1. Заповест команданта армије
„Све дивизије продужиће сутра 20. овог месеца извршење, односно довршавање датих им задатака. Шумадиска дивизија постараће се да што тачније сазна снагу непријатељеву и известиће ме, како бих могао предузети одговарајуће мере.
Коњичка дивизија предузеће извршење наређеног гоњења непријатеља преко Љешнице тек, пошто са придатом јој пешадијом потисне непријатељска одељења која се према њој налазе.
Комбинована дивизија, потребним деловима својим, посешће Видојевицу и њене огранке, те да олакша Коњичкој дивизији гоњење непријатељских делова, који су се појавили вечерас пред њом на линији Брестовац – Белеге (к. 280 – Стари Виногради – Љигин гроб), а тако исто, и ради сваке евентуалности, оставиће потребну посаду на Церу за поседање свију праваца који са севера пролазе у долину Љешнице“.
2. Дејство Моравске дивизије I. позива. – гоњење
Око 8 часова 20. августа добивени су извештаји о одступању непријатеља. Према 2. пуку непријатељ, јачине два батаљона, изашао је на косу више Јаребичке цркве и њоме одступио.
До 8 часова није било борбе на фронту ове дивизије, сем слабијег пушкарања код 16. пука. По армиској заповести за рад овог дана, командант дивизије издао је 20. августа у јутру усмену заповест, да све трупе пошаљу одмах јача извиђачка одељења у правцу долине Јадра и виде где је непријатељ.
Око 9 часова наређено је претходници (I. пуку), да се крене гребеном Иверка ка Голом брду. Командант 2. пука јавља, да се код Јаребичке цркве налази један непријатељски пук пешадије и један пук коњице. У том времену једна непријатељска хаубичка батерија отвара ватру на делове дивизије, који су се спуштали у долину Јадра.
Командант Моравске дивизије I. позива имао је намеру, да осигура правац ка Стражи и Обрежу и да дејствује у бок непријатеља у долини Јадра, али командант II. армије тражио је да се с гоњењем што пре отпочне. Стога је у 9.20 часова послао команданту Моравске дивизије ово наређење:
„Пошто се непријатељска одељења налазе још на десној обали Јадра, штитећи по свој прилици повлачење својих трупа низ Јадар или ка Крупњу, то изволите наредити, да се та одељења нападну и протерају и тиме онемогући противнички саобраћај низ Јадар и ка Крупњу. Оставите потребне трупе за наслон вашег десног крила на Комбиновану дивизију, а лево крило нека одржава везу са трупама Тимочке дивизије I. позива. Уопште је потребно сада енергично нападати, те да се онемогући непријатељу повлачење“.
Како су у овом смислу већ раније била издата потребна наређења, то се није имало шта радити по овом новом наређењу команданта армије. Командант дивизије лично је обишао пукове и наредио енергичније наступање. Но, командант армије ценио је ипак да је гоњење споро, те је тражио објашњење од команданта дивизије. После пола часа к њему је на Попов парлог дошао командант Моравске дивизије и објаснио, да је претходница упућена ка Голом брду. У то време, кад се командант дивизије враћао ка дивизији, добио је извештај, да је претходница (1. пук) већ на Голом брду и да нема додира с непријатељем.
Под утицајем напомена од стране команданта II. армије, командант Моравске дивизије кренуо је све остале трупе за већ послатим јачим извиђачким одељењима, и то трупе са Поповог парлога: 2 батаљона 3. пешад. пука са једном батеријом путем Парлог – Јаребичка црква; трупе са Балвана: 2 батаљона 2. пешад. пука са једном батеријом путем Балван – Стража (к. 239) – Брдарица ка Јадру; трупе са Вучјег пласта имале су да упуте један батаљон и једну батерију на косу код с. Брадића те да са косе дејствује на непријатељске делове који би одступали долином Јадра.
У 12.30 часова издато је наређење 3. пуку, да два батаљона гоне западно од Јаребичке цркве, а два батаљона која су била код I. пука да поседну Попов парлог. У 16 часова, 16. пук са батеријом стигао је до Балвана и ту задржан у дивизиској резерви.
У 17 часова командант Моравске дивизије I. позива издаје заповест за груписање дивизије, а у циљу даљег извршења задатка.
1. пешад. пук заузима линију: Г. Добрић – Медњак – Голо брдо; 2. пешад. пук са две батерије заузима линију: Читлук – Брадић – Брњац.
3. пешад. пук са једном пољском батеријом заузима линију: Брњац – В. Село.
16. пешад. пук са две батерије и хаубичком батеријом у резерви на Балвану.
У циљу извиђања непријатеља послата су одељења пешадије, као и одељења од 30 до 50 добровољаца на већу даљину, да бомбама стварају панику и неред код непријатеља.
