Главне снаге српске и аустриске војске дошле су 15. августа у вече у непосредни додир, негде јаче а негде слабије, на фронту: Шабац – Текериш – Крупањ.
Према овоме јасно је било, да ће се на овоме фронту од 50 км. развити битка.
Битка је у ствари почела ноћу 15/16. августа изненадним сударом наше Комбиноване дивизије са аустриском 21. ландверском дивизијом на Церу код Текериша.
Као што ћемо даље видети, решење ове битке пало је такође на Церу код Текериша.
Према овоме битка, вођена на фронту Шабац – Текериш – Крупањ, заслужује са пуним правом да се назове „Церска битка“.
У циљу што прегледнијег, јаснијег и поучнијег расматрања Церске битке изложићемо, по данима, операције аустриске војске са једне стране, и одмах затим операције наше војске.
При излагању операција наше војске изнећемо операције по армијама, расматрајући тактичка дејства појединих дивизија у најпотребнијем детаљу.
А) Процена ситуације пред Церску битку
На основи прикупљених података о аустриској војсци, од преласка њене снаге преко Дрине и Саве 12. августа, па до 15. августа у вече, као и обзиром на напред изнети распоред наше војске ноћу 15./16. августа, Врховни Командант српске војске ценио је ситуацију пред Церску битку овако:
8. аустриски корпус, који је прешао Дрину 12. августа код Самуровића аде, са својом 9. дивизијом заједничке војске и 21. ландверском дивизијом наступа гребеном и падинама Цера са тежњом, да се дочепа комуникације: Шабац – Михаилов гроб – Осечина, и тиме, не само прекине везу између наше II. и III. армије, већ олакша наступање 13. корпусу долином Јадра, а 4. и 9. корпусу пребацивање преко Саве и даље наступање ка Ваљеву.
13. аустриски корпус, који је прешао Дрину 12. августа код аде Курјачице и Зворника, наступа двема дивизијама долином Јадра, упутивши једну домобранску дивизију (25., 26., 27. и 28. пук) као и 11. брдску бригаду преко Крупња у циљу дејства на бок и позадину наше III. армије.
Код Шапца, Аустријанци још држе главну маневарску снагу на левој обали Саве, очекујући свакако да им наступање 8. корпуса гребеном и падинама Цера омогући пребацивање на десну обалу Саве и даље наступање ка Ваљеву.
На фронту: Обреновац – Београд – Смедерево – Голубац, – према нашем Обреновачком одреду, Дунавској дивизији I. позива и Браничевском одреду, Аустријанци до сада не предузимају ништа озбиљно, већ се ограничавају само на бомбардовање наших пограничних вароши и положаја.
На југозападном фронту, према нашој Ужичкој војсци која врши груписање својих снага за напад на Вишеград. Аустријанци такође ништа озбиљно још не предузимају.
Б) Закључак српске Врховне команде
На основи овакве ситуације, Врховни Командант српске војске долази до закључка, да се главна аустриска снага развија на фронту: Шабац – Текериш – Јаребице – Крупањ и да пресудне улоге имају: 8. корпус, који наступа гредом и падинама Цера и ојачана домобранска дивизија, која наступа преко Крупња.
Према Ужичкој војсци, аустриска снага или је слаба, или се није развила, кад још ништа озбиљно не предузима.
На северном фронту пак, Аустријанци још демонстрирају. Да ли је ово демонстрирање услед слабе снаге на томе фронту, или услед очекивања дејства 8. корпуса гредом и падинама Цера, у овом моменту није се тачно знало.
По извесним податцима изгледа, да са овог фронта пребацују снаге на руски фронт. Ако би ово било тачно, онда демонстрирају услед слабе снаге.
В) Одлука српске Врховне команде
Према овоме закључку, Врховни Командант српске војске остаје при својој ранијој одлуци и плану за битку, пратећи и даље развој ситуације, нарочито у рејону Текериша и према Крупњу.