Операције аустриске војске
Повлачење VI. армије ка Шапцу
Овог дана Срби су предузели енергично гоњење VI. армије, која се повлачила ка Шапцу. Својом споредном снагом Срби су гонили 16. корпус, од Ваљева ка Шапцу, док су са главном снагом, која је гонила 15. корпус скренули од Лазаревца ка Београду у циљу дејства против V. армије. У једном низу борби у току 10. децембра заштитница 16. корпуса на правцу Коцељево – Шабац држала је српске гонеће одреде на довољном одстојању. Под заштитом 11. брдске бригаде одступао је 15. корпус преко Уба ка Шапцу.
Повлачење V. армије ка Београду
Трупе V. армије повлачиле су се са већим тешкоћама, него трупе VI. армије, јер је тежња аустриске Врховне команде била да се бар Београд и околина задржи, као „тет – де – пон“ за доцније операције. Повлачење V. армије предузето је ноћу 9./10. децембра на нову одбранбену линију: Мостине – Крајкова бара – Липе – Ковиона – Парцански вис – Таламбас – Степојевац. Ова нова линија одбране, била је сама по себи јака, али је била и сувише дугачка у односу на смањену снагу V. армије, која је у овом времену бројала око 32.000 пушака. Трупе ове армије (Комбиновани и 8. корпус) имале су на овој линији да се задрже ради упорне одбране, у циљу заштите одступања своје коморе, као и у циљу да се добије потребно време, да 13. корпус, који је понова ушао у састав V. армије, изврши прелаз на десну обалу доње Колубаре и да ступи у тешњу везу са 8. корпусом. Повлачење трупа V. армије ноћу 9./10. децембра извршено је без узнемиривања од стране Срба, који су, очигледно, били изненађени одступањем ове армије. У јутру 10. децембра V. армија је била на новој одбранбеној линији, и то:
Одред ђенералмајора Шена на Мостинама (300) сз. од Гроцке.
Комбиновани корпус: 29. дивизија на линији: Крајкова бара (290) – Липа (272); 104. ландштурмска бригада на Ковиони (407); 7. дивизија са 107. ландштурмском бригадом на Парцанском вису (418).
8. корпус: 21. ландверска дивизија на линији: Градац (316) – Таламбас; 9. дивизија код Степојевца.
Корпусна резерва: 71. пешад. бригада 36. дивизије код Авале.
13. корпус, који је испао из састава VI. армије и ушао у састав V. армије, одступао је левом обалом Колубаре ка Обреновцу. У току 10. децембра на фронту V. армије било је релативно мирно. Срби су се приближили само фронту 8. корпуса, али су се задовољили тиме, што су околину Степојевца држали под јаком артилериском ватром. Српска пешадија, праћена са неколико топова, покушала је да заузме Гроцку, али дочекана тачном ватром аустриских монитора, одступила је у нереду.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 9./10. децембра отпочело је повлачење непријатељских трупа пред фронтом ове армије и Обреновачког одреда. У 6.30 час. из Врховне команде јављају телефоном, да се непријатељ повлачи на фронту трупа Одбране Београда и са Варовнице и да би требало, да Коњичка дивизија извиђа у правцима ка Степојевцу и Мељаку и да утврди правац непријатељског одступања, и да Шумадиска дивизија врши што јачи притисак на непријатеља на Волујаку. Ово је одмах саопштено команданту Коњичке и Шумадиске дивизије I. позива. У 8.30 час. начелник штаба II. армије телефоном је тражио од начелника оперативног одељења Врховне команде, да се што пре пошаље један мостовни трен, ако се намерава наређивати прелаз преко Колубаре. У 9.30 час. јављено је из армиског штаба начелнику оперативног одељења Врховне команде: да је средња колона Шумадиске дивизије I. позива заузела Волујак и да избија на косу код Црљенци; непријатељ одступа ка Степојевцу; и да су обе коњичке бригаде упућене у гоњење још у 7 час. правцима: Степојевац – Мељак и Степојевац – Обреновац. У 11.15 час. командант II. армије телефоном известио је Врховну команду, да је непријатељ испред Шумадиске дивизије одступио ка Степојевцу и Лесковцу; да на левој обали Колубаре нема непријатеља и да командант Дринске дивизије II. позива пита у коме правцу да се крене са дивизијом. Начелник