Е) Заједнички операциски план српске и црногорске војске у рату против Аустроугарске
6. августа 1914. године, Начелник штаба српске Врховне команде, војвода Радомир Путник израдио је следећи операциски план:
1. ПОЛИТИЧКА И ВОЈНИЧКА СИТУАЦИЈА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
С обзиром на општу политичку и војничку ситуацију зараћених европских држава и наше односе према државама тројнога споразума у овоме европском рату, улога српске и црногорске војске састоји се у томе, да привуку и привежу за себе што јачу снагу Аустроугарске, како би она била што више ослабљена према Русији. Ако аустроугарска војска, као надмоћнија у снази и брзини своје концентрације, предузме офанзиву према нама, онда је улога српске и црногорске војске у прво време дефанзивна, па чим се укаже повољан тренутак одмах прећи у офанзиву.
Да би се постигао општи политички и војнички циљ, како у односу на ситуацију зараћених европских држава, тако и на ситуацију Србије и Црне Горе, потребна је заједничка кооперација српске и црногорске војске уопште, а непосредно српске ужичке војске, која оперише правцем Вишеград – Сарајево, и црногорске снаге која оперише правцем: Пљевље – Горажда – Сарајево, имајући исти објекат као циљ свога дејства. За ову кооперацију је потребан један заједнички операциски план.
2. РАСПОРЕД АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕМА СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ
Пре него би се усталио план операције српске и црногорске војске, потребно је претходно изложити јачину и груповање аустриске војске према Србији и Црној Гори и обратно. Према досадањим податцима, снага Аустроугарске, одређена за операције према Србији и Црној Гори, овако је групована:
а) Према Србији:
У Банату: 7. корпус;
У Срему и Славонији до ушћа Дрине у Саву: 4. корпус и 1 дивизија из 13. корпуса;
У Босни, а на фронту Лозница-Рача: 1 дивизија из 13. корпуса; 1 дивизија из 8. корпуса и 2 бригаде из 15. корпуса.
б) Према Црној Гори:
У Фочи око 1 бригаде из 15. корпуса. На фронту: Гацко – Требиње и даље остатак 16. корпуса. Сем овога у утврђеном Сарајеву и Мостару налазе се сталне посаде.
3. РАСПОРЕД СРПСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ
а) Српске војске :
1. I. II. и III. армија прикупљене су за дејство према северозападном фронту према Срему или североисточном делу Босне;
2. Ужичка војска код Мокре Горе и Прибоја за операције у правцу Вишеград – Сарајево;
3. Браничевски одред на граничном фронту: Голубац – Смедерево.
б) Црногорске војске:
По званичном саопштењу црногорског војног делегата ђенерала Ј. Бећира, црногорска војска групована је овако:
а) Ловћенски одред на фронту: Ловћен – Суторман (8000 бораца);
б) Ерцеговачки одред на фронту: Грахово – Крстац (15.000 бораца) и
в) Санџачки одред код Пљевља (6000 бораца).
4. ОПЕРАЦИСКИ ПЛАН
а) Српске војске
На основи јачине и груповања аустриске војске према Србији и Црној Гори, јачине и груповања српске војске, операциски план за српску војску биће у први мах дефанзиван, докле се не изврши концентрација и уже прикупљање снаге. Чим се ово заврши, план операција биће офанзиван, према Срему или Босни, што ће зависити од ситуације.
б) Црногорске војске
Пошто је снага Црне Горе недовољна за какву јачу и озбиљнију акцију у Херцеговини у ширим размерама, то је потребна ближа кооперација српске и црногорске војске ка Сарајеву. За овај циљ око 2/3 целокупне црногорске снаге концентрисаће се око Пљеваља, за операције правцем: Чајниче – Горажда – Сарајево, у циљу кооперације са српском Ужичком војском, која ће оперисати од Мокре Горе преко Вишеграда ка Сарајеву. Остала снага Црне Горе употребиће се за одбрану своје територије.