Од 17 часова једна непријатељска хаубичка батерија са Тршићског брда почела је тући колоне пукова Моравске дивизије I. позива, које су се, низ падине Иверка, спуштале у долину Јадра и ка Брезјачкој школи. Повремено је отварала ватру наша батерија са положаја 1. пешад. пука ка Голом брду. Батаљони су до 19 часова, тако рећи, без отпора стигли у долину Јадра.
3. Дејство Комбиноване дивизије – гоњење
На основу горње заповести команданта II. армије, командант Комбиноване дивизије предузима следеће:
Командиру коњичког ескадрона 20. августа у 5.35 часова наређује, да одмах најкраћим путем избије на линију Видојевица – Јадарска Љешница и даље преко Ливадице ка Јернића ади, извиђајући ка Љешници и Лозници а одржавајући везу са Коњичком дивизијом. У 10.30 часова командир ескадрона јавља, да се Шумадиска дивизија I. поз. налази на положајима к. 174 на друму Шабац – Ваљево до Бунарине мале, а лево од ње Коњичка дивизија гони непријатеља.
Командант 6. прекоброј. пука у јутру 20. августа јавља, да о непријатељу нема никаквих новости. Командант 1. прекобројног пука у 5.40 јавља, да је непријатељ главном снагом одступио долином реке Љешнице а ситнијим деловима преко Цера. Одступање је почело у мањим групама, а према исказу мештана, још 18. августа око 10 часова.
Распоред 6. прекобројног пука на преноћишту био је овакав: 1. батаљон на коти 328, позади 4. батаљон; 3. батаљон на коти 288. Батерија и митраљези су били на средини положаја.
2. батаљон био је упућен на Видојевицу, да осигура тај простор и ухвати везу са 5. прекоброј. пуком; 3. батаљон је имао преко једне официрске патроле да ухвати везу са 1. прекоброј. пуком код Љешнице.
2. батаљон по доласку на Видојевицу ушао је у борбу са непријатељским одељењима која су одступала.
Приметило се, да се Лозничким пољем на југозапад креће једна већа непријатељска колона и командант пука у извештају моли за одобрење, да с пуком и водом артилерије може изаћи на Видојевицу и косу ка Д. Добрићу, те да створи још већи неред код непријатеља. Осећала се велика оскудица у томе, што није имао ни једнога ордонанса коњаника, па није знао да ли је ухваћена веза десно са десном колоном на Церу и веза са 1. прекобројним пуком на Јадарској Љешници.
Командант дивизије у 6 часова пошао је ка Видојевици. Пред полазак наредио је, да се 6. пук II. позива и хаубички дивизион одмах крену за Парлог к. 288. На коси Дулића нашао је команданта 1. прекоброј. пука и наредио му, да иде на одсек Парлог – Јадарска Љешница.
Командант 6. прекоброј. пука у 9 часова јавља, да му је батаљон на Видојевици нападнут правцем са југозапада. Батаљон је био јак 2 ½ чете и одбио је напад непријатеља, који је на појединим местима био допро до 100 метара.
Командант 6. прекоброј. пука видећи, да непријатељ одступа у густим колонама од Љешнице ка Дрини, и ценећи, да је нападом на 2. батаљон имао намеру да се дочепа Видојевице у циљу заштићавања прелаза, ојачава батаљон на коти 404 са 2 митраљеза, а на косу лево од ње ка Д. Добрићу развија још један батаљон. Остала два батаљона задржава на одсеку к. 328 код Слатине. Батерија је изашла на косу Видојевица – Д. Добрић и дејствовала на непријатељске колоне код Љешнице.
Командант дивизије дошавши у 10 часова на Видојевицу (к. 404) одобрио је рад команданта 6. прекобројног пука и дао податке о заосталој нашој десној колони. Одатле се видело, како од Љешњице непријатељске трупе у реду одступају ка мосту на Дрини код Јавора (источно од Јање).
Командиру 7. батерије, који тек што је пласирао 2 топа на Д. Добрићској коси, наређено је да отвори ватру на мост на Дрини.
Око 11 часова командант дивизије наређује, да 6. пук II. позива похита на Видојевицу; да 1. хаубичка батерија остане на Парлогу к. 288 и што пре отвори ватру на мост на Дрини а 2. батерија да дође на Дрину.
Кад је овај пук око 12 часова стигао на Видојевицу, командант дивизије наређује усмено команданту 6. прекобројног пука и команданту 6. пука II. позива, да на Видојевици остане један батаљон 6. прекобројног пука са два митраљеза, а остатак тога пука и цео 6. пук II. позива да гоне непријатеља преко Шапца и Љешнице ка мосту на Дрини; да се овлада мостом и да се пребаци потребно осигурање моста на леву обалу и направи мали мостобран.
