачања неће моћи одржати на свом одсеку, а и командант 19. пука са левог крила такође тражи појачање. На основу ових извештаја командант Шумадиске дивиз. I. поз. одлучује се, да дивизију повуче на прве угодне положаје на десној обали р. Добраве.
Како су за пребацивање трупа преко Добраве стајала на расположењу само два моста: један јужно од Церовца, а други код Бунарине мале, то се и свијање трупа морало вршити у правцу: Лескића механа – Лојаница и с. Врањска (односно Слатина) Бунарина мала.
Заповест за повлачење дивизије издата је у 11.30 часова телефоном у следећем:
а) 10. пешад. пук да се одмах повуче на положаје код Бунарине мале и ту да штити повлачење 12. и 19. пеш. пука;
б) 11. пешад. пук да одступи на Солине њиве и ту да образује заштитницу дивизије, па пошто се цела дивизија пребаци на десну обалу Добраве, да се и сам постепено повуче на коту 174 северно од Лојанице;
в) 12. пешадиски пук да остане на положајима код с. Г. Врањске докле год може и да се постепено повлачи правцем Вукошић и Бунарине мале ка коти 174 и дође у дивизиску резерву;
г) 19. пешадиски пук да отпочне повлачење одмах и да се повлачи правцем Орловац -Бунарина мала на лево крило к. 174;
д) Артилерија да се повлачи са својим пешад. пуковима;
ђ) Колонска и трупна комора да се ешелонирају на правцу Лојанице – Крнуле.
Повлачење је отпочело одмах.
У току повлачења сазнало се, да је и мост на Добрави код с. Вукошића употребљив, те је наређено команданту 12. пешадиског пука, да правац повлачења измени и одступи преко Вукошића и Рустена на коту 174.
Ово повлачење изведено је у реду и без великих тешкоћа, јер и непријатељ, претрпевши знатне губитке у данашњим борбама, није јако надирао у правцу Кулине и Шанчева. Према крајњем левом крилу дивизије непријатељ је сувише опрезно наступао.
Шумадиски дивизиски коњички пук, који се налазио на крајњем левом крилу, у споразуму са командантом Коњичке дивизије, заузео је положај Љигин гроб јужно од Бојића, осматрајући све правце ка северозападу и западу.
Све су трупе до 15.30 часова биле пребачене на десну обалу Добраве и до 16.30 часова избиле на одређене им положаје.
Распоред Шумадиске дивизије I. позива на преноћишту 19./20. августа
На место Тимочког коњичког пука, који је био на крајњем десном крилу Шумадиске дивизије I. позива а који је 19. августа повучен у састав своје дивизије, упућен је на десно крило дивизије 3. коњички пук из Коњичке дивизије.
Овај је пук заноћио на коти 174 код дивизиске резерве, а у 5 часова 20. августа стигао на положај код Кујавице, где су биле и две чете 6. пешадиског пука III. позива. Пук је имао задатак да гарантује десно крило Шумадиске дивизије.
Десни одсек (11. пешадиски пук, 3 пољске и 1 хаубичка батерија и вод болничара) од Млакве до Раковца потока.
Десно је имао да ухвати везу са 3. коњичким пуком а лево са 19. пешадиским пуком.
Центар (19. пешадиски пук, 1 пољска батерија и вод болничара) од Раковца потока до Бунарине мале.
Десно је имао да одржава везу са 10. пешадиским пуком. Главну борбу је имао примити код Церић мале.
Леви одсек (10. пешадиски пук, 1 пољска батерија и вод болничара) од Бунарине мале до Добраве повијајући фронт на запад.
Лево је имао да одржава везу са Коњичком дивизијом, која се налазила на правцу Слатина – Текериш.
Резерва (12. пешадиски пук, 1 пољска батерија и вод болничара) на коти 174 северно од Лојанице.
На правцима ка Церовцу и Орловцу, а на линији: Орловац – Вукошић – Салине њиве, истакнута су извиђачка одељења која су даље извиђала ка Шапцу.
У току ноћи борбе није било.
По провереним податцима на простору Мишар – Јевремовац – Маови непријатељ је имао 10 пешадиских пукова (69., 37., 32., 28., 70., 44., 23. босански; 6. новосадски; 86. суботички; 23. сомборски пук и један батаљон јегера). Пукови су му били од 3 а и од 2 батаљона.
У Шапцу и у околини непријатељ је имао око 60 топова разног калибра.
Шумадиска дивизија I. позива није могла одолети у борбама код Шапца 19. августа, и ако је из армије наређено да се на положајима држи по сваку цену.
Дивизији су требала појачања. Кад је командант II. армије добио од команданта Шумадиске дивизије I. позива извештај 19. августа око 11 часова, да ће дивизија морати одступити, послао је у 16 часова извештај Врховној команди о извршеном одступању: „Ситуација је на овом делу војишта била озбиљна и она је захтевала, да се што пре пошаљу нове трупе које ће непријатеља задржати“.