У штаб Врховне команде стизали су извештаји са свију фронтова, од којих су најважнији били следећи:
А) Од команданта III. армије из Ваљева
1. „Борба на линији Лозница – Г. Добрић почела је данас 14. августа око подне и трајала више од 5 часова без прекида.
На Љешницу је непријатељ напао раније са запада и севера од Прњавора и Љешнички одред повукао се код с. Јошева, а на Церу је остао само Јадарски четнички одред.
Трупе на линији: Лозница – Г. Добрић, врло су се добро држале и ако су браниле несразмерно велики и покривен положај.
Од 18 часова смо у прекиду са нашим трупама код Лознице, те се ништа позитивно не зна.
У последњем телефонском разговору, после 17 часова, са командантом Дринске дивизије I. позива, он је јавио, да ће се положај одржати.
3. прекобројни пук и 6. пешадиски пук I. позива, доцкан су прошли кроз Завлаку, али ће они сутра 15. августа свакако бити на положајима.
Непријатељска штрафунска одељења, јачине и до једне чете, дрско се провлаче између наших одељења на простору између Дрине, Гучева, Борање и Јагодње, пале села и уносе страх код народа па и код трупа III. позива.
Једну чету III. позива изненадили су у шуми на путу за Влашке њиве и разбили. За командира мајора Ћирића веле: да је заробљен, но то је непотврђено.
Вечерас 14. августа, у Крупањ је сгигао мајор Танкосић са Рудничким четничким одредом, а сем њега, тамо је још једна чета 3. прекобројног пешадиског пука I. позива и једна чета III. позива.
Наоружавам и спремам делове прекобројннх батаљона, те да их сутра (15. августа) упутим ка Крупњу и Зворнику.
Сазнао сам, да су моји одреди код Шапца уплетени у борбу, што значи, да није поступљено по вашем наређењу, а то је неопходно потребно, иначе ће непријатељ лако овладати гредом Цера“.
2. „Око 23 часа 14. августа, командант Дринске дивизије I. позива известио је, да је једва успео да се одржи до ноћи и да је наредио, да се трупе под заклоном мрака извуку и повуку на положаје у висини Јаребица.
3 прекобројни и 6. пешадиски пук, нису стигли да уђу у борбу и свега су се два пука борила против много надмоћнијег непријатеља.
Један непријатељски војник Чех, који се предао, вели да се она колона, која је отишла преко Видојевице, састоји из: 11., 70., 3., 90., 1. и 102. пука“.
3. „Делови ове армије, који су се повукли од Лознице, задржали су се на положају: Попов парлог (460) – Богићевића кулине – Пушкаревац – Мајдан – Гробље (439).
За снагу којом се располаже, положај је јако развучен и веома покривен.
Моји одреди, који су код Шапца, јутрос (15. августа) још нису били упућени ка Текеришу. Командант Шумадиске дивизије I. позива јавио је јутрос, да ће их упутити, чим се повуче из додира са непријатељем.
Напомена. На овај последњи извештај одговорено је из Врховне команде са ОБр. 1303 следеће:
„Обраћа се пажња команданту на линију: В. Градац (334) – Богићевића кулине (337) – Попов парлог (406)“.
Б) Од команданта II. армије са Уба
1. „Командант Шумадиске дивизије I. позива у 11 часова ноћу извештава: непријатељ се појавио на мом левом боку код Слепчевића, Дуваништа, Липолиста и Беле реке; на том простору и тамо даље има један пук пешадије и један пук коњице и неки делови за које се не зна. Та непријатељска снага иде ка мом левом боку код Слатине. Заклонио сам се са те стране са једним пуком.
Дубље на мом боку на путу ка Метковићу осетио сам, да су били неки непријатељски делови.
Наредио сам му, да одложи напад на Шабац и да се концентрише на десној обали Добраве између села Вучевице и Заблаће и држи око Синошевића пут из Слатине за Текериш.
На досадањим положајима, да остави само предстраже.
Комбинована дивизија I. позива, наступа ноћас преко В. Бошњака и Мровске у Заблаће, где ће заузети положај на десној обали Добраве, везујући се десно са Шумадиском дивизијом I. позива, а на Текериш послаће један пешадиски пук са једном батеријом за одбрану према Церу и везу са Дринском дивизијом I. позива на положајима код Јаребице.
Моравска дивизија I. позива маршује ноћас преко Коцељева и групише се око В. Бошњака. Коњичка дивизија наступа преко Бањана – Дебрца ка Охриду и заузеће положај на десном крилу Шумадиске дивизије I. позива.
Ја сутра идем за В. Бошњак, одакле ћу се јавити“.
