Извештаји
Врховна команда примила је у току 31. августа ове важније извештаје:
Од команданта Коњичке дивизије
ОБр. 1219
„Ништа ново. Данас је стигао овде један француски дивизион артилерије јачине 3 батерије. Вечерас продужује пут за Џуму. Официрска патрола на правцу Хајдерли извештава, да ће вечерас у 19 час. стићи у Џуму 1 француски пук пешадије“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1167 у 9.40 час.
„У Гуменџи дошла је једна француска бригада и један дивизион артилерије. По исказу мајора Марминија ове трупе долазе на фронт Моравске дивизије. Ова команда нема никакво наређење по овоме. Молим за наређење“.
Од Министра Војног
ОБр. 1628 од 30. августа
„Делегат из Јањине са ОБр. 206 од 23. августа јавља:
„Дознао сам да се у Јањини врши попис стоке и кола. Престало је издавање пасоша свима без разлике за путовање из Грчке. Капетан Христодуло врши одбрану фора према Бугарима. Издао проглас свима који хоће да се боре против Бугара, да му се јаве и ступе код њега. Ову вест нисам проверио. Од пре два дана опажа се у вароши велики број коња каравана. Само јуче 250 – 300 коња и мазги, натоварених брашном, зејтином, сапуном, кренули за Корчу“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 1508 од 20. августа
„Делегат из Јањине писмом од 15. ов. мес. Бр. 192 саопштава:
„Част ми је известити господина Министра о следећем: Италијански Вице Конзул, стварно мајор г. Виченца већ други пут био у Корчи и ако Талијани нама не допуштају одлазак у Валону.
Користио сам обе прилике, да се званичним рапортом јавим делегату Врховне команде у Корчи, но на оба писма ни потврде нисам добио.
По другом повратку г. Виченца, добио сам од истога податке, које му је дао делегат у Корчи – и ако сам делегата молио да их мени пошаље у затвореном куверту, па ћу ја одвојити што је за њих потребно, сходно датом ми наређењу – које податке имам част доставити вам:
4. августа дошао је у Елбасан један повереник, који је рапортирао, да су Аустријанци довели војску да окупирају предео Спат.
Један пак трговац, који је дошао из Елбасана, изјавио је, да су Аустријанци добили налог, да ухвате везу са Бугарима. Да су послали банде Арнаута да чувају прелазе предела Спат.
250 Аустријанаца дошло је у Моглицу, Козак, Лења, Круша до Миче. 2.000 Аустријанаца се очекује у истом крају.
Аустријанци скупљају Арнауте на силу.
Он је видео једног официра бугарског са два албанска Мухамеданца, који је дошао у Сина Пренте.
5. августа Србин који је дошао из Подградца каже, да је један становник Корче казао, да су Аустријанци послали 2.000 војника у село Габрово.
6. августа један официр грчки, који је на стражи у с. Лезница, казао је једном официру српском, да у Подградцу има око 700 – 800 Аустријанаца.
На планини Камиа има исти број Аустријанаца, са једним митраљезом и 2 – 3 топа. Исти прича да је видео кад су Аустријанци поставили један топ спреман за паљбу. Сви војници су или врло млади, или врло стари. Чуо је да су Аустријанци напустили Берат и да су били тучени од Италијана на Војуши.
7. августа Коста Гјорки из Габрова, који је са свом фамилијом дошао у Корчу, пошто се боји Аустријанаца, јер је чуо да ће Аустријанци доћи у његово село, прича, да су у селу спремили станове за 600 војника. Друга преноћишта спремана су у Сина Пренте и другим селима. У свима су већ донете нужне кухињске ствари. Све куће је реквирирао Бекшат – беј будир (подперфект) из Сина Пренте.
На основу свих ових прикупљених података, упућен је један повереник да ово провери и 9. августа дошао је у Корчу па вели, да Аустријанци који су били на маршу – на путу – да сс врате у Грабово, Сина Пренте, Кцика, Дерба, где је све спремљено било да их приме, нису дошли, већ су отишли ка Љушми. Остало је само 250 војника у Грамши. Од Грамше до Елбасана подигнута је једна телефонска мрежа, коју су Арнаути били прекинули у с. Гостим. Кајмакам села Грамши напустио је село и отишао да побуни и подигне Арнауте против Аустријанаца.
