Ситуација после другог дана гоњења 21. августа у вече

У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:

А) Депеша Њ. В. краља из Рибарске Бање војводи Путнику – Крагујевац

„Јунаци са Куманова, Битоља и Брегалнице, на Јадру су посведочили поново своје самопрегоревање и пожртвовање за Отаџбину, која је у опасности била од насртаја аустриских.
Живела српска храбра војска.

Петар с. р.“

Б) Од команданта III. армије из Осечине и Кривајице

1. „Аустриска војска починила је у нашим крајевима страховита зверства. Код механе Кривајице налази се једна група од 19 особа (људи, жена и деце) повезани једно за друго конопцем и потом поклани и ужасно унакажени. Исте овакве групе налазе се у Завлаци (њих 15). Сем тога, свуда по селима налазе се омање групе побијених и унакажених, већином деца и жене. Једној жени секли су каишеве од коже, а другој су дојке одсекли. Позвао сам комисију од странаца из Ваљева, те да ово види и констатује. Група Кривајице фотографисана је а такође и неки други моменти“.
2. „Поред већ нађених осакаћених лешева код механе Кривајице, нађена је још једна група од 12 особа везаних, побијених и унакажених жена и деце. По казивању сељака, ових призора има на све стране“.
3. „Из Крупња јављају да је у тамошњем магацину заплењено: један вагон брашна; два вагона кукуруза; два вагона зоби; 2000 кгр. соли; 1000 кгр. пиринча; 1500 кгр. кафе; 25 кгр. паприке; 700 кгр. шећера; 100 комада фишеклија; 50 ножева; 20 ашова; 1 калем телеграфског кабла“.
Командант Моравске дивизије II. позива известио је, да је магацин осигуран. Наредио сам команданту дивизије, да овај магацин искористи за своје потребе, а да кафу и шећер сачува“.
4. „Пошто је свршен један део операција налазим, да нема никакве препреке да се врати у састав моје армије: 6. пешад. пук II. позива са брзометном батеријом и ескадроном, а тако исто и 6. пешад. пук III. позива са Дебанжовом батеријом и ескадроном“.

В) Од команданта II. армије из Текериша

1. „На завршетку јучерашњег дана (20. августа) ситуација је била ова: На целом фронту армије од Мачве до Јадра, непријатељ је одступао, дајући понегде слабији отпор гоњењу. Три дивизије ове армије вршиле су гоњење са овим резултатима:
За Коњичку дивизију нема се још података, послаће се чим се добију.
Комбинована дивизија тукла је успешно артилериском ватром мост на Дрини источно од Јање и возове праћене једном колоном трупа, који су одступали из Мачве ка Љешници и мосту на Дрини. Наредио сам му, да по могућству заузме мост и осигура прелаз наших трупа. О резултату овог још нема извештаја.
Моравска дивизија I. позива била се залепила за планину Иверак и задовољила се само, да даљном артилериском ватром туче непријатеља који одступа долином Јадра.
Кад сам на лицу места видео ово стање, наредио сам команданту дивизије у 9 часова, да енергично нападне непријатељска одељења, која су осигуравала повлачење и да уопште напада, те да онемогући непријатељу повлачење. Но и после овог, рад је био и сувише спор и почео је тек у 12 часова. О резултату овога још нисам добио извешће. Уопште ова дивизија је пропуштала драгоцено време за искоришћавање ситуације, јединствено повољне за нападање у бок.
Тимочка дивизија I. позива садејствовала је 20. августа III. армији у долини Јадра и око 10 часова протерала је и последње непријатељске делове са Кика у долини Јадра, а затим је предузела гоњење ка Јаребичкој цркви. О резултату овога још нисам добио извешће.
За сутрашњи дан (21. август) наредио сам:
Да Коњичка дивизија осигурава десни бок Комбиноване дивизије на линији: Чокешина – Прњавор – Добрић, и у исто време да проналази и квари непријатељске мостове између утока Љешнице и Дубовића;
Да Комбинована дивизија заузме Љешницу и очисти просторију на десној обали Дрине испред свог фронта, одржавајући везу са десним крилом III. армије;
Да се Тимочка дивизија I. позива прикупи код Јаребичке цркве, чим је прође III. армија у гоњењу, да одмах одмаршује преко Текериша у Мровску“.
2. „Командант Коњичке дивизије јутрос (21. августа) јавља: Коњичка дивизија јутрос је стигла са предњим деловима на линију Чокешина – Прњавор а са пешадијом на линију Косовац – Главица, где је заноћила. Јуче (20. августа) Коњичка дивизија нападала је непријатеља пред собом. Десна колона претрпела је велике жртве у људству и официрима после борбе од 6 часова. Протерала је непријатеља, јачине два слабија пешад. пука и две батерије, преко Липолиста, који је у повлачењу клао људе и жене по селу. Лева колона гонила је непријатеља, јачине два батаљона и једна батерија, који је одступао Бујуклића ади. Ова колона је задржата на положајима на левој обали Беле реке са пешадијом и артилеријом. Друга коњичка бригада која је избачена напред у правцу Чокешине без сумње је стигла на Дрину, али до овога часа извештаја нема. Десна побочница сузбивена је на косу код села Бојића, а непријатељ јачине 2 батаљона и 6 митраљеза утврђује се на коти 205 код Слатине“.
3. „Командант Комбиноване дивизије јавља: непријатељска колона која је успела да се 20. августа пребаци преко Дрине отишла је ка Бјељини. У 16 часова 21. августа ситуација Комбиноване дивизије је оваква: два пука наступају кроз Љешницу ка мосту на Дрини у циљу заузимања овог моста и запречавања сваког непријатељског прелаза преко Дрине. Три пука држе линију: Видојевица – Јадарска Љешница. У Љешници су извршена варварска дела од стране непријатеља, вешали су и стрељали људе и децу до 10 година, а жене одвођене у ропство“.
4. „Командант Коњичке дивизије из Беле реке јавља: друга коњичка бригада упућена у гоњење наишла је на непријатељску пешачку колону која је одступала пред Комбинованом дивизијом и извршила јуриш. По првим извештајима направила је велику забуну, панику и бегство, и заробила много хране и материјала, коња и касу са већом сумом новаца. Бригада је продужила и даље гоњење непријатеља ка Дрини; у овом моменту немам тачних извештаја, чим их добијем доставићу. Уопште непријатељ одступа у највећем нереду“.

