А) На фронту III. армије
пред чијом се главном снагом налазила Моравска дивизија I. позива из II. армије, није било никакве борбе. Трупе ове армије овог дана су се одмарале, уређивале и снабдевале, на положајима од прошлог дана.
Б) На фронту II. армије
сем пушкарања на Дрини, није било никакве јаче акције.
Тимочка дивизија I. позива, 22. августа у 7.15 часова, стигла је у Мровску. Истог дана добила је наређење да 23. августа одмаршује за Ваљево, где ће остати до даљег наређења на расположењу Врховне команде.
Коњичка дивизија упутила је извиђачке делове десном обалом Дрине и правцима ка Богатићу, Дубљу, Белотићу и Штитару. По извештајима непријатеља није било.
Комбинованој дивизији наређено је, да упути команданту Дринске дивизије II. позива 6. пук II. позива и остале трупе III. армије.
Моравска дивизија I. поз. заузела је Лозницу. До подне 22. августа био је рашчишћен сав терен до Дрине и у 18.10 часова добивени су извештаји свих пукова, да на десној обали Дрине нема више ни једог непријатељског војника.
Командант II. армије овог дана наредио је командантима давизија: да се дивизије прикупе и припреме за нове операције, да попуне недостајуће људство са оним, које им је без оружја; да попуне оружну и осталу материјалну спрему, ручну муницију, коморску и колонску, старешинска места итд.; да се рањеници и тежи болесници евакуишу; да се сав заплењени материјал прикупи и пренесе код армиског штаба.
Дивизије: Моравска, Комбинована и Коњичка имале су да одржавају додир с непријатељем, било извиђачима, било уходама, а Коњичка, сем тога, да изврши извиђање по Мачви, а нарочито дуж Дрине до њеног утока.
Распоред II. армије 22. августа био је овај:
Коњичка дивизија: II. коњичка бригада и 1. коњичка батерија биле су сконцентрисане на просторији Пиљковача – Крушик, са предстражним деловима на линији Дубовић – Батар, осматрајући ток Дрине. Једна патрола упућена је код Црне Баре, а једна код Совљака. Осматрајућа јача официрска патрола упућена је ка Глушцима. Један извиднички вод држи линију Метковић – Белотић – Штитар и осматра правце ка Шапцу.
I. коњичка бригада и 1. батерија налазе се на Џајевцу са једним ескадроном код Новог Села, осматрајући ток Дрине од ушћа реке Љешнице до Дубовића, одржавајући везу десно са II. коњичком бригадом, а лево са Комбинованом дивизијом.
Комбинована дивизија: коњички ескадрон у Новом Селу одржава везу с Коњичком дивизијом и извиђа на линији: Катина ада – ушће Љешнице у Дрину; један батаљон 5. прекобројног пука држи линију Гогино брдо – Ново село – Шачки поток с фронтом на североисток; 6. прекобројни пук на линији од Шачког потока до ушћа Јадра у Дрину; 5. прекобројни пук на Видојевици с једним батаљоном на линији ушће Јадра – В. Циганлија, са једном четом у с. Стражи и са једном четом на путу Љешница – Јадарска Љешница: 3. дивизион и једна хаубичка батерија на линији Шанац 191; 1. прекобројни пук јужно од Парлога 288 са једним батаљоном на линији В. Циганлија – Жеравија а са једном четом на караули и 1 четом на к. 171 на путу Љешница – Јадарска Љешница; 2. прекобројни пук у општој резерви; једна хаубичка батерија на Парлогу.
Моравска дивизија I. позива: 16. пук од утока Жеравије до Панића колибе за везу с Комбинованом дивизијом; I. пешад. пук од Панића колибе до реке Штире; на десној обали Штире је један дивизион пољске артилерије; 2. пешад. пук на Крајишницама; у Лозници једна пољска батерија; 3. пешад. пук, две пољске и једна хаубичка батерија у резерви позади к. 237; штаб дивизије на Тршићском брду; мостовни терен у Лазаревцу.
В) Дејство I. армије у рејону Шапца
1. Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Ноћ 21./22. августа на фронту Шумадиске дивизије I. позива прошла је без борбе; 10. пешад. пук I. позива повукао се на Јелићевску косу, неузнемираван од непријатеља.
У зору 22. августа, Шумадиска дивизија I. позива држала је фронт: Јелићевска коса – Шанчеви (Г. Врањска) – Кулина – Корман, са предњим деловима код Д. Врањске, Луга и Мишара.
У резерви је био 4. прекобројни пешад. пук који је 22. августа око 5 часова стигао код Церовца.
Дивизиски штаб је у Г. Врањској.
Командант Шумадиске дивизије, на основу армиске заповести за артилериску припрему, издаје у 13.50 часова своју заповест, којом је дата била у главном само инструкција, пошто су били несигурни податци на којима је била заснована.
Око 15 часова непријатељ отвара артилериску ватру на Мишар, а примећена је и једна његова колона од 2 до 2 ½ батаљона у правцу левог крила 11. пука и десног крила 19. пука.
