16. Август
I. Операције VI. аустриске армије
„16. августа Срби су предузели концентричан напад на Вишеград, али су одбивени од стране 1. пешад. дивизије (7. и 9. брдске бригаде), која је била истакнута као посада мостобрана на десној обали Дрине.
У исто време, Срби су покушали да освоје прелаз на Дрини код Старог брода, али је ово благовремено осујећено приспевшом 10. брдском бригадом 48. пешад. дивизије.
12. брдска бригада ове дивизије, која је 15. августа прешла Дрину код Љубовије са задатком да наступа ка Пецкој, морала се окренути против јачих српских одељења, која су се појавила од Рогачице, која је после јаких борби код Бачевца разбила.
После неуспеха српског напада на Вишеград 16. августа, Срби су прешли у одбрану дејствујући само артилериском ватром, на коју је одговарала артилерија 1. пешад. дивизије“.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У духу раније издате заповести, команданти колона Шумадиске дивиз. II. позива имали су 16. августа да продуже наступање.
У 7 часова, у правцу десне колоне непријатељ је отворио слабу артилериску ватру. На осталом фронту дивизије било је мирно.
Услед неизвесне ситуације, командант Шумадиске дивизије II. позива задржава дивизиску резерву између Орлине и Столца.
У 8.15 часова отпочела је слаба борба код средње колоне, која се све јаче развијала.
Наређено је команданту пољског артилер. дивизиона да форсира извлачење батерија и одмах да отпочне дејство на непријатељска утврђења код Вишеграда.
У 10.30 часова пољ. артилерија је пласирана у долини Рзава и отворила ватру на утврђења, која су на десној обали Дрине код Вишеграда.
У 12.30 часова борба код средње колоне била је врло јака.
У 13 часова добивен је извештај од команданта десне колоне, да је непријатељ посео Тршевицу и да је предузет напад ради заузећа ове тачке.
Наређено му је, да продужи наступање у духу издане заповести и да гледа да се пребаци на леву обалу Дрине.
У 14 часова командант средње колоне извештава, да се десно крило ове колоне приближило Дрини, али је јако изложено непријатељској и фронталној и бочној ватри. Лево крило пак, укочено је непријатељском ватром из утврђења Дудица (к. 514).
Наређено је команданту пољског артилер. дивизиона да дејствује једним делом на Дудицу, а један део да примакне ближе Вишеграду.
У 15.45 часова командант Шумадиске дивиз. II. позива добија наређење од команданта Ужичке војске да предузме енергичан напад према центру, јер му је по току борбе изгледало, да је непријатељ на фронту слаб и да је вероватно снагу груписао на крилима.
Око 16 часова борба на целом фронту дивизије продужавала се, кад је добивен извештај да код црногорске Пљевљанске дивизије стање није добро.
Наређено је команданту 11. пешад. пука II. позива, да упути један батаљон на Суху Гору.
У 17 часова командант Шумадиске дивизије II. позива издаје заповест:
Да све трупе нападних колона и самосталног одреда на Сухој Гори, заноће на погодним положајима до којих буду допрле, утврђујући се и хватајући везу између себе.
Да командант одреда на Сухој Гори, са командантима леве и средње колоне споразумно групишу, после пола ноћи 16./17. августа, снаге од одабраних војника, па да у зору 17. августа препадом освоје утврђење Дудицу и на коти 506, и на леђима непријатеља да се пребаце са оне стране Дрине.
Да средња и десна колона 17. августа у зору продуже напад у духу раније заповести, а лева колона и одред на Сухој Гори, да предузму наступање ради садејства средњој и десној колони. Артилерија да потпомаже рад своје пешадије.
До 19.30 часова 16. августа трајала је борба код Вишеграда, па је затим настало затишје на целом фронту.
У 22 часа добивен је извештај, да је десна колона успела да протера непријатеља на леву обалу Дрине и да држи положаје Тршевину, Панос, Гујину главу и Дачим.
Прелаз на леву обалу реке није се могао извршити услед упорне одбране. Јачина непријатеља према десној колони цени се до 1 пук пешадије са нешто артилерије.