штаба Врховне команде одговорио је телефоном, да командант Дринске дивизије II. позива чека и даље, груписан у Лазаревцу и да врши извиђање у правцу ка Обреновцу. Ово је наређено команданту Дринске дивизије II. позива. У 12.35 час. начелник штаба II. армије известио је телефоном начелника оперативног одељења Врховне команде, да је десна колона Шумадиске дивизије I. позива избила на Вртаче, а средња код с. Црљенци води борбу са непријатељским батеријама; да су по исказу мештана 91., 102. и 73. непријатељски пукови одступили ноћас преко Колубаре ка Јабучју, а 11. пук заједничке војске, 4. хонведски и 6. ландверски одступили преко Степојевца ка Обреновцу и да је команданту Шумадиске дивизије I. позива наређено, да се постара, да у току данашњег дана са дивизијом изађе на линију: Степојевац – Лесковац, или бар да на ту линију избије коњица помогнута пешадијом.
Том приликом начелник оперативног одељења Врховне команде авизирао је, да ће Дринска дивизија II. позива и Коњичка дивизија изаћи из састава II. армије и ући у састав III. армије, а да ће у састав ове армије доћи Обреновачки одред. У 15 час. јављено је начелнику оперативног одељења Врховне команде, да је Дрински коњички дивизион II. позива стигао у 10 час. у с. Радљево и продужио извиђање ка Обреновцу и да, по његовом извештају, непријатеља нигде нема, сем појединих заосталих група војника растурених по селима, које се предају. Том приликом, начелник оперативног одељења Врховне команде саопштио је, да је коњица Тимочке дивизије II. позива упућена преко Вровине ка Убу, па треба да коњица Дринске дивизије II. позива ухвати везу са њом. Ово је наређено команданту Дринске дивизије II. позива. У 16.30 час. саопштен је Врховној команди овај извештај команданта Шумадиске дивизије I. позива, да се непријатељ задржао на десној обали Бељанице; артилерију је пласирао на Степојевачком положају; непријатељске колоне примећене су, да се повлаче на исток ка Мељаку. Шумадиска дивизија I. позива задржала се на Вртачи, а главнином дивизије на левој обали Турије; наша артилерија тукла је јаком ватром непријатељске возове, који су се с муком извлачили друмом: Лазаревац – Степојевац. У 20.51 час. примљена је директива Врховне команде ОБр. 7949, а која је у целости изнета ниже за овај дан. На основу ове директиве командант II. армије издаје заповест ОБр. 4503 ове садржине: „Командантима: Шумадиске дивизије I. позива, Обреновачког одреда – Дрлупа и Тимочке дивизије I. позива – Неменикуће. По до сад добивеним извештајима непријатељски 15. и 16. корпус у највећем нереду повлаче се преко Ваљева, Рогатице и Бајине Баште за Босну а 13. корпус преко Уба и Коцељева за Шабац. Наша I. армија и Ужичка војска гоне енергично и врло успешно. На нашем северном фронту непријатељски 8. и 17 комбиновани корпус после више безуспешних напада на Космај и Варовницу, и после претрпљених великих губитака повлаче се ка Београду, вероватно у намери, да се на најудобнијем положају за одбрану Београда утврде и упорно бране. Изгледа, да су се њихове заштитнице задржале на Крајковој бари – Стражи – Ковиони – Парцанском вису – Губеревцу – Пајшуми и Великом пољу. Све три армије и командант Одбране Београда наступаће за непријатељем и гонити га и то: II. армија ка Београду служиће се главним путом: Сибница – Барајево – Циганске куће и десно. У то име наређујем, да II. армија сутра 11. децембра предузме гоњење и то:
1. Тимочка дивизија I. позива, под чију команду долазе и трупе III. позива Одбране Београда на Космајском одсеку, наступа за непријатељем, напада га енергично и гони га правцем: Рогачко брдо – Усица – Зимњак (к. 363) – Вис (к. 418) – к. 360 – к. 357 тежећи да овлада положајем Љута страна – к. 359 – Џевер брдо; рејон источно железничка пруга – Парцане. Одржавати тесно везу са трупама Одбране Београда, које ће наступити друмом за Београд, а лево са Обреновачким одредом. 15. пук и 2 батерије остају под командом команданта Одбране Београда.
