Ситуација 14. августа до подне
У штаб Врховне команде стизали су извештаји са свију фронтова, од којих је најважнији био извештај команданта III. армије ове садржине: „Један непријатељски војник из 79. пука пребегао је на нашу страну и вели, да су на мосту код аде Курјачице прешле две аустриске дивизије. Помиње пукове 16., 43. и 79. Батаљони су јаки 1200 […]
14. август – Операције српске војске
А) Дејства III. армије 1. Одбрана Љешничких положаја и повлачење Љешничког одреда ка с. Јошеви Љешнички одред са Јадарским четничким одредом, у напред изнетој јачини, држао је положаје на линији: Гагино брдо – Шанац – Парлог, држећи деловима варошицу Љешницу. 14. августа, око 4.30 часова, аустриске трупе предузимају напад на Љешницу. Борба се води по […]
14. август – Операције аустриске војске
А) Напад V. армије на Љешничке и Лозничке положаје „У оваквој ситуацији, каква је напред изложена, Аустријанци нису могли оставити Србима време за прикупљање јачих снага за одбрану Ваљева, а нарочито на подесним положајима, на вододелници Колубаре и Јадра код Каменице. Ма како да је био тежак задатак који је дат 13. корпусу, да фронталним […]
Ситуација 14. августа у јутру
Према овоме ситуација српске војске до 14. августа у јутру може се овако резимирати; а) На северозападном фронту: Аустриске трупе, које су 12. августа прешле Дрину код аде Курјачице у току 13. августа вршиле су груписање према Лозничким положајима. Аустриске трупе, које су 12. августа прешле Дрину код Самуровића аде, дошле су у току 13. […]
Ситуација 13. августа у вече
У току овог дана са свију фронтова стизали су у штаб Врховне команде разни извештаји, од којих су најважнији ови: а) Од команданта III. армије из Ваљева 1. Пуковник Вељковић јавља, да је извештен, да на Мишару непријатеља нема, стога је свој одред упутио ка Шапцу, а и команданту Шабачког одреда на Слатини такође је […]
13. август – Операције српске војске
А) Дејства III. армије 1. Појачавање лозничког и шабачког одреда На основу наређења Врховног Команданта ОБр. 1109, командант III. армије упутио је 12. августа по подне Дрински дивиз. коњички пук I. позива од Коцељева ка Шапцу, а 17. пешад. пук I. поз. са дивизионом брзометне артилерије са положаја код Ваљева, такође ка Шапцу. Све су […]
13. август – Операције аустриске војске
А) Груписање V. армије за напад на љешничке и лозничке положаје „Мада је прелаз V. аустриске армије преко Дрине 12. августа код Амајлије и Батара испао повољно, ипак је она на десној обали Дрине била господар само на местима прелаза реке. Висови на десној обали Дрине, којима се тежило овога дана, нису достигнути. Српске трупе […]
Ситуација 12. августа по подне
Тек што су горња наређења за извршење стратегиског развоја послата, почели су стизати од команданта III. армије из Ваљева детаљнији извештаји о нападу Аустријанаца на фронт његове армије. Предсудног значаја био је извештај ОБр. 329 ове садржине: „По добивеним извештајима, непријатељ је прешао само код Шапца на понтонима и заузео Шабац. Делови Шабачког одреда повлаче […]
Ситуација 12. августа пре подне
Са свију фронтова стизали су у штаб Врховне команде разни извештаји, по којима: На северном фронту, Аустријанци врше јако бомбардовање пограничних вароши и положаја. Покушани прелаз на ади Циганлији код Београда, са мањим одељењима, није имао успеха; На југозападном фронту, предњи делови наше Ужичке војске налазе се од пре неколико дана на босанској страни према […]
12. август – Операције српске војске
А) Дејства III. армије 1. Инструкција команданта III. армије за одбрану границе Командант III. армије ђенерал Павле Јуришић – Штурм, још 3. августа издао је следећу инструкцију за одбрану границе: Командант Дринске дивизије II. позива са својим Шабачким и Лозничким одредом има задатак да брани, прво прелаз преко Саве и Дрине на простору од […]
12. август – Операције аустриске војске
А) Одсудан прелаз V. армије преко Дрине „Прелаз Дрине на фронту Зворник – Бијељина, био је један од најтежих задатака, јер се вршио на очиглед српских трупа. Главни рукав Дрине на овом фронту широк је 200 – 300 корака, а дубок 2 – 6 метара. Многобројни споредни рукави Дрине варирају по ширини 100 – 150 […]
Заједнички операциски план српске и црногорске војске, војишна просторија, распоред и директиве
Улога српске и црногорске војске састоји се у томе, да привуку и привежу за себе што јачу снагу Аустроугарске, како би она била што више ослабљена према Русији.
Ратне припреме Србије против Аустроугарске
А) Студија граничног фронта према А. Угарској Одмах после окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске монархије, тадашња малена кнежевина Србија увидела је сву опасност, која јој прети од моћног и непријатељски расположеног суседа. Још у осамдесетим годинама прошлог столећа српски Главни Ђенералштаб предузима најнужније мере за одбранбени рат против Аустроугарске. Предузета је свестрана студија […]
Ратне припреме Аустроугарске
„Трупе, које су у мирно доба дислоциране у Далмацији, Босни и Херцеговини, Аустроугарска је одредила за одбрану ових покрајина на случај рата са Србијом и Црном Гором. За овај циљ имала се образовати VI. армија од 15. корпуса, чији је штаб у Сарајеву и 16. корпуса, чији је штаб у Дубровнику. По ратној формацији, снага […]
Прокламације владе и престолонаследника
V. Прокламација краљевске српске владе и указ о мобилизацији целокупне српске војске Обзиром на створену ситуацију, српска влада упућује исте вечери 25. јула овакву прокламацију: Српском народу „Пре два дана поднела је Аустроугарска српској влади представку с извесним захтевима и оставила је рок, да се на то одговори до вечерас у 6 сахати, стављајући у […]
Аустроугарски ултиматум и одговор српске владе
III. Аустроугарски ултиматум српској влади После непуних месец дана од извршења сарајевског атентата, за које су време велике европске силе водиле дипломатске разговоре о решењу српско-аустриског конфликта мирним путем, аустроугарски посланик у Београду барон Гизл, предао је 23. јула 1924. године председнику српске владе следећи ултиматум: „Краљевско-српски посланик на бечком двору, дао је 31. марта […]
Узроци и повод српско-аустриског рата
I. Узроци српско-аустриског рата Узроци српско-аустриског рата дубље су природе, те заслужују да буду детаљније изложени у политичкој историји Србије. Ми ћемо овде изнети само главније моменте, који су створили злу крв између Србије и Аустроугарске, јер се у њима огледају и узроци рата. Од узрока, због којих поједини народи ратују, у многоме зависи популарност […]