У току овог дана стигли су у штаб Врховне команде следећи важнији извештаји:
А) Од команданта III. армије из Осечине
1. „Непријатељ одступа преко висова на левој обали Ликодре реке. У Белој цркви оставио је болницу са једним лекаром.
Наше трупе избиле су на фронт Бањевац – Недино брдо, резерва код Предбојна.
2. пуку II. позива наређено је, да избије на линију Јелак – Садовина; дивизиски коњички пук да извиђа у правцу Крупња.
Од Тимочке дивизије I. позива добивен је извештај, да су обадве њене колоне избиле на линију: Текериш – Доња Завлака. За даљи рад наредио сам извиђање на левој обали Ликодре.
Од раније добивених извештаја, слаби делови непријатељски одступају због додира са III. армијом. Молим за директиву тј. а правац и рејон даљега дејства ове армије.
Овог тренутка добивене су вести, да је непријатељ потучен на Малом Рожњу и отеран у правцу Сенокоса.
Са обзиром на ово, молим да ми се и Моравска дивизија II. позива стави на расположење за операције ка Крупњу“.
2. „Трупе ове армије продужиле су данас гоњење непријатеља, који се налази пред њеним фронтом. Дринска дивизија I. позива и Дринска дивизија II. позива избиле су на линију: Стара судница – Мишковац – Мали Градац. Сутра (21. августа) имају да продуже марш ка линији: Језеро – Грнчарско гробље. Моравска дивизија II. позива са два пука продужиће наступање ка Крупњу. Њен 2. пук заноћио је ноћас код Мрамора (573), његове патроле ушле су у Крупањ, кога је непријатељ напустио у великом нереду.
3. пук II. позива домаршовао је до Дреновог Кика и сутра (21. августа) продужава за Крупањ. Обадва ова пука имају са собом по једну брзометну батерију, а сем тога из Дринске дивизије I. позива придата је једна брдска батерија.
1. пук II. позива и трупе, које су до сада биле на линији: Прослоп – Рожањ, образују Љубовиски одред и стоје под командом команданта Моравске дивизије II. позива; њему је наређено, да са овим одредом пребаци преко Дрине све непријатељске делове који су према њему, у року од 24 часа.
Пред фронтом ове армије заробљене су: 3 пољске болнице и око 200 заробљеника. Сем тога налази се много разбацаног војничког материјала“.
Б) Од команданта II. армије из В. Бошњака а затим са Радоњића брда и из села Помијаче
1. „Од команданта Моравске дивизије I. позива добивен је данас 20. августа пред мрак овај извештај: „Данас заузет Рајин гроб и одмах предузето гоњење планином Иверка. Овога часа је чело дивизије на Поповом парлогу. Непријатељски заштитни делови почели су давати одпор на Балвану. Предузео сам гоњење и рачунам да ћу до мрака (20. августа) заузети Вучији пласт (346). Заплењено: две хаубичке батерије са коњима штајерске расе, маса муниције пешадиске и артилериске, сви инструменти за музику, доста пушака и осталог материјала и 9 – 10 митраљеза, колико сам могао у први мах сазнати. Одређен је официр за попис заплењеног материјала, који ће се послати пуковској окружној команди у Ваљево. У долини Јадра код Јаребичке цркве ка Лозници примећено је кретање већих возова у колони. Ја ћу се налазити на правцу Иверка ка Вучијем пласту“.
2. „Командант Шумадиске дивизије јавља, по провереним податцима добивеним од непријатељских војника српске и хрватске народности, да на простору Мишар, Шабац, Слепчевић, Маови, Варна, непријатељ има ове пукове: 69., 37., 32., 38., 3. босански; 6. новосадски; 86. суботички; 70., 44., 23. сомборски и један батаљон јегера. Пукови су већином од три батаљона, а има их и од два. Изгледа да има доста коњице, но нисам могао да сазнам колико. По казивању заробљеника, у Шапцу и околини као и западно од ове просторије, непријатељ има 60 топова разног калибра. Шабац је јако утврђен са препрекама од жице, која је минирана. Лева обала Саве према Шапцу такође је утврђена и снабдевена укопаним батеријама“.