2. Обреновачки одред наступа за непријатељем, напада га и енергично гони правцем: Бељина – Барајево – Глумчево брдо – тежећи да овлада (линијом) положајем: Ненадовац – Дражановац. Рејон: западно Бељина – Барајевска река – Радионица к. 325 с тим да пут преко Средњег рта припада III. армији. Лево одржавати везу са III. армијом, а десно са Тимочком дивизијом I. позива.
3. Шумадиска дивизија I. позива (без 11. пука и 2 батерије), пошто се ноћас групише на простору Арнајево – Соколово, одатле наступа преко Бељине за Обреновачким одредом и зауставиће се на линији: Барајевска механа – део Лисовића к. 266. У састав Шумадиске дивизије улазе и они батаљони који су били код Коњичке дивизије.
4. Гоњење по наређењу Врховне команде отпочети 11. децембра у 7 час., а оно ће донети обилног плода само ако се неуздржљиво и најенергичније врши. Где се наиђе на јачи отпор суседне команде потпомагаће сломијање тога отпора.
5. Основица за снабдевање и то: За Тимочку дивизију I. позива и Обреновачки одред у прво време Младеновац. Комуникациски правац Младеновац – Топола; за Шумадиску дивизију I. позива Аранђеловац. Комуникациски правац Аранђеловац -Топола. Армиски штаб до 10 час. биће у Даросави, а тада полази у Сибницу, према томе подешавати слање извешћа, која слати што чешће и постарати се, да се безусловно што пре телефонска веза са штабом постигне. У Сибницу послати одмах по 1 официра и 3 ордонанса за одржавање везе и разнос заповести. О пријему наређења одговорити“.
У 23.40 час. са ОБр. 4502 послат је извештај Врховној команди: „По наређењу ОБр. 7949 база ове армије треба да буде Аранђеловац. Како су до сад Тимочка дивизија I. позива и Обреновачки одред базирали на Младеновац, то је за сад немогуће одмах променити базу. Стога сам наредио, да њихова база и даље буде Младеновац. Чим се она узмогне променити, наредићу да се учини“. У 23.27 час. извештен је командант III. армије о издатом наређењу команданту Дринске дивизије II. позива и команданту Коњичке дивизије ОБр. 4301, и саопштено му је, где су штабови ових дивизија.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 6.50 добивен је извештај из армиског штаба преко телефона: да се непријатељ повлачи са фронта према Варовници, Космају, Обреновачком одреду, Коњичкој и Шумадиској дивизији и да Шумадиска дивизија I. позива наступа да заузме Волујак, као и наређење: да и Дринска дивизија II. позива шаље патроле ради утврђивања правца непријатељског одступања. Начелник штаба ове дивизије известио је начелника штаба II. армије, да је још синоћ наређено команданту коњичког дивизиона, да пошаље патролу у правцу Вреоца, а поједине патроле да пребаци и на леву обалу Колубаре; да је такође и 6. пешад. пуку наређено да шаље патроле на леву обалу Колубаре. У 8 час. командант II. армије телефоном наредио је команданту ове дивизије, да дивизију држи прикупљену и да нареди, да се прикупи непријатељско оружје, муниција и остали разбацани материјал на Стубичком вису и Дрену; да се извиђа према Белом броду и Дабином броду и да се прикупљају заробљеници, којих има знатан број по насељеним местима. У 8.20 час. под ОБр 1850 извештен је командант II. армије: „У циљу расветљавања ситуације на левој обали Колубаре наређено је, да се коњички дивизион пребаци на леву страну Колубаре код Г. Јабучја и одатле продужи најенергичније извиђање ка Обреновцу, водећи рачуна и о Убу. Од команданта 5. пука II. позива, чија су 2 батаљона још јуче по подне пребачени на леву обалу Колубаре код Белог брода, добивено је извешће, да је непријатељ у току ноћи одступио ка Убу. Непријатељ је према фронту ове дивизије порушио све мостове, па је потребно, да се хитно упути у Лазаревац најближи мостовни трен једне од дивизија I. позива“. На овај захтев командант II. армије одговорио је команданту ове дивизије са ОБр. 4480 ово: „Извештај ОБр. 1850 примљен је. Пошто је све мостовне тренове одузела Врховна команда, то је учињен корак, да се што пре пошаље један мостовни трен, ако Врховна команда има намеру, да се прелази на леву обалу Колубаре“.