Средња колона са својим десним крилом овладала је положајем Бања глава, али је лево крило поколебано и повукло се у нереду, те је командант ове колоне молио да се пројектовани препад, у зору 17. августа, обустави.
Командант дивизије обуставио је извршење препада, али да напад у духу издате заповести за 17. август има у зору отпочети.
Б) Дејство Лимског одреда
16. августа у 6 часова, командант Ужичке војске шаље команданту Лимског одреда следеће наређење:
„Услед надирања Аустријанаца, Црногорци се повлаче, па траже акцију нашег левог крила да би се одржала веза.
Предузмите рад у духу издате заповести и са трупама III. позива обратите пажњу на ваш леви бок и позадину.
Горњачким дрбровољачким одредом загрозите боку и позадини непријатеља и онемогућите му даље надирање“.
Омањи делови Лимског одреда наступали су у групицама и протеривали непријатеља на фронту одреда. Али, кад је непријатељ заузео Заборак и Црногорце потиснуо, тада су се трупе Лимског одреда на левој обали Лима повукле и око 14 часова заузеле овај распоред:
Горњачки добровољачки одред држао је Столац и Воловицу северно од Заборка.
Батаљон III. позива држао је Стрмац и Јаблан источно од Заборка.
Веза са Шумадиском дивизијом II. позива одржавана је а са Црногорцима је изгубљена.
В) Дејство Ужичке бригаде
Пошто је Златиборски добровољачки одред раније био пребачен преко Дрине код Дервенте у Босну, то је командант Ужичке војске наредио команданту Ужичке бригаде, да пребаци потребан број трупа за потпомагање добровољачког одреда.
Командант бригаде наређује команданту 4. пешадиског пука II. позива да пребаци једну чету код Скелана и упути је у правцу Градине.
Чета је прешла Дрину у 10.15 часова, потиснувши слабе непријатељске делове. Око 15 часова пребачене су још две чете. Градина је заузета и ухваћена веза лево са Златиборским добровољачким одредом и предузето извиђање у правцу Пашина брда.
Непријатељ је држао јаким снагама Столац и Хрк.
Командант бригаде чини предлог, да се његове чете повуку на десну обалу Дрине, а на левој да остане само добровољачки одред.
Командант Ужичке војске наређује:
„Пошто се наша III. армија налази још у нерешеној борби код Јаребица, то Ужичка бригада има да држи одређени јој фронт. Командант бригаде да се одлучује према ситуацији“.
Око 11 часова добивен је извештај са карауле Дервенте, да је примећено кретање непријатеља гребеном ка Градини. Јачина се цени до два батаљона.
Пребачени батаљон 4. пешадиског пука II. позива остао је и преко ноћи 16./17. августа на левој обали Дрине и утврђивао се. Непријатељ је држао линију Трновица – Столац – Бијела бразда.
17. Август
I. Операције VI. аустриске армије
„16. корпус наступао је постепено са главном снагом ка Руду, а са 8. брдском бригадом од Челебића ка Пљевљу.
15. корпус:
1. дивизија (7. и 9. брдска бригада) одржала је своје мостобране на десној обали Дрине код Вишеграда.
10. брдска бригада (48. дивизије) успела је да протера српске трупе са М. Паноса југоисточно од Вишеграда.
12. брдска бригада (48. дивизије) налазила се код Бачевца са обе стране Дрине према Рогачици“.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Одмах после пола ноћи 16./17. августа непријатељ је отворио јаку пешадиску ватру против средње колоне.
У 7.30 часова отпочела је борба на целом фронту дивизије. У 8.20 часова дошао је командант дивизије на Орлину.
Непријатељ предузима напад на десну колону Шумадиске дивизије II. позива, пребацивши јаче снаге на десну обалу Дрине. Командант десне колоне тражи појачање.
Пошто је овај правац врло осетљив за десни бок и позадину Шумадиске дивизије, јер изводи преко Милошевца на Кремна, командант дивизије наређује команданту десне колоне да положај одсудно брани, а команданту средње колоне да дејствује у десни бок непријатеља, који напада нашу десну колону, а са два батаљона и брдском батеријом да води демонстративну борбу на своме фронту.
