У штаб Врховне команде у току 17. августа стигли су ови важнији извештаји:
А) Од команданта III. армије из Осечине
1. „Са фронта, на коме су се трупе моје армије код Јаребица бориле, повукле су се на линију: Марјановића вис – Рађевски камен – Шумер и то трупе: Дринске дивизије I. позива јужно од друма за Ваљево, а Дринска дивизија II. позива северно од друма.
Возови су се сви повукли као и артилерија.
Одред Крупањски задржао је се на Равном брду.
Трупе ове армије нападао је 13. корпус са 4 дивизије“.
2. „Услед јаке навале непријатеља од Крупња, наш тамошњи одред делом је потучен а делом одбачен од правца Завлака – Крупањ; одступање је неминовно и оно је наређено“.
3. „На основу саслушања већег броја заробљеника подофицира и редова, као и једног аустриског потпоручника утврђено је, да се код Крупња налази 42. домобранска дивизија која има 25., 26., 27. и 28. пешад. пук и 3. и 4. ескадрон 10. хусарског коњичког пука. Командант Љубовиског одреда јавља, да непријатељ граничним путем аутомобилима упућује пешадију у Јагодњу; чета на Алијином брду јутрос је нападнута“.
4. „Командант Љубовиског одреда јавља: синоћ је чета са Баурића потиснути косом за Стражу; овога часа та чета води борбу на коси код Плеовића; од Сенокоса појављују се јача одељења ка Рожњу“.
5. „Командант Прослопског одреда, извештајем својим од 17. овог месеца у 13.10 часова, јавља: после упорне борбе на Дугу, успео сам да непријатеља бацим назад. Заробљено је 50 војника 26. пука са једним поручником. Непријатељ пали села код Патрића“.
6. „Овога часа (15 часова) чује се јака канонада у правцу Солдатовића конака, што значи да непријатељ са његовом снагом од Крупња чини притисак на наше крајње лево крило правцем Крупањ – Осечина. Наредио сам команданту Дринске дивизије I. позива да са својом резервом помогне ово крило, а команданту Моравске дивизије II. позива, који је стигао у Ваљево, наредио сам, да што пре одмори и припреми своје трупе за покрет. Извештен сам усмено преко телефона из Врховне команде, да је II. армија у околини Текериша одржала победу и да непријатељ одступа. Потребно је, да сада њен притисак буде шго јачи у правцу десног крила III. армије, како би се фронт ове армије ослободио од непријатеља и имао могућности да заштити свој леви бок“.
7. „Непријатељски напад против левог крила ове армије почео је између 14 и 15 часова, а пред вече је малаксао и био сасвим одбивен. Нападано је поглавито на Баштавско брдо и Вртаче.
Снага, која је у овом правцу нападала, цени се на 2 пука пешадије. Било је такође и артилерије. Крајње десно крило ове армије чини линија: Марјановића вис – Овчаревац. Веза са Моравском дивизијом I. позива одржава се“.
Б) Од команданта II. армије из В. Бошњака
1. Стање је овако: (16. августа у 20 часова).
Комбинована дивизија стигла је још прошлог вечера до Текериша и један њен батаљон био је избачен напред, па је прошле ноћи дошао у сукоб у подножју Цера са противником.
То је изазвало, да се данас 16. августа из јутра ангажују 3 пешад. пука Комбиноване дивизије на положају Борно поље – Парлог – Лисина, и то извршивши један препад. Борба је била врло крвава; разбојиште је посуто лешевима људским и коњским. До 8 сати стање је било врло повољно за нас, али кад је са Иверка отворена страшна артилериска ватра они попустише, а доцније, због недостатка муниције, одступише на положаје на линији Кривајска коса – Радонића брдо – Кик – к. 326 источно од Текериша, где су прихваћене артилеријом и једним одморним пуком; ту се утврђују и распоређују за одбрану. Напад није био ни организован ни подржаван, те сам се лично морао да умешам да се организује прихват и прикупљање. Упућен је тамо и стављен под команду команданта Комбиноване дивизије и 17. пешад. пук I. позива са брзометном батеријом, а остављен је и начелник армиског штаба пуковник Живановић да команданту припомогне да побољша стање.