Око 11.25 час. примљено је телефонско наређење од команданта II. армије, да командант дивизије са груписаном дивизијом у Лазаревцу чека наређење и да врши извиђање у правцу Обреновца. У 12.45 час. начелник штаба II. армије саопштио је команданту ове дивизије телефоном: да је коњица Тимочке дивизије II. позива упућена преко Вровина ка Убу и наређује се команданту ове дивизије, да коњица Дринске дивизије II. позива ухвати везу са њом. У 14.50 час. командант ове дивизије известио је команданта II. армије телефоном: да је коњички дивизион у 10 час. био у с. Радљеву, одакле је продужио извиђање ка Обреновцу, и да по његовом извештају непријатеља нигде нема, сем појединих заосталих група војника, растурених по селима, који се предају. Даљи рад ове дивизије у току дана био је овај: Дивизија се прикупљала око Лазаревца, где је и заноћила 10./11. децембра, са 2 батаљона 5. пука на левој обали Колубаре, а на десној обали изворног дела потока Враничине. Коњички дивизион пребачен је ради извиђања на леву обалу Колубаре и заноћио је код с. Каленића. По извештају команданта коњичког дивизиона, непријатељ је одступио у три правца: ка Убу, Шапцу и Обреновцу, али се не зна у којој јачини. У 23.50 час. примљено је наређење ОБр. 4501 од команданта II. армије ове садржине: „По наређењу Врховне команде ОБр. 7949 од данас стављени сте под команду команданта III. армије. Известите га одмах о распореду ваше дивизије и следујте његовим наређењима. Командант армије је сад у Белановици“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 4.55 час. начелник штаба Обреновачког одреда телефоном преко армије јавио је: да је непријатељ преко ноћи напустио ровове на левој обали Дучинске и Стојничке реке закључно са к. 238 и да су трупе Обреновачког одреда поселе те ровове и послале патроле, да ухвате додир са непријатељем; коњички ескадрон Обреновачког одреда упућен је да расветли стање на правцу: Дучина – Стојник – Губеревац – Парцански вис, те да и Шумадиска дивизија I. позива предузме одговарајуће мере. У 5.30 час. пошто је извиђањем утврђено, да се непријатељ повлачи и испред трупа ове дивизије, то су трупе: средње (главне) и леве колоне, пошто је претходно отворена артилериска ватра на непријатељску дубљу позадину, кренуте напред не наишав на отпор непријатеља. У 8.30 час. обе колоне једновремено су избиле на положај: Вреоци – Црљенци. У 8.15 час. командант II. армије телефоном наредио је команданту ове дивизије, да се најенергичније потискује непријатељ. У 8.45 час. послат је под ОБр. 2742 извештај команданту II. армије, Дринске дивизије II. позива и Коњичке дивизије: да је средња колона у 8.50 час. заузела Волујак и да избија на косу код с. Црљенци. Непријатељ одступа ка Степојевцу. У ово време послато је службено наређење командиру болничке чете на Медведњаку: „Са четом и реквирираним колима крените одмах преко Равња и Стражевице на Змијан, где код раскрснице путова Барошевац – Миросаљци и гребеном косе очекујте даље наређење“. Непријатељ се и даље повлачио преко с. Степојевца, оставив слабу заштитницу код гробља с. Црљенци, која је после кратке борбе била протерана. Убрзо је и артилерија ове дивизије избила на положај „Планина“ и успешно почела тући одступајуће непријатељске трупе, а 1 батаљон 12. пука са водом митраљеза, гонећи непријатељску заштитницу, заузео је мост на Турији и непријатељске заштитне делове протерао на десну обалу реке Бељанице. Под ОБр. 2746 о овоме је послат извештај команданту II. армије.