Коњички дивизион упућен је у састав десне колоне правцем Бјела – Велетово – Дубово – Гостиље.
Око 10 часова борба је била врло јака на целом фронту, а нарочито према десној колони.
У 14.15 часова добивен је извештај од команданта десне колоне, да је услед снажног напада непријатељског с фронта и десног бока морао напустити положаје, које је држао 16. августа и да се повукао на линију: Јањача – Касарна – Гостиље – Дачим.
У 17.45 часова командант дивизије наређује, да све трупе заноће на положајима на којима се налазе, да се добро утврђују и одржавају међусобну везу.
У 19 часова борба је престала на целом фронту.
Б) Дејство Лимског одреда
Командант Лимског одреда добио је од команданта Ужичке војске следеће наређење:
„Шумадиска дивизија II. позива нападала је 16. августа на Вишеград. Напад ће се продужити и 17. августа. Са Лимским одредом не истицати се, да се не бисте удаљили од Шумадиске дивизије II. позива. На положајима утврдити се, ослањајући се увек на Вихру и Варду. За заштиту левог бока и позадине упућена су два допунска батаљона 4. пешадиског пука I. и II. позива ка Прибоју, и стављају се на расположење Лимском одреду“.
Трупе Лимског одреда, које су држале Бујак, успеле су да се приближе железничком мосту на Дрини. Учињене су припреме да се ноћу 17./18. августа пређе Дрина преко овог моста.
Од команданта батаљона III. позива добивен је извештај, да су Аустријанци разбили Црногорце и обишли наш Горњачки добровољачки одред и напали га с леђа.
Око 10 часова непријатељ је напао на леви одсек Лимског одреда на фронту Столац – Радовића брдо, и то главном снагом на Столац, али није успео.
Пошто је десни одсек био и сувише истакнут а непријатељ јако притискује леви одсек, то је командант одреда наредио да се десни одсек повуче на Вихру.
Повлачење је отпочело 17. августа у 19 часова а завршено 18. августа у 4 часа.
В) Дејство Ужичке бригаде
Продужено је извиђање у правцу Пашиног брда.
17. августа у 2 часа добивен је извештај, да се од Сребрнице креће једна колона у јачини око 2000 људи.
У 15.25 часова, командант бригаде добија ово наређење од команданта Ужичке војске: „Упутите одмах један батаљон форсираним маршем правцем Баре – Добри поток – Љути поток – Коњска река, у циљу прихвата десне колоне Шумадиске дивизије II. позива. Обратите пажњу на свој десни бок и везу са III. армијом. На случај јачег непријатељског надирања постепено се повлачите ка Кадињачи и Јеловој Гори, где се одсудно бранити“.
Затим је добивено наређење, да се пребачене трупе преко Дрине задрже на заузетим положајима до ноћи, а затим да се повуку на десну обалу Дрине, где су и раније биле.
Од команданта крајњег десног одсека код Рогачице добивен је извештај, да није могао ухватити везу са 5. пешадиским пуком II. позива, јер се по исказу сељака овај пук повукао ка Пецкој, а уз Љубовиску реку наступа аустриска војска.
У току ноћи 17./18. августа непријатељ није нападао на фронт Ужичке војске. По извештају из Врховне команде, црногорска Пљевљанска дивизија 16. августа је држала линију: Пијевчева глава – Ковач.
Преко команданта Лимског одреда добивен је извештај, да су Црногорци напустили Метаљку и повлаче се. Непријатељ наступа ка Пљевљу.
18. Август
I. Операције VI. аустриске армије
16. корпус:
„Главнина корпуса са предњим деловима стигла је овог дана на доњи ток Лима код Руда и Увца.
8. брдска бригада наступа ка Пљевљу.
15. корпус:
1. пешадиска дивизија (7. и 9. брдска бригада) држи своје мостобране на десној обали Дрине код Вишеграда;
10. брдска бригада (48. дивизије) пребачена је преко Дрине и потисла је српске трупе ка Гостиљу;
12. брдска бригада (48. дивизије) дејствује према Рогачици.
