А) Наступање III. армије ка Дрини
На основи наређења команданта армије од прошлог дана, дивизије ове армије предузеле су покрет 21. авг. у 5 часова.
Али како III. армији није био одређен рејон дејства, то је на правцу Завлака – Јаребица – Грнчарско гробље – Лозница, наступило укрштање десног крила III. армије, са левим крилом II. армије. Стога је командант III. армије у 11.35 часова молио Врховну команду, да се одреде фронтови III. и II. армије и комуникације које им стоје на расположењу. У 19 часова добивено је наређење, да је гранична зона између III. и II. армије линија: Јаребичка црква – Јадром на Читлук – Обреж и даље ка Дрини, стим да ова линија припада II армији.
Покрети дивизија III. армије ка Дрини извршени су без борбе, тако да је распоред ове армије на преноћишту 21./22. августа био овај:
Дринска дивизија II. позива на линији: Крст – Језеро, а два батаљона на Тршића брду;
Дринска дивизија I. позива: са два пука и осталим одељењима код Крупња, упутивши један батаљон као гонећи одред у правцу Зворника;
Љубовиски одред, пред којим се непријатељ такође повлачио, подишао је Љубовији.
Са овим даном завршене су борбе III. армије у заплави Јадра. Непријатељ, који је према овој армији дејствовао, пребачен је преко Дрине.
Утврђено је, да је пред III. армијом био 13. корпус; 42. домобранска дивизија, 11., 12. и 13. брдска бригада.
13. корпус је у главном одступио долином Јадра ка Лозници, 42. домобранска дивизија, са 11. и 13. брдском бригадом преко Крупња и Јагодње ка Зворнику, а 12. брдска бригада ка Рогачици.
Б) Дејство II. армије на Дрини
1. Заповест команданта армије
У вече 20. августа, послата је дивизијама II. армије ова заповест:
„У току данашњег дана непријатељ се налази у пуном одступању ка Дрини. Трупе II. армије гониле су га и допрле на линију: Видојевица – Г. Добрић – С. Цикоте. За Коњичку дивизију још се не зна докле је овог дана допрла.
Дивизије ће сутра 21. августа продужити гоњење непријатеља, ради чега наређујем:
1. Коњичка дивизија вратиће придату јој пешадију и пољску артилерију у с. Мровску, да тамо уђе у састав своје Тимочке дивизије I. позива, а са својом дивизијом обезбеђиваће десни бок Комбиноване дивизије на линији: Чокешина – Прњавор – Дубовић (на Дрини) и у исто време проналазиће и квариће непријатељске мостове између утока Љешнице и Дубовића.
2. Комбинована дивизија да заузме Љешницу и очисти просторију на десној обали Дрине од утока реке Љешнице до утока реке Жеравије и по могућству заузме непријатељске мостове и осигура прелаз наших трупа, или да их поруши.
3. Моравска дивизија I. позива да заузме Лозницу, очисти простор на десној обали Дрине од утока реке Жеравије до карауле Смрдана, одржавајући везу с десним крилом III. армије, која ће наступати ка Крупњу.
4. Тимочка дивизија I. позива да се прикупи код Јаребичке цркве, чим је прође III. армија у гоњењу непријатеља, па да одмах одмаршује преко Текериша у Мровску, где ће ући у њен састав и њене трупе које су придате Коњичкој дивизији.
5. Чим која дивизија буде протерала непријатеља преко Дрине, известити ме одмах“.
2. Дејство Коњичке дивизије
Команданту I. бригаде наређено је, да са I. коњичким пуком и батеријом дође на положај Косовац на левој обали Беле реке а косу Цуљковића да осматра до доласка Шумадиског дивизиског коњичког пука I. позива, који је овог јутра кренуо преко Белог камена ка Цуљковићу, ради одржања везе с Тимочком дивизијом II. позива, која је стигла на лево крило Шумадиске дивизије I. позива.
Добивши извештај од команданта II. бригаде са Дрине о ситуацији и о стању код Комбиноване дивизије, командант Коњичке дивизије креће се ка Дрини.