3. „Сад сам добио извештај, да је Комбинована дивизија заноћила на линији Видојевица – Јадарска Љешница везујући се са Моравском дивизијом на Вучјем пласту и продужиће извршење свог задатка. У долини Љешнице запљењено је 20 топова међу којима има и хаубица 15 см., једна санитетска колона са медикаментима и осталим материјалом, чије ће се евакуисање данас организовати. Но како немамо довољно средстава за превлачење, моли се Врховна команда да ме потпомогне са особљем и возовима за што брже евакуисање. Од плена ће трупе задржати све оно што им буде потребно. Тимочка дивизија I. позива кренула се за напад на непријатељски положај „Кик“ и ухватила је везу са Дринском дивизијом I. позива на Марјановића вису“.
4. „Командант Комбиноване дивизије јавља:
По исказу једног непријатељског каплара, Србина Личанина врло образованог човека и инжињера по занимању, који је био у штабу V. аустриске армије, која оперише преко Дрине, састав армије је овакав: командант армије Франк; армија се састоји из 8. и 13. корпуса; састав 8. корпуса не зна; командант 13. корпуса је ђенерал Ремен; корпус се састоји из 3 дивизије; 8. корпус је прешао Дрину код Јеринића аде, где је подигнут понтонски мост; армиски штаб дошао је из Јање и прешао на понтонски мост 15. августа; од 15. до 18. августа армиски штаб био је у селу Шору северно од Лознице, а 18. августа се повукао незнано где; 8. корпус оперише од Иверка па северно, а 13. корпус од Иверка па јужно; штаб 8. корпуса био је до 18. августа у Јадарској Љешници, а штаб 13. корпуса у Лозници; 18. августа од 8 часова почео је да одступа један велики трен 8. корпуса од преко 1000 кола преко Дрине на мосту код Јеринића аде; командант армије 18. августа у подне био је веома забринут. Мишљења сам да су ови податци, по образованости овога што их даје и што је именовани велики пријатељ мајора Прибићевића, врло тачни што ћу данас проверити“.
5. „Од Команданта Моравске дивизије I. позива добио сам овај извештај:
„По прикупљеним податцима од заробљеника, у данашњим борбама учествовале су ове непријатељске трупе: 8. корпус (9. и 21. дивизија). У саставу 9. дивизије су: 16. и 17. бригада; из 17. бригаде учествовали су према овој дивизији 91. и 102. пешад. пук. Ова два пешадиска пука потпуно су растројена и заробљена.
У саставу 21. дивизије су: 41. и 42. бригада, у 41. бригади су 8. и 28. пук, а у 42. бригади су 6. и 7. пук. У 8. корпусу је 14. драгонски пук. Осим овога корпуса учествовали су из 13. корпуса ови пукови: 10. хусарски пук, 53., 73., 16., 9. и 11. Од ових пукова 11. пук је такође пре два дана разбивен. Заробљеници причају: да официри уопште свих народности не желе рат и гледају да избегну борбу, позадина добива храну уредно а делови у борби не добивају, тако да понеки 5 дана нису добивали храну. Неки заробљеници веле да су чули, да су прешли у Србију 4. и 15. корпус од којих један на север, други на југ“.
6. „Од команданта Комбиноване дивизије добио сам овог часа извештај: Од 5 часова 20. августа непријатељ у јачини три пука са великим бројем коморе повлачи се из Мачве преко Љешнице на мост, који се налази на Дрини источно од Јање. Да би обезбедио ово своје одступање, непријатељ је упутио један батаљон са 3 митраљеза у напад на наш батаљон, који је био на Видојевици кота 444, друге своје побочнице је упутио ка Кумовцу и Врановици. Са Видојевице је одбивен. Од 10 часова пољска артилерија са Видојевице туче мост на Дрини успешно. Исто тако успешно се туче и колона, која сад одступа од Љешнице ка мосту. Прикупљам два батаљона 6. прекобројног пука и 6. пука II. позива на Видојевици, те да отпочнем гоњење ка Дрини са намером, да се заузме мост и да заробим све што није прошло. За обезбеђење овога оставио сам на линији Слатина – Јадарска Љешница 1 пук и 1 хаубичку батерију. Десна колона, која маршује гребеном Цера преко Кумовца, чим стигне употребиће се за гоњење“.
Наредио сам команданту дивизије, да по могућству у току ове ноћи заузме мост и осигура прелаз наших трупа преко Дрине“.
