Овога дана, на северозападном фронту Србије, није било ни једне организоване јединице аустроугарске војске, сем изосталих или залуталих војника, који са својом јединицом нису могли одступити на леву обалу Дрине и Саве.
А) Улазак Комбинованог корпуса у Шабац
Како је требало учинити на непријатеља већи притисак а трупе корпуса биле су доста заморене борбом, са доста официра и војника избачених из строја, командант корпуса тражио је депешом 24. августа у 3.15 часова од команданта I. армије, да се упути у састав корпуса још један пук пешадије.
На целом фронту Шумадиске дивизије I. позива од сванућа 24. августа било је затишје. На правцу преко Мишара и у долини Думаче, непријатељ се био сасвим повукао, само су се на правцу преко Причиновића виђала слабија непријатељска одељења. Извиђања су била предузета у свима правцима ка Шапцу и већ око 9.30 часова командант 19. пука известио је телефоном, да је једна његова патрола долазила до магацина у Шапцу на путу Причиновић – Шабац. Мало после, опет исти командант јавља да је његова патрола долазила чак и до саме Шабачке цркве и да у Шапцу нема непријатељских трупа.
У овом времену командант Коњичке дивизије извештава, да непријатељ држи прелаз код Митровице и да се чамцима и лађама пребацује са десне на леву обалу Саве.
На основу овог извештаја командант корпуса издаје наређење командантима Тимочке и Шумадиске дивизије: да се на целом фронту отвори одмах што јача артилериска ватра против прелаза непријатеља код Шапца, а под заштитом ове ватре, да се упуте јача пешадиска одељења да протерају непријатељске делове, и по могућству заузму што пре ивицу вароши Шапца, те како би се олакшао напад корпусу на Шабац још у току данашњег дана.
На основи овог командант Шумадиске дивизије предузео је потребне мере.
Из Обреновачког одреда форсираним маршем упућен је један пешадиски пук из Обреновца преко Црвене механе у село Церовац и одређен на појачање Шумадиске дивизије, пошто је командант ове дивизије известио, да непријатељ стално надире на његово лево крило, да су трупе доста развучене, те се бојати да непријатељ не изврши продор, између његове и Тимочке дивизије II. позива. У 9 часова добивен је извештај од команданта корпусне коњице, да на правцу Слепчевић – Табановић као и на путу Шабац – Митровица нема непријатеља; да се непријатељ пребацује преко Саве, и да се преко Мајура кренуо ка Шапцу у циљу гоњења заосталих делова.
У 10.25 часова добивен је извештај и од команданта Тимочке дивизије II. позива, послат у 9.30 часова: официрске патроле 13. пука изаслате ка Шапцу нигде до вароши нису на непријатеља наишле. Из 13. и 4. прекобројног пука упућен је по један батаљон у извиђање ка Шапцу.
На основи ових извештаја командант корпуса издаје у 10.30 часова заповест команданту Тимочке и Шумадиске дивизије: да одмах нареде покрет своје дивизије ка Шапцу, пошто непријатељ бежи преко Саве.
Командант корпусне коњице извештава у 10.30 часова (извештај примљен у 11.15 часова) да је прва официрска патрола ушла у Шабац у 9.30 часова, а са главнином у 10.15 часова. Да је упутио патроле на све стране, а целокупном коњицом напао непријатеља на мосту.
Трупе Шумадиске дивизије почеле су покрет са линије Потес – Мишар у 12.30 часова. Покрет је извршен двема колонама: једном преко Мишара, а другом преко Потеса. Око 16 часова предњи делови избијају на саму обалу Саве на фронт од вароши до Савског потеса. За време овог покрета борбе није било, али је кретање трупа запажено од стране непријатеља, те је овај одмах отворио доста јаку ватру тукући нарочито трупе које су силазиле од Потеса и Мишара, али је ово дејство било ништавно. Једна наша хаубичка батерија успела је, да око 15 часова по подне срећно баченим метком у Кленак запали непријатељски железнички воз који је вукао муницију. Настала је експлозија, која је трајала више од 2 часа. У то време избијају на предњи положај све пољске и хаубичке батерије, те предузимају артилериски дуел са непријатељском артилеријом, који је с прекидима трајао до 18 часова.