Резултати: избачених из строја има око 1000 људи, има око 4000 заробљеника -непријатељских војника; изгубљен један брзометни топ и 3 каре. Противник није гонио наше одступајуће трупе. Препоручено је команданту Комбиноване дивизије, да најпре организује отпор евентуалном противничком нападу и осигура комуникацију: Текериш – В. Бошњак, која је ближим делом заједничка за обе дивизије, да уреди и снабде пукове и у сагласности са командантом Моравске дивизије I. позива предузме добро организован и смишљен методичан напад.
Моравска дивизија I. позива прикупља се на линији Беглук (к. 291) и источно од села Милаковица – Цер, држи везу са Комбинованом дивизијом у правцу коте 325 и предузеће методичан припреман напад, кад се довољно прикупи и кад се Комбинована дивизија буде успособила за напад. Услед овога, ма да је у долини Јадра беснила јака борба, није се могло ништа више учинити против фронта Цер – Иверак – Попов парлог, које су тачке прошле ноћи заузели Аустријанци.
Према овим дивизијама, по прибраним податцима има једна дивизија на Церу а једна на Иверку.
Код Шумадиске дивизије I. позива био је припремљен напад на Шабац, али због једног извештаја, да се јак противнички здружени одред од 3 пешад. пука, 20 – 30 топова и 2 ескадрона креће у правцу левог бока дивизије, командант дивизије оставио је према Шапцу застор, а са остатком дивизије кренуо се, да нападне колону. Извештај о исходу тога још немам, али се овде још не чује борба на тој страни.
Коњичка дивизија јавља (извештај од 15. августа у 14.30 часова): код Кленка преко понтонског моста, кога чувају два монитора, не примећује се придолажење непријатељских трупа. Један коњички пук отишао је из Шапца за Кленак. Непријатељ само држи Шабац.
Слабе његове пешад. патроле допиру до Думаче. Даље јавља (извештај писат 16. августа у 4.15 часа): На правцу Шабац – Слепчевић – Прњавор – Љешница, а на простору од мајура преко Слепчевића до Дуваништа, нема непријатељских трупа, а нема их ни код Штитара. По казивању мештана, у Мачви нема јачих трупа већ само патролама крстаре. Непријатељ има на коси источно од Беле реке, а с. з. од села Цуљковића: 3 – 4 батаљона пешадије, 3 – 4 батерије и 2 ескадрона коњице. Предњи делови, јачине два вода пешадије, код с. Грушића.
До сада је кроз село Слепчевић за Шабац прошло 3 – 4 ескадрона коњице, до 2 пука пешадије и 3 топа друмом: Љешница – Дуваниште – Шабац. Ове су трупе прошле још 13. августа“.
Напомена. Овај је извештај стигао у Врховну команду тек 17. августа у 5 часова.
2. „У вези ранијих извештаја јављам:
Да је Коњичка дивизија јуче (16. августа) водила борбу у правцу Слатина – Метковић -Бели камен. Са њом су била 3 батаљона 19. пешад. пука. Око 11 часова заузет је био непријатељски положај Бели камен код с. Метковића. Противник је давао јачи отпор на положају Дуга шума, стога је узео у помоћ један батаљон 10. пешад. пука. Но, како је Коњичка дивизија нападнута у бок од села Добрића од једног непријатељског одреда, повукла је своје десно крило са Белог камена, који су поселе трупе Шумадиске дивизије I. позива. Заробљена су два непријатељска топа и око 127 подофицира и редова. Губитци наши су незнатни.
Шумадиска дивизија I. позива са Коњичком дивизијом заједно потукли су непријатељску колону, за коју је раније јављено да је ишла од Беле реке ка Слатини.
По казивању заробљеног мајора изгледа да су 102. и 94. аустриски пук потпуно уништени. Заробљена је потпуна батерија од 6 топова и 6 кара са људством, запрегом и два официра. Поред њих заробљена су два официра: мајор и поручник.