Претходница 6. пука II. позива ушла је у Љешницу у 12.45 часова и продужила наступање ка Дрини. Чело главнине ушло је у 14 часова у Љешницу. По уласку у варошицу, предњи делови одмах су продужили извиђање у правцима Дрина – Лозница – Ново село. У вароши није се наишло на непријатеља, а у правцу Дрине било је заосталих делова, с којима су се патроле пушкарале. Правци према Дрини, Новом селу и Лозници поседнути су ради упорне одбране. У варошици је непријатељ починио страховита зверства: вешао мирне грађане; стрељао преко сто грађана, међу којима и децу; цркву је развалио, обио и опљачкао; приватне домове, општински суд, пошту и радње опљачкао.
Од Новог села примећена су одељења непријатељске коњице и пешадије.
У 14.30 часова 6. прекоброј. пук био је распоређен и готов, да се крене напред у тежњи да мост заузме. Пук је имао само два митраљеза за употребу, јер за остале није било послуге пошто је у досадањим борбама избачена из строја.
Са Моравском дивизијом I. позива лево била је ухваћена веза од стране 1. прекобројног пука, који је остао на ранијем положају.
До 10 часова, десна колона Комбиноване дивизије са Цера још се није била појавила. Стога командант дивизије шаље команданту десне колоне ово наређење:
„Непријатељ одступа у реду јутрос од 5 часова из Мачве преко Љешнице на мост источно од Јање. Од брзог доласка ваше колоне до Видојевице зависи хоћемо ли овладати тим преласком и заробити оно што није још прошло. Ви изјашите и дођите на Видојевицу, где вас очекујем“.
После пола сата послата су два ордонанса, да нађу команданта десне колоне и позову да што пре дође на Видојевицу.
У 12.15 час. по подне дошао је на Видојевицу (к. 404) командант десне колоне где му је наређено, да одмах смени батаљон 6. прекоброј. пука на коти 404 који ће ући у састав пука а 5. пук да поседне и брани Видојевицу (к. 404).
Наступање десне колоне од Косанина града до Видојевице текло је овако: командант колоне је оставио један батаљон и два топа на Косанину граду, а остатак колоне кренуо је у 3.15 часова са Касанина града. Колона је у 9 часова стигла на Вратачки венац, где је претходно имала сукоб с непријатељским деловима. Претходница је овде задржана ¾ часа. Непријатељ је протеран, заробљена су 3 официра и 50 војника. Смењена је претходница из 2. прекобројног пука, а нова одређена из 5. прекобројног пука. Један батаљон је упућен да заузме Јошевачку косу и Дуги део. Око подне је колона челом стигла на Видојевицу и сменила делове 6. прекобројног пука; 1 ½ пољска батерија пласирана је на Шанцу и одмах почела дејствовати на мост на Дрини и на непријатељску пешадију у одступању.
Вод 7. батерије, који је остао на Косанином граду, дејствовао је на три непријатељске батерије пласиране на положајима северозападно од села Десића. Дејство је било врло успешно. Непријатељ је нагло напустио положај, оставивши све возове. То је олакшало гоњење Коњичке дивизије. У 14.25 часова ухваћена је веза са 13. пешад. пуком I. позива и 4. коњичким пуком код Радовашнице.
У 16 часова командант дивизије шаље са Видојевице команданту II. армије овај извештај:
„Непријатељска колона која је успела да се пребаци преко Дрине отишла је ка Бјељини. У 16 часова ситуација је ова: 2 пука наступају кроз Љешницу ка мосту на Дрини у циљу заузимања овог моста и запречавања сваког непријатељског прелаза преко Дрине. Непријатељ брани прелаз са трупама још непознате јачине са оне стране Дрине. Једна непријатељска колона креће се од Прњавора ка Љешници. Са остала три пука држим линију: Видојевица – Јадарска Љешница, груписана тако, да се могу брзо кренути и ка Јањи и ка Лозници. Непријатеља до Јадра и Дрине нема сем мањих штрафунских одељења. Пошто је свршен мој задатак добивен 15. ов. месеца, то молим за даље наређење“.
До мрака овог дана предузете су још ове мере: у 17 часова начелник штаба дивизије послат је са Парлога у Љешницу да види ситуацију и процени, да ли се један део снаге може пребацити на леву обалу Дрине. Пошто је мост био бачен у ваздух око 18 часова, а непријатељ је посео леву обалу Дрине, то се преко Дрине ноћу 20./21. августа није могло ништа предузети. Код Сокића аде, где је био газ, послато је бомбашко одељење 6. прекоброј. пука.
На преноћишту 20./21. августа дивизија је имала овакав распоред:
1. прекобројни пук са 2. хаубичким дивизионом на линији: Парлог – Јадарска Љешница са сталним предстражама.