5. ВЕЗА ИЗМЕЂУ СРПСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
У циљу јединства у извођењу заједничких операција српске и црногорске војске, потребна је стална веза између српске и црногорске Врховне команде у току операција. За овај циљ од стране српске Врховне команде, као војни делегат у штабу црногорске Врховне команде биће ђенерал Божидар Јанковић. Сем овога штабу црногорске Врховне команде стављају се на расположење за службу у штабу: ђенералштабни пуковник Петар Пешић, инжињерски пуковник Боривоје Нешић и пешад. потпуковници: Драгољуб Михајловић и Ђорђе Палигорић.“
Начелник штаба Врховне команде, Почасни ађутант Њ. В. Краља,
Војвода Р. ПУТНИК с. р.
Ж) Одређивање војишне просторије
(Предлог Господ. министру војном од стране Врховне команде)
Обзиром на проширену територију Србије, услед чега је добивен и један део новог граничног фронта према Аустроугарској, као и обзиром на потребу, да се војишна просторија одређена Уређењем позадине према северном и западном фронту под Пов. Ђ. О. Бр. 1086 од 26./Х. 1908 год. прошири и обухвати већу просторију, част ми је предложити Господину министру, да се у поменутом Уређењу позадине према северном и западном фронту од 1908. године, учине ове измене:
1. Да у војишну просторију уђу поред постојећих још и делови територија Тимочке, Шумадиске и Ибарске дивизиске области;
2. Да јужна граница војишне просторије буде обележеиа почев од виса Ветрена, на граници српско-бугарској, преко Дела, на вис В. Грнчар, вис Тресибаба, село Попшица, с. Добрујевац, с. Бујимир, р. Турија, планина В. Јастребац, с. Златари, с. М. Рибари, вис Нерађа, Јошаничка река, Ибром поред Рашке, Митровице до места где Ибар пробија српско-црногорску границу;
3. Да уређење позадине нових делова војишне просторије (Тимочке и Шумадиске дивизије) остане онако како је то било предвиђено наређењем Пов. Ђ. О. Бр. 1086, док су ови делеви просторије улазили у састав позадњег дела. Уређење војишне просторије Ибарске дивизије да изврши командант исте дивиз. области и да о томе извести Врховну команду;
4. Да у позадину просторије уђе сва остала територија Старе и Нове Србије. Уређење ове просторије у старим границама да остане по досадањем, а у новим границама, да се за сада не предузима никакво нарочито уређење“.
З) Распоред српске војске на концентрациској просторији пред почетак аустриске офанзиве
Врховни Командант целокупне српске војске Њ. Кр. В
ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР.
Начелник штаба војвода Р. Путник.
Штаб Врховне команде у Крагујевцу.
I. АРМИЈА
Под командом ђенерала Петра Бојовића на простору: Гроцка – Голубац – Рача – Топола. Штаб армије у Рачи. Састав армије био је овај:
1. Тимочка дивизија I. позива код Паланке и северно од ње (један пешад. пук код Смедерева). Јачина: 16 батаљона, 3 ескадрона и 9 пољ. брз. батерија;
2. Тимочка дивизија II. позива код Раче и северно од ње. Јачина: 12 батаљона, 3 ескадрона и 6 пољ. брз. батерија;
3. Моравска дивизија II. позива код Тополе. Јачина: 12 батаљона, 3 ескадрона и 6 пољ. брз. батерија;
4. Браничевски одред, формиран од већег дела Дунавске дивизије II. позива и трупа III. позива из Дунавске дивиз. области, на простору: Дубравица – Рам – Голубац – Пожаревац. Јачина: 20 батаљона, 3 ескадрона, 6 пољ. брзомет. батерија и 3 ½ пољ. позицис. батерије (Дебанжове);
5. Ојачана Коњичка дивизија на простору: Гроцка – Смедерево – Липе – Осипаоница. Јачина: 16 ескадрона, 4 пољ. брз. батерије (од којих 2 коњичке) и 15. пешад. пук (из Тимочке дивиз. I. позива).
