У штаб Врховне команде стигли су у току 18. августа ови важнији извештаји:
А) Од команданта III. армије из Осечине
1. „Ноћ 17./18. августа прошла је на миру. Из јутра око 5.30 часова отпочела је борба на нашем крајњем левом крилу према Шумеру и Солдатовића гајевима.
17. пук и дивизион артилерије, који су стигли ноћас 17./18. августа употребљени су као армиска резерва. Моравска дивизија II. позива овог момента (18. августа у 5 часова) челом својим прошла је Ставе. Командант Љубовиског одреда, који је сад на линији Прослоп – Рожањ, јавља да непријатељ и према њему чини јачи притисак и да су се код села Гуњаци над Пецком појавиле непријатељске патроле, које су морале доћи од Крупња.
Из досадањег рада непријатељског види се, да он све више продужава своје десно крило и већ испада у правцу Прослопа. Бојати се, да то исто не уради и у правцу Дебелог брда. Правац Рогачица спада у рејон Ужичке војске и требало би наредити команданту Ужичке војске, да на тај правац обрати јачу пажњу. III. армија има две слабе чете допунских трупа на Дебелом брду, кога утврђују. Све остале трупе III. армије упућене су у правцу запада и на овај се правац ништа више упутити не може“.
2. „На целом фронту ове армије од Солдатовића гајева па до Марјановића виса непријатељ је одбивен. У свима правцима виде се његове колоне како одступају; артилерија га гони јаком ватром. У правцу Крупња послат је гонећи одред од 2 батаљона, батерије и коњице. У осталим правцима упућена су одељења у рекогносцирање“.
3. „Код једног заробљеника аустриског официра нађена је оперативна заповест издата на основу заповести V. армије. Та заповест, која датира 16. августа, упућује 13. брдску бригаду преко Пецке на Јаловик, 11. брдску бригаду преко Прослопа на Баре, 12. брдску бригаду путем Љубовија – Пецка.
У заповести се захтева, да се са највећим напорима 17. августа заузме: Стража – Доња Оровица – Кик – Голо брдо, а евентуално Чучуг (западно од Пецке). Има других извештаја који тврде, да непријатељ збиља има јачу снагу између Дрине и Прослопа. Данас је на Прослопу било борбе, али о резултату још немам извештај. Команданту Моравске дивизије II. позива наредио сам, да тамо упути један батаљон“.
Б) Од команданта II. армије из В. Бошњака
1. Стање код ове армије било је синоћ 17. августа овакво:
Шумадиска дивизија I. позива нападала је јуче (17. августа) Шабац без успеха и задржала се на положајима око њега. Шабац је јако утврђен, снабдевен препреком од жица, ограде уређене за одбрану и помагане јаком артилериском ватром са леве обале Саве, те би даљи напад био сумњивог изгледа на успех. Наредио сам да се Шумадиска дивизија утврди на положајима око Шапца, те да га учини безопасним за правце који воде у унутрашњост, а осталу снагу да држи прикупљену на просторији Доња Врањска – Јевремовац за маневровање против долазећих или излазећих непријатељских колона.
Дивизија има знатне губитке.
Коњичка дивизија појачана је са Шумадиским коњичким пуком I. позива, са 1 – 2 батаљона пешадије и једном брзометном батеријом. Ова дивизија, ослоњена на трупе код Шапца и трупе на Тројановом граду на Церу, оперисаће у правцу Љешнице.
Комбинована дивизија заузела је 17. августа вис „Тројанов град“ на Церу и утврђује га као ослонац за даље продирање.
Моравска дивизија I. позива услед надмоћности непријатеља, који је нападао 17. августа из долине Јадра, повила је своје лево крило и налази се на положају: Беглук – Калем“.
2. „Командант Коњичке дивизије поред осталог јавља синоћ (17. августа) у 20 часова, да је 4. коњички пук наишао на једну непријатељску колону, која је одступала од Цера на Липолист, да је водио са њом борбу и одбацио је ка Липолисту. Непријатељ је оставио 6 топова“.
3. „4. коњички пук, који је заноћио на предстражи на положају Главица, водио је целе ноћи (17./18. августа) борбу са одступајућим непријатељским деловима.
