Врховна команда примила је у току 22. августа ове важније извештаје:
Од команданта III. армије ђенерала Милоша Васића
ОБр. 1412 од 22. августа
„Стигао сам јутрос у 6 часова и примио дужност у 9 час.“.
ОБр. 1413 од 22. августа
„Командант армиске коњице јавља из Катранице 22. ов. мес. у 7 час. да није могао ухватити везу са батаљоном Срба добровољаца и да га је вођа официрске патроле упућене у с. Кајалар известио, да се у Кајалару не налази батаљон“.
ОБр. 1418
„Према моралном стању ове армије, молим да се француска бригада која се шаље на фронт употреби на правцу Острово – Горничево ради непосредног заједничког учешћа у борби са нашим трупама“.
Напомена: Из Врховне команде одговорено је са ОБр. 4041 овако: „Питање под Бр. 1418 од 22 ов. мес. а с обзиром на садању ситуацију молим расправите са начелником штаба Врховне команде, који је по истом разговарао са ђенералом Сарајом и који ће данас бити код те армије“.
Од војног изасланика у Русији
Бр. 361
„На југозападном фронту бојеви се продужују са успехом.
Трећа армија за последњих два дана заробила 8 официра и 820 војника и 15 митраљеза и заузела село Рудкачервишне и замак, а такође село Тоболи.
Девета армија заузела висове западно од села Јаблонице и Вороненке“.
Од војног изасланика у Атини
ОБр. 59
„Талијански војни изасланик има овај извештај: „Српски официр у Јањини (нема шифре), 2 француска војна лекара, који су из Корче у Јањину дошли кажу, да су Бугари напали ноћу 16./17. овог месеца северно од Чене српске трупе, које су се 17. до подне још држале на положајима. У 14 часова ти лекари су добили наређење, да иду у Јањину и незнају шта је даље било. Они тврде да Раденковић и пуковник Марјановић нису били стигли још у Корчу. До сада нисам добио никакав извештај ни од Раденковића ни од капетана Брзаковића. Предузео сам мере да преко тамошњег официра у Јањини ухватим везу са њима. Ако успем известићу“.
Телефонски разговори у току 22. августа у 6.45 час.
Пуковник Петар Пешић јавља пуковнику Милојевићу са места штаба III. армије:
„На фронту је ноћас до 24 часа био мир, а од 24 часа Бугари су свуда предузели напад, који је био одбијен, само је 18. пук изгубио једну чуку, те су наши сада на главном положају.
За 14 сахата како сам овде, стигао је само један воз. Из последњег (24.) пука Вардарске дивизије стигло је само неколико чета, а остатак артилерије стигао је пешке. Бригада Тимочке дивизије стигла је источно од Острова уморна и прикупља се. Наше трупе изнурене су од петодневне даноноћне борбе и од жеђи, јер воде нема. Због свега тога ако данас не стигне 24. пук и један пук Француза овде је катастрофа неизбежна. С обзиром на ситуацију Французи не треба да иду око језера на бокове, већ треба прво на фронту држати ствар. На правцу преко Катранице нема непријатеља. Код Дринске дивизије све добро. Ја одох на фронт“.
У 10.15 часова
Пуковник Димитријевић пуковнику Марићу о стању III. армије:
„Од поноћи непријатељ је предузео напад на десни одсек према 18. и 17. пешад. пуку. Напад на положај 18. пука одбијен је, али је непријатељ успео у току ноћи да потисне делове 18. пука са предњих тачака на главну линију одбране, што је принудило 17. пук да се повуче на главну линију одбране.
Од јутрос артилериска борба и слаба пешад. ватра.
Наши делови из Вардарске дивизије пристигли су; до 13 час. отићи ће и последњи батаљон 24. пука.
Бригада из Тимочке дивизије прикупљена.
Са правца преко Катранице: коњица преко Катранице са извиђачким деловима на југозападним падинама планинског комплекса и извиђа пут Кајаларски; противника на томе правцу нема. Јутрос упућен у Катраницу један батаљон из Тимочке дивизије са 2 брдска топа и 2 митраљеза.
О Добровољачком одреду никаквих извештаја.
Уопште стање задовољавајуће“.
У 15.45 час.
Пуковник Димитријевић пуковнику Калафатовићу
„Стање код III. армије: Код Дринске дивизије стање непромењено. Дунавска је дивизија на фронту кота 1500 – друм; Вардарска јужно од друма.