На десном крилу 6. пешад. пука III. позива, један батаљон непријатељске пешадије потиснуо је чету III. позива код Охрида и заузео Охридску школу. Чета је одступила на леву обалу Добраве код Кујевице.
Наши су губитци незнатни.
Данас 17. августа Шумадиска дивиз. I. позива напада Шабац, а Коњичка дивизија садејствује овом нападу, расветљава стање у Мачви и чува бок и позадину од Цера. Остале дивизије према Церу и Иверку остају да решавају своје задатке како је раније јављено. Према целокупном стању налазим, да би једном дивизијом требало продирати на Липолист – Прњавор ка Љешници паралелно са нападима на Иверак и Цер што ћу и наредити Шумадиској дивизији I. позива и Коњичкој дивизији, по заузећу Шапца“.
3. „Од команданта Шумадиске дивизије I. позива добивен је јутрос 17. августа извештај, писан 16. августа у 23.50 часова: Командант коњичког Шумадиског пука I. позива известио ме је следеће: од једног заробљеног кадета питомца сазнао сам, да су прешли код Бјељине 6., 8., 18., 24., 11., 75., 91., 102, 27. и 28. хонведски пешад. пук, 4 пука уланских коњаника, 6 пукова драгона и 4 пука хусара. Од артилерије 22. и 23. пук. Од команданта пукова извештен сам, да је непријатељ при повлачењу убијао мештане. Нађено је око 15 лешева дечака и 15 жена. Некима су биле и очи извађене. Такође сам дознао, да су и женскиње силовали“.
4. Командант Моравске дивизије I. позива јавља:
„Јуче 16. августа око 16 часова непријатељ предузео напад потпомогнут са две хаубичке и једном пољском батеријом на лево крило дивизије (3. пешад. пук) и око 19 часова предузео јуриш, али је јаком ватром одбивен. Ноћас 16./17. августа око 20 часова непријатељ је предузео напад на цео фронт, али после кратког пушкарања напад је престао, што се увидело, да озбиљно није ни предузиман. У 24 часа непријатељ је предузео напад на лево крило, али је такође одбивен. Губитци непознати. Дивизија је на своме положају од Текериша до Југовића (1., 2. и 16. пук). Намеран сам, да се на положају упорно браним, док се ситуација не расветли код Комбиноване и Дринске дивизије, а потом ћу предузети рад у духу добивене заповести“.
5. Командант Комбиноване дивизије од 17. августа у 8 часова доставља:
„2 официриске патроле послате јутрос са Кика дошле су до под сам Тројан, где су дочекане пешадиском ватром и повукле се. Командант левог крила јавља, да се непријатељ са бојног поља у колонама повлачи западно од Текериша.
Наредио сам:
1. Да се са Кика одмах упути један батаљон и два митраљеза преко Парлога на Тројан у насилно извиђање, које ће бити потпомагано и артилеријом ове дивизије и да 5. прекобројни пеш. пук буде спреман, да за горњим батаљоном избије на Цер.
2. Да се непријатељске колоне, које одступају са бојног поља, туку јаком артилериском вартом“.
6. Од команданта Коњичке дивизије добио сам извештај, који је писан 17. августа у 8.15 часова, а који гласи: „Од команданта 3. коњичког пука, који је заноћио на Бобији кота 372, а са предњим деловима пука на Грабовцу и Видојевици, добио сам овај извештај: „Једна непријатељска колона око 2 пешад. пука, са нешто артилерије и једним коњичким пуком повлачи се преко Чокешине ка Лозници. Западно од Беле реке око Петковице разбивени делови одступају друмовима ка Шапцу.
Уопште, одступање је у нереду, официри и војници у повлачењу питају сељаке је ли близу Дрина“.
