У току првог дана Церске битке у штаб Врховне команде стигли су ови важнији извештаји:
А) Од команданта III. армије из Завлаке
1. „Услед јаког и наглог обухватног притиска на наше десно крило на Поповом парлогу, трупе које су га браниле попустиле су пред вече 15. августа и повукле се ка Богићевића кулинама, где се сада налази десно крило ове армије, фронтом према Брдарици и Поповом парлогу. Наредио сам, да се трупе десног крила упорно држе на својим положајима.
О овоме сам известио команданта II. армије и молио га, да нареди деловима његове армије, који пристижу ка Текеришу, да одмах отпочну напад у правцу Попова парлога, како би се ова тачка понова могла заузети. Одреди ове армије од Шапца још нису стигли.
Ова армија морала је да деташира јаке делове и у правцу Крупња за сузбијање непријатеља, који се тамо појављује“.
2. „Из Дринске дивизије I. позива јављају: да се борба продужује и да непријатељ чини јачи притисак на Мајдан кога обухвата. Борба се води и према Јаребичкој цркви. На Мајдану је непријатељ противнападом одбивен и даље гоњен од трупа 6. пука I. позива. Командант одреда код Крупња јавља, да је са свима деловима прешао у напад и да за сада (у 11.45 часова) иде добро.
Исти командант јавља, да се од Прослопа чује топовска паљба“.
3. „Непријатељ у јачини једне дивизије наступа правцем: Крупањ – Завлака. Наше трупе на том правцу у повлачењу су, а остале трупе ангажоване су на целом фронту“.
Напомена. – О повлачењу трупа III. армије на нову одбранбену линију код Завлаке у штабу Врховне команде није било извештаја до мрака 16. августа, јер је ово повлачење извршено ноћу 16./17. августа.
Б) Од команданта II. армије из В. Бошњака
1. Од команданта Коњичке дивизије добивен је извештај писан данас 16. августа у 8.30 часова: „по свима добивеним извештајима, које сам добио од извиђачких делова може се закључити, да непријатељ наступа са једном колоном преко Цера у јачини једне дивизије а за осигурање свог левог бока истурио је један здружени одред у јачини: један пешад. пук, 2 – 3 батерије и 1 – 2 ескадрона коњице, који се креће од Беле реке преко Цуљковића ка Метковићу.
Са Коњичком дивизијом заузећу положај Брестовац – Раскршће – Метковић, с намером да га нападнем“.
2. „Од 5 заробљеника: два Маџара и три Хрвата, сазнало се да припадају 27., 28. и 32. пуку 14. корпуса. О бројном стању и распореду трупа не знају ништа да кажу, а за елеменат 32. пука заробљеник Маџар каже, да није јак борбеним моралом, јер је састављен из Пештанаца и околине. Енергично се бори само сељачки елеменат. Официри морају да натерују у борбу, претећи револвером, али не убијају. Хонведски пукови 27. и 28. су Хрвати, а 52. и 32. су Маџари и нешто Румуни. Трупе, којима заробљеници припадају, прешле су код Јамена на Сави у Босну, затим испод Јање у Србију. У Шабац су дошли 14. августа у 13 часова. Ту су затекли своје кадровске јединице, које су 2 дана пре њих стигле у Шабац. Кад су пошли из Осјека, првих 20 км. ишли су пешке, после колима и лађом. При маршовању трећина пада од врућине и напора“.
3. „Командант Шумадиске дивиз. I. позива 16. августа у 9.30 часова јавља: Према заповести мојој од данас предузет је покрет са дивизијом у 6.45 часова ка Шапцу. Али у тренутку, кад је десна нападна колона избила код Церовца, добио сам извештај од команданта леве колоне са положаја код с. Заблаћа, да је од стране команданта 19. пешад. пука извештен, како једна врло јака непријатељска колона јачине до три пука пешадије, 2 ескадрона и 30 – 40 топова, која је синоћ већ запажена код Липолиста, наступа јутрос преко Цуљковића и Грушића у правцу левог бока ове дивизије. Стога сам обуставио даљи покрет ове дивизије ка Шапцу. Према Шапцу оставио сам заклон на положајима код Церовца: 1 пук пешадије и 2 батерије, а са остатком дивизије мењам правац преко Заблаћа – Синошевића, у намери да ову непријатељску колону одмах нападнем.
Са штабом крећем се правцем кота 174“.
4. „Командант Комбиноване дивизије јавља јутрос 16. августа у 8.20 часова, примљено у штабу ове армије у 13.50 час., ово:
2. прекобројни пешад. пук од поноћи непрекидно напада на Цер, који је непријатељ раније био заузео. Пошто је непријатељ на линији Цер – Стојковац развио око три пука, то су до 7 часова била развијена три пука ове дивизије у циљу да непријатеља протерају и Цер заузму.
До 8 часова 16. августа, ситуација је била повољна и пукови су дошли до линије: Борно поље – Парлог – Лисина – Дивич, али услед јаке непријатељске хаубичке ватре са Иверка у бок трупа ове дивизије, пукови су се поколебали и повукли нешто назад.
Потребно би било, да се 1 пук Моравске дивизије I. позива упути на Попов парлог те осигура бокове и ове и Дринске дивизије I. позива, а са остатком да дивизија одмах нападне правцем: Накучани – Двориште – Цер. (к. 776)“.
