А) Уређење V. армије на левој обали Дрине
„Командант V. армије, успевши да пребаци армију преко Дрине, без великог притиска од стране српске војске, предузима све мере за распоред армије на фронту Зворник – ушће Дрине у Саву у циљу одбране.
Пошто српска војска није предузимала никакве покушаје за прелаз Дрине, добила је V. армија потребан мир и одмор после тешких дана борбе.
V. армија имала је у овом периоду рата врло тежак задатак. Под пакленом августовском жегом, оскудицом у води и исхрани, удруженим са нечувеним теренским тешкоћама, трупе V. армије имале су да врше офанзиву по принципима покретног рата.
Аустриске трупе имале су да се боре не само са бројно надмоћнијим српским трупама, које су помамно браниле сваку стопу своје отаџбине, већ и са таквом војском, која је била пуна скорашњег ратног искуства и одлично искоришћавала принципе позициског рата.
Ма да је вешта и жилава одбрана српске пешадије добивала потпуну помоћ своје одличне артилерије, ипак сви губитци и жртве нису могле умањити борбени дух аустриских трупа. Губитци су били врло велики. На крају борбе, већину чета предводили су подофицири, а већину батаљона водни официри.
Срби су постепено привукли на поље битке једну снагу од најмање 90.000 људи, дакле за 10.000 људи више, него што је V. армија имала, кад је 12. августа прешла Дрину и предузела офанзиву, те се тиме и објашњава неуспех V. армије у овом периоду рата против Србије“.
Б) Дејство делова II. армије у рејону Шапца
„Прекид борбе код Шапца, која је отпочета 20. августа у циљу олакшања ситуације V. армије на Церу и у Јадру, добио је врло неповољан обрт.
Услед пораза V. армије на Церу и у Јадру, и њеног одступања на леву обалу Дрине, свака даља акција у рејону Шапца на српској територији била је нецелисходна, те је наређено повлачење 4. корпуса на леву обалу Саве преко понтонског моста код Кленка, што је и извршено ноћу 20./21. августа.
За заштиту овог повлачења остављена је на положајима код Шапца на десној обали Саве 29. пешад. дивизија и пола 7. пешадиске дивизије“.