Операције на југозападном фронту у I. периоду рата 1914. године
У овом делу изложене су операције наше и аустриске војске на југозападном фронту, које су извођене у I. периоду рата 1914. године, кад и операције на северозападном фронту, које су већ изложене у I. делу.
На овом фронту са аустриске стране оперисала је VI. армија, а са српске стране Ужичка војска, те ћемо изложити операције обостраних снага.
I . Операције VI. аустриске армије
Командант VI. армије био је фелдцајгмајстор Оскар Поћорек, који је у исто време био и командант целокупне „Балканске војске“ према Србији и Црној Гори.
Штаб армије био је у Сарајеву.
Састав и концентрацију ове армије изложили смо напред.
Једновремено са прелазом V. армије преко доњег тока Дрине 12. августа, у циљу извођења офанзивних операција ка Ваљеву, VI. армија је продужавала извршење стратегиског развоја на доњем току Дрине у циљу офанзиве ка Ужицу.
У овом времену:
15. корпус био је већ развијен на фронту Вишеград – Власеница и то:
1. пешад. дивизија (7. и 9. брдска бригада) са обе стране Дрине код Вишеграда;
48. пешад. дивизија (10. и 12. брдска бригада) на простору југозападно од Власенице.
16. корпус развијао се на фронту Горажда – Фоча под заклоном већ концентрисане 2. брдске бригаде код Горажде и 8. брдске бригаде код Фоче и то:
1. и 13. брдска бригада кренуле су 12. августа из Сарајева друмом у Горажду, а
4., 5. и 6. брдска бригада (48. пешадиске дивизије) истог дана биле су на маршу из Сарајевског рејона у Фочу;
40. хонведска дивизија остала је у Сарајеву као резерва.
Јачина VI. армије, рачунајући и 1220 граничара, била је око 60.000 људи.
„Још 3. августа продрле су трупе од Прибоја и Ужица преко босанске границе и у низу сукоба, потисле су аустриске трупе, које су штитиле границу, утврдивши се полукружно на висовима источно од Вишеграда.
Црногорске трупе су, тако исто, упале од Пљевља на босанску територију и заузеле Чајниче и Челебић.
О јачини српских и црногорских трупа према горњем току Дрине имали су се 12. августа ови податци:
Код Ужица једна дивизија.
У Санџаку две дивизије, од којих једна црногорска“.
„По операциском плану VI. армија добила је овакав задатак:
16. корпус, развијен на фронту Фоча – Горажда, прелази Дрину 14. августа и наступа кроз Санџак ка Ужицу;
15. корпус, развијен на фронту Вишеград – Власеница, прелази Дрину са главном снагом код Бајине Баште најдаље 18. августа и наступа ка Ужицу.
Командант Балканске војске фелдцајгмајстор Поћорек претпостављао је, да ће VI. армија у свом наступању ка Ужицу наићи на јаке српске снаге, стога је наредио команданту V. армије, да снагу своје најјужније колоне доведе до јачине једне дивизије и да је упути од Зворника уз Дрину према Љубовији, како би на случај потребе могла нападати на десни бок српске војске, при евентуалном њеном наступању одУжица ка Сарајеву“.
Напомена. При излагању операција аустриске војске на северозападном фронту видели смо, да је командант V. армије упутио 42. хонведску дивизију под командом ђенерала Саркотића, али је ова дивизија од Љубовије скренула Крупњу, по иницијативи самог команданта дивизије, и садејствовала својој V. армији у операцијама на северозападном фронту.
II. Операције српске Ужичке војске
Под командом команданта Ибарске дивизиске области до 6. августа био је код Прибоја овај одред:
4. кадровски пешад. пук од 3 батаљона и 2 митраљеза;
5. кадровски пешад. пук од 2 батаљона и 2 митраљеза;
1 ½ батаљон 4. пешад. пука III. позива;
1 брдска брзометна батерија од 4 топа.
Распоред одреда био је овај:
На граничном фронту од Прибоја до српско – црногорско – босанске тромеђе било је 5 чета III. позива, а у Прибоју једна чета као посада.
На Равном брду 4. и 5. кадровски пешадиски пук.
Десно је одржавана веза на Љуљашу са трупама Шумадиске дивизије II. позива. Веза лево са црногорским трупама била је слаба, услед велике удаљености и испресецаности земљишта.
Овај одред добио је назив „Лимски одред“ и 7. августа је стављен под команду команданта Ужичке војске.
8. августа командант Лимског одреда упућује 5. кадровски пук са Равног брда да заузме Вихру и да је утврди.
Командант Ужичке војске наређује команданту Лимског одреда, да са једним батаљоном и батеријом заузме Орлине северно од Добруна, ради добивања јаче везе са трупама Шумадиске дивизије II. позива.
Упућен је 8. августа у подне један батаљон и једна брдска батерија са Оскоруше ка Орлини. Непријатељ је држао Суху Гору.
8. августа у вече командант Ужичке војске наређује команданту Лимског одреда, да за одбрану левог одсека до тромеђе и за везу са Црногорцима (чије је десно крило на Голом брду) прикупи око Забрђа и Јаворја један батаљон III. позива са задатком, да у прво време задржава непријатељско наступање од Воловице, а затим да у повољном тренутку пређе у напад и рашчисти просторију на левој обали Лима. На томе правцу дејствоваће и Лимска усташка чета формирана од ускока.
9. августа, по наређењу команданта Ужичке војске, упућен је са Шаргана један батаљон 4. пешад. пука I. позива са задатком да заузме Метаљку, а један батаљон овог пука већ је на Орлини.
Према овоме на линији Столац – Орлина – Метаљка налазила су се 2 батаљона 4. пешад. пука I. позива са једном брдском батеријом.
Трупе Лимског одреда, које су биле на Орлини и Метаљки прикупљене су на линији: Вихра – Паштан брдо – Врановине – Варда.
Наређено је извиђање између Лима и Рзава. Непријатељ је примећен на правцу Банић – Заборак у јачини до 1500 људи са три топа, али је одступио ка Горажди.
Веза између Лимског одреда и Ужичке војске била је рђава. Наређења и извештаји путовали су по 10 часова.
10. августа наређено је овакво груписање Лимског одреда:
4. кадров. пешад. пук са брдском брзомет. батеријом и штабом одреда кренут је у 6 часова у Гаонић, одвојивши један батаљон на Вихру ради осигурања и одржавања везе десно са 5. кадровским пешад. пуком на Паштан брду, а лево са батаљоном III. позива на Лиму.
Упућено је извиђачко одељење од 6. граничне чете, појачане добровољцима, у правцу Вихра – Рудине – Бујак – ушће Лима. Ово одељење после борбе од 5 часова заузело је Бујак и утврдило се на њему.
10./11. августа Лимски одред је заноћио у овом распореду:
Главнина одреда у Гаонићу, а предстраже на линији: Варда – Врановина – Паштан брдо – Вихра, и са истуреним предњим деловима на линији: Црни врх (1108) – Рудине.
На јачег се непријатеља наишло на Сухој Гори, селу Дринско и северним падинама Бујака.
Услед недостатка телефонског материјала, веза је врло тешко одржавана. Пренос заповести и извештаја вршен је помоћу пешадиских релеја и сељака.
11. августа. Предстражни делови 5. кадровског пука заузели су овог дана Суху Гору.
У састав одреда ушла је овог дана и 7. гранична чета, која је упућена код 6. граничне чете на Бујак.
12. августа. Непријатељ је овог дана у јутру напао Бујак и Суху Гору са надмоћнијом снагом, али је одбивен.
У 10 часова добивено је наређење од команданта Ужичке војске, да се батаљон III. позива и добровољачка чета, која одржава везу са Црногорцима, крене напред и овлада прелазима на Дрини код Устипраче и Међеђе и на овим местима спречава непријатељу прелаз. На случај непријатељског наступања, добровољачка чета да остане у планини Вучевици и дејствује на бок и позадину непријатеља, одржавајући везу са Црногорцима.
13. августа. У 16 часова, командант Лимског одреда добива наређење од команданта Ужичке војске, да 14. августа изврши напад на фронту између реке Крушевице и Лима са задатком, да овлада прелазом на ушћу Лима и да дејствује у десни бок и позадину непријатеља, одржавајући везу са Шумадиском дивизијом II. позива десно и са батаљоном III. позива лево.
Батаљон III. позива са добровољачком четом да очисти просторију на фронту Устипрача – Међеђе и прекине желез. пругу Вишеград – Сарајево.