5. прекобројни пук са 3. пољским дивизионом на линији: Видојевица – к. 206 (код села Слатине) са сталним предстражама.
6. прекобројни пук је ноћио око Љешнице.
6. пук II. позива на М. Видојевици, у општој резерви. Истурио је потребна обезбеђења ка селу Чокешини, а и према Врановици.
2. прекобројни пук заноћио је на Парлогу 288 (источно од Ливадице) у општој резерви. Накнадно је наређено да 6. пук II. позива заноћи источно од Љешнице, а само један његов батаљон на М. Видојевици, и да батаљон 2. прекобројног пука и даље остане на Дугом делу.
4. Садејство Тимочке дивизије I. позива на десном боку III. армије и гоњење
Тимочка дивизија I. позива имала је задатак да олакша ситуацију III. армије, кад је непријатељ одржао линију: Марјановића вис – Доња Бадања код Завлаке. У овом циљу предузела је напад са планине Влашић наслањајући се на лево крило Моравске дивиз. I. позива и везујући се са десним крилом III. армије. Непријатељ је на Кику имао до пет батерија. За Марјановићев вис није се позитивно знало, да ли је повраћен од стране наших трупа III. армије.
Непријатељска намера вероватно је била, да држањем Кика осигура одступање својих трупа испред фронта III. армије долином Јадра.
Командант Тимочке дивизије I. позива одлучује се на овај план напада:
Са десном колоном, јачине једног пука пешадије и 2 пољске батерије, напасти непријатеља на Кику са Великог виса (327) преко Осоја, обухватајући му леви бок преко Доње Бадање.
Са левом колоном, јачине 6 батаљона и 3 пољске батерије, напасти непријатеља преко Страже (424) на Марјановића вис, обухватајући му десни бок.
Из овог плана напада види се да је командант Тимочке дивизије I. позива тежио, да непријатеља обухвати са бокова и да га принуди на предају.
Према овоме издате су ове заповести:
Десна колона, коју образује 15. пешад. пук (без једног батаљона) и један дивизион Тимочког артилериског пука од две батерије, креће се од Текериша правцем: Брачинац – Владичина њива – Велики вис (к. 327) и даље преко Осоја напада непријатеља на Доњем Кику. Десно одржавати везу с Моравском дивизијом.
Лева колона, коју образује 14. пешад. пук и један дивизион Тимочког артилер. пука и два батаљона 20. пешад. пука, креће се истим правцем до В. Виса и затим преко Страже (424) ка Марјановића вису, нападајући га у десни бок.
Општа резерва: два батаљона 20. пеш. пука, креће се позади леве колоне. Напад је имао отпочети једновремено, зашто је десна колона требала сачекати излазак леве колоне. Дивизиско завојиште у Г. Сипуљи на Сипуљској реци. Трупне коморе требало је упутити на друм јужно од с. Волујце. (Овог дана коњички пук није био у саставу дивизије. Он је стигао тек око 17 часова на Кик кад му је издата заповест, да се крене у гоњење преко Јаребичке цркве и даље.)
Заповешћу је било предвиђено, да почетак напада буде у 20 часова 19. августа са линије Велики вис – Стража, али се ово није могло остварити. Трупе ове дивизије кренуле су још ноћу 18./19. августа у 24 часа од Великог Бошњака и маршевале целог дана преко Волујца и Текериша на Велики вис и Стражу, те су биле јако уморне.
По доласку на Стражу, око пола ноћи 19./20. августа, сазнало се да је Марјановићев вис заузео 3. прекобројни и 17. пеш. пук I. позива.
Кретање артилерије било је изванредно тешко, јер се на појединим местима имало изаћи уз нагиб преко 45 степени. Све је то учинило да је развијање дивизије отпочело са Страже и В. Виса тек око 4.30 часова 20. августа.
Пошто је са заузетог Марјановића виса нападао 3. прекобројни пук с једном брдском батеријом, командант Тимочке дивизије I. позива издаје колони заповест за напад преко левог крила Осоја, а десној колони преко десног крила Осоја и делом преко Доње Бадање. Силазак колона са Великог виса и Страже ка Осоју био је без борбе.
За непријатеља се држало, да држи Кик са два батаљона, 2 топа и једним митраљеским одељењем и да је развучен на положају. Колонама је наређено да форсирају покрет и развију одмах јаче снаге за протеривање непријатеља у долину Јадра.
При силаску са Осоја непријатељ је отворио јаку пешачку ватру, али брзо развијање колона Тимочке дивизије I. позива и енергично наступање, поколебало је иначе развученог непријатеља. Непријатељ је ипак пешачком ватром јако дејствовао, јер још није био тучен нашом артилеријом, која није могла до 8 часова да извуче више од једног топа на положај Осоје.