5. „Напад Комбиноване дивизије није успео, јер није био припремљен; дивизија се задржала на линији: Кривајска коса – Радоњића брдо – Кик – кота 325. Према себи је имала једну непријатељску дивизију на Церу. Моравска дивизија I. позива прикупља се на основним тачкама за напад на Иверак. Код Шапца није било акције. У Мачви нису нађене веће масе“.
6. Командант Шумадиске дивизије I. позива, оставивши један пук и 2 батерије код Церовца као заклон и чување правца Шабац – Коцељево, са главнином дивизије кренуо се ка Слатини (к. 205), да нападне непријатеља, који је наступао од Грушића ка Слатини. Непријатељ је потиснут са Белог камена, по изгледу повукао се на положај код села Добрића. Дивизија ће преноћити код Слатине (к. 205), а са предстражама на Белом камену, на десној обали Думаче и Гушином гробу.
По извештају команданта дивизије, једна непријатељска колона креће се између Јевремовца и Варне, не зна се тачно да ли иде ка Варни или ка Јевремовцу.
Шумадиски коњички пук заробио је једну непријатељску батерију са коњима, људством и два официра.
Детаљнији извештај поднеће се накнадно“.
В) Одлука српске Врховне команде и наређења
На основи напред изнете ситуације у току и после првог дана Церске битке и обзиром на све напред изнете извештаје, Врховни Командант српске војске закључује, да је једино код III. армије, нарочито на њеном левом крилу, ситуација озбиљна, те се одлучује да ову армију потпомогне.
У овом циљу издаје следећа наређења:
1. Наређење Обр. 1391 (Експедовано 16. августа у 16 часова)
Команданту I. армије – Ваљево
„Упутите одмах један пук пешадије из Тимочке дивизије I. позива преко Ваљева у Завлаку и ставите га на расположење команданту III. армије.
Обе дивизије из Лазаревца доведите на Уб.
Штаб армије Уб“.
2. Наређење Обр. 1408 (Експедовано 16. августа у 17 часова)
а) Команданту 12. пешад. пука „Цара Николе“
Крагујевац
„Услед указане потребе наређујем:
Да 12. кадров. пешад. пук са својом комором одмаршује из Крагујевца у Ваљево.
Пук да се крене на марш одмах сувим, правцем: Крагујевац – Г. Милановац – Бољковци – Гукош – Мионица – Ваљево.
Маршута:
17. августа преноћиште Г. Милановац;
18. августа преноћиште Гукош.
19. августа преноћиште Ваљево.
Са пуком понети сву спрему, која му по пропису ратне спреме припада.
По доласку у Ваљево јавити се команданту III. армије, под чију се команду тај пук ставља. Штаб III. армије је у Завлаци“.
б) Команданту III. армије – Завлака
„Наређено је, да 12. кадровски пук дође у Ваљево, где да се стави под вашу команду.
Пук путује сувим а стиже у Ваљево 19. овог месеца“.
3. Наређење Обр. 1422. (Експедовано 16. августа у 17.30 часова)
а) Команданту I. армије – Ваљево
„Упутите одмах Моравску дивизију II. позива са Уба најкраћим путем преко Ваљева, да што пре избије на фронт: Јолина бреза – Ставе – Совачки кик, и ставите је привремено на расположење команданту III. армије.
Једну дивизију из Лазаревца упутите ноћас на Уб“.
б) Команданту III. армије – Завлака
„Наређено је команданту I. армије да одмах, још вечерас, упути Моравску дивизију II. позива са Уба најкраћим путем преко Ваљева да избије на фронт: Јолина бреза – Ставе – Совачки кик.
Ова дивизија ставља вам се привремено на расположење, да је употребите једино за спречавање непријатељског надирања правцем: Пецка – Ваљево.
4. Наређење Обр. 1447. (Експедовано 16. августа у 18 часова)
а) Команданту 2. Круповог пољског брзометног дивизиона
Крагујевац
„Пошто је, по извештају тога команданта, формиран 2. Крупов пољски брзометни дивизион, то наређујем:
Да дивизион одмах одмаршује из Крагујевца у Ваљево, одакле ће ући у састав Моравске дивизије II. позива, која је сада привремено у саставу III. армије.
Дивизион ће одмаршовати у Ваљево сувим, правцем: Крагујевац – Г. Милановац -Бољковци – Гукош – Мионица – Ваљево.
Преноћишта:
17. августа Прњавор;
18. августа Бољковци;
19. августа Мионица;
20. августа Ваљево.
Пред полазак из Крагујевца снабдети се храном и фуражи. А за време марша храну узимати из слагалишта у Г. Милановцу и Гукошу.
По доласку у Ваљево одмах известити команданта III. армије и Моравску дивизију II. позива“.
б) Команданту III. армије – Завлака
„Данас је упућен сувим из Крагујевца у Ваљево – ново формирани 2. Крупов пољски брзометни дивизион, намењен за Моравску дивизију II. позива, кога по доласку у Ваљево упутите у састав дивизије и Врховну команду известите.
Дивизион стиже у Ваљево 20. овог месеца“.