40. хонведска дивизија после врло заморних маршева стигла је овог дана из Сарајева у Рогатицу“.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У 5 часова непријатељ ствара артилериску ватру на центар Шумадиске дивизије II. позива. Између 7 и 8 часова вођена је слабија борба према Вишеграду.
У 8 часова добивено је наређење од команданта Ужичке војске, да Шумадиска дивизија II. позива предузме потребне мере за заштиту свога левог бока, а пионирски полубатаљон да добро утврди Орлине и Мазуле.
Трупе десне колоне држе положај В. Гостиље – Јањача.
Обзиром на ситуацију код Лимског одреда, који се повлачи на линију: Вихра – Варда, као и на извештај да се непријатељ пребацује преко каменог моста код Вишеграда, командант дивизије наређује команданту леве колоне, да пољска батерија са Паноса дејствује на мост код Вишеграда. На ову ватру непријатељ је одговарао тукући својом артилеријом Панос.
Непријатељ је дејствовао само артилеријом све до 18.35 часова, кад је настало затишје.
Командант дивизије наређује: да све трупе остану на истим положајима, да продуже утврђивање и извиђање.
Намера команданта дивизије била је, да сутра 19. августа води демонстративну борбу и да предузме мере за обезбеђење левог бока.
Према десној колони непријатељ је држао линију: Градина – Илијак (683) – Тршевица – Гујина глава.
Код Вишеграда има 5 утврђења на десној обали Дрине. Цени се да око Вишеграда има 10 батерија.
Б) Дејство Лимског одреда
Трупе десног одсека остале су на истим положајима до мрака 17. августа.
Трупе левог одсека биле су принуђене да се повуку на Воловицу.
Два допунска батаљона 4. пешад. пука I. и II. позива упућена су из Прибоја на Тмор.
У 10 часова 18. августа добивено је од команданта Ужичке војске следеће наређење:
1. Да се оба допунска батаљона 4. пешад. пука I. и II. поз. и растурени делови прво прикупе по могућности код Руда, те да спречавају непријатељу прелаз преко Лима и олакшају Лимском одреду повлачење на Вихру, Плашницу и Равно брдо;
2. Да батаљон III. позива на левој обали Лима, ако буде принуђен, нека се постепено повлачи са Јаворја и Забрђа преко Лисе и Приша на десну обалу реке Поблачнице ка Кули и Липи због везе са црногорском дивизијом;
3. После енергичне одбране Руда, на случај јачег надирања непријатељског, сви ће се делови повлачити ка Прибоју на линију: Побједник – Бић планина – караула Црни Врх – Орлић;
4. Лимски одред нека се постепено повуче на Вихру планину, а према ситуацији нека изврши напад преко Лима у бок и позадину непријатеља, који надире према батаљону III. позива, или нека се и даље повлачи ка Прибоју;
5. Данас ће се кренути из Бајине Баште два батаљона 4. пешад. пука II.позива ка Прибоју ради заштите правца Прибој – Чајетина – Ужице.
Према овоме командант Лимског одреда наредио је, да се 5. пеш. кадровски пук врати на Варду, а допунски батаљони и остатак четничког одреда да се прикупе око Руда за одбрану прелаза преко Лима, пославши им појачење од две граничне чете и један брдски брзометни топ.
Борба према левом крилу Лимског одреда на левој обали Лима трајала је до мрака, те су трупе биле принуђене да се повуку и то:
Горњачки добровољачки одред са Лимском четом, оба допунска батаљона I. и II. позива, један брдски топ, једна гранична чета и две чете III. позива на десну обалу Лима око Руда.
Батаљон III. позива после борбе на Јаворју и Јаблану повукао се у правцу Батковића и Врбова.
4. кадров. пешад. пук повукао се ноћу 18./19. авг. на Варду.
У 9.50 часова добивен је извештај од команданта места из Пријепоља, да је у Пријепољу командант црногорске Пљевљанске дивизије, да ће се ту концентрисати и примити борбу.
У вече је добивен извештај, да су према Црногорцима на правцу ка Пљевљу аустриске трупе јаке 4 батаљона, 6 брдских топова, 12 митраљеза, једно пионирско одељење, 2 ескадрона коњице и наоружана руља од 500 – 600 људи.