Сви прелази за предео Спат – Верча слободни су, јер су се сви Арнаути одређени да их чувају растурили.
Аустријанци су напредовали од Берата а такође и на фронту грчком, али нису још дошли на исти.
Он је видео два официра немачка или аустриска, који су прошли кроз Габрово – Сина Пренте и дошли у Подградац. Били су у униформи зеленој са 4 заптије Албанеза.
Делегат у Корчи упитан од стране г. Виченца за долазак Турака на овај фронт, одговорио је да се код њих ништа за то не зна“.
Од војног изасланика у Атини
ОБр. 76 од 30. августа
„Улазак Румуније у акцију учинио је велики утисак на војно – политичке кругове. У Атини узнемирење велико. У Главном Ђенералштабу су врло забринути. Гарнизон атински сав у приправности. Вечерас је требао бити велики митинг либерала, полиција је известила Веницелоса да се за 47 часова забрањује свако скупљање. Кажу да је Веницелос одговорио, да то није по уставу и да за све последице, које из те забране могу произаћи носе одговорност они, који то забрањују“.
Телефонски извештаји
31. августа 1916. године
У јутру.
Пуковник Димитријевић – пуковнику Марићу
„Ноћ прошла на миру. Од јутрос непријатељ дејствује слабом артилериском ватром на положаје Вардарске дивизије. Многа се зрна не распрскавају. Ништа ново“.
15.45 час.
Пуковник Зечевић из I. армије – пуковнику Калафатовићу
„Ништа ново. Препоручено му, да ухвате кога непријатељског војника у пределу села Лунзе и Нанте ради констатовања који је пук сада тамо, пошто је 58. отишао на Кожух и Преслап“.
15.40 час.
Пуковник Лазаревић из II. армије – пуковнику Калафатовићу
„Ништа ново“.
15 часова
Пуковник Димитријевић из III. армије – пуковнику Калафатовићу
„Ништа ново. Јако се осећа задах трулежи непријатељских лешева пред Дунавском дивизијом. Пред фронтом Вардарске дивизије наше патроле су на 700 метара пред фронтом нашле једну групу убијених војника и једног рањеника из 30. пука. У Патели је мање војника него пре. У опште импресија да се врши пражњење просторије пред фронтом“.
Српски званичан извештај
Солун, 31. августа 1916. године
„30. август прошао је без важнијих догађаја“.
Наређења (Извештаји) Врховне команде
ОБр. 4473
Команданту I., II., III. армије
„Команданту 122. Француске дивизије наређено је, да поседне и сектор који држи Моравска дивизија, која ће се по извршеној смени, постепено искупити на просторији између Острова и Владова и то са борачким деловима између коте 551 и Мохарем Ханлара, а са неборачким деловима између Владова и Мохарем Ханлари.
Према томе наређујем:
1) Да командант I. армије ступи одмах у везу са командантом 122. Француске дивизије и регулише сва питања у погледу времена и начина смене с тим, да му по потреби из састава Моравске дивизије привремено стави на расположење и под команду 1. пешад. пук, 1 батаљон и брдски дивизион 80 мм.
2) Да регулише покрет свију армиских делова и делова Моравске дивизије тако, да пешадија, брдска артилерија и јединице са товарном комором маршују преко: Гостољубље, Драгоманаца и Владова, а возови преко Гурбеша и Јениџе Вардара за одређену просторију.
3) Маршрута за оне преко Драгоманаца: Гостољубље, Лукавац, одређена просторија, а за оне преко Јениџе Вардара: у висини села Дамнијај – између Вертекопа и Могленице реке – одређена просторија. Полазне тачке су Ливади и Гуменџа.
4) У случају да по нахођењу команданта I. армије и команданта Моравске дивизије не би било, опасности по одржање положаја до доласка смене из 122. дивизије, командант ће наредити, да се са пешад. пуком, који је у резерви, пионирским полубатаљоном и коњичким ескадроном, као и осталим непотребним деловима покрет отпочне 2. септембра а са осталим кад буду смењени и спремни за покрет.
5) Исхрана за време покрета: делови, који иду преко Драгоманаца да понесу храну за 2 дана марша, за трећи дан примиће у Драгоманцима, а за остале дане у Владову; остали делови, који буду маршовали преко Јениџе Вардара, понеће храну и фураж за 2 дана из Гуменџе, за трећи дан примиће у Вертекопу а за остале дане у Владову.