Бугари нападају на цео фронт, а нарочито од Горничева и на наше крајње лево крило. Јужно од језера нема непријатеља. Наше патроле биле су до Кајалара и нису наишле на Добровољачки батаљон. Нема вести о Добровољачком одреду ни о мајору Вуловићу.
Заробљеници веле, да је 12. пук на Флоринском фронту“.
У 15.55 часова
Пуковник Лазаревић из II. армије пуковнику Калафатовићу
„Наши делови напредују ка Голом Брду и Ветернику наилазећи на јак отпор“.
У 16.10 часова
Мајор Павловић из I. армије пуковнику Калафатовићу
„Артилериска ватра. Ништа значајније“.
Наређења (Извештаји) Врховне команде
ОБр. 4015
Маршалу Двора,
г. Министру Војном,
ђенералу Сарају, Милну, Артамонову,
свима страним војним изасланицима
Стање 21. августа
„I. армија: Артилериска борба без пешадиског напада. Погрешно је јављено, да су наши и француски делови заузели тачку Ла Бос. Она је још у бугарским рукама.
II. армија: Тимочка дивизија: Борба код села Зборског која је била слабе интензивности због оскудице у артилериској муницији код Тимочке дивизије. Шумадиска дивизија нападала је на Голо Било, Ветерник и северно од Катранице и Пожара. Свуда су наше трупе постепено напредовале. Непријатељ је са два батаљона са Доброг Поља покушао у 13.30 час., да нападне наше трупе северно од Пожара, али је одбијен и враћен у нереду.
III. армија: Дринска дивизија: Непријатељ је показао јачу активност но раније, нарочито у правцу Чеганске планине, али је свуда одбијен нашом ватром и против нападом. Има неколико заробљеника из 11. пука, који је на Кајмакчалану и Старковом гробу и из 56. пука, који је источно од њега ка 29. пуку. Дунавска дивизија: Водила је борбу целога дана на истим положајима. У 18 часова пред десним одсеком непријатељ је био на 1.000 – 1.400 метара, према центру на 7 – 800 метара према левом крилу на гребену Малка Ниџе, на крајњем левом крилу непријатељ је подишао на блиско одстојање. У току ноћи 21./22. непријатељ је предузео напад на целом фронту у поноћ али без успеха. Доласком појачања ситуација се побољшава, али транспорт железницом је спор. Командант коњице је јавио у 16 час. 21. из Катранице, да на том правцу нема непријатеља. Везе са Добровољачким одредом нема“.
ОБр. 4090
Преглед стања на фронту 22. августа у 16 часова
„I. армија: Артилериска борба без важнијих догађаја.
II. армија: Продужени су напади Шумадиске дивизије поглавито на Голо Било и Ветерник.
Приближавајући се непријатељу наше трупе наилазе на све јачи отпор. Ноћу 21./22. августа непријатељ је нападао на положаје Тимочке дивизије северно од Трестеника и код с. Зборског, али су напади на оба места потпуно одбијени.
III. армија: Код Дринске дивизије борба, али без промене.
Дунавска дивизија држи сада фронт од коте 1500 до друма.
Вардарска дивизија од друма па на југ, наслањајући своје лево крило на Островско језеро северно од Патели. На фронту обе дивизије води се јака борба нарочито код с. Горничева и на крајњем левом крилу Вардарске дивизије. Резултат борбе још не може да се оцени. Командант коњице III. армије јавља јутрос у 7.20 час. из Катранице да официрска патрола послата у Кајалар није тамо нашла батаљон Срба добровољаца. У осталом тај ће батаљон моћи тек вечерас стићи у Кајалар.
Јужно од Островског језера има само непријатељских коњичких патрола.
Један батаљон из Тимочке дивизије са два брдска топа и два митраљеза послат је јутрос из Острова у Катраницу.
Вести о Добровољачком одреду још нема.
Из исказа заробљеника види се да је 12. пук 8. дивизије на фронту Флорине“.
ОБр. 4039
Команданту III. армије
Извештај поручника Којића из Кожане од 21. августа у 18 часова:
„Још 19. ов. мес. дошао сам у везу са батаљоном Срба добровољаца. Бићу са батаљоном који вечерас 21. ов. мес. стиже у Кожане“.
ОБр. 4039
Команданту Коњичке дивизије
„Батаљон Срба добровољаца стигао 21. августа у Кожане, где је добио наређење команданта III. армије за улазак у састав дивизије“.