Око 9 часова обе батерије код десне колоне отпочеле су дејство, а до тога времена предњи батаљони обеју колона почели су подилазити Кику. Непријатељ је ово подилажење тукао брзом пешачком ватром, јер му је митраљеско одељење нашом артилериском ватром било онеспособљено.
Непријатељ, поколебан пешад. и артилериском ватром 3. прекобројног пука који га је нападао са Марјановића виса у десни бок и нападом десне и леве колоне Тимочке дивизије на фронт и у леви бок, отпочео је нагло одступање у правцу села Јаребица и Јаребичке цркве и самом долином реке Јадра.
Око 10 часова 20. августа, положај Кик био је потпуно заузет нашим трупама и заповешћу команданта Тимочке дивизије I. позива за гоњење: левој колони је одређен правац преко М. Градца и Пушкаревца ка В. Градцу, а десној колони у правцу Јаребичке цркве и даље.
Непријатељ је под слабом заштитничком борбом одступао, задржавајући се кратко време код Јаребичке цркве и на В. Градцу. Око 18.15 часова главнина десне колоне задржата је код Јаребичке цркве (к. 190), куда је нешто доцније стигао и дивизиски коњички пук.
Лева колона пак, задржата је на линији: Пушкаревац и Мајдан. Непријатељ се повукао ка Лозници.
По изјави заробљеника, на положају Кик и код Јаребица борили су се разбивени делови 96. и 97. пука „Јелачића“ из 13. корпуса.
У 17.15 часова примљено је у штабу II. армије, на Радоњића брду, наређење Врховне команде, да се Тимочка дивизија I. поз. прикупи и одмаршује преко Текериша код с. Мровске, чим је прође III. армија у гоњењу непријатеља.
5. Дејство Коњичке дивизије – гоњење
Ситуација је код ње остала иста као и прошлог дана у вече, с разликом што јој је привремено стављен на расположење 13. пешад. пук I. позива и једна брзометна батерија.
На основу заповести команданта армије и извештаја о ситуацији код Шумадиске дивизије I. позива, командант Коњичке дивизије одлучује, да нападне непријатељске делове на фронту своје дивизије и предузме гоњење у правцу Љешнице, са овим планом: слабијом снагом напасти непријатеља с фронта своје дивизије, а јачом снагом, ослањајући се на Цер и користећи доминирајуће положаје северних падина Цера, стално претити и нападати његов десни бок и на тај начин олакшати и убрзати напад и продирање са фронта у правцу села Грушића.
У 5.20 часова трупама је издата заповест. Дивизија је подељена у две колоне.
Десна колона: 1. коњички пук, један батаљон 13. пеш. пука и једна коњичка батерија, полази у 6.30 часова правцем Стари Виногради – Грушић – Цуљковић – Бела река – Прњавор.
Лева колона: 4. коњички пук, два батаљона 13. пеш. пука, један батаљон 15. пешад. пука и једна коњичка батерија, полази у 6.30 часова правцем Белеге – Десић – Бобија – Чокешина и даље ка Љешници.
Десна побочница: Шумадиски коњички пук I. поз. и једна чета пешадије креће се правцем: Бојић – Слатина – Бели камен – Добрић – Липолист и стално одржава везу са Шумадиском дивизијом.
Резерва: 2. коњички пук, један батаљон 13. пеш. пука и једна батерија Тимочког пољ. артилер. пука, полази у 7 часова, правцем за левом колоном. Гоњење се има вршити најенергичније без обзира на жртве и заморе.
Командант дивизије кретао се са резервом.
Борба десне колоне код с. Грушића
Још пре добивеног наређења отворена је артилериска ватра батерије са коте 284 на непријатељску пешадију код с. Грушића и артилерију, која је са Радловца тукла у правцу Тројана и на Белеге.
Десна колона кренута је у 7 часова са Старих Винограда и преко Врановца избила је на Брестовац, где је почела већ да трпи од непријатељске артилериске ватре са Радловца и од даљне пешад. ватре од села Грушића. Батерија заузима положај на Раскршћу и помаже напад пешадије, која се кретала ка Грушићу. Око 9 часова развија се јака борба. Отпор непријатеља био је знатан.
О непријатељу се знало, да је пред овом колоном јак до три батаљона.
1. батаљон 13. пешад. пука, који је придат овој колони, појачан је са 4. батаљоном 13. пука из резерве.