Напомена. Армија је имала и своју тешку артилерију у јачини:
а) 6 цеви дугачких топова М. 97. г. калибар 12 с/м.
б) 3 пољ. хаубичке брзомет. батерије калибар 12 с/м.
II. АРМИЈА
Под командом ђенерала Степана Степановића на простору: Гроцка – Београд – Обреновац – Лазаревац – Аранђеловац. Штаб армије у Аранђеловцу. Састав армије био је овај:
1. Моравска дивизија I. позива код Аранђеловца. Јачина: 16 батаљона, 3 ескадрона и 6 пољ. брзометних батерија;
2. Комбинована дивизија I. позива код с. Даросаве. Јачина: 16 батаљона, 1 ескадрон, 3 пољ. брзомет. батер. и 2 пољ. хаубичке брзомет. батерије;
3. Шумадиска дивизија I. позива код Лазаревца. Јачина: 16 батаљона, 3 ескадрона, 5 пољс. брзомет. батерија и 1 пољ. хаубичка брзомет. батерија;
4. Дунавска дивизија I. позива (ојачана) јужно од Београда на положајима: Баново брдо – Торлак – Ерино брдо – Гроцка. Јачина: 20 батаљона, 12 пољ. брзомет. батерија, 1 пољ. хаубичка брзометна батерија и 2 пољ. позиц. батерије.
Напомена
1. Армија је образовала и своју армиску коњицу од дивизиских коњица и придала јој један вод артилерије из Шумадиског пољског артилериског пука. Јачина: 8 ескадрона и 2 пољ. брзомет. топа. Ова је коњица концентрисана код Сремчице за одржавање везе између Дунавске дивиз. I. позива и Обреновачког одреда. Ова је коњица стављена под команду команданта Дунавске дивизије I. позива;
2. Армија је имала и своју тешку артилерију у јачини:
а) 6 цеви дугачких топова м. 97. г. калибар 12 с/м.;
б) 6 цеви хаубица м. 97. г. калибар 12 с/м;
в) 6 цеви мерзера м. 97. г. калибар 12 с/м.
III. АРМИЈА
Под командом ђенерала Павла Јуришића – Штурма на простору: Обреновац – Скела – Шабац – Митровица – Љешница – Лозница – Љубовија – Ваљево. Штаб армије у Ваљеву. Састав армије био је овај:
1. Дринска дивизија I. позива, на положајима северно од Ваљева. Јачина: 16 батаљона, 3 ескадрона и 9 пољ. брзомет. батер;
2. Дринска дивизија II. позива, са штабом у Завлаци. Имала је под својом командом ове одреде:
а) Шабачки одред, формиран од 6. пука II. и III. позива на простору: ушће Вукодраже – Шабац – Митровица – Бадовинци. Јачина: 8 батаљона, 1 ескадрон, 1 пољ. брзомет. батерија и 1 пољска позиц. батерија;
б) Лознички одред, формиран од 5. пука II. и III. позива на простору: Љешница – Лозница – Зворник. Јачина: 8 батаљона, 1 ескадрон, 1 пољ. брзомет. батерија и 2 пољ. позициске батерије;
3. Обреновачки одред, формиран од 7. пука II. позива и трупа III. позива на простору Обреновац – Скела. Јачина: 6 батаљона, 1 ескадрон, 1 пољска брзометна батерија и 1 пољска позициска батерија;
4. Љубовиски одред, формиран од делова III. позива из Дринске и Шумадиске дивиз. области, на простору: Љубовија – Узовица. Јачина: 2 батаљона и 1 пољ. позициска батерија.
Напомена
1. У саставу ове армије био је и Јадарски четнички одред у јачини 500 људи код Прњавора за одржање везе између Шабачког и Лозничког одреда;
2. На Дебелом брду био је један батаљон 5. пука III. позива под непосредном командом команданта III. армије за одржавање везе са Ужичком војском;
3. Армија је имала и своју армиску артилерију у јачини:
а) 3 пољ. брзомет. хаубичке батерије;
б) 3 брдске брзомет. батерије и
в) 4 цеви дугачких топова м. 97. г. калибар 12 с/м.
УЖИЧКА ВОЈСКА
Под командом ђенерала Милоша Божановића на простору: Рогачица – Бајина Башта – Мокра Гора – Прибој – Чајетина – Ужице. Штаб Ужичке војске био је у Ужицу. Састав Ужичке војске био је овај:
1. Шумадиска дивиз. II. позива, на положајима западно од Ужица према Мокрој Гори, појачана је 4. пешад. пуком. I. позива, који је код Мокре Горе прешао границу 7. августа и заузео Вардиште и неке висове према Вишеграду. Јачина дивизије: 16 батаљона, 2 ескадрона, 3 брд. брзомет. батерије и 3 брд. Дебанжове батерије;
2. Ужичка бригада, формирана од 4. пука II. позива и 4. пука III. позива на простору: Бајина Башта – Рогачица – р. Трешњица. Јачина: 8 батаљона и 2 пољ. позиц. батерије;
3. Лимски одред, формиран од 4. и 5. кадров. пешад. пука и појачан са 1 батаљоном III. позива, код Прибоја. Јачина: 6 ½ слабих батаљона и 1 брд. брзомет. батерија. Овај је одред још 7. августа прешао границу и заузео неке тачке на непријатељској територији према Међеђи.
И) Директива Обр. 796. Врховног Команданта српске војске
8. августа 1914. године достављена је армијама следећа директива:
„Снага аустриска према нама за сада:
У Босни и Херцеговини:
15. и 16. корпус образују једну групу са главном снагом на линији: Д. Тузла – Бјељина – Рача, а са споредном према Црној Гори и према нама на линији: Вишеград – Горажда. Укупна јачина ове групе износи 70.000 бораца.
У Славонији и Срему:
13. а вероватно и 4. корпус са једном коњичком дивизијом образују групу, чији је развој извршен на линији: Земун – Рача. Укупна њена јачина износи око 90.000 бораца.
У Банату:
7. корпус, ојачан вероватно ландверским јединицама и једном коњичком дивизијом, образује групу, чија се главна снага налази на линији: Ковин – Базјаш. Њена укупна јачина износи око 50.000 бораца. Сем овога, слабији непријатељски делови виђају се према Великом Градишту, Голупцу, Д. Милановцу и код Оршаве.
За сада ми ћемо се држати одбране а доцније ћемо радити према приликама.
У овом циљу:
I. армија, заузима и брани Паланку и главну линију Стари Аџибеговац – Топола;
II. армија, заузима и брани линију: Аранђеловац – Лазаревац;
III. армија, има задатак, одбрана Ваљева на линији Словац – Јаутина – Каменица – Јолина бреза;
Ужичка војска, осматра и брани гранични фронт: Бајина Башта – Мокра Гора.“
Ј) Деректива Обр. 861.
9. августа 1914. године достављена је команданту II. армије следећа директива:
„Према садашњој општој политичкој ситуацији вероватно је, да ћемо ускоро предузети офанзивне операције прелазом реке Саве на најзгоднијем месту између утока Колубаре и утока Дрине. Велика је вероватност, да ће главни прелаз бити негде између Обреновца и Дебрца, а споредни по могућству између Шапца и Митровице. Исто тако вероватно је, да ће II. армија вршити овај прелаз.
О горњем Њ. В. Престолонаследник Врховни Командант војске наређује, да командант II. армије са потребним стручним особљем свог штаба изврши што потпуније рекогносцирање и изабере најзгоднија места прелаза преко Саве за сада на просторији између Обреновца и Дебрца. Резултат свога рада по овом питању са потребним мостовима изволите послати по нарочитом официру штабу Врховне команде.“
(Потписао војвода Р. Путник).