ОБр. 4040
Наредба
Начелника штаба Врховне команде за 21. август 1916. године
„Разматрајући извесне појаве, које су у борбама од 17. тек. мес. па до данас запажене, нарочито код Дунавске дивизије, мора се признати, да су неуспеси и недовољна отпорност и жилавост у борби трупа ове дивизије знатним делом последица тога, што се извесне старешине не налазе на својим местима и не залажу колико је потребно, а нарочито у моментима кризе, већ се уклањају од опасности и на тај начин не врше своју свету дужност и штетно утичу и на оне, који су до сада дали и дају масу доказа о своме пожртвовању и високом поимању своје дужности према Краљу и Отаџбини.
Напуштање места појединих као и самих војника, и невршење своје свете дужности у одсудним тренутцима, равно је бегству са бојишта, и не само то, него овакве појаве у овако судбоносним моментима, када смо сви дужни, да сваки од нас са своје стране уложи све па и свој живот за ослобођење наше Отаџбине; када су наши драги и мили робови упрли очи к нама, гледајући на нас као на своје једине спасиоце и када је цео свет са одушевљењем и респектом славио и слави досадашње и с правом очекује нове подвиге наше војске, овакве појаве равњају се издајству наше свете ствари и против њих се морају предузети најстрожије и најодсудније мере те да се овоме злу стане на пут и морал и дисциплина код наших трупа одржи на достојној висини.
Ради постигнућа овога циља, позвате су једино претпостављене старешине, које не само да тиме врше своје право, већ и дужност, које им до сада издавате наредбе а и сам закон императивно наређује.
Наредба ове команде СБр. 33 од 13. августа 1914. год. и СБр. 290 од 29. септембра 1914. год. изрично је одређено – управо наређено: да сваки претпостављени старешина има право да убије сваког свог потчињеног, који из борбе бежи из страха, даје повода другоме да бежи или распростире међу војницима страх и неред.
Ово исто категорично је предвиђено не само тач. 1010 наше ратне службе под 11) већ и тач. 5 § 26 војно казненог законика.
С тога, у интересу операција, које се воде, као у интересу одржавања морала и дисциплине код наших трупа,
Наређујем:
1) Да сваки претпостављени старешина свога свакога потчињенога, како војника тако и официра, па ма кога чина он био, ако бежи из борбе, или за време вођења борбе не би вршио своју дужност и не би био на своме месту, где је према постојећим прописима и терену требао бити, убије на лицу места.
2) Да су претпостављене старешине дужне учинити према својим потчињеним па и официрима оно, што је предвиђено у тач. 1 ове уредбе, јер ће у противном бити лично одговорни по § 36 војног казненог законика за неиспуњење војне дужности, које дело за овакву повреду законску повлачи смртну казну.
3) Да сви команданти и командири настану, да се ова наредба у свој својој строгости и потпуности извршује и тиме један пут за свагда издвоје исправне и јуначне старешине и војнике од оних, који, и у овим судбоносним моментима, гледају да избегну дуг части према Отаџбини, и да спасу свој бедни и унижени живот на штету Отаџбине.
Наредба се ова има саопштити сваком официру на потпис“.
ОБр. 4050
Војном изасланику у Атини
„Пуковник Марјановић и Раденковић нису били у Корчи за време напада, већ на путу у Соровићу.
Батаљон Срба добровољаца из Корче стигао је у Кожане и са њим има везе. Међутим нема никаквих вести од потпуковника Војина Поповића и највећег дела Добровољачког одреда. Да ли Грци имају каквих вести о овоме одреду?“
Пов. АђБр. 11152
Команданту III. армије
„По указаној потреби привремено за заступника начелника штаба III. армије, одређујем начелника оперативног одељења Врховне команде, ђенералштабног пуковника г. Милана Ж. Миловановића.
Пуковник г. Миловановић привремено предаће дужност начелника оперативног одељења ђенералштабном пуковнику г. Данилу Калафатовићу и 23. тек. мес. има се јавити на нову дужност.
Командант III. армије наредиће, да досадањи начелник штаба те армије, ђенералштабни пуковник г. Никола Стефановић одмах преда дужност пуковнику г. Миловановићу, а потом да се разреши и стави на расположење Врховној команди.
О извршењу – смени, пријему и предаји дужности – известити и Врховну команду“.
Српски званичан извештај
Солун, 22. августа 1916. године
„На дан 21. августа на фронту Моглене наше трупе продужују успешно под борбом своје наступање. Сви непријатељски против напади одбијени су.
У правцу Флорине борба се продужује.
Ситуација непромењена“.