Г) Од команданта I. армије из В. Бошњака

1. „Непријатељ одступа на целој линији ка Шапцу. Патроле га прате. Предузима гоњење у циљу да заузме Шабац. 4. прекобројни пук, који је дошао из Обреновца вратићу натраг у састав одреда. 6. пук III. позива вратићу на његово место за чување границе дуж Саве и одржавање везе са Обреновачким одредом“.
2. „Данас (21. августа) пратио сам ток наступања Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II позива. Наступале су у неколико колона, но задржаване слабијим отпором непријатељске заштитнице на целом фронту тако, да су овог тренутка (19.30 часова) својим челима главнине доспеле на линију: Јевремовац – Корман, а претходницама на 800 корака од вароши. Не може се још закључити, да ли ће непријатељ упорно бранити варош или не, а ако је буде бранио, у могућности је да се користи и топовима са леве обале Саве и са монитора. За ову евентуалност припремићу напад на Шабац свом артилеријом, која ми стоји на расположењу, где спада и тешка артилерија II. армије.
Наредио сам да се 4. прекобројни пук врати у састав Обреновачког одреда, а хаубичка батерија уђе у састав мог дивизиона, који је ушао привремено у састав Шумадиске дивизије I. позива; 6. пуку III. позива наредио сам да заузме своје место за осигуравање одсека од Скеле до утока реке Добраве по ранијем наређењу“.
3. „Командант Шумадиске дивизије I. позива 20. августа у 3.10 часова јавља:
Ноћ је прошла на миру. Одаслата извиђачка одељења наишла су на непријатељске делове код Г. Врањске, а командант крилног одреда са Кујавице јавља, да је лично видео једну непријатељску колону синоћ 20. августа око 19 часова, која се креће од Шапца ка Церовцу. Извиђачки делови, одаслати из Церовца у правцу Лескића механе и даље, нису наишли на ову колону. Има вероватноће, да се непријатељ задржао бар деловима на Дреновој бари, где је и раније дочекао трупе ове дивизије. У Охридској и Мишарској шуми по извештају команданта одреда из Охрида непријатеља нема“.

Д) Од команданта Ибарске дивизиске области из Сјенице

1. „Јуче 20. августа по подне, далеко јачи непријатељ напао је кадровски батаљон 5. пука који је бранио Пријепоље и разбио га. Један део непријатељски маршује правцем Јабука – Бродарево. Батаљон се прикупља јужно од Пријепоља на Бело – бабе. Аустриске трупе изгледа да нису још ушле у Пријепоље, али им се ни то не може спречити. Према томе правац Пријепоље – Нова варош (која је без посаде) – Ужице потпуно је отворен, ако се у ситуацији не буде учинио повољан обрт. Нападом од Прибоја, остављен сам својој судбини, да на Сјеничким положајима, а са одредом чија вам је вредност (јачина) позната, организујем најупорнију одбрану у колико буде могуће. Црногорска 5. дивизија налази се на линији: Д. Матаруге – Подпећ југоисточно од Пљевља. Осигурање мог левог бока наслоном на њу, врло је несигурно.
Начелник округа Пријепољског са архивом дошао је у Сјеницу, али се по мом упутству вратио у Милошев до“.