У 11.30 час. непријатељ је успео да изведе једну батерију код с. Степојевца, са којом је отворио ватру на трупе ове дивизије на положају „Планина“, да би успорио гоњење и дао времена заштитним деловима да се утврде и даду што јачи отпор на десној обали реке Бељанице. Ова непријатељска батерија дејствовала је до 15 час., кад је тек била ућуткана успешним дејством хаубичке и Дебанжове батерије десне колоне ове дивизије, које су у то време дејствовале са Вртаче. Батаљон 12. пешад. пука I. позива, који је био остао код с. Бурова, био је смењен овог дана трупама Дринске дивизије II. позива и стигао у подне у састав свог пука. Десна колона кренула је напред својим предњим деловима око 3 часа. Од изаслатих патрола ове колоне сазнало се, да је непријатељ одступио. Ова је колона заузела непријатељске ровове, а дивизиски коњички пук је одмах упутио патроле, да што пре ухвате додир са непријатељем. Чим је о овоме добивен извештај, издао је под ОБр. 2744 у 8.45 час. ово наређење команданту десне колоне и команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука: „Пошто је непријатељ у повлачењу са својих положаја, то наређујем што енергичније наступање с тим, да 4. батаљон 12 пука I. позива што пре овлада положајем Вис (к. 212) – Вртаче, одржавајући везу десно и лево са суседним трупама, а Шумадиски дивизиски коњички пук I. позива да заузме што пре мост на Турији на путу Вреоци – Степојевац, одржавајући везу између десне и леве колоне и истурајући јача одељења преко Лукавице на Колубару, на чијој се левој обали код Дабиног брода налази и дивизиски коњички пук Дринске дивизије II. позива. О пријему наређења одговорити. Ја се крећем ка Сакуљској механи“. Поред овога наређено је било и команданту Шумадиског артилериског пука, да у састав десне колоне одмах упути и друге полубатерије 2. хаубичке и 3. Дринске позиц. батерије, које су око 15 час. приспеле на Вртачке положаје и ушле у састав својих батерија.