В) Од команданта I. армије са Уба, а затим из В. Бошњака
1. „Командант Обреновачког одреда депешом од 18. августа у 18. часова јавља:
Да се два батаљона 6. пука III. позива налазе на Кујавици и утврђују се. Због борбе коју је данас имала Шумадиска дивизија I. позива није се могло извршити у току данашњег дана поседање одсека уток Добраве – Скела, јер су оба батаљона 6. пука III. позива дејствовала у борби са непријатељем, који је нападао од Шапца.
На целом фронту Обреновачког одреда данас (18. августа) око 9 часова отворена је артилериска ватра. Непријатељ није одговарао. Код Скеле су њихове мртве страже са обале у дивљем бегству одступиле у шуму, а према Забрешком вису. Код Бољевца су се такође разбегле, те их је официр понова вратио. Ватра на нашој страни престала је око 11 часова.
Вечерас (18. августа) наредио је тесање грађе у целом Забрешком вису и већу живост трупа на нашој страни те како би скренуо пажњу непријатељеву, да се са наше стране спрема прелаз на овом месту, не би ли ослабио своју снагу код Шапца.
По свима податцима изгледа, да је хаубичку артилерију према овом одсеку непријатељ одвукао ка Шапцу“.
2. „Наређење Врховне команде ОБр. 1600 од 19. августа примио сам синоћ (19. августа) у 20 часова и издао наређење, да се Тимочка дивизија II. позива крене одмах убрзаним маршем преко Коцељева за В. Бошњак. Са штабом армије крећем се у В. Бошњак“.
3. „Наредио сам да се из састава Обреновачког одреда одмах упути један пешад. пук и хаубичка батерија правцем Обреновац – Шиљина механа – Бањани – Власаница – Црвена механа – Охрид са задатком: да дејствује у бок непријатеља, који напада Шумадиску дивизију I. позива од Шапца и да са њом ухвати везу“.
Напомена. – 20. августа у 9 часова наређено је телефоном из штаба Врховне команде, да се овај пук и хаубичка батерија врате у Обреновац, пошто се цела Тимочка дивизија II. позива упућује ка Шапцу.
4. „Намеран сам, да сутра 20. августа нападнем непријатеља код Шапца, чега ради наредио сам:
Да Шумадиска дивизија I. позива са придатим јој 4. прекобројним пуком I. позива, 6. пуком III. позива и хаубичком батеријом нападне са својих садашњих положаја на десној обали реке Добраве од Млакве до Бунарине мале са једним одредом на Кујавици (Црвено брдо) правцем ка Шапцу;
Да Тимочка дивизија II. позива нападне непријатељско десно крило са обухватом правцем: Љигин гроб (210) – Слатина – Г. и Д. Врањска – Шабац;
Хаубички дивизион да заузме положај на коси између реке Вишње и Млакве дејствујући против непријатељског десног крила и центра;
Одред градске артилерије да остаие до даљег наређења у В. Бошњаку;
Напад ће отпочети у 6 часова“.
Напомена. – 4. прекобројни пук са хаубичком батеријом као што је напред речено, враћен је у Обреновац, према томе треба за толико смањити снагу Шумадиске дивизије I. позива у горњој заповести.
Г) Од команданта Ужичке војске из Ужица
„Стање на фронту према Бајиној Башти следеће је:
Батаљон од 3 чете III. позива стигао је на Дебело брдо.
За два пољска Дебанжова топа, који су упућени на Дебело брдо, није добивен извештај, вероватно да су стигли. Извештај није добивен вероватно, што се веза одржава ордонансима.
Ради обезбеђења правца Рогачица – Дебело брдо појачан је Рогачички одсек са једном четом III. позива и 3 добровољачке чете. Сем тога 1 ескадрон са 2 митраљеза, који ноћас стижу у Бајину Башту, упутиће се у Рогачицу, ради јачег извиђања у правцу села Бачевице и одржавања везе са Дебелим брдом. Непријатељске коњичке патроле долазиле су данас до Оклетца (изнад Постањичих стена), до борбе није долазило.
Код села Стрмова на левој обали Дрине примећен је један батаљон.
Један аустриски наредник бегунац из 2. пука Босанско – Херцеговачког, који је се данас предао, изјавио је да је у Бачевцима: 12. брдска бригада, 8 брдских топова, 12 митраљеза и 1 вод коњице.
На фронту према Вишеграду, непријатељ је отворио ватру но без резултата, јер најмање 20 % зрна не експлодирају. Нађена зрна су 8 и 10 см. калибра.
На Лимски одред, који је био груписан на левој обали Лима код Рудог, непријатељ је напао снагом од 3 пешад. пука, 4 топа и 2 митраљеза.