В) Дејство Ужичке бригаде
По наређењу команданта Ужичке војске упућена су два батаљона 4. пешад. пука II. позива преко Биоске – Палисада ка селу Јабланици и даље, те да спрече непријатељско надирање преко Прибоја ка Чајетини.
Према Бајиној Башти непријатељске трупе појављивале су се на Градини, и пред вече су поједини делови спуштени ка Дрини.
Према Рогачици примећен је код с. Бачевца непријатељски одред, који је потиснуо деснокрилне чете III. позива иза Гвоздачког потока.
По наређењу команданта Ужичке војске упућен је један батаљон III. поз. на Дебело брдо, ради осигурања правца ка Ваљеву, јер су се у томе правцу појављивале непријатељске патроле.
19. Август
I. Операције VI. аустриске армије
16. корпус:
Прикупивши се са главном снагом код Руда и Увца и борећи се непрестано, предузео је наступање преко Прибоја и Бијелог брда са задатком, да преко граничних висова наступа ка Чајетини и даље ка Ужицу.
8. бригада овог корпуса заузела је овог дана Пљевље.
15. корпус:
Обзиром на тешку ситуацију V. армије у долини Јадра, добио је задатак, да што пре пребаци преко границе све српске снаге, које се налазе на утврђеним положајима источно од Старог брода и Вишеграда“.
Напомена. – „Овог дана стигле су код Вишеграда савезничке трупе бившег скадарског одреда и то: једна чета немачког морнаричког батаљона и један батаљон 87. аустриског пука. Ове су трупе придате 9. брдској бригади код Вишеграда.
Цео дан 19. август употребљен је за груписање снаге 15. корпуса, за извиђање и припрему трупа за напад на српске утврђене положаје источно од Вишеграда.
Извиђањем се показало, да се на поменутим положајима налази српска војска у јачини око 20 батаљона са јаком артилеријом.
Десно крило било је од прилике код Гостиља и на вису Паналиште, а центар на вису Панос, који је, изгледа, сачињавао кључ положаја, јер је најјаче био поседнут.
За напад издата је ова заповест:
1. Ђенералмајор фон Табајди са 10. брдском и 79. хонведском пешадиском бригадом наступа од Старог брода преко Влаховића и Кука ка Заовини са оне стране границе;
2. Фелдмаршаллајтнант Багат са 1. пешадиском дивизијом наступа од Вишеграда према вису Панос у две колоне:
а) Лева колона, пуковник Хрозни, са 9. брдском бригадом (по један батаљон из 49., 74. и 87. пешадиског пука; немачки скадарски одред, брдска батерија N. 1/11) наступа на висове северно од Паноса;
б) Десна колона, ђенералмајор Сертић, са 7. брдском бригадом (по један батаљон из пукова 84., 85. и 86; брдска батерија N. 4/10) наступа према Паносу обухватајући га са севера.
3. Код Вишеграда, као резерва остаје фелдмаршаллајтнант Браун са 80. хонведском пешадиском бригадом и већим делом артилерије, која ће под командом фелдмаршала Крауса својом ватром потпомагати овај напад.
Напад предузети 20. августа у јутру рано“.
Напомена. – Услед ситуације код V. армије у долини Јадра, 19. августа је упућена 12. брдска бригада од Бачевца ка Љубовији и стављена на расположење команданту V. армије.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Ноћ 18./19. августа на фронту дивизије прошла је на миру.
Артилериска борба почела је 19. августа у 5 часова.
Услед повлачења Лимског одреда на Варду, а евентуално ка Равном брду и Прибоју, командант Шумадиске дивиз. II. позива наређује команданту дивиз. резерве, да упути пионирски батаљон на Мазуле, те да утврди овај положај фронтом ка Сухој Гори и Варди.
Од 8 – 15 часова вођена је артилериска борба час јача час слабија, нарочито према Вишеграду.
У 15.20 часова добивено је наређење од команданта Ужичке војске, да се 11. пешад. пук II. позива са митраљеским одељењем, једном пољском, брдском и хаубичком батеријом одмах крене за Шарган. У току ноћи 19./20. августа ове трупе имају бити на Шаргану спремне за покрет и очекујући наређење непосредно од команданта Ужичке војске.