Тучена јаком ватром митраљеском, пешадиском и артилериском у даљем кретању, пешадија је заустављена. Командант 13. пука који је био у саставу леве колоне наређује, да 1. батаљон 15. пука у своме кретању промени правац и притисне на десно крило и бок непријатеља, те да га натера на попуштање. У 10.45 часова 1. и 4. батаљон 13. пука били су развијени. Око 11 часова непријатељска артилерија почела је да се повлачи. Тучена нашом ватром принуђена је била, да остави три топа и 11 кара са материјалом.
1. батаљон 13. пука врши у ово време јуриш, али је одбивен јаком непријатељском пешадиском и митраљеском ватром.
У том времену предузима напад 1. батаљон 15. пука на десно крило и бок непријатеља. У 13.30 часова овај батаљон предузима јуриш једновремено са јуришем 1. и 4. батаљона 13. пука. Непријатељ у паничном бегству напушта топове, митраљезе и осталу спрему и одступа у свима правцима.
У даљем гоњењу десна колона избила је на Цуљковићску косу, а са предњим деловима на десној обали Беле реке.
Наступање леве колоне
Још у 6.30 час. 4. коњички пук се кренуо правцем Милошевац – Десић – Бобија. Сем коњице, у овој колони су били под командом команданта 13. пешад. пука 2. и 3. батаљон 13. пешад. пука и 1. батаљон 15. пука. Непријатељ је био јак пред овом колоном до два батаљона. Распоред пешадије у 7.30 часова био је овакав: један батаљон у стрељачком строју, два батаљона у резерви. У 9 часова, 1. батаљон 15. пука из пуковске резерве упућује се на садејство десној колони, тако да је распоред батаљона леве колоне у 10.45 часова био овакав: 2. батаљон 13. пука у I борбеном реду на своме правцу, 1. батаљон 15. пука са промењеним правцем и истакнутим левим крилом. 3. батаљон 13. пука у резерви.
После напред изнетог извршеног јуриша код с. Грушића и натеривања непријатеља у бегство, пешадија леве колоне гонила је до Грабовца (535). Гоњење са пешадијом заустављено је око 16 часова, а коњица ове колоне продужила је даље гоњење, променивши правац кретања од Косовца за Прњавор, куда су упућени 4. и 2. коњички пук.
II. коњичка бригада (2. и 4, коњички пук) задржата је око 18 часова са главнином код села Прњавора, а предњим деловима на Дрини. У ово време стигао је на Главицу код Беле реке и командант Коњичке дивизије. Услед замора трупа и наступања ноћи командант дивизије издаје наређење, да се обустави даљи покрет и све јединице остану на местима на којима их наређење затекне. Команданту десне колоне наређено је, кад избије на косу код Цуљковића, да ту заноћи и да дође са предстражама у везу са левом колоном на левој обали Беле реке.
Ситуација Коњичке дивизије у вече 20. августа била је оваква:
Непријатељ је у нереду одступао ка Липолисту и Прњавору и даље ка Дрини. Коњичка дивизија са два коњичка пука држала је правац Љешница – Шабац. Остали део ојачане Коњичке дивизије био је на обема обалама Беле реке на линији Косовац – Високи Парлог – Главица.
Из једне ухваћене диспозиције код једног заробљеног непријатељског официра види се, да је према Коњичкој дивизији сем делова, који су учествовали 16. и 17. августа, било и свежих трупа које су Дрину прешле 18-ог, а то су: 8. и 28. пешад. пукови, 23. артилериски пук са 24 пољска топа и 6 хаубица. Целокупна му је јачина била око једне пешад. дивизије са артилеријом и коњицом.
6. Одбрана Шумадиске дивизије I. позива у рејону Шапца
Борба на положајима код села Заблаће и Риђака
Обзиром на већу важност десног одсека, на који избија правац Шабац – Коцељево, извршено је груписање снаге. За поседање и одбрану положаја код с. Кујавице образован је нарочити крилни одред. Поред 2 чете 6. пука III. позива, упућен је на тај положај још и 3. коњички пук Коњичке дивизије са својим митраљеским одељењем и један батаљон 12. пешад. пука са једном пољском батеријом. Коњички пук и батаљон имали су 20. августа до 5 часова бити на одређеним положајима. Да би се јаче обезбедило лево крило на положају код села Заблаће и ухватила тешња веза са Коњичком дивизијом на Љигином гробу, повијено је ово крило фронтом према Слатини.
Распоред Шумадиске дивизије I. позива пред почетак борбе био је овакав:
1. Кујавички одред: јачина 1 пук коњице, 1 батаљон пешадије и 1 пољска батерија на положају код с. Кујавице.
2. Десни одсек: 11. пешад. пук, 3 пољске и 1 хаубичка батерија м. 97 г. на положају од Млакве до Раковца потока.
3. центар: 19. пешад. пук и 1 батерија од Раковца до Вишње.
4. Лево крило: 10. пешад. пук, 1 пољска и 1 хаубичка батерија између реке Вишње и Добраве.