Према Тимочкој дивизији, на фронту 13. и 4. прекобројног пука продужено је узнемиравање од стране непријатеља. Са наше стране отварана је ватра из градских оруђа против моста. Бомбардовање Шапца, које је око 9.30 часова отпочело, убрзо је обустављено.
После извештаја патрола, које су послате ка вароши по наређењу команданта корпуса, наређен је покрет дивизије у подне: 4. прекобројни пук и 13. пук правцем десно од друма Варна – Шабац ослањајући лево крило на друм, а 14. и 15. пук лево од друма преко Шабачког поља. 10. пук за средином између 4. прекобројног и 13. пука. Артилерија је имала да прати ватром овај покрет и предузме бомбардовање.
Непријатељ се одупирао само артилериском ватром бомбардујући варош.
Пукови су наступали у борбеном поретку под непријатељском артилериском ватром без борбе изузевши сукоба са слабим заосталим деловима према 15. и 13. пуку и око 14 часова цео поредак је дошао до ивице вароши. Упућена су извиђачка одељења ка Сави. 4. прекобројни пук је избио на обалу Саве. У 15 часова наређено је, да 4. прекобројни пук остане у вароши ради посаде и увођења реда, а остали пукови Тимочке дивизије II. позива повучени су ван вароши, ради довршења преоружања и уређивања, и то 13. пук на к. 87 северно од Јевремовца; 14. пук на западну ивицу села Јевремовца, а 15. пук лево од 14. на истој висини. Тимочки артилериски пук II. позива код ратарске школе; пионири су подељени по пуковима; 10. пук је враћен у састав своје Шумадиске дивизије. Непријатељ се повукао даље од обале оставивши само артилерију према нама.
Око 17 часова 23. августа, коњица се налазила на крајњем левом крилу корпуса, југозападно од Мајура између Добрићске и Беле реке. Распоред Шумадиског коњичког пука I. позива и Тимочког дивизиона II. позива са својим митраљеским одељењима био је овај: на главном путу Маови – Шабац једна чета 15. пука, придата коњици, на предстражи са рејоном осигурања од левог крила 15. пука до крајњих јужних кућа села Мајура; лево од ње један ескадрон Тимочког дивизиона на левој обали Беле реке. Главнина коњице била је позади левог крила чете на 1500 м. заклоњена шумом. У том је распореду коњица и заноћила.
24. августа, корпусна коњица је имала задатак, да се крене у напред, расветли стање, прогна слабе делове и заузме све правце од Шапца ка Дрини и Митровици, а уз то да нађе прелазе на Белој реци.
Извештаји патрола су гласили да непријатељ 24. августа у јутру утврђује село Мајур у циљу одбране. Командант корпусне коњице издаје заповест, да чета 15. пука са предстраже нападне непријатеља у селу и ово заузме. Ескадрон у првој линији истим правцем да садејствује. Главнина коњице под његовом командом кренуће се на пут Шабац – Слепчевић и напашће Мајур са западне стране. Један ескадрон из Шумадиског коњичког пука упућен је на пут Шабац – Дреновац, ради извиђања и добивања везе са Коњичком дивизијом. Непријатељска одељења из с. Мајура отворила су ватру на наше патроле.
Тек што је почео покрет, добивен је извештај од деснокрилне официрске патроле, да је прошао кроз Мајур и дошао близу Шапца. Главнина коњице пошла је право селу Мајуру и даље се кретала ка Шапцу, а команданту дивизиона код 15. пука достављено је да не гађа артилериском ватром део вароши и пут Шабац – Мајур. Пошто је добивен извештај од патрола да непријатељ напушта Шабац, наређен је бржи покрет и улазак у Шабац.
Заостали непријатељски војници тукли су наше војнике са кровова кућа и водили борбу по улицама. У току од једног сата, борба је у вароши престала. Непријатељ прешавши на супротну обалу почео је артилеријом и из монитора тући, и бомбардовати варош. С времена на време концентрисао је ватру ка цркви рушећи је. Артилериска ватра и са монитора трајала је непрекидно до 18 часова, а од тог доба с времена на време.