После пораза главне непријатељске снаге на Церу и у долини Јадра, а у времену њеног повлачења на леву обалу Дрине, развиле су се одсудне операције у рејону Шапца.
Непријатељ је у току 20. августа нападао снажно на Шумадиску дивизију I. позива у рејону Шапца. Овај непријатељски напад надмоћнијом снагом на Шумадиску дивизију I. позива, имао је за циљ: или вршење преокрета у неповољној ситуацији по главну аустриску снагу, снажним продирањем на правцу Шабац – Ваљево у десни бок и позадину главне српске снаге, или вршење само јачег притиска на Шумадиску дивизију I. позива ради привлачења јачих српских снага ка Шапцу и олакшања одступања главне аустриске снаге на леву обалу Дрине.
Обзиром на досадашње вишедневно демонстративно дејство аустриске војске на северном фронту Србије, које је наступило, вероватно, услед повлачења снаге са овог фронта у Галицију на руски фронт, Врховни Командант српске војске претпостављао је, да аустриски напади на Шумадиску дивизију I. позива у рејону Шапца имају више за циљ привлачење наших снага ка Шапцу, ради олакшања одступања главне њихове снаге ка Дрини. Али је ова ситуација ипак схваћена као озбиљна, јер би евентуални успеси Аустријанаца на правцу Шабац – Коцељево са надмоћнијом снагом могла изменити ситуацију у корист аустриске војске.
У овом циљу, као што смо напред видели, издато је наређење, да се и последња дивизија I. армије (Тимочка дивизија II. позива), која се налазила код Уба, упути ка Шапцу, да заједно са Шумадиском дивизијом I. позива, а под командом команданта I. армије ђенерала Петра Бојовића онемогући непријатељу сваки покрет од Шапца у десни бок и позадину наше главне снаге, која врши гоњење разбивене главне непријатељске снаге ка Дрини.
Пошто више ни једна дивизија није остала у стратегиској резерви, то је, као што смо видели, наређено, да се Тимочка дивизија I. позива, за сваку евентуалност повуче из долине Јадра и постави код с. Мровске, ближе Шапцу и северном фронту Србије.
Усиљени марш Тимочке дивизије II. позива од Уба ка Шапцу
У моменту добивеног наређења за покрет, Тимочка дивизија II. позива налазила се код Уба у оваквом стању: Људство запослено на утврђивању Убских положаја. Материјална спрема непотпуна. Недостатак знатног броја брзометних пушака, јер преоружање руском пушком још није било извршено. Старешински кадар бројно слаб. Ненаоружано људство морало је остати код Уба.
Дивизија је предузела покрет од Уба ноћу 19./20. августа са непуних 2000 пушака на пук, и прешавши преко 60 км. стигла је ноћу 20./21. августа код с. Бојића, заноћивши на линији: Љигин гроб – Лободер – Улице, ухвативши додир са непријатељем, који је био са слабијим деловима на левој обали Бојићске реке.
Заповест команданта I. армије за напад
На основу ситуације, која је била у рејону Шапца, командант I. армије 20. августа око 22 часа издао је своју заповест за 21. август по којој:
Шумадиска дивизија I. позива са придатим 4. прекобројним пуком, 6. пуком III. позива и хаубичком батеријом, напада непријатеља са својих положаја, на десној обали Добраве, ка Шапцу.
Тимочка дивизија II. позива напада непријатељско десно крило са обухватом правцем: Љигин гроб – Слатина – Г. и Д. Врањска – Шабац.
Хаубички дивизион заузима положај на коси између реке Вишње и р. Млакве и дејствује против непријатељског десног крила и центра.
Градски одред остаје до даљег налога у В. Бошњаку.
Напад има отпочети 21. августа у 6 часова.
Преко ноћи 20./21. августа командант I. армије добива извештај, да непријатељ на целој линији одступа ка Шапцу. Стога издаје другу заповест трупама 21. августа у 1.30 часова, по којој су дивизије имале да отпочну гоњење тако, да Тимочка дивизија II. позива обухвати Шабац са северозападне, а Шумадиска дивизија I. позива са јужне стране.
Пут Варна – Шабац одређен је као граница између дивизија, с тим да овај пут припада Тимочкој дивизији II. позива.
Сем тог наређено је команданту Шумадиске дивизије I. позива, да задржи 4. прекобројни пук на месту докле је дошао, а 6. пук III. позива да врати на његово место за чување границе дуж Саве и одржавање везе с Обреновачким одредом.
21. августа у 3.10 часова, командант Шумадиске дивизије I. позива јавља, да има вероватноће да се непријатељ задржао бар деловима на Дреновим барама.
Командант I. армије тражио је од Врховне команде, да му се привремено стави на расположење градска артилерија II. армије, како би имао већу слободу у даљим операцијама.