Резерва: 12. пешад. пук на к. 174.
Дивизиски штаб код резерве.
О непријатељу и његовом распореду као и месту докле је допро нису се имали тачни податци, јер је тешњи додир с непријатељем био изгубљен. Коњичке патроле упућене ка Шапцу дале су ове податке: да у селу Метковићу и Варни има непријатеља у јачини око једног пука пешадије; да на правцу Вукошић – Г. Врањска изгледа такође да има непријатеља, а патрола северно од Кујавице није могла прећи Добраву, јер је била дочекана пушчаном ватром.
Прикупљени податци о непријатељу одмах су достављени командантима пукова с наређењем, да непријатеља што снажније дочекају и све његове делове, који би прешли Добраву потуку и пребаце натраг.
Око 6 часова, непријатељ је отпочео напад од Церовца преко Салиних њива. У времену од 6 до 10 часова вођена је борба само пред фронтом 11. пешад. пука. У први мах непријатељ је развио само један батаљон и једну батерију, а око 8 часова увео је у борбу још два батаљона.
На осталим одсецима Шумадиске дивизије није било борбе у то време.
Једна непријатељска колона која се појавила према одсеку 6. пешад. пука III. позива у правцу Охрида, зауставила се у Мишарској шуми. Друга колона, која је наступала преко Слатине, такође се зауставила. Уопште наступање непријатеља било је веома лагано и опрезно. Непријатељска колона на правцу Салиних њива дочекана је одмах снажном унакрсном артилериском ватром са положаја Кујавице, к. 174 и Рустен, тако да је око 10 часова непријатељ застао на целом фронту.
За ово време, Шумадиски коњички пук са једном четом Тимочке дивизије II. поз., која је почела пристизати појединим деловима ка Љигином гробу, предузео је напад на Слатинске положаје, које је већ држао један непријатељски батаљон, али је одбивен те се повукао ка Љигином гробу.
У овом времену стигао је извештај команданту Шумадиске дивизије I. позива, да се упућује из Обреновца у правцу Дебрца – Црвена механа један пешадиски пук са једном батеријом. Командант Шумадиске дивизије I. позива наређује команданту 6. пешад. пука III. позива, да се на положајима добро држи до доласка појачања од Обреновца.
Око 8.20 часова стигао је извештај из армије, да кроз два часа стиже у рејон Шапца дивизион пољске артилерије и једна хаубичка батерија, а сутра (21. августа) Тимочка дивизија II. позива.
Око 10.15 часова непријатељ, ојачан трупама из позадине, почиње понова напад према 11. пешад. пуку на правцу Салине њиве к. 174. Једна његова колона од једног коњичког пука и до два батаљона пешадије креће се преко с. Жабара и с. Кормана у правцу Кујавице, а једна од Слатине у правцу Заблаћа. Према 19. пешад. пуку и у правцу Охрида била су слабија непријатељска одељења.
Око 11.10 часова отпочела је борба готово на целом фронту. Наша артилерија тукла је снажном артилериском унакрсном ватром непријатељске колоне, а батерија са Кујавице тукла је бочном ватром колону која је нападала преко Салиних њива, што је изазвало колебање непријатеља. Пред фронтом 11. пешад. пука, непријатељ се још неко време задржао, и око 13 часова покушао напад, али је одбивен, те је нагло и у нереду почео бежати ка Шапцу.
Око 15 часова, непријатељ је на целом фронту одбивен и у нереду се повлачио ка с. Маови, Мишару и Корману.
До 17 часова, лева обала Добраве била је потпуно очишћена. За непријатељем су биле упућене чете за одржавање додира, које су се на линији Салине њиве – Вукошић – Орловац – Слатина задржале, одашиљући у напред патроле.
Командант Шумадиске дивизије није предузимао гоњење држећи да је непријатељ овим нападима вршио само насилно рекогносцирање. Да не би дивизију поново довео у незгодан положај, да је усамљену непријатељ нападне надмоћнијом снагом, одлучио је да сачека долазак и Тимочке дивизије II. позива.
Распоред дивизије после борбе остао је као и у току дана.
Чете одаслате на леву обалу Добраве, заноћиле су на линији Лескића механа – с. Вукошић – Горња Врањска – Слатина, немајући додира с непријатељем.
Остале трупе остале су и заноћиле на својим положајима на десној обали реке Добраве, а пук пешадије са једном хаубичком батеријом, упућен из састава Обреновачког одреда за помоћ Шумадиској дивизији I. поз., стигао је у вече 20. августа код Црвене механе и ту заноћио.