II. коњичка бригада са батеријом имала је да продужи гоњење правцем: Ново село – Љешница и правцем: Прњавор – Дубовић.
I. коњичка бригада са батеријом имала се кренути правцем Косовац – Чокешина – Џајевац западно од Чокешине.
Команданту 3. коњичког пука наређено је да дође на Џајевац.
У 11 часова 21. августа II. коњичка бригада, упућена у гоњење, наишла је на непријатељску пешачку колону која је одступала пред Комбинованом дивизијом и извршила је јуриш, направивши велику забуну, панику и бегство код непријатеља, заробила храну, материјала, коња и касу са већом сумом новаца.
Бригада је продужила гоњење непријатеља ка Дрини.
У вече 21. августа распоред Коњичке дивизије био је:
II. коњичка бригада са једном батеријом код Дубовића и Крушика, осматра Дрину од Дубовића до Софића аде.
1. коњички пук и једна батерија, телеграфско и пионирско одељење и допунски ескадрон на Џајевцу.
3. коњички пук се вратио из Шумадиске дивизије и ушао у састав своје дивизије, а Шумадиски дивизиски коњички пук I. позива отишао је у састав своје дивизије.
3. Дејство Комбиноване дивизије
Према армиској заповести, командант Комбиноване дивизије у 9 часова 21. августа издао је заповест, у циљу чишћења просторије на десној обали Дрине од утока реке Љешнице до утока Жеравије од штрафунских одељења и мањих непријатељских делова, у следећем:
Ескадрон дивизиске коњице са митраљеским одељењем биће код Новог села (североисточно од Љешнице), извиђајући на линији: ушће Љешнице у Дрину – Катина ада;
6. пешадиски пук II. позива прикупиће све своје деташоване делове (чету на Косанином граду, батаљон са Мале Видојевице) и заузеће линију: Џајевац – Гогино брдо – Ново село – Шачки поток, у циљу хватања непријатељских одступајућих делова, који иду правцем Прњавор – Љешница;
6. прекобројни пук заузеће линију: од Шачког потока до ушћа Јадра у Дрину са задатком, да овај простор рашчисти од штрафунских одељења, да спречава пребацивање непријатељских делова с једне на другу обалу Дрине, да прикупља материјал порушеног моста код Јавора на Дрини и остали материјал потребан за наш прелаз преко Дрине;
5. прекобројни пешадиски пук биће на Видојевици и Шанцу са задатком, да са једним батаљоном рашчисти земљиште од ушћа Јадра до Велике Циганлије од штрафунских одељења и мањих непријатељских делова, и да главна трупа батаљона по извршењу овог задатка буде на друму Љешница – Лозница 130 (мост на Црној бари), а са прихватницама на Дрини.
Пук ће одредити једну чету код села Страже за одржавање везе са предњим батаљоном и једну чету на путу Јадарска Љешница – варошица Љешница код села Д. Добрић, ради реда и сигурности на овом путу од коте 132 до Љешнице. Главнина пука обезбедиће се логорским а не мртвим стражама.
Батаљон и два топа са Косаниног града да се сутра пре подне врате у састав свог пука и своје батерије, зашто ће издати потребно наређење командант пука;
1. прекобројни пук биће јужно од Парлога 288 са задатком, да са једним батаљоном рашчисти земљиште од В. Циганлије до ушћа реке Жеравије, и да главна трупа батаљона по извршењу овог задатка буде на друму Лозница – Љешница 130 (Лукића колибе) а прихватница на Дрини. Пук ће одредити једну чету на карауле за везу с батаљоном и једну чету код 171 на путу Јадарска Љешница – варошица Љешница;
2. прекобројни пук биће у општој резерви на Парлогу к. 288 и повућиће данас батаљон са Дугог дела у састав пука.
Распоред артилерије је овај:
3. пољски брзометни дивизион биће на линији 288 – 191 – Шанац. По потреби један топ пласирати код Н. Села. Хаубички дивизион на досадањим местима. Пионирска чета има се ставити на расположење команданту 6. прекобројног пука са задатком, да све припреми за прелаз.