7. „По накнадном извештају команданта Шумадиске дивизије I. позива, у Мачви су разбијена 3 пешад. пука, који се могу сматрати за уништена. Заробљено је још 8 топова, 20 кара, много пушака и остале спреме. При повлачењу, Аустријанци су вршили зверства над старцима, женама и децом у околини Белог камена. Непријатељ је нападао на цео фронт Моравске дивизије I. позива и Комбиноване дивизије изузев са Цера. Батаљон из 5. прекобројног пука је у 13.30 часова пред врхом Тројана на Церу. Јучерашњи изгубљени топ је повраћен и из њега туку непријатељске делове. Напад се продужава Цером и јужним падинама Цера“.
8. „Од команданта Комбиноване дивизије добио сам овога часа (19.30) извештај: У 15.30 часова заузео је Тројан кота 625. На Парлогу к. 368 пласиран је један топ, који туче непријатеља у правцу села Југовића. Наредио сам му, да се Тројан осигура од евентуалног напада и послужи као ослонац за даље пробијање“.
в) Од команданта I. армије са Уба
1. „Са штабом I. армије стигао сам на Уб 17. августа у 8.35 часова.
Чело Моравске дивизије II. позива било је данас у 7 часова код Луковца, а зачеље код Словца. Ред и дисциплина на маршу су врло добри.
Коњица Тимочке дивизије I. и II. позива стигла је на Уб, а чело ових дивизија, које маршују једна за другом, подилази Кладничкој механи.
Наређено је Тимочкој дивизији I. позива, да ухвати одмах везу са Обреновачким одредом и да се осигура од Ушћа и Дебрца“.
2. „Од аустриског заробљеника, поднаредника из 2. батаљона 11. пука ордонанса у штабу 18. бригаде 8. корпуса, добивени су ови податци: 11. пешадиски пук мобилисан је у Писеку у Чешкој, дошао је преко Пеште и Винковаца у Бјељину на концентрациско место, ту су били дошли још 73., 91. и 102. пук; 2. батаљон 11. пука прешао је Дрину без борбе на понтонском мосту код Амајлије и маршовао ка Љешници; истим правцем маршовали су и 73., 91. и 102. пук. Детаљнији податци из његовог саслушања послаће се поштом.
Командант Обреновачког одреда јавља, да се на фронту од Купинова до Прогара налази 69. пук, а 6. пешад. пук на фронту од Прогара до Бољевца. Северно од села Купинова налази се једна 15 см. хаубичка батерија, а позади аде према Скели једна пољска брзометна батерија; на Прогарској ади један пољски топ; на ледини источно од села Прогара пет пољских топова. Код Бољевца 6 хаубица 12 см. Овде је дошла 14. августа у вече и једна пољска батерија. Код Бољевца у растовој шуми има и један рефлектор. Северно од села Бољевца подиже се често привезан балон, са кога осматрају дејство своје артилерије. Податци за 6. и 69. пук добивени су од заробљеника који тврде, да у Бољевцу има још један пук но не знају који је“.
г) Од команданта Ужичке војске из Вардишта (прилог IV.а)
1. „На фронту према Бајиној башти данас (16. августа) су пребачене на леву обалу Дрине три чете са 2 митраљеза; отпора није било. Ове се чете налазе на положају: Градина – кота 829 и ухватиле су везу са једном четом Златиборског одреда, која је на коти 883 и од Златова кота 992. По извештајима команданта Ужичке бригаде, непријатељ се јаком снагом налази на греди: Столац – Хрк, и командант је мишљења, да наше пребачене делове треба да повуче на десну обалу Дрине. По командантовом извештају делови 5. пешад. пука, који су били поред Дрине, повукли су се на Равну гору и Којачића, а тако исто и чета допунског батаљона 5. пешад. пука, која је била на Дебелом брду, а о томе нису известили трупе Ужичке бригаде, која је са њима имала да одржава везу. Ужичка бригада најхитније моли, да јој се за два пољска Дебанжова топа пошаље бездимни барут.
Према Вишеграду Шумадиска Дивизија II. позива води борбу са непријатељем, који се упорно брани. Наше хаубице одлично дејствују.