Да се делови Лимског одреда на Црном Врху и Сухој Гори повуку, чим на овај одсек избију трупе Шумадиске дивиз. II. позива.
А) Офанзива Ужичке војске ка Вишеграду
12. августа Аустријанци су предузели офанзиву на северозападном фронту, прешли Дрину код Лознице и Љешнице и Саву код Шапца и Митровице.
Као што смо из описа операција на северозападном фронту видели, Врховни Командант српске војске наредио је груписање главне наше снаге (I. II. и Ш. армије) ближе поменутом фронту у циљу предузимања контра офанзиве, а команданту Ужичке војске послао је наређење да предузме офанзиву према Вишеграду.
Ова офанзива Ужичке војске била је потребна. Требало је приковати за Вишеград што јачу непријатељску снагу, те како не би била у могућности ма шта одвојити на северозападни фронт, где треба да се бије одсудна битка.
Сем тога, овом офанзивом Ужичке војске, ако би успела, могло би се дејствовати на десни бок оне непријатељске снаге која је прешла доњи ток Дрине код Лознице и Љешнице.
1. План команданта Ужичке војске
У циљу извођења офанзиве према Вишеграду, а у духу наређења Врховне команде ОБр. 1111 од 12. августа, командант Ужичке војске саставио је овај план:
Са Ужичком бригадом држати и бранити у прво време фронт од карауле Дервенте до реке Трешњице;
Са Шумадиском дивизијом II. позива и Лимским одредом предузети офанзиву према Вишеграду.
2. Заповест команданта Ужичке војске
За извршење горњег плана издата је ова заповест:
1. Шумадиска дивиз. II. позива са 2 ескадрона, 16 батаљона, 12 пољ. брзометних топова и 30 брдских топова, са фронта: Шарган – Баре, предузима 14. августа наступање ка Вишеграду у циљу заузећа овог. Нападни фронт: Стари брод на Дрини до реке Крушевице.
2. Лимски одред са 5 батаљона и 4 брдска топа прикупља се и дејствује на фронту Крушевица – ушће Лима са обухватом непријатељског десног бока, тежећи да својим дејством онемогући непријатељу рушење моста на Дрини.
3. Ужичка бригада са 7 ½ батаљона и 12 топова осматра, држи и брани у прво време фронт од карауле Дервенте до реке Трешњице, одржавајући везу са Љубовиским одредом и осигуравајућим деловима на Дебелом брду.
4. Златиборски добровољачки одред да изврши прелаз преко Дрине са једном четом око села Клатијевца, а другом код с. Луке са задатком да прво дејствује у позадину непријатељских трупа, које су на фронту према Рогачици и Бајиној Башти, а затим да прекине везу Вишеграда са Сребрницом и Власеницом и да продире у Романију дејствујући у бок и позадину Рогатице.
5. Лимски добровољачки одред предузима 13. августа покрет преко Чајетине и Јабланице ка Прибоју, са задатком, да дејствује на просторију између Лима и црногорске војске а по прелазу Дрине тежити планини Јахорини и дејствовати на комуникације Сарајево – Рогатица и Сарајево – Фоча.
6. Допунски батаљон 4. пеш. пука I. позива остаће у Ужицу, а допунски батаљон 4. пеш. пука II. позива задржаће се на Шаргану.
7. Пионирски полубатаљон Шумадиске дивизије II. позива предузеће израду пута М. Гора – Добрун.
8. Армиско телеграфско одељење успоставиће телеграфску станицу у Мокрој Гори.
9. Снабдевање из слагалишта у Кремнима и Ужицу.
10. Штаб армије у Ужицу.
3) Распоред Ужичке војске 13. августа
а) Ужичка бригада:
1. одсек од с. Доњи Котлови до с. Буквића 2 батаљона 4. пеш. пука II. позива и једна чета III. позива.
2. одсек од Буквића до Крижевца, 1 батаљон 4. пеш. пука II. позива и 2 митраљеза.
3. одсек од Крижевца до пута Б. Башта – Скелан (закључно) 1 батаљон 4 пешад. пука II. позива и 1 позиц. батерија.
4. одсек од реченог пута до с. Зауглин 3 чете III. позива.
Резерва на Кику 1 батаљон III. позива.
б) Шумадиска дивиз. II. позива
4. пешад. пук I. позива на линији Метаљка – Орлине – Столац.