На одсецима свих пукова продужено је протеривање и хватање непријатеља. На појединим тачкама водиле су се још омање борбе.
До мрака 21. августа, све земљиште од ушћа реке Љешнице у Дрину до Жеравије било је очишћено од непријатељских одељења, која су се као заробљеници стално спроводили. Путеви Љешница – Шор и Љешница – Текериш били су слободни за саобраћај. Десна обала Дрине била је поседнута прихватницама а позади су биле потпорнице. Материјал се прикупљао за прелаз. У току ноћи требало је подићи мост на рукавцу Дрине код Јавора, где је био непријатељски мост који је он покварио.
Непријатељ непознате јачине држао је леву обалу Дрине код Јање са одредом од сва три рода војске.
Тражен је мостовни трен. У вече је командант добио извештај од Коњичке дивизије о ситуацији према њему. Послат му је извештај о ситуацији према Комбинованој дивизији.
4. Дејство Моравске дивизије I. позива
Командант Моравске дивизије I. позива, на основу армиске заповести, наређује заузимање Лознице и чишћење простора на десној обали Дрине од утока реке Жеравије до карауле Смрдан и одржавање везе са десним крилом III. армије која ће наступати на Крупањ.
Образоване су две колоне:
1. Десна колона: 1. и 16. пешадиски пук, 1. дивизион артилериског пука, хаубичка батерија и два вода пионира.
Свега 8 батаљона, 12 пољских и 4 хаубичка топа и 2 вода пионира.
Десна колона полази, кад лева колона избије у њену висину, правцем Голо брдо – Читлук – Руњани – Лозница, гонећи непријатеља и чистећи терен од утока Жеравије до утока Штире. У случају борбе на Грнчарском гробљу десна колона напашће непријатеља у леви бок на Грнчарском гробљу и позадину на Брезику.
2. Лева колона: 2. и 3. пешадиски пук, 1 пољски дивизион и 2 вода болничара.
Свега 8 батаљона, 12 топова и два вода болничара.
Лева колона полази 21. августа у 4 часа ка Лозници, тежећи да што пре избије на линију Грнчарско гробље – Крст – Језеро, чистећи простор од утока Штире до карауле Смрдан.
Командант дивизије био је код десне колоне.
Кретање колона по овој заповести почело је и то: леве колоне у 4, а десне у 6 часова 21. августа.
Лева колона, у 8.10 часова дочекана је од непријатељске заштитнице на косама северно од Грнчарског гробља. На челу колоне је био 2. пешадиски пук I. позива; 4. батаљон, који је био у претходници, развио се таквом брзином и тако нагло напао непријатеља, да је већ после неколико минута заштитница бачена у назад. Батаљон је продужио у развијеном строју наступање ка Грнчарском гробљу. Ту је дочекан јачом заштитницом. Поновио се исти случај и после борбе од 20 минута, заштитница је растерана по шумама. У 9.30 часова, чело леве колоне избило је на Грнчарско гробље, и како је четнички одред мајора Војина Поповића већ био ушао у Лозницу, командант колоне је наредио скупљање у маршевску колону.
Десна колона је за то време прешла Јадар на мосту код села Читлука и продужила кретање ка Руњанима. До 11 часова колона је наступала неузнемиравана од непријатеља. Командант дивизије налазио се са штабом код ове колоне и у 11.30 пре подне изишавши испред претходнице, непријатељ је отворио брзу ватру на штаб дивизије пустивши га на блиско одстојање. Претходница се развила за борбу. Непријатељ је био посео северне огранке Тршићског брда и тукао доста успешно предње делове. Одмах је почело развијање десне колоне и до 12 часова већ су била ангажована четири батаљона у првој линији. Врло енергичним наступањем командант 1. пука успео је, да после једног сата непријатеља натера на одступање на Клубачку косу. У 13.30 часова, развијен је још један батаљон (из 16. пука) и наређена брза паљба из свију батерија. Енергичним нападом тих пет батаљона и дејством артилерије, непријатељ је протеран са Клубачке косе и почео се повлачити, бранећи упорно сваку стопу земље, али је најзад прснуо по шумама, шумицама и кукурузима Клубачког луга и Лозничког поља, те групицама дејствовао на наше стрељачке стројеве.