Наш Лимски одред, јачине 4. и 5. пешад. пук кадровски са једном брдском брзометном батеријом, налази се предњим деловима на линији: Курјача – к. 895 – Гола глава – к. 1015 – Јежева глава – к. 954. Лимска чета заузела је Врноград (код Устипраче).
Златиборски четнички одред јутрос (16. августа) пошао је из Руда преко Заграда на Воловицу са задатком: да штити леви бок и позадину Лимског одреда и дејствује на леви бок и позадину непријатељских трупа, које нападају на црногорску Пљевљанску дивизију.
Око 3 чете III. позива упућене су на Јаворје – к. 1487 с. од Тромеђе, да штите леви бок и позадину Лимског одреда и упорно бране наступање непријатеља на нашу територију.
Сем овога, на Јаворје су упућени данас форсираним маршем допунски батаљон 4. пешадиског пука I. и II. позива.
Командант црногорске Пљевљанске дивизије јавља, да му је дивизија растројена и да је данас (16. августа) око подне почео повлачење ка Пљевљу са фронта Тромеђа – Метаљка. Обласни управитељ из Пљеваља јавља, да црногорске трупе воде борбе на Ковачу.
О стању код црногорске дивизије извештен је командант Ибарске дивизиске области и командант места у Прибоју.
Ја се налазим од 15. овог мес. у Вардишту“.
2. „Наше трупе продужују напад на Вишеград. У току 16. августа јака је борба била према центру му, на коме се налазе утвђења на десној обали Дрине за одбрану прелаза, као и код десне колоне, која је упућена на Стари брод. Детаљнијих извештаја још нема. Од Лимског одреда добивен је извештај, да га је непријатељ јачине 2 чете од села Дринског напао, али је одбивен и повукао се ка Вишеграду. Лимски одред прекинуо је железничку везу са Вишеградом и Гораждом. Наша артилерија оштетила је јако жел. станицу Међеђа. Од команданта места у Прибоју имам извештај, да се једна чета III. позива налази на малом Тмору, а две чете са командантом батаљона на Јаворју. Црногорска Пљевљанска дивизија јавља, да је се 16. августа у 15 часова задржала на линији: Тромеђа – Пијевчева глава – Ковач – Љубична.
Командант Ибарске дивизиске области јавља, да је командант Пријепољске окружне команде, који располаже са 500 Берданових пушака, наредио, да се наоружају тамошњи обвезници и да се предузму мере сходне ситуацији. Сем овога, упутио је ноћу 16./17. августа један батаљон 5. кадровског пука из Новог Пазара у Пријепоље. Допунски батаљон 4. пука I. позива стигао је ноћу 16./17. августа у Чајетину и јутрос зором продужио марш за Прибој. Трупе код Пљеваља треба што пре појачати, јер ће у противном компромитовати операцију према Вишеграду, пошто се због нејасне ситуације Ужичка бригада мора задржати на фронту код Бајине Баште, ради осигурања десног бока и позадине Ужичке војске.
Ови су извештаји закључно до 8 часова јутро 17. августа“.
3. „Командант Ужичке бригаде из Бајине Баште јавља да је командант десног пододсека из Рогачице отпослао патроле да ухвате везу са 5. пуком и дознао од сељака, да се 5. пук повукао на Пецку и да уз реку Љубовију у правцу Пецке и Равне горе наступа непријатељ палећи села. Један батаљон из Ужичке бригаде, који је данас пребачен на леву обалу Дрине, налази се још тамо на Градини код села Јабуковца.
Код Шумадиске дивизије II. позива стање је следеће: деснокрилна колона, која је 16. августа успела, да после упорне борбе протера непријатеља на леву обалу Дрине, 17. августа око 4 часа нападнута је дупло јачом снагом и после борбе од 9 часова повукла се на положаје испред карауле Плоче око Гостиња и Дачима кота 776 и исте припрема за одсудну одбрану. Десна колона је ојачана са 2 батаљона и 1 брдском батеријом, а упућен је и један батаљон из Бајине Баште преко Бара на Кољску реку кота 1169 у правцу Заовине.