Поводом горњег наређења, десна колона отпочела је покрет са Виса (к. 212) у 10.30 час. и у 13 час. без борбе заузела одређени јој положај Вртаче, ухвативши везу лево на реци Турији са трупама 19. пешад. пука а десно са батаљоном 10. пешад. пука, који је био у саставу Коњичке дивизије, и који је око подне заузео положај Караула – к. 217. Шумадиски дивизиски коњички пук, који се налазио на Гају кад је десна колона била на Вису, по добивеном горњем наређењу кренуо је такође напред и са једним ескадроном и водом митраљеза дошао је око 13 час. код каменог моста на реци Турији, који је држао батаљон 12. пешад. пука и где су се такође налазили предњи делови 1. коњичке бригаде, која је преко Барошевца долином Пештана и Лукавице са главнином избила до с. Црљенци око 11.45 час. у намери да непријатеља гони и да му пресече одступницу преко Лукавице и Колубаре; а са 2. ескадроном је извиђао непријатеља преко с. Соколова и Арнајева, а са 3. ескадроном пак, налазио се на 2 – 3 км. испод ушћа реке Сеоне у Турију, одржавајући везу између главне и десне колоне ове дивизије. У 14.15 часова издато је ово наређење команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука: „По добивеним извештајима један наш батаљон 12. пешад. пука држи камени мост на Турији, а са предњим деловима налази се до Бељанице. Наш батаљон 12. пука са Којиловице са хаубичком и Дебанжовом батеријом има да избије на Вртачу северно од Арнајева. Непријатељ је одступио ка Степојевцу и даље на север оставивши један део својих трупа код Степојевца а један батаљон на десној обали Бељанице и на правцу од Црљенца за Степојевац. Како је први циљ овој дивизији, да овлада положајем: Степојевац – Цариновац, то наређујем да са пуком избијете одмах на линију Степојевац – Лесковац, а ради хватања додира са непријатељем и тежњом да овладате положајем Степојевац – Цариновац, одржавајући што тешњу везу са трупама ове дивизије на мосту преко Турије и батаљоном 12. пука на Вртачама. Извештаје ми слати што пре и што чешће. О пријему овог наређења одговорити“. Ова намера није могла бити остварена, како због скорог наступања мрака, тако и поглавито због јаког отпора, који су давале непријатељске заштитне трупе на десној обали реке Бељанице и пук се зауставио преко ноћи код с. Арнајева са намером, да сутра покуша покрет ка Лесковцу у тежњи да избије на положај Степојевац – Цариновац.
У 14.50 часова примљен је извештај од команданта Шумадиског дивизиског коњичког пука под ОБр. 637 писан у 13.50 часова из долине реке Турије: „У 13 часова мост на реци Турији, а на путу Вреоци – Степојевац, заузет је са једним ескадроном и митриљеским одељењем; 2. ескадрон упутио сам јутрос у правцу Соколова између реке Турије и Бељанице са задатком, да извиђа у правцу Степојевца и долину реке Колубаре. Са 3. ескадроном налазим се на 2 – 3 км. низводно од утока Сеоне потока. Код моста на реци Турији налази се једна коњичка бригада са коњичком батеријом. Од официрске патроле добио сам извештај, да је непријатељ посео десну обалу реке Бељанице од с. Степојевца у јачини две чете пешадије; изгледа да му је главна снага у с. Степојевцу одакле дејствује артилеријом. Овај извештај послат је и команданту 4. батаљона 12. пука. Преко реке Лукавице и Колубаре упућене су патроле, но од њих још нема извештаја. Сад добих извештај од командира ескадрона из Соколова, да 102. пук одступа ка Лесковцу“. У 15.15 час. наређено је командиру болничке чете са ОБр. службено из Сакуље: „Са завојиштем крените се одмах у Сакуљу на место, где сте и раније били“. У 16.15 час. од команданта Шумадиског дивизиског коњичког пука из долине реке Турије под ОБр. 640 писан у 15 часова добивен је извештај: „Мост који је један ескадрон овог пука посео, дошао је један батаљон 12. пука, те га је и он посео. Наредио сам, да се ескадрон повуче ка с. Црљенци у заклон, јер непријатељ туче целу просторију од моста ка с. Црљенцима. Вођа официрске патроле јавља, да је прешао реку Лукавицу; непријатеља нема; наишао је на њихове празне ровове где су оставили до 400 пушака и око 30 сандука муниције. Коњичка бригада упутила је један ескадрон у правцу преко реке Лукавице и Колубаре ради извиђања и јавља, да је терен на левој обали реке Лукавице потпуно непролазан“. Са ОБр. 2764 о овоме је извештен командант II. армије.
У 17.10 час. под ОБр. 2765 послато је ово наређење команданту десне колоне: „Према добивеним податцима непријатељ је у повлачењу преко Степојевца оставио у Степојевцу заштитницу, чији је један батаљон посео десну обалу Бељанице према каменом мосту на Турији на правцу Црљенци – Степојевац, а артилерија се пласирала код с. Степојевца. Сем тога извесни непријатељски делови утврдили су се код Лесковачке цркве. Наше трупе поселе су положај Вреоци – Црљенци са осигурањем како према Турији, тако и према Лукавици. Наш дивизиски коњички пук добио је задатак да заузме линију Степојевац – Лесковац са тежњом, да овлада линијом Степојевац – Цариновац. За наступајућу ноћ наређујем, да 4. батаљон 12. пука са хаубичком и Дебанжовом батеријом остане на садањем положају, исти утврди и осигура се према непријатељу и што тешњу везу ухвати лево са 19. пешад. пуком на Турији, а десно са трупама које се тамо налазе. Извештај о распореду својих трупа и обеју батерија доставити ми што пре. О пријему овог наређења одговорити“. У 18.25 час. под ОБр. 2764 издато је наређење команданту леве колоне: „Према добивеним податцима непријатељска заштитница задржала се код Степојевца, где је пласирала и артилерију и два батаљона оставила на десну обалу Бељанице фронтом према каменом мосту на Турији на правцу Црљенци – Степојевац. Сем тога извесни непријатељски делови утврђују се код Лесковачке цркве фронтом према Арнајеву – Соколову. Наређено је десној колони – 4. батаљону 12. пука са хаубичком и Дебанжовом батеријом која је заузела положај Вртачу северно од с. Арнајева, – да тај положај утврди и осигура се према непријатељу, а дивизиском коњичком пуку да овлада линијом Степојевац – Лесковац, са тежњом да се докопа линије Степојевац – Цариновац, одржавајући додир са непријатељем. Према овоме наређујем: да се и трупе десне колоне као и 12. пешад. пук и његова артилерија задржи на заузетом положају Вреоци – Црљенци у распореду, у коме су се затекли с тим, да се главнине пукова и неангажоване јединице прикупе и уреде, а са истуреним деловима унапред осигурати се како према Турији тако и према Лукавици. 19. пешад. пук да ухвати што тешњу везу на Турији десно са 4. батаљоном 12. пешад. пука. 12. пук ухватиће лево везу са 1. коњичком бригадом, која се налази у долини Лукавице. Трупе уредити и попунити муницијом и у овом распореду да остану до даљег наређења. Дивизиско завојиште налази се код с. Сакуље, а месарска чета код с. Стрмова. Дивизиски штаб је у Сакуљи, где је и пре био, а све остале позадње установе на досадањем месту. Са дивизиским штабом везати се телефоном и везу одржавати што боље. Све важније извештаје доставити ми што пре. О пријему овог наређења одговорити“.
У 20.45 час. од команданта II. армије примљен је извештај ОБр. 4478 о успесима српске војске 9. децембра. Овај извештај је достављен телефоном командантима пукова, ради саопштења трупама. У 21.25 час. примљен је извештај са Вртаче ОБр. службено од команданта 4. батаљона 12. пешад. пука: „Извештавам команданта, да сам са батаљоном заузео положај Вртаче (к. 182) у 14.30 час. и то са једном четом на к. 182; са другом четом лево од к. 182 ухваћена је веза са Шумадиским дивизиским коњичким пуком; са трећом четом десно од к. 182 – веза са 4. коњичким пуком; једна чета је у резерви позади к. 182. Хаубичка батерија пласирала се лево од пута Арнајево – с. Лесковац; Дебанжова батерија пласирана је десно од поменутог пута. На одсеку мога батаљона непријатељ је у јачини 2 – 3 батаљона пешадије, утврђује се на јужним падинама код с. Лесковца а за 2 – 2 ½ км. од Лесковачке цркве. Одред комита под мајором Војином Поповићем, налази се испред мог батаљона – код Лесковачке цркве. Батерије су отвориле ватру у 15.30 час. против непријатељске артилерије на Степојевцу. Изгледа ми, да ће непријатељ још у току ове ноћи одступити, јер до сад се ни један топ није јавио на фронту, који је према одсеку мог батаљона“. У току данашњег дана било је губитака: Погинуло: активни потпоручник из 10. пешад. пука Милош Јелић и 17 војника; рањено 19 војника; нестало 7 војника. Заробљено: 1 официр са 427 војника из пукова: 11., 28., 73., 91. и 102. заједничке војске; 4. хонведског и 6. и 12. пука ландштурмског.