У то доба код леве колоне почело је прво слабије па све јаче пушкарање. Четнички одред мајора Танкосића прикупљао се на ивици села Тршића. Лева колона својим челом избијала је друмом од Крста и предузела напад, развијајући претходнички батаљон. Непријатељ је веома упорно бранио стопу по стопу. После пола часа, командант батаљона тражи да наша артилерија помогне напад; 5. пољска батерија отпочиње дејство. Батаљон је појачан прво једном четом, а затим са целим батаљоном. Упућен је један батаљон ка Кличевцу, да нападне непријатеља који се на тој коси био већ утврдио и са два брдска топа и четири митраљеза тукао наше нападне колоне.
Ово су били делови из 42. хонведске дивизије (25., 26., 27. и 28. пук) која је добила задатак, да до последњег човека брани положај и осигура одступање и пребацивање преко моста код Шепачке аде на Дрини. Лева колона је напредовала врло нагло. Око 14.45 часова непријатељ је почео одступати. Наређено је гоњење, и оно је продужено до 16 часова. У то време са леве обале Дрине, а са положаја код џамије села Шепка једна непријатељска батерија, већег калибра, почела је да обасипа целу просторију, којом је наступала лева колона.
У 16.25 часова, командант Моравске дивизије I. позива шаље команданту Дринске дивизије I. позива овакав извештај: Моравска дивизија налази се развијена на линији Клупци – Луг, а на положају Кличевац непријатељски митраљези бочно дејствују према селу Клупцима, потребно је да се упути један ваш пук за заузеће тог положаја са јужног правца.
Командант Дринске дивизије I. позива упућује 5. пук I.. позива са две брдске батерије са задатком, да се заузме Кличевац и одатле даље дејствује, но овај пук није стигао ове вечери да то изврши.
Батаљон леве колоне Моравске дивизије I. позива, упућен на Кличевац, једним налетом, око 18.30 часова, избио је на Кличевац и запленио три митраљеза.
Код десне колоне, непријатељ је још давао слабијег а код леве јачег отпора до 19 часова, кад је у главном пребачен преко Дрине оставивши знатан број пешадије, растурене по кућама, шумама и кукурузима. У данашњој борби, непријатељ се користио веома згодним косама које су се пружале северно и јужно од гребена Грнчарско гробље – Тршићско брдо – к. 237 (Лозница) предвојен потоцима и долинама згодним за брзо пребацивање с косе на косу. Услед густе шуме покрет непријатељски био је заклоњен, а шуме и виногради били су згодни за одбрану што је непријатељ вешто искористио. Услед ове покривености било је веома тешко да се искористи артилерија. Осматрање и коректуру тешко је било изводити. Није се могла оценити ни јачина непријатеља. Судећи по отпорности и како није имао артилерије дало се закључити, да су то били остављени делови, који се за заштиту прелаза имају и жртвовати.
До 18 часова по подне дивизија је у гоњењу дошла до линије Гај – Клубачка коса – Кличевац и ту се задржала, предузевши одмах утврђивање.
Намера је команданта дивизије била да сутра изврши рашчишћавање терена на фронту караула Смрдан – Жеравија река.
По исказу заробљеника, у данашњој борби учествовало је 5 – 6 пешадиских пукова са 2 – 3 батерије.
В) Дејство I. Армије у рејону Шапца
1. Напад Шумадиске дивизије I. позива
На основу армиске заповести за напад на Шабац, командант Шумадиске дивиз. I. позива предузео је напад 21. августа у 6 часова са линије: Охрид – Кујавица – кота 174 – Бунарине мале у три колоне:
Десна колона: 11. пешад. пук, 3 пољске и једна хаубичка батерија, правцем Церовац – Мишар;
Средња колона: 19. пешад. пук и једна пољска батерија, правцем Причиновић – Потес;
Лева колона: 10. пешад. пук, једна пољска и једна хаубичка батерија, правцем Дренова бара – Јевремовац;
Резерва: 12. пешад. пук позади средње колоне.
Борећи се већ 7 дана у рејону Шапца, командант Шумадиске дивиз. I. позива рачунао је, да се ни овим нападом Шабац неће моћи освојити, без јаке припреме артилеријом већих калибара, која би паралисала дејство аустриске тешке артилерије пласиране на левој обали Саве и оне са монитора.
Стога се у споразуму са командантом армиске артилерије одлучује, да пешадију нападних колона задржи ван дејства непријатељске артилериске ватре већих калибара, док се не ангажује у борби и наша артилерија тежих калибара.
У овом циљу, командант Шумадиске дивизије I. позива у 7.20 часова зауставља наступање нападних колона на линији: Корман – Кулина – Дренова бара, а дивизиску резерву на Шанчевима.
Командант I. армије, наишавши на заустављену леву колону ове дивизије, нашао је, да је ово заустављење Шумадиске дивизије I. позива противно његовој заповести за напад, те наређује команданту леве колоне да се не задржава већ одмах да предузме напад у смислу издате армиске заповести, док не наиђе на такав отпор да даље не може наступати. О овоме да одмах извести команданта суседне колоне као и команданта своје дивизије, те да и остале колоне у истом смислу наставе наступање.
Лева колона, по добивеној заповести команданта армије, одмах је наставила протеривање непријатеља пред собом, прешла Јевремовац и предузела даље напад у садејству са десним крилом Тимочке дивизије II. позива.
Пратећи ову колону ка Јевремовцу, командант I. армије ђенерал Петар Бојовић дошав на Јевремовачку косу, предузео је осматрање непријатеља и његових положаја и пратио рад Тимочке дивизије II. позива и леве колоне Шумадиске дивизије I. позива, којом је приликом лако рањен у ногу, оставши и даље на својој дужности.
У 13.30 часова, командант Шумадиске дивиз. I. позива добива извештај, да се на левој обали Саве види кретање непријатељских колона у правцу Шапца, а у 15 часова, добива извештај да је лева колона (10. пешад. пук) подишла вароши и да има везе са Тимочком дивизијом II. позива.
Под утиском извештаја о пристизању свежих непријатељских трупа ка Шапцу и налазећи да је лева колона и сувише истакнута, командант Шумадиске дивиз. I. позива наређује команданту 10. пешад. пука, да према вароши остави један батаљон, а са главном снагом да се повуче код Јевремовца (к. 87).
За ово време десна колона Шумадиске дивиз. I. позива избила је код Кормана и предњим деловима заузела Мишар.
Средња колона пак, избила је код Причиновића и Луга, одржавајући везу са крилним колонама.
Непријатељ се за све ово време повлачио, а око 17 часова предузима снажан напад на Тимочку дизиз. II. позива, која је била развијена северозападно од Јевремовца према Шапцу.
Разбивши један батаљон 13. пешад. пука II. позива, пренео је напад на десно крило 10. пешад. пука I. позива и лево крило 19. пешад. пука I. позива, тежећи да се пробије између леве и средње колоне Шумадиске дивизије I. позива.
Око 18 часова, десно крило 10. пешад. пука било је јако притиснуто, те је командант извештавао команданта дивизије о очајном стању. Услед овога, командант Шумадиске дивизије I. поз. наређује команданту 10. пешад. пука, да се под заклоном мрака повуче на Дренове баре. Међутим, 19. пешад. пук је задржао своје положаје код Причиновића.
Кад је о овоме извештен командант I. армије, командант Шумадиске дивиз. I. позива добива у 21.35 часова наређење, да се заузети положаји имају по сваку цену одржати. Али, на основу извештаја команданта 10. пешад. пука да је положај на Дреновој бари незгодан и да су се трупе Тимочке дивизије II. позива повукле, командант Шумадиске дивизије I. позива наређује, да командант 10. пешад. пука у току 21./22. августа евакуише рањенике у позадину, а зором 22. августа, да се повуче на Јелићевску косу, што је и извршено.