Средња колона држи Панос, а предњи делови, који су 16. августа били одбачени, успели су у току данашњег дана да овладају опет положајима испред непријатељских утврђења за одбрану прелаза. Лева колона је на Сухој гори а њени предњи делови овладали су утврђењима на десној обали Дрине пред Вишеградом.
Лимски одред из Маремишља у 15.30 часова јавља, да води борбу око заузимања моста на утоку Лима у Дрину. Рањени и погинули непријатељски војници према овоме одреду су из 84. и 66. пешад. пука.
На добровољачку чету потпоручника Кларића напао је непријатељ јачом снагом и он је са 20 људи дошао у Сетихово. Кларић мисли, да је Златиборски четнички одред, који се налазио на правцу Воловица – Столац – Стопић – Заборак, наишао на јаче непријатељске снаге.
Од Златиборског четничког одреда није добивен данас никакав извештај. Овај одред појачан је ноћу 16./17. августа граничном четом и једним брдским топом.
Од команданта батаљона III. позива са Јаворја и Трмора нисам добио извештај. По извештају команданта места из Прибоја, непријатељ је потиснуо крајње лево крило мојих трупа. Командант места из Прибоја јавља: да је допунски батаљон 4. пешад. пука II. позива стигао 17. августа у 18.20 часова у Увац и продужио марш за Рудо, а да је допунски батаљон 4. пешад. пука I. позива стигао у село Штрипци и да ће продужити марш за Рудо. Командант места у Прибоју наоружао је око 100 добровољаца и отишао за Рудо, ради заштите левог бока и позадине Лимског одреда.
Командант места из Пријепоља јавља, да ће се Црногорци ноћу 17./18. августа повући са положаја испред Пљеваља на положај Горицу, где очекује долазак осам батаљона Ловћенског одреда“.
Д) Од команданта Ибарске дивизиске области из Новог пазара
1. „Црногорске трупе у Санџаку одступају са граничног фронта ка Пљевљу испред јачег непријатеља, који је добро снабдевен артилеријом и митраљезима. Наредио сам 1. батаљону 5. кадровског пука да из Новог Пазара одмаршује хитно у Пријепоље, где да се стави под команду команданта пуковске команде, који ће га употребити према владајућим околностима. У Новом Пазару има запљењена 9 см. Крупова батерија са 400 метака, која би се поред гломазности и извесних дефеката могла употребити, пошто би се набавиле неке ситнице (ланци итд). Људство је за батерију одређено и воловска запрега ангажована. Положаје западно од Сјенице утврђује референт инжињерије ове команде са тамошњим становништвом од 4. августа. Молим за одобрење, да са 1000 наоружаних обавезника Ново пазарске пуковске команде, Круповом батеријом и дивизиским штабом идем у Сјеницу, одакле бих предузео потребне мере према развоју ситуације“. ОБр. 315.
Напомена. На овај извештај послато је из Врховне команде наређење ОБр. 1448: „Врховни Командант одобрава предлог ОБр. 315 и по истом одмах поступите“.
2. У 16.45 часова командант Пријепољске окружне команде доставља пре пола часа: „телеграфиста из Пријепоља јавља, да се у околини чује пуцањ пушака и да ће кроз 5 минута искидати везу; од тада се не јавља“.
Ђ) Од изасланика Црногорске војске при нашој Врховној команди
„Врховна команда црногорске војске извештава, да је ђенерал Гојнић, приморан надмоћнијом силом непријатеља, морао напустити Метаљку и повући се. Непријатељ наступа ка Пљевљу, и ђенерал Гојнић мисли, да ће и Пљевље сутра пасти у руке непријатељу.
Извештава, да је данас пред Тополицом био поморски бој. Утопљена је једна оклопњача, остале лађе беже пут Котора. Вели се, да су још двије лађе утопљене код Бигове, али потврде о томе нема. Из потопљене лађе пливањем се на нашу обалу спасло 35 морнара и 3 официра“.