Детаљ ће регулисати у споразуму Главни Интендант и начелник Саобраћајног одељења, на основу бројног стања, које ће Главном Интенданту благовремено доставити командант I. армије – Моравске дивизије – за сваки ешелон, са назначењем кад стижу на одређену етапу, и кад исте продужују покрет.
6) Покрет извршити у највећој тајности и реду; места виђена са непријатељске стране прелазити ноћу и скривено.
7) Команданту пионирског полубатаљона наредити, да поправи на путу преко Драгоманаца незгоде и опасна места за прелаз трупа; и у опште.
8) Предвидети и предузети све мере, да се марш изврши у што бољем реду и са што мање замора за људе и стоку.
9) У погледу поступка са болесним и за марш неспособним људством што буде потребно, регулисаће начелник Санитетског одељења.
10) Штаб I. армије прећи ће у околину Острова. Полазак одредиће сам командант по свом нахођењу.
11) Штаб Моравске дивизије кренуће се пред последњим ешелоном пешадије.
12) О пријему наређења одговорити, а за сваки ешелон извештавати кад и кога дана стиже на одређену просторију, и из којих је делова састављен“.
ОБр. 4460
Маршалу Двора,
г. Министру Војном,
ђенералу Сарају, Милну, Артамонову,
свима страним војним изасланицима
„Стање 30. августа 1916. године:
I. армија: Ретка артилериска ватра. Осмотрено је кретање непријатеља по групицама од Порте и Дзене у североисточном правцу. У току ноћи слабо пушкарање.
II. армија: Слаба артилериска ватра. У току ноћи 30./31. августа Бугари су са Ветерника и Голог Била отворили у два маха артилериску и пешадиску ватру, без пешадиског напада.
III. армија: Слаба непријатељска артилериска ватра. Наша тешка артилерија тукла је непријатељске положаје. У току ноћи 30./31. августа локална акција наших предњих делова у циљу рекогносцирања. Јужно од језера ништа ново. Аеропланско извиђање правцем Градешница – Прилеп – Битољ показало је да је број непријатељских кола на делу Градешница – Чаниште мањи. На осталом делу итинирера ништа ново“.
ОБр. 4482
„Стање 31. августа у 16 часова:
Важнијих догађаја нема.
На фронту II. армије заробљен је код Зборског 1 бугарски војник из 58. пука (9. дивизија). Овај је пук сада на Кожуху и Преслапу где је сменио 24. пук (3. дивизија) а вероватно и 45. Изгледа да су ова 2 пука 24. и 45. отишли у правцу североистока ка Вардару, пошто су последња два дана примећени покрети непријатељских делова у том правцу. Даље на Ветернику је заробљен 1 немачки војник из 220. митраљеског одељења, које се сада први пут констатује на нашем фронту. Раније је било у саставу 103. Немачке дивизије па је остало кад је дивизија отишла са Балкана. Најзад код с. Пожара предао се 1 војник из 29. бугарског пука.
На фронту III. армије пред Дунавском дивизијом задах од непријатељских лешева постаје несносан. Пред Вардарском дивизијом наше патроле наишле су на 700 метара на неколико побијених војника и 1 рањеника из 30. пука. Изгледа да је у с. Патели бугарска снага смањена, у опште осматрачи на фронту Вардарске дивизије закључују као да се бугарска снага смањује. Пада у очи, да велики проценат непријатељских зрна из тешких топова не експлодира“.
Команданту Савезничких војсака ђенералу Сарају
ОБр. 4483
„Још од првог дана бугарске офанзиве осетила се велика незгода због недостатака самосталне коњице и то у толико више што је непријатељ располагао са два пука коњице. Непријатељска коњица имала је тако рећи пуну слободу дејства и користећи се слабошћу наше дивизиске коњице вршила је стално обухват нашег левог крила и нападе у бок, јуришајући чак и на батерије. Предузимањем офанзиве Савезничких војсака и преносом операција на српско земљиште, потреба за коњицом осетиће се још више услед неминовног растезања фронта и извиђања и осигурања разних праваца. Појачање српске малобројне коњице која познаје земљиште и становништво, имало би најбољи резултат у погледу задовољења напред изнесене потребе за коњицом. С тога част ми је понова умолити вас за потребно решење о ремонтовању бар једног пука Коњичке дивизије (3 ескадрона и 1 митраљеско одељење)“.