Ђ) Одлука и наређења српске Врховне команде

На основи напред изнетих извештаја, Врховни Командант српске војске ценио је ситуацију као повољну, јер је главна непријатељска снага на Церу и у Јадру не само разбивена, већ пребачена и преко Дрине. Остало је још да се рашчисти ситуација у рејону Шапца, протеривањем непријатеља преко Саве, што је већ предузето са I. армијом. Неповољна ситуација у бившем Новопазарском санџаку не задаје још велике бриге, јер је земљиште за операције већег стила на томе правцу тешко, те ће се и са слабијом снагом непријатељско наступање парирати.
У гоњењу непријатеља гредом Цера и долином Јадра настало је извесно укрштање трупа III. и II. армије, што треба уредити.
Али најглавније питање настаје, а то је попуна губитака у људству, јер су у вишедневним борбама све јединице проређене а рат је тек почео, те у овом погледу треба предузети брзе и енергичне мере.
Према оваквој ситуацији доноси се одлука о уређењу III. и II. армије; о брзом евакуисању заробљеника и искоришћавању заплењеног материјала и о сазиву рекрута за обуку.
У овом циљу издају се следећа наређења:

1. Наређење Обр. 1664

Команданту I., II. и III. армије
„Пошаљите одмах податке о броју и бројном називу јединица заробљених непријатељских виших и нижих официра и осталог људства; о количини заплењеног ратног материјала, артилериског и пешадиског наоружања, стоке и осталог“.

2. Представка Обр. 1679

Начелника штаба Врховне команде Господину Министру
војном – Ниш

„Да би се благовремено обучиле и припремиле нове свеже трупе, које би доцније стајале на расположењу за појачање армија и продужиле операције, потребно је одмах позвати све овогодишње рекруте из старих и нових области Србије.
Како овогодишње рекрутовање није завршено, то рекруте треба упутити по рекрутним општинским списковима. Од ових од упута поштедити само оне, који су због већих телесних мана потпуно неупотребљиви за војску. Од њих треба сачинити списак и упутити пуковским окружним командама на преглед. Из нових области могле би се упутити две класе рекрута 21. и 23. годишњаци, пошто су у овој години већ упућени у кадар 22. годишњаци.
Позване рекруте за обуку треба упутити:
Из Дунавске, Дринске и Брегалничке дивизиске области у Крагујевац.
Из Тимочке, Ибарске, Косовске и Шумадиске дивизиске области у Крушевац.
Из Моравске, Битољске и Вардарске дивизиске области у Ниш.
Обука рекрута у Нишу, Крушевцу и Крагујевцу изводиће се заједно са претеклим и другим резервистима, који су као неупотребљени прикупљени по наређењу Г. Министра војног у дотичним местима. А за њихову обуку употребиће се сав активни и резервни старешински кадар, који још није употребљен по оперативним јединицама.
Пошто је извесно, да се бар за прво време неће имати одела за ове рекруте, то при позиву рекрута треба наредити, да рекрути, без изузетака, понесу своје добро чохано или сукнено одело и добру обућу, а по могућству и осталу спрему собом да понесу, која је прописана за резервисте при доласку у команду.
Молим Г. Министра војног, да по овоме одмах изда потребна наређења за позив и упут рекрута.

3. Наређење Обр. 1862

а) Команданту II. армије – Текериш
„По извештају команданта III. армије, код Јаребичке цркве створено је укрштање између Моравске дивизије I. позива и Тимочке дивизије I. позива из те армије и трупа III. армије, које гоне непријатеља Јадром у правцу Лознице.
Да би се овај неред отклонио наредите одмах да Моравска дивизија I. позива узме правац гоњења Иверак – Обреж ка Дрини, а Тимочку дивизију I. позива упутите одмах на раније одређено јој место.
Гранична зона ваше армије јужна: Јаребичка црква – Јадром на Читлук – Обреж ка Дрини“.

б) Команданту III. армије – Јаребице
„Команданту II. армије наређено је, да Моравска дивизија I. позива узме правац гоњења: Иверак – Обреж – и даље ка Дрини.
Гранична зона између II. и III. армије: Јаребичка црква – Јадром на Читлук – Обреж и даље ка Дрини. Овај правац припада II. армији.
Одмах известите о стању непријатеља пред фронтом ваше армије“.

4. Наређење Обр. 1714

Команданту Моравске дивизиске области – Ниш
„Наредите команданту 2. прекобројног пука III. позива да с пуком буде спреман за покрет. Наређење за покрет даће се сутра 22. августа пре подне. Наредите да се на пушку понесу по 500 метака. У колико је најнужније попуните овај пук официрима из тамошњих допунских трупа, а њихова имена доставите на распоред.
За транспорт пука железницом из Ниша у Ужице нека се командант пука одмах обрати шефу војножелезничког одсека Саобраћајног одељења Врховне команде у Нишу, ради потребне припреме транспортовања“.

Слични чланци: