У току овога дана Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 1329 у 4.30 час.
„Ноћ 10./11. септембра прошла без значајних догађаја“.
ОБр. Службено у 13.17 час.
„Данас штаб одлази у Острово“.
ОБр. 1351 у 20.40 час.
„У току дана 11. септембра:
Код Вардарске дивизије безначајна пушкарања и слаба обострана артилериска ватра. Појава нове непријатељске батерије на правцу Горничева и хаубичке батерије на правцу Патели.
Код Коњичке и Моравске дивизије ништа значајно“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1872 у 5.40 час.
„Сем местимичног пушкарања и неколико артилериских метака избачено на Ковил и Трестеничку косу, ноћ прошла на миру“.
ОБр. 1887 у 20.45 час.
„Сем појединачног пушкарања и слабе артилериске ватре на фронту ове дивизије није се ништа важније десило.
Губитци: 1 редов рањен и 1 контузован“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2216 у 7.30 час.
„Ноћ 10./11. септембра прошла без значајнијих догађаја“.
ОБр. 2236 у 21.40 час.
„У току дана 11. септембра наша извиђачка одељења развила су велику активност. Било је артилериске ватре. Пред Дринском дивизијом наша извиђачка одељења очистила су од непријатеља леву обалу реке Брода. Пред Дунавском дивизијом непријатељ је на својим положајима“.
Од делегата капетана Јовичића
Бр. 534
„Струмски фронт. – Наша одељења прешла су реку Струму јуче после подне код Неохарм и на више места северно од Тахинског језера. После јаких отпора истерали смо непријатеља из с. Ораорман (источно од Барјактар Мах) горњег и доњег Гудељи и Невољане. Јаки непријатељски контра напади одбијени су са губитцима по њих. Број заробљеника незна се још, али од ових који су приспели сазнало се, да се непријатељ не повлачи са свог фронта.
Дојрански фронт. – Отпочело је бомбардовање тешком артилеријом. Према извештају из Министарства Војног у Лондону заробљено је 6. септембра код Добрича војника из 6. арт. пука, 35. и 36. пешад. пука“.
ОБр. 537
„Три агента, која су 1. септембра отишла из Ложишта за Бутково вратила су се 7. септембра и изјавила да Бугари немају никаквих намера о нападу на овом правцу. Ови агенти допрли су до Рамне (западно од Ветрине). Извештено је, да се људи из 9. пука (5. дивизија) налазе на доњем делу Струме. По свему изгледа, да су ово људи или из 21. или 43. пука или из 9. пограничног батаљона“.
Од Министра Војног
ОБр. 1801 у 18 час.
„Добио сам од народних посланика интерпелацију ове садржине:
„Чули смо, да је у скорашњој српској офанзиви на јужном Балканском фронту један део Српске војске претрпео тешке поразе. По ономе што смо сазнали, ти порази нису дошли услед неизбежног стицаја ратних прилика, већ услед страховите непажње оних команданата, који су на челу Српске војске тог дана стајали. Интерпелишемо о овоме г. Министра Војног и тражимо, да нам у једној од првих седница скупштинских изволи одговорити:
1) Је ли ово истина и ако јесте истина у којим размерама је тај пораз био?
2) Како се овај пораз догодио, и ко је крив за тај пораз?
3) Шта је г. Министар Војни предузео, да кривац за овај пораз искуси заслужену казну“.
Наређујем, да ми најхитније пошаљете потпуне податке за тачан и исцрпан одговор на интерпелацију. Рок три дана од пријема. Одговор пошаљите шифром“.
Од војног изасланика у Атини
ОБр. 104 у 20 час.
„Члан француске тајне полиције Рико био је код мене и молио, да му се стави на расположење 2 – 3 сигурна лица, која би могла отићи у Котар ради прибављања извесних података. Тако исто два до три или више сигурних лица, која би могла проћи у позадину Бугарске војске а која би он снабдео са материјалом за рушење железница, кад буде требало. Новац зато даће им Французи. Молим за одговор ако има таквих људи, кад могу доћи овамо“.
