У току овог дана са свију фронтова стизали су у штаб Врховне команде разни извештаји, од којих су најважнији ови:
а) Од команданта III. армије из Ваљева
1. Пуковник Вељковић јавља, да је извештен, да на Мишару непријатеља нема, стога је свој одред упутио ка Шапцу, а и команданту Шабачког одреда на Слатини такође је наредио да се крене Шапцу.
Командант Лозничког одреда јавља, да се непријатељ утврђује на обема обалама Дрине. У 7.30 часова 13. августа пребацио је и брдске батерије преко понтонског моста“.
2. „Пуковник Вељковић јавља, да коњичке официрске патроле не могу да уђу у Шабац, пошто их непријатељ дочекује пешадиском ватром. Ван вароши нема непријатеља. Све се патроле слажу у томе, да је варош слабо поседнута и да је саобраћај преко Саве помоћу чамаца врло жив. Држи се, да преносе пљачку на њихову обалу. Неке су куће запалили. Жене и децу терају из вароши, не дајући да ма што од ствари понесу.
Из Лознице јављају да непријатељ пали села“.
3. „Код Лозничког одреда данас (13. августа) све је мирно. Очекујем подробан извештај. Ка Крупњу и Зворнику упућена је чета пешадије и четнички одред мајора Танкосића.
Одред пуковника Вељковића има 17. пешадиски пук и дивизион артилерије на линији: Корман – Жабари – Ћатића поље, а два батаљона III. позива су на Мишару. Наређено му је, да нападне Шабац и заузме га. Избор времена за напад остављен је њему.
По свима податцима извесно је, да непријатељ у Шапцу има слабије делове, стога сам решен, да са остатком моје армије одмаршујем долином реке Јадра ка Лозници, да потпомогнем моје делове који се тамо налазе, да непријатеља нападнем и пребацим преко Дрине. За извршење ове моје намере потребне су јаче снаге, јер се непријатељ непрестано пребацује и утврђује на обе обале Дрине.
Молим да ми се ово одобри.
Од команданта Шабачког одреда пуковника Алексе Петровића и команданта 6. пешадиског пука III. позива потпуковника Јована Васића тражио сам објашњење о њиховом раду при одбрани Шапца, пошто сам са њима незадовољан“. ОБр. 403.
На све ове извештаје, командант III. армије добио је од Врховног Команданта наређење ОБр. 1243 ове садржине: „Одобравам ваш предлог ОБр. 403 и по њему одмах поступите“.
б) Од команданта Ужичке војске
1. „На фронту према Бајиној Башти ништа ново. Према Вишеграду наши предњи делови заузели Опанак и извиђају у правцу Паноса и с. Влаховића. На одсеку Варда дошло је до мањих сукоба. Преко Игришта на Суху Гору непријатељ је покушао напад, но одбивен је. Непријатељски губитци 3 мртва и 43 тешко рањених. Наши губитци 1 рањен“.
в) Од команданта Тимочке дивизиске области
1. „Командант Кладовске тврђаве јавља: да је непријатељ са неким деловима извршио прелаз код Текије. Наредио сам, да се из Неготина упуте у Кладово 2 чете III. позива“.
2. „Наша артилерија код Текије одступила је ка Манастирици. Пешадија се такође повлачи. Борба се води испред Сипа. Из Зајечара упућено: 1 батаљон 15. пешадиског пука III. позива, који је овде осигуравао границу према Бугарској, и једна позициска батерија. Ове сам трупе ставио под команду команданта 13. пешадиског пука III. позива пуковника Белодедића, који ће са истима отићи ка Брзој Паланци и ступити у тешњу везу са деловима на граничном фронту.
Молим, да два прекобројна батаљона 15. пешадиског пука III. позива и 1 прекобројни батаљон 14. пешадиског пука III. позива задржим“.
На ове извештаје командант Тимочке дивизиске области добио је од Врховног Команданта наређење ОБр. 1200 ове садржине:
„Обезбедите истовар оружја и муниције у Радујевцу. Прекобројне батаљоне III. позива упутите на одређена им места“.
На северном фронту од Шапца до Голупца у току 13. августа било је само бомбардовање пограничних вароши и положаја од стране непријатељске артилерије.
На територији нових области стање је редовно.
г) Депеша Бр. 3304
Врховног Команданта руске војске великог књаза Николаја Николајевића
„Да би се постигао општи успех над нашим заједничким непријатаљем, сматра се као неопходно потребно, да српска војска сад пређе у решавајућу офанзиву против Аустријанаца“.
Николај, с. р.
д) Депеша Бр. 1198
Врховног Команданта српске војске Њ. В. Престолонаследника Александра
„У одзиву на вашу депешу Бр. 3304 могу Вам саопштити ово: Наређено је наступање на аустриске делове, који су прешли Саву код Шапца и Дрину код Лознице. Офанзива ће се продужити даље“.
Александар с. р.
Српској влади чињено је такође питање од стране руске владе: зашто српска војска не прелази у офанзиву? Одговорено је следеће:
„Дато је мишљење надлежним војним властима са политичког гледишта, да се што пре приступи офанзиви.
Команданти армија са Начелником штаба Врховне команде држали су веће и решили: да предузму офанзиву према Босни, а према Славонији и Срему, када се добије понтонски трен од 1000 метара од руског војног министарства.
Веће је даље одговорило, да са нестрпљењем очекује пушке из Русије, јер 120.000 људи стоје у логору са старим пушкама, које треба заменити руским.
Веће је рачунало, да ће му требати време од 4 – 5 дана, а наређено је кретање ка Босни.
То је разлог са кога није предузета офанзива и никакав други“.
Српској влади изјављивана је жеља такође и од стране француског министарства војног о потреби, да Србија пређе што пре у офанзиву.