Лимски одред пребацио је се већим делом на Добру воду преко Лима код Рудог, а другим делом повукао се ка Прибоју.
Команданту Лимског одреда наређено је, да упорно брани наступање непријатеља, базирајући на правац Чајетина – Ужице.
Услед угрожености оба бока наредио сам, да се један пешад. пук, по једна брдска, пољска и хаубичка батерија извуку из састава Шумадиске дивизије II. позива и ноћу 19./20. августа да стигну на Шарган, где ће очекивати даља моја наређења.
Ја се налазим у Ужицу“.
Д) Одлука и наређења српске Врховне команде
На основи горњих извештаја Врховни Командант српске војске закључује, да је Церска битка дефинитивно добивена, јер непријатељ, не само да је одступио ка Дрини, гоњен деловима III. и II. армије, него је већи део своје снаге већ пребацио на леву обалу Дрине порушивши мостове за собом. Али јака његова снага налази се још у рејону Шапца и према Ужичкој војсци. Стога доноси следећу одлуку:
1. Да за сваки случај појача Обреновачки одред;
2. Да III. армија продужи гоњење долином Јадра ка Лозници са Дринском дивизијом I. и II. позива, и ка Крупњу са Моравском дивизијом II. позива но с тим, да један пук пешадије са једном батеријом из ове дивизије остане код Пецке, за осигурање правца Љубовија – Пецка;
3. Да II. армија, која је са Комбинованом и Моравском дивизијом I. позива и Коњичком дивизијом већ избила на Дрину, врати Тимочку дивизују I. позива из долине Јадра преко Текериша у с. Мровску на расположење Врховне команде за евентуалну употребу према северном фронту;
4. Да I. армија, у чијем је саставу сада Шумадиска дивизије I. позива, Тимочка дивизија II. позива, Обреновачки одред и Дунавска дивизија I. позива, обрати пажњу на северни фронт а нарочито на правце преко Шапца.
За извршење ове одлуке издаје следећа наређења:
1. Наређење Oбр. 1629
Команданту I армије – Уб
„Наређено је да се одмах упути Шумадиски коњички ескадрон III. позива у састав Обреновачког одреда.
Ескадрон маршује сувим правцем: Крагујевац – Топола – Аранђеловац – Лазаревац – Степојевац – Обреновац, где ће стићи 23. авг. пре подне“.
2. Наређење Oбр. 1632
Команданту I. армије – Уб
„Наређено је да се из Крушевца транспортује железницом у Раљу штаб и три батаљона 11. пешад. пука III. позива, одакле ће одмаршовати преко Парцана – Боројева – Баћевца и Моштанице у Обреновац и ући у састав Обреновачког одреда“.
3. Наређење Oбр. 1639
Команданту III. армије – Осечина
„Продужите одмах започето гоњење непријатеља у правцу Лознице ка Дрини и то: да Дринска дивизија I. и II. позива наступа ка Лозници, а Моравска дивизија II. позива ка Крупњу, где ће се задржати, издвајајући потребан део снаге за гоњење и протеривање непријатеља ка Зворнику.
Један пук пешадије са 1 батеријом из Моравске дивизије II. позива остаће на положају код Пецке, за обезбеђивање правца Љубовија – Пецка.
Кад непријатеља потиснете на леву обалу Дрине добићете директиву за даљи рад.
II. армија у гоњењу већ је избила на линију Видојевица – Обреж“.
4. Наређење Oбр. 1642
Команданту II. армије – Текериш
„Наредите, да се одмах Тимочка дивизија I. позива прикупи и одмаршује преко Текериша код Мровске, чим је прође III. армија у гоњењу непријатеља.
Кад ваша армија буде протерала непријатеља преко Дрине известите одмах“.
5. Наређење Oбр. 1643
Команданту I. армије – В. Бошњак
„II. и III. армија гоне побеђеног непријатеља, који одступа ка Дрини.
Обратите пажњу на фронт ваше армије, поглавито на Шабац.
Штаб II армије Текериш“.
6. Депеша Њ. В. краљу Петру I. – Рибарска Бања
„По заповести Врховног Команданта Њ. Краљ. Височанства Престолонаследника, част имам известити Ваше Величанство, да је главна непријатељска војска потучена у Јадру и на Церу и наше га трупе енергично гоне ка Дрини.
Заробљен је велики плен“.
Војвода Путник с. р.