Од делегата ђенерала Рашића
Бр. 354
„Турци и Бугари не могу имати много муниције артилериске. Све што добију долази из Немачке.
При садашњој ситуацији све пролази кроз Сићевачку клисуру.
Ако би било могућности да се пошаље одељење наших комита са француским инжињериским официрима да у Сићеву минирају и разруше какав тунел, створиле би се тешкоће снабдевања.
Ако налазите за корисно предложите Сарају овакав покушај.
Врховна команда са ОБр. 4923 по предњем донела је решење:
„И ако би ово било могуће, за сад га неби требало вршити бар из призрења према нашем околном живљу, чија би беда била јача но користи, које би ми и савезници од тога имали. С тога предмет оставити у акта“.
Наређења (Извештаји) Врховне команде
ОБр. 4903
Његовом Величанству Краљу,
Министру Војном,
војним изасланицима,
команданту I., II. и III. армије
„10. септембра на Српском фронту ништа ново. Јачи енглески делови прешли су Струму на 3 места. Обострана интензивна артилериска ватра код Дојрана. На нашем крајњем левом крилу француско – руске трупе ступиле су у борбу са Бугарима на линији Налбандкеј – Ракита“.
ОБр. 4903
Команданту I., II. и III. армије,
ђенералу Сарају, Милну
и свим војним изасланицима
„Стање 10. септембра:
II. армија: Обична канонада и повремено пушкарање.
III. армија: Ништа важно. Примећено је да непријатељ утврђује линију Крушоград – Сакулево.
I. армија: Вардарска дивизија. Наша артилерија реперисала терен; непријатељска није одговарала.
Коњичка дивизија: Наша артилерија вратила је натраг својом ватром непријатељску комору, око 100 кола, која је дошла из Соровића у Нови Град. Непријатељ се утврђује код Елевиша. 9. септембра по један непријатељски батаљон са 40 коњаника и једним митраљеским одељењем отишао је из Екшису преко Џилинџа ка Руднику, а пред вече дошао је у Џилинџ један непријатељски ескадрон од 80 коњаника. Северно од Налбандкеја код једног погинулог бугарског војника нађена су писма адресована на 16. чету 9. пешад. пука“.
Врховни Командант
Стр. Пов. ОБр. 4915
Делегату ђенералу Рашићу
„Капетан Карлие саопштио ми је садржину телеграма ђенерала Жофра од 8. септембра. Као одговор на то саопштите ђенералу Жофру, да сам био упознат са намераваним нападом и да ђенерал може бити уверен, да ће моја војска напасти непријатеља исто онако одлучно као што је умела храбро одбити његов последњи напад. Ја схватам ситуацију на овом фронту; у сталном додиру са мојим трупама. Ја сам убеђен да ће Српске дивизије и приликом ове офанзиве показати исту енергију и одлучност са којима су до сад увек нападали противника. Ја придајем толику важност нападу, који има да почне, да се са своје стране надам да ће савезничке трупе Источне војске, као и све оне које имају да оперишу на Балкану прихватити без устезања и на време операције које се започињу на левом крилу овог фронта и да ће се овог пута манифестовати жељно очекивана узајамност и солидарност појединих савезничких контигената у чему лежи неопходни услов за победу над општим противником“.
Александар
ОБр. 4920
Одржачу везе Енглеске војске мајору г. Соломону
„Врховна команда је извештена да сте ви у последње време водили на Српски фронт једног војног изасланика једне неутралне силе из Атине. Бићу Вам веома захвалан, ако бисте хтели, да ме обавестите, ко је то лице било, које је наше јединице обишло; колико се дана бавило на фронту и да ли је то лице имало од кога дозволу за обилазак Српског фронта“.