Дејство Коњичке дивизије
У 4.52 час. начелник штаба II. армије саопштио је телефоном о повлачењу непријатеља. Ово је у целини изнето напред код Шумадиске дивизије I. позива. Начелник штаба Коњичке дивизије одговорио је начелнику штаба II. армије, да ће се одмах наредити 2. коњичкој бригади да провери ово на свом фронту и да обрати пажњу на правац: Бељина – Борак – Мељак. У 5.15 час. командант 1. бригаде под ОБр. 856 јавља, да је непријатељ у 3.10 час. отпочео повлачење са својих тачака у правцу „Соколова“ и Арнајева. У 6.30 начелник штаба II. армије саопштио је начелнику штаба Коњичке дивизије, да се непријатељ повлачи на фронту трупа Одбране Београда и са Варовнице, и да је потребно да Коњичка дивизија извиђа у правцима ка Степојевцу и Мељаку, те да утврди правац непријатељског одступања. Начелник штаба Коњичке дивизије известио је на то, да је 2. коњичка бригада упућена правцем: Бељина – Борак – Мељак, а: 1. бригада правцем: Барошевац – Спасојевац низ Пештан, па на друм: Лазаревац – Степојевац. Заповест команданта Коњичке дивизије ОБр. 2333 издата у 7 час. за гоњење гласи: „По добивеним извештајима непријатељ се повлачи на целој линији. Наређујем: 1. коњичка бригада са батеријом гониће правцем Миросаљци – Медошевац – Вреоци – Степојевац – Мељак. 2. коњичка бригада са батеријом и батаљоном 10. пука гониће правцем: Слатина – Божидаревац – Мељак. Четнички одред гониће правцем: Миросаљци – Арнајево – Лесковац – Врбовна одржавајући везу између 1. и 2. бригаде. Трупна комора и мунициска колона доћиће у Венчане. Штаб дивизије са телеграфским и пионирским одељењем кретаће се правцем: Венчане – Сибница – Божидаревац“. Да би се утврдило у коме правцу непријатељ одступа са главним снагама тј. да ли му је правац одступања преко Колубаре или Обреновца или ка Београду, командант дивизије издао је наређење под ОБр. 2337 у 10 час. командантима бригада, да најенергичније мере предузму, да до ових података дођу.
У 18.40 час. са ОБр. 2347 поднет је овај извештај команданту II. армије: „Данашњим гоњењем и извиђањем Коњичке дивизије на простору између реке Лукавице и пута Сибница – Слатина – Бељина, на главним правцима: Вреоци – Степојевац – Конатица – Шиљаковац и Слатина – Бељина – Божидаревац констатовано је ово:
1. Непријатељ који се налазио пред фронтом Шумадиске и Коњичке дивизије и Обреновачког одреда одступио је данас до пред вече правцима: Црљенци – Степојевац – Шиљаковац; Јунковац – Лесковац – Борак; Слатина – Бељина – Божидаревац. На првом правцу јачина непријатеља виђена је до једне дивизије са артилеријом и возовима; на другом и трећем правцу оцењена је јачина од 2 – 3 батаљона са 2 топа, вероватно заштитница јачих делова. Сем тога на правцу: Гунцати – Барајево – Парцани примећена су два