Командант Шумадиске дивизије I. позива наређује команданту 11. пука да учини испад са једним батаљоном и 2 митраљеза у правцу Луга, али су у то време на даљини 3 – 4 км. испред 12. пука примећени неки непријатељски делови у наступању. Наступање непријатеља и борба код појединих делова задржава покрет Шумадиске дивизије I. позива. Око 17 часова борба се стишала, те командант дивизије наређује, да се пукови крену напред и са предњим деловима избију на линију: Мишар – Потес – Јевремовац, да се ту задрже и заштите пласирање тешких оруђа. Пољска артилерија имала је да потпомаже ово наступање.
Око 19.15 часова издата је заповест за преноћиште дивизије, кад предњи делови избију на горе поменуту линију. Распоред на преноћишту имао је бити овај:
10. пук на Јевремовачкој коси у вези с трупама Тимочке дивизије II. позива;
2 батаљона 12. пука на положају Потес;
2 батаљона 11. пука на Мишарским положајима;
19. пук на Кулини, као резерва деловима на Потесу и на Мишарској коси;
2 батаљона 12. пука на Шанчевима;
4. прекобројни пук као дивизиска резерва код Церовца.
Дивизиски штаб код дивизиске резерве.
По овој заповести 10. пеш. пук избио је код села Јевремовца и дошао у везу с трупама Тимочке дивизије II. позива.
12. пук није могао да избије на северну ивицу Потеса, но је само допро до Причиновића.
Делови 10. пука избили су на одређени им положај.
Веза међу појединим деловима је постигнута.
Око 22.30 часова командант 12. пука телефоном извештава, да се код 10. пука води борба и да пук има много губитака, да су се трупе Тимочке дивиз. II. позива повукле, да се 12. пук једним батаљоном ослања на 10. пук.
Непријатељ се по извештајима команданта 10. и 12. пука задржао био на ћувику с. источно од Јевремовца држећи и сам Потес, а према Мишару повукао се на десну обалу реке Думаче.
Даље у току ноћи 22./23. августа није било борбе на фронту Шумадиске дивизије I. позива.
2. Дејство Тимочке дивизије II. позива
У току ноћи 21./22. августа, непријатељ је напао 13. пук и потиснуо га на северну ивицу села Јевремовца. У јутру 22. августа констатовано је, да се 10. пук из Шумадиске дивиз. I. позива повукао чак на десну обалу реке Думаче ка к. 162 село Варна, што је омогућило непријатељу, да потисне слаби 13. пук, који је имао свега 5 чета. Наређено је, те је пионирски полубатаљон из резерве ушао у I борбени ред и појачао 13. пук на Јевремовачкој коси.
Напомена. – Кад је у јутру 20. августа командант Шумадиске дивиз. известио о месту и распореду својих трупа, командант Тимочке дивиз. I. позива тражио је учешће Шумадиске дивиз., да се незгодна ситуација Тимочке дивизије поправи, но то није учињено. Зато је командант ове дивизије упутио команданту Шумадиске дивизије ово: форсирајте са вашим 10. пуком, крените га, да не бих почео добијати ватру у десни бок.
10. пук треба да дође до саме Беглук баре. Ако ви ово не учините, онда ће се ствар вероватно компромитовати и бићу бачен на стари положај“.
10. пук из Шумадиске дивизије I. позива, по свему судећи био је у тренутку малодушности преувеличао опасност и повукао се сувише у назад, а то исто је учинио и батаљон 14. пука из Тимочке дивизије II. позива, који се такође повукао до северне ивице с. Варана и ту ступио у везу с 10. пуком. Артилерија пак остала је на положају.
До 6 часова 22. августа, на фронту Тимочке дивизије II. позива било је мирно. У 6 часова непријатељ предузима напад на 13. пук, који се бранио на Јевремовачкој коси са својих 5 чета и митраљеским одељењем, јер делови овог пука, који су остали код Уба да се наоружају, још нису дошли.
Око подне била је врло жива борба на фронту 13. пука међутим 10. пук из Шумадиске дивизије I. позива, на молбу команданта Тимочке дивизије, није још био стигао, ма да је командант Шумадиске дивизије одговорио, да је то пре једног часа наредио. У овом времену непријатељ се пробија кроз међупростор између Тимочке и Шумадиске дивизије.
Један ескадрон из 2. коњичког пука, који се ту случајно био нашао, добио је наређење од команданта Тимочке дивиз. II. позива, да попуни празнину између Јевремовца и Причиновића до доласка 10. пука.
Пионирски полубатаљон, који се био развио на десном крилу 13. пука, повлачио се у правцу Раскршћа, јер је непријатељ обилазио његово десно крило, и извесним деловима избијао већ на друм Јевремовац – Варна.
У том тренутку стигоше три батаљона 13. пука од Уба, наоружана руском пушком. Право из марша, ова три свежа батаљона упућена су у напад правцем Раскршће – Јевремовац – Шабац и око 14 часова одбацују непријатеља ка Шапцу.
Од 15 часова почело је пласирање артилерије на Јевремовачкој коси.
Око 18 часова командант Тимочке дивизије II. позива наређује командантима 13., 14. и 15. пука, да у први сумрак извуку своје истакнуте трупе на Јевремовачку косу и да даље не предузимају напад без наређења, а на положајима да се утврде.
Код Тимочког коњичког дивизиона II. позива, који је посео село Мајур, за све ово време биле су само чарке патрола.
Непријатељски напад према десном крилу Тимочке дивизије II. позива овог дана је одбивен и он се повукао на ивицу вароши Шапца.