Наредио је затим, да 4. прекоброј. пешад. пук, који је још био задржат у саставу Шумадиске дивизије I. позива, дође ноћу 21./22. августа код с. Церовца, а 12. пешад. пук из дивизиске резерве да остане на Шанчевима.
Наредио је најзад, да 19. пешад. пук држи Кулине док 4. прекобројни пешад. пук не дође код Церовца; да дивизиску резерву образују три батаљона 11. пешад. пука позади десног крила дивизије и да командант овог пука одмах упути једну батерију на Шанчеве код 12. пешад. пука.
Све је ово у току ноћи 21./22. августа извршено.
2. Напад Тимочке дивизије II. позива
Ноћу 20./21. августа дивизија је била на положају: Љигин гроб – Лободер – Улице, где је дошла те ноћи од Уба. Дивизија је била јака: 6246 пушака, 24 пољ. брзометна топа и 195 сабаља (13. пешад. пук имао је само 5 чета; 14. пешад. пук 2 батаљона, а 15. пешад. пук 4 батаљона).
На основу напред изнете прве армиске заповести за напад на Шабац, командант Тимочке дивиз. II. позива издао је своју заповест исте ноћи:
Коњички дивизион II. позива наступа правцем Бојић – Слатина – Варна ка Шапцу у циљу извиђања, а затим се повлачи на лево крило дивизије;
Лева колона: 14. пешад. пук, ½ 15. пешад. пука и дивизион пољ. артилерије, наступа правцем одређеним за коњички дивизион;
Десна колона: 13. пешад. пук и Крупов пољ. артилер. дивизион, наступа правцем Улице – Г. Врањска – Д. Врањска ка Шапцу;
Резерва: ½ 15. пешад. пука и пионирски полубатаљон, наступа за левом колоном.
У времену извршења ове заповести, командант Тимочке дивизије II. позива добива извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива о новом наређењу команданта армије, на основу чега наређује у 8.50 часова следеће:
Коњички дивизнон II. позива креће се преко к. 122 – Гушин гроб – Варна – Маови – Шабац са истим задатком;
Лева колона: 3 батаљона 15. пешад. пука са 2 пољске батерије, креће се правцем Слатина – Варна – Маови;
Десна колона: 13. пешад. пук са 2 Крупове батерије, креће се правцем Г. Врањска – Раскршће – Шабачко поље;
Резерва: 14. пешад. пук (2 батаљона) и 1 батаљон 15. пешад. пука, једна пољска брзометна и једна хаубичка батерија, креће се позади леве колоне.
По обавештењу добивеном од команданта Шумадиске дивизије I. поз. Шабац се има напасти, пошто се напад довољно припреми артилеријом, јер је јако утврђен.
У горњем распореду Тимочка дивиз. II поз. подилазила је Шапцу.
Услед задоцњења десне колоне, командант I. армије, наишавши код с. Варне на дивизиску резерву, наређује да она образује десну колону, а десна колона да иде за левом колоном као дивиз. резерва и да скрене ка Причиновићу и удари у десни бок непријатељ, који је јако притиснуо леву колону Шумадиске дивиз. I. позива (10. пешад. пук I. позива).
По подне, ова десна колона Тимочке дивизије II. позива развила се лево од 10. пешад. пука I. позива, а артилерију је пласирала на јужној ивици с. Јевремовца.
Под борбом и заједно са левом колоном Шумадиске див. I. позива (10. пеш. пук), десна колона Тимочке дивиз. II. позива успева да до мрака избије на Шабачко поље, где је и заноћила у борбеиом распореду. Непријатељ је држао југозападну ивицу вароши.