Два батаљона 11. пешад. пука II. позива (један на Сухој Гори, а један на утврђивању Мајура) нису могла бити упућена по горњем наређењу, јер би лево крило и бок дивизије остало незаштићено.
У 18.30 часова, командант дивизије наређује команданту десне колоне, да 20. августа рано у јутру упути команданта коњичког дивизиона са ескадроном и митраљеским одељењем преко Дубова на Орлине.
Непријатељ је од 16 – 18 часова дејствовао артилеријом на Панос, али без резултата.
Пред вече добивен је извештај, да се непријатељ пребацује по водовима са леве на десну обалу Дрине, а код Вишеграда гради сплавове, које спушта низ Дрину.
Б) Дејство Лимског одреда
Делови левог одсека прикупљали су се 18./19. августа око Руда, у већим и мањим групама, са и без старешина.
Чете III. позива са Јаворја одступиле су на Бић планину западно од Прибоја.
Командант Лимског одреда све ове делове трупа левог одсека ставља под команду команданта Горњачког добровољачког одреда, појачавши га са две чете граничара и једним топом са задатком да се повлачи ка Прибоју на линију Побједник – Бић – караула Црни врх – Орлић, коју одсудно бранити.
Непријатељска колона, која је нападала у правцу Руда, била је јака око 2 пешад. пука, 4 топа и 2 митраљеза.
Напад је почео 19. августа у 10.30 часова на Рудо у две колоне: десном, преко Јеловик града, а левом преко Стргаче. Артилерија је била на Вагану (Слатини).
Командант Лимског одреда добивши на Руду извештај из Прибоја, да је једна непријатељска колона већ прешла на десну обалу Устибарске реке, а видећи надмоћност непријатеља који напада на Рудо, наређује у 17.15 часова повлачење целог одреда ка Прибоју и ка караули Црни Врх. Повлачење одреда вршено је постепено.
Батаљон III. позива, који је био на левој обали Лима, одступио је на Црнуге јужно од Прибоја и одржао положај до 19 часова, кад се повукао на Црни врх источно од Прибоја.
Десно је одржавана веза са Шумадиском дивизијом II. позива, а лево Црногорцима није било везе, јер се непријатељ дубоко увукао између наше и црногорске војске.
Црногорска дивизија, по добивеном извештају преко штаба Ужичке војске, одступила је ка Комарану јужно од Пријепоља. Непријатељ је заузео Пљевље и наступа ка Пријепољу у два правца: Пљевље – Пријепоље – Устибарском реком и преко с. Врбова и Бабиње ка Пријепољу.
Командант Ибарске дивиз. области из Новог Пазара упутио је појачање: један кадровски батаљон 19. августа стигао је у подне у Пријепоље, а Новопазарски одред налази се на маршу из Новог Пазара ка Сјеници.
В) Дејство Ужичке бригаде
Од команданта Рогачичког одсека добивен је извештај да је један непријатељски одред од једног пешад. пука са коњицом, топовима и митраљезима заноћио 18./19. августа у с. Бачевици. Накнадно је потврђено, да је то 12. брдска бригада, која држи положај Вранковине – Трубале – Гвоздац. Позади ове линије види се понтонски мост на Дрини.
Командант Ужичке војске наређује да се боље осигура правац Рогачица – Дебело брдо, те је упућена једна чета из прекобројног пука III. позива на Звезду (источно од Рогачице).
У исто време наређено је команданту Рогачичког одсека, да најупорније брани положај Просек – Перуника, одржавајући везу са III. армијом на Дебелом брду. За овај циљ стављен му је на расположење један ескадрон са једним митраљезом из Шумадиског коњичког дивизиона II. позива.
Овог дана очекиван је напад надмоћније непријатељске снаге од Бачевице ка Рогачици, те је командант Ужичке бригаде упутио са Мусиног брда на Кадињачу 4 Дебанжова топа за прихват трупа са Рогачичког одсека на случај повлачења.
Али непријатељ овог дана није нападао, што се објашњавало неуспесима аустриске војске у долини Јадра, где се повлачио.