За преноћиште и одбрану командант Шумадиске дивизије I. позива издаје заповест у 19.15 часова, по којој су трупе заноћиле на положајима и у распореду који је био за време борбе. Командантима одсека наређено је, да што јаче осигурају своје одсеке, избацујући напред нарочита извиђачка одељења у јачини до једне чете; 10. пешад. пук је имао истаћи извиђачка одељења ка Орловцу и Слатини; 19. пеш. пук ка Вукошићу; 11. пешад. пук ка Салиним њивама а крилни одред ка Жабару.
Према добивеним податцима од заробљеника, у току данашњег напада са непријатељске стране учествовала су 3 пешадиска и 1 коњички пук са 3 пољске батерије. Из овога је командант Шумадиске дивизије закључио: да је непријатељ, у току данашње борбе, употребио само део своје снаге прикупљене код Шапца, вероватно у циљу рекогносцирања положаја и наших трупа, пре него што би предузео одсудни бој са свом снагом којом је располагао. Тек пред вече почео се непријатељ груписати око Шапца пребацујући трупе са леве на десну обалу и појачавајући своје предње делове истакнуте на положајима јужно од Шапца. О овом груписању непријатеља, стигао је дивизији у 20 часова иззештај команданта крилног одреда са Кујавице. И сам командант дивизије личним рекогносцирањем утврдио је: да Аустријанци појачавају своје трупе према Церовцу, довлачењем појачања из Шапца, што се ценило по великој прашини.
Поглед на први период операција у рејону Шапца
(По извештају команданта Шумадиске дивиз. I. позива, пуковника Хаџића).
О непријатељу и његовој снази око Шапца, као и његовом распореду, није у први мах било никаквих података. Рачунало се: да је релативно слаб и да се само са слабим деловима код Шапца налази. Међутим, његова снага била је у то време (14. августа) два пута већа од наше. Главну своју снагу држао је на левој обали Саве, а само делом трупа био је заузео и посео Шабац, од кога је начинио дупли утврђени мостобран, који му је дозвољавао лако маневрисање и пребацивање на једну и другу обалу, под заштитом своје артилериске ватре.
Командант Шумадиске дивизије I. позива ценио је: да је рад непријатеља и сав његов маневар ишао само на то да нас примами у клопку ближе Шапцу под убиствену ватру његове надмоћније артилерије и митраљеза, да нам нанесе губитке а затим одгурне од Шапца. Главну маневарску снагу непријатељ је држао на левој обали Саве, па је по потреби пребацивао на десну обалу. О нашем приближавању увек је на време извештаван помоћу својих аероплана, те је масу искупљао, пребацивао на десну обалу Саве и, пошто би нас потиснуо, враћао се натраг на леву обалу.
Напад на Шабац под оваквим околностима није давао никаквих изгледа на успех, само је бескорисно изнуравао људе, исцрпљивао снагу и наносио излишне губитке. Без јаке артилерије није се могло ништа учинити. Она је била потребна, и то већих калибара, чега првих дана борби око Шапца није било на нашој страни па је и природно, да су сви покушаји напада на Шабац морали бити одбивени. У овом смислу, командант Шумадиске дивизије учинио је представку команданту армије.
Дивизија је имала више дефанзивну улогу: да штити правац Шабац – Коцељево и гарантује намераване операције на Церу и у Јадру. Кад је требало, у општем интересу, дивизија је предузимала и офанзиву.
Прилике, под којима је Шумадиска дивизија имала да води одбрану код Шапца, биле су доста неповољне. Како је била усамљена, а да би заштитила све правце који воде у бок и позадину осталих трупа II. армије, морала је да заузме шире фронтове несразмерне њеној снази.
Земљиште на делу од Добраве до Шапца, услед покривености, отежавало је управу и командовање трупама. Ватрена веза између појединих крила, као и узајамно потпомагање појединих родова војске, скоро је било немогуће.
Са непријатељске стране осећала се већа активност и смелост. Из целокупног његовог рада могла се јасно оцртати тежња, да се пробије кроз иначе развучен фронт дивизије. Оваквом маневру ишла му је на руку знатно надмоћнија снага с којом је располагао, као и покривеност терена. Нарочито се опажала тежња непријатеља, да се пробије долином Добраве у правцу Кулине.
У колико је тежња непријатеља била да пробојем доведе дивизију у незгодан положај, у толико је Шумадиској дивизији сам задатак диктовао, да избегава одсудност и да, својим критичним положајем у који би могла запасти услед оваквог маневра непријатеља, не доведе у питање операције на Церу и у Јадру.
Освежаван непрекидно све новим трупама и обнављајући узастопце нападе, непријатељ је најзад морао успети да фронт пробије и тиме дивизију принуди да се повлачи. Положаји на десној обали Добраве дали су много бољих услова за одбрану, остављајући непријатељу овај неподесни теренски одсек између Добраве и Шапца.