У току овог дана, лева колона Тимочке дивизије II. нозива (15. пеш. пук) наступала је правцем Маови – Мазанин гроб, и кад је са челом стигла у висину с. Богосавца, наишла је на коњички ескадрон који је водио пешад. борбу код Богосавца.
Протерујући испред себе слабија непријатељска одељења, лева колона се развија северно од с. Маови, где се непријатељ био задржао.
Протеравши ова одељења, колона је борбеним поретком постепено наступала ка Шапцу и заустављена је јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром непријатељском, који је држао ивицу вароши.
Лева колона заноћила је 21./22. августа у борбеном поретку према северозападној ивици вароши Шапца, везујући се са предстражама десне колоне на Шабачком пољу.
За време овог наступања Тимочке дивиз. II. позива дејствовало је пет батерија, и то 3 на левом а 2 на десном крилу. Једну батерију држао је командаит дивизије код дивиз. резерве на своме расположењу. Коњички дивизион штитио је лево крило дивизије.
У нападу овог дана на Шабац са Шумадиском дивиз. I. позива и Тимочком дивизијом II. позива, није се могао постићи одлучан успех, услед јаког дејства непријатељске артилерије са леве обале Саве и са монитора, стога се командант I. армије одлучује, да дивизије потпомогне својом тешком артилеријом и са придатом му тешком артилеријом II. армије, и да уопште изврши целисходније груписање артилерије обеју дивизија.
У овом циљу наредио је 21. августа у вече да се првенствено изврши овакво груписање артилерије:
1. На одсеку између Беле реке и реке Думаче да се групише сва градска артилерија I. армије, сва пољска артилерија Тимочке дивиз. II. поз. и једна батерија Шумадиске дивиз. I. позива, која се налази код Јевремовца са задатком, да туче просторију између Беле реке и леве обале Беглук баре. Командант целокупне ове артилерије биће пуковник Војислав Милојевић.
2. На одсеку између реке Думаче и реке Добраве да се пласира: сва градска артилерија II. армије; хаубичка артилерија и сва пољска артилерија Шумадиске дивизије I. позива, без батерије која је била на Јевремовцу и ушла у састав артилериске групе под 1. са задатком, да туче простор од десне обале Беглук баре па до наспрам ушћа реке Добраве у Саву. Командант ове целокупне артилерије биће пуковник Милош Михаиловић.
Веза Шумадиске и Тимочке дизизије у току борбе код Шапца овог дана није добро одржавана. У том смислу командант армије наредио је команданту Шумадиске дивиз. I. поз., да одмах крене у напред своје лево крило од Јелићевске косе на Јевремовачку косу.
Ради успешног дејства артилерије, требало је да почетак артилериске ватре буде једновремен код обеју дивизија и на целом фронту, због чега је наређено: да команданти дивизија ступе у везу и почетак ватре утврде, а по отварању артилериске ватре обе дивизије да се крену једновремено у напад, те да принуде непријатељску пешадију да заузме своје положаје за одбрану и на тај начин изложе је дејству наше артилерије.
Од почетка па све до краја напада и освојења Шапца команданти дивизија имају бити у непрекидној вези.
Код Шумадиске дивизије вршено је рекогносцирање целокупног положаја и бирала су се места за пласирање артилериских оруђа. Овако је стање трајало све до подне. У то време кренуле су се трупе Тимочке дивизије II. позива напред, те је командант наредио, да се лево крило Шумадиске дивизије крене и потпомогне Тимочку дивизију.
Наређено је команданту 10. пука, да се крене и заузме положаје код Јевремовца, 12. пуку наређено је да заузме Потес, те на тај начин да трупе избију на линију Јевремовац – Потес – Мишар.
Почели су стизати извештаји да се и непријатељ креће. Командант 10. пука јавља, да је непријатељ отпочео напад на Тимочку дивизију II. позива, а командант 11. пука са десног крила јавља, да се једна непријатељска колона креће у правцу његовог левог крила. Око 13 часова, борба код Тимочке дивизије је престала, те су њене трупе и 10. пук почели постепено наступати. Коњички пук дивизије избио је био код Мајура.