3. коњички пук из Чокешине кренуо се ка Прњавору и заузео га, али у то доба сусрео се са непријатељском одступајућом колоном праћеном артилеријом и коњицом и после очајне борбе по улицама Прњавора успео је да се извуче, но са великим губитцима, напустивши том приликом заплењену непријатељску батерију од 6 топова. Јутрос (18. августа) око 4 часа овај пук са два ескадрона и митраљеским одељењем стигао је код дивизије, а остали делови пука прикупиће се у току данашњег дана.
Коњичка дивизија је, у току ова три дана, после силних напорних маршева, ноћних и дневних борба, немајући кад ни коње да нахрани и напоји, врло изнурена и потребује поткрепљење.
Синоћ (17. августа) тражио сам од команданта Шумадиске дивизије I. позива, да ми упути појачање од два батаљона, ради продужења гоњења ка Дрини, но тражене батаљоне до јутрос (18. августа) нисам добио“.
4. „Командант Комбиноване дивизије јутрос 18. августа у 9 часова доставља следеће: Од заробљеника 12. чете 28. пешад. пука добивени су ови податци: на положају Цера и јужно налазе се 2., 6., 7., 8. и 11. пешадиски пук ландвера; артилерија услед дводневне борбе сва је пропала; 28. пешад. пук уништен је; издате су наредбе да се села пале и становништво убија“.
В) Од команданта I. армије са Уба
1. „На фронту Обреновачког одреда све је мирно. Код Забрежја су извађена из Саве два леша аустриских војника из 6. пешад. пука.
На фронту Дунавске дивизије I. позива непријатељска артилерија повремено бомбардује Београд и околне положаје“.
Г) Процена ситуације
На основи ових извештаја, као и телефонских разговора са командантима армија у току овог дана, Врховни Командант српске војске закључује, да је ситуација на целом фронту доста повољна и да решење битке има да падне на фронту II. армије и то на Церском одсеку, где бију бој Комбинована и Моравска дивизија I. позива.
Ситуација на фронту III. армије не задаје бриге, пошто је благовремено стигла и Моравска дивизија II. позива на угрожено крајње лево крило ове армије. Дејство пак, непријатеља од Рогачице преко Дебелог брда, где се налазе само два батаљона III. позива, који припадају III. армији, могла би парирати Ужичка војска.
Што се тиче северног фронта, на коме су Обреновачки одред, Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред, непријатељ према њему очигледно демонстрира, јер ни после толико дана не предузима озбиљну акцију.
Д) Одлука српске Врховне команде
На основу овакве ситуације Врховни Командант српске војске одлучује се:
1. Да помогне лево крило II. армије на Церу, где бију, већ трећи дан, одсудан бој Комбинована и Моравска дивизија I. позива, ако то ситуација на десном крилу у рејону Шапца дозвољава. Стога оставља команданту II. армије, да о овоме донесе дефинитивну одлуку и према ситуацији употреби Тимочку дивизију I. позива, која му је стављена раније на расположење;
2. Да се команданту Ужичке војске стави у дужност осматрање и обезбеђење правца Рогачица – Ваљево.
Ђ) Наређења Врховне команде
На основу ове одлуке, 18. августа у 10 часова издају се следећа наређења:
1. Наређење Обр. 1514
а) Команданту II. армије – В. Бошњак
„Ако није хитна потреба, да се дивизија из I. армије, која вам је стављена на расположење, употреби против Шапца, нека она продужи марш на Текериш и њоме потпомогните ђенерала Гојковића за напад на непријатеља“.
2. Наређење Обр. 1524
а) Команданту Ужичке војске – Вардиште
„Наредите одмах да се правац Рогачица – Ваљево јаче осматра и довољно обезбеди, јер се у томе правцу, по извештају команданта III. армије, појављују непријатељске патроле. На Дебелом брду сада се налазе 2 слабе чете од допунских трупа из III. армије; појачајте их одмах“.
б) Команданту III. армије – Осечнна
„Наређено је команданту Ужичке војске, да јаче осматра и довољно обезбеди правац Рогачица – Ваљево“.