В) Одлука српске Врховне команде
Обзиром на ситуацију уопште, и на ситуацију на северозападном фронту посебице, Врховни Командант српске војске закључује:
1. Да је главна снага аустриске војске на северозападном фронту, да јој је главни операциски правац: Лозница – Ваљево са базирањем на р. Дрину, а помоћни операциски правац Шабац – Ваљево са базирањем на реку Саву;
2. Да на северном фронту од Шапца до Оршаве, аустриска војска демонстрира, свакако услед одласка знатнијих снага са тога фронта у Галицију против руске војске, и
3. Да је споредна снага аустриске војске на југозападном фронту. Њена неактивност објашњава се или слабошћу или неготовошћу за офанзивне операције.
На основи оваквог закључка, Врховни Командант српске војске одлучује се ноћу 14./15. августа, на концентрацију главне своје снаге према главној аустриској снази у циљу бијења одсудне битке.
Г) План за концентрацију главних снага за битку
У духу горње одлуке саставља се следећи план, за концентрацију главних снага за битку:
1. СА III. АРМИЈОМ упорно задржавати непријатеља, који надире заплавом р. Јадра;
2. СА II. АРМИЈОМ извести енергичан марш – маневар у следећем:
а) Шумадиска дивизија I. позива напада Шабац у циљу да га заузме, а у случају да то не буде могуће извести, ограничава се на упорну одбрану, у циљу паралисања дејства аустриске снаге од Шапца на бок и позадину главне снаге II. армије;
б) Коњичка дивизија, која је већ предузела покрет од Уба ка Охриду, мења правац на запад и дејствује у Мачви у циљу расветљавања ситуације, обезбеђујући бокове главне снаге II. армије и Шумадиске дивизије I. позива, а затим садејствује главној снази II. армије нападом на бок и позадину главне аустриске снаге;
в) Комбинована и Моравска дивизија I. позива, које су већ предузеле покрет са фронта: Бањани – Уб ка реци Добрави образују маневарску групу, мењају правац и крећу се форсираним маршем ка Текеришу, дејствујући енергично на леви бок главне непријатељске снаге, која надире заплавом р. Јадра.
3. ПОКРЕТИ ГЛАВНЕ СНАГЕ I. АРМИЈЕ И ТО: Моравске дивизије II. позива из Лазаревца на Уб, а Тимочке дивизије I. и II. позива из Аранђеловца у Ваљево, који су већ предузети по ранијем наређењу, остају у важности. Главна снага ове армије на фронту Уб -Ваљево образује стратегиску резерву, а Обреновачки одред и Дунавска дивизија I. позива у саставу ове армије, продужују досадашњу улогу: упорну одбрану додељених им одсека на северном фронту.
4. УЖИЧКА ВОЈСКА И БРАНИЧЕВСКИ ОДРЕД, задржавају своје досадање улоге и то: Ужичка војска притискује и прикива непријатеља за југозападни фронт, док се извојује победа над главном непријатељском снагом у долини Јадра, а Браничевски одред упорно брани додељени му одсек северног фронта.
Д) Наређења Врховне команде
У циљу извршења овог плана, Врховни Командант српске војске 15. августа, у 3.15 часова наређује следеће:
1. Наређење Обр. 1306
а) Команданту III. армије – Ваљево
„Са трупама ваше армије упорно задржавајте непријатеља, који надире долином Јадра.
Команданту II. армије наређено је: да Коњичку дивизију одмах упути правцем Коцељево -В. Бошњак, да што пре избије на линију Шабац – Љешница.
Са две дивизије да се крене форсирано правцем: Коцељево – Текериш, у циљу напада у леви бок непријатеља, који надире долином Јадра.
Ухватите везу са II. армијом у правцу Текериш – Коцељево“.
б) Команданту II. армије – Уб
Делови III. армије, који су бранили линију: Љешница – Лозница, потиснути су синоћ до Јаребичке цркве, где су се задржали ради одбране и ојачали трупама из Ваљева.
Упутите одмах Коњичку дивизију правцем Коцељево – В. Бошњак, да што пре избије на линију Шабац – Љешница, са задатком: да расветли ситуацију у Мачви, да дејствује у бок и позадину непријатеља и обезбеђује бок ваше армије.
Са две дивизије, крените се одмах форсирано правцем: Коцељево – Текериш и са те стране нападните у леви бок непријатеља, који продире долином Јадра.
Шумадиска дивизија I. позива да заузме Шабац. Али ако би имала јачу снагу према себи, онда да се утврди, упорно брани правац ка Коцељеву и обезбеђује бок и позадину ваше армије.
Ухватите одмах везу са III. армијом у правцу Осечина – Завлака“.
2. Наређење Обр. 1311
а) Команданту III. армије – Ваљево
„Ако није завршено утврђивање Ваљева, наредите одмах да се утврђивање продужи и што пре заврши. Нарочито утврдите добро линију: Осладић – Каменица – Јолина бреза – Ставе.
О извршењу известите“.