Све остале трупе ове дивизије под заклоном 4. пеш. пука предузеле су 13. августа у 5 часова покрет на фронт Шарган – Добро поље у циљу груписања снаге за напад на Вишеград.
в) Лимски одред
4. кадровски пешад. пук на линији: Варда – Врановина – Суха Гора – Игриште.
5. кадровски пеш. пук на Бујаку.
14. август
I. Операције VI. аустриске армије
А) Наступање 16. корпуса ка фронту Пљевље – Прибој
„14. августа, 16. корпус са фронта Фоча – Горажда предузима наступање у пређашњи Новопазарски санџак, чистећи постепено босанску територију од црногорских и српских одељења, која су још раније била продрла преко Метаљке и Челебића.
Главна снага корпуса наступала је ка Руду, а 8. брдска бригада ка Чајниче“.
Б) Груписање 15. корпуса код Вишеграда
„Услед појаве јаких српских снага од Ужица, предузето је груписање целог 15. корпуса код Вишеграда у циљу одбране, сем 12. брдске бригаде, из 48. пешад. дивизије, која се јужно од Сребрнице још од 11. августа бори против српских нередовних трупа“.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Наступање Шумадиске дивизије II. позива у циљу напада на Вишеград
На основу напред изнете заповести команданта Ужичке војске, командант Шумадиске дивизије II. позива, под заклоном 4. пешад. пука I. позива и Лимског одреда, прикупио је дивизију на Шаргану и издао следећу заповест за наступање и напад на Вишеград:
1. Десна колона: 10. пешад. пук II. позива са две Дебанжове батерије наступа преко Гостиља брда са задатком, да на фронту Стари брод – Бања поток пређе Дрину и напада у леви бок и позадину непријатеља, те да га примора на што брже одступање.
По прелазу Дрине тежити јачом снагом ка фронту Копита – хан Пијесак (969), а слабијом ка Сировици (1332).
2. Средња колона: 4. пешад. пук I. позива са две брзометне брдске батерије напада од Паноса са задатком, да на фронту Вишеград – Бања поток пређе Дрину, дејствујући преко Ханзића на фронт Дрокан – Видова гора.
3. Лева колона: 12. пешад. пук II. позива, једна брдска брзометна и три пољске батерије, четири Дебанжова топа и хаубичка батерија, образује ниво напада око кога има да се изводи обухват левог непријатељског крила.
Главне ослоне тачке овог нивоа: Суху Гору – Панос посести.
4. Дивизиска резерва: 11. пешад. пук II. позива и коњички дивизион, полази 14. августа у 5 часова из Вардишта правцем Орлина – Бијела – Велетово за средњом колоном.
5. Пионирски полубатаљон са два брдска Дебанжова топа остаје на Орлини, а доцније ће се упутити где буде требало.
Десна колона наступала је правцем Коњска река – Заовина – караула Плоча и око 14 часова заузела Гостиље брдо.
Лева колона сменила је трупе средње колоне на положају Орлине – Столац, упутивши 6 чета са једним водом брзометне брдске артилерије у 9 часова на Суху Гору.
Средња колона прикупила се на Паносу.
У току дана биле су омање борбе.
Дивизија је заноћила 14./15. августа на линији: Гостиље брдо – Панос – Опанак – Игриште – Суха Гора у овом распореду:
10. пешад. пук II. позива са две Дебанжове брдске батерије на положају Гостиље брдо;
4. пешад. пук I. позива са две брдске брзометне батерије на положају Панос и Опанак;
12. пешад. пук II. позива са 1 ½ батаљоном, 2 брдска топа и 2 митраљеза на положају Игриште и Суха Гора, а остатак пука са 4 Дебанжова и 2 брзометна топа и 2 митраљеза на линији Столац – Орлине – Метаљка;
11. пешад. пук II. позива, коњички дивизион и пољски брзометни дивизион код Вардишта;
Дивизиско телеграфско одељење у Вардишту;
Болничарска чета са санитетском колоном у Мокрој Гори;
I. степен колонске коморе код Кремана.
II. степен колонске коморе код Гредице (Буковика).
Командант пионирског полубатаљона извршио је рекогносцирање пута Мокра Гора – Вардиште – Добрун.