Е) Од господина Министра војног из Ниша
„Од нашег посланика из Париза добивен је извештај телеграмом од 16. августа:
Овог часа био сам позван од Председника републике, где су Министар спољних послова и Министар војни у име Француске изјавили захтев, да Србија пређе у офанзиву што пре, пошто је Аустроугарска одлучила послати велики део трупа према Русији и Француској. Уверен сам да ће српска влада примити овај позив са одушевљењем.
Пошто за нашу ствар није било никад срећнијег тренутка, молим доставите ми што пре одлуку владе и Врховне команде.
Енглеска улази најодлучније у борбу. Белгија се брани јуначки. Врло вероватно Холандска улази такође у рат, пошто је Немачка повредила и њену територију. Из Русије врло добри гласови. Овде је код војске дух изврстан.
Шнајдеровој фабрици Француска је влада наредила, да Србији лиферује муницију, без обзира на наше плаћање за које Француска гарантује.
Врховна команда примиће ово к знању и даће своје мишљење, како би се исто доставило Министру спољних послова“.
Напомена. На овај извештај одговорено је из Врховне команде под ОБр. 1481 следеће:
„Наше трупе отпочеле су офанзиву од пре два три дана главном снагом“.
Ж) Процена ситуације
На основу напред изнетих извештаја, Врховни Командант српске војске ценио је ситуацију на крају првог дана Церске битке овако:
1. На крајњем левом крилу III. армије, ситуација је неповољна.
2. На фронту II. армије, ситуација још није довољно јасна. На Церу код Текериша бије се бој, а у рејону Шапца непријатељ је добро прикован, али није искључено да добије појачања, пошто је у његовим рукама још Шабац и цела Мачва.
3. На фронту I. армије ситуација је непромењена. Могло би се очекивати неко изненађење преласком непријатеља код Обреновца ради дејства у бок и позадину II. армије.
4. На фронту Ужичке војске, ситуација је непромењена.
5. На фронту црногорске војске, ситуација је критична.
Према овоме закључује:
1. Неповољна ситуација на левом крилу III. армије вероватно ће бити поправљена ступањем у акцију Моравске дивизије II. позива, која се већ креће из Ваљева ка фронту Пецка – Остружањ;
2. Критична ситуација код црногорске војске вероватно ће бити паралисана даљим притиском Ужичке војске ка Вишеграду и предузетим мерама од стране команданта Ибарске дивизиске области у правцу Пљеваља;
3. Најважније је, у овој ситуацији, потући непријатеља на фронту II. армије и то на греди Цера код Текериша, осигуравајући за то време десни бок ове армије прикивањем непријатеља за Шабац, и спречавањем његовог прелаза преко Саве на фронту Обреновачког одреда, који је доста слаб;
4. Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред довољно су за сада јаки, да спрече непријатељу брзи прелаз Саве односно Дунава на њиховим одсецима.
З) Одлука Врховне команде
На основу горње ситуације Врховни Командант српске војске доноси следећу одлуку:
Појачати II. армију са једном дивизијом из I. армије, а Обреновачки одред са једним пешад. пуком и једним дивизионом артилерије из Дунавске дивизије I. позива.
Остатак I. армије, од једне дивизије задржати у својим рукама код Лазаревца, као стратегиску резерву.
И) Наређења Врховне команде
У циљу извршења ове одлуке издаје 17. августа у вече следећа наређења:
1. Наређење Обр. 1479
а) Команданту Дунавске дивизије I. позива Београд – Торлак
„Упутите одмах један пук пешадије са 1 дивизионом брзометне артилерије у Обреновац, путем: Кнежевац – Сремчица – Мељак – Обреновац. Кретање извршити тајно.
Команду над свима тамошњим трупама примиће најстарији командант.
Задатак: одбрана граничног фронта од Колубара до Ушћа“.
2. Наређење Обр. 1493
а) Команданту I. армије – Уб
„Упутите одмах једну дивизију у В. Бошњак и ставите је привремено на расположење команданту II. армије.
б) Команданту II. армије – В. Бошњак
„Наређено је команданту I. армије, да вам упути једну своју дивизију правцем: Коцељево – Бошњак и да вам је привремено стави на расположење“.