Од Вардишта до Добруна железничка пруга је удешена, да се њеним насипом могу кретати возови. Од Добруна ка Вишеграду води добар друм до хана Јагодине. Пут за Суху Гору одваја од хана Челикова, али потребује веће оправке да би био подесан за пољску артилерију. Ово исто важи и за пут који одваја од Челикова за Велетово и Панос. Пољска артилерија за сада се може пласирати испред Челикова хана.
У 22 часа, командант Шумадиске дивизије II. позива издаје заповест, да све трупе остану у истом распореду и у току 15. августа, да се добро утврде и врше јача рекогносцирања у циљу проналаска газова на Дрини и сазнања непријатељске јачине.
Б) Наступање Лимског одреда
На основу армиске заповести командант Лимског одреда издао је своју заповест:
1. Десна колона: 5 ½ батаљона 4. и 5. пешад. кадров. пука и 4 топа са 4 митраљеза, наступа и протерује непријатељске делове правцем Вихра – Рудине – Бујак – ушће Лима.
2. Лева колона: 5. чета III. позива, рашчишћава свој одсек од непријатељских делова, тежећи да одржава тешњу везу са десном колоном и црногорским трупама.
3. Командант 1. батаљона 4 пука III. поз. даће један вод за осигурање десног бока и одржање везе преко Гасте равни ка Сухој Гори са Шумадиском дивиз. II. позива и један вод за одржавање везе преко Доње Стрмице ка Дебелом брду.
14. августа 1. батаљон 4. пешад. пука III. позива, одржавајући везу са Црногорцима, избио је на линију: Прибишић – Голеш (1492).
Горњачки добровољачки одред од 600 пушака упућен је од Руда, у бок и позадину непријатеља, који напада на фронт Горажда – Чајниче – Метаљка.
Докле је допро Лимски одред овог дана и где је заноћио нема података.
15. август
I. Операције VI. аустриске армије
„16. корпус наступао је постепено са главном снагом ка Руду чистећи босанску територију од српских одељења, а 8. бригада је заузела после упорне борбе Чајниче.
15. корпус припремао се за одбрану Вишеграда, и то:
1. пешад. дивизија (7. и 9. бригада) посела је мостобран на десној обали Дрине.
48. пешад. дивизија, са 12. брдском бригадом, рашчишћавала је босанску територију у околини Сребрнице од српских добровољачких одреда и протеравши их, прешла је Дрину код Љубовије са задатком да наступа у правцу Пецке ради одржавања везе са V. армијом“.
II. Операције српске – Ужичке војске
У току овог дана вршене су припреме за напад на Вишеград.
Код Ужичке бригаде стање је остало непромењено.
Код Шумадиске дивизије II. позива:
У 9 часова командант дивизије стигао је на Орлину у циљу осматрања непријатељских положаја.
Командант 10. пешад. пука II. позива извештава, да је непријатељ све чамце, сплавове и скеле са Дрине склонио, те извиђачка одељења нису могла наћи ниједно превозно средство. Све становништво са десне обале Дрине претерано је на леву обалу, сем извесног броја наоружаних Муслимана, који се туку са нашим извиђачким одељењима. Примећује се живљи покрет непријатељских трупа на левој обали Дрине код утока реке Бање, а код Вишеграда се пребацују на десну обалу. Није могао наћи газ на Дрини а и мештани тврде, да га на фронту Стари брод – утока Бање нигде нема. Наређена је спрема грађе за израду скела и сплавова.
Непријатељ је посео леву обалу Дрине од Старог брода до утока Бање реке.
У току целог дана 15. августа, непријатељ је тукао Панос са пољском, брдском и хаубичком батеријом, пребацујући постепено пешадију на десну обалу Дрине.
На положају Опанак – Панос налази се наш 4. пешад. пук I. позива са 7. и 9. брдском брзометном батеријом.
7. батерија дејствовала је против непријатељских мостобрана на десној обали Дрине према Вишеграду.
9. батерија упућена је са Паноса на Бања главу (526).
Командант Ужичке војске добија извештај од команданта црногорске Пљевљанске дивизије, да Аустријанци јачом снагом надиру од Фоче и Горажде ка Чајниче и да је Заборак пао. Да не би била прекинута веза између његове дивизије и Ужичке војске тражи енергичну акцију левог крила Ужичке војске.
За олакшање ситуације код црногорске Пљевљанске дивизије, командант Ужичке војске налази да ће то најбоље постићи нападом на Вишеград, па ако га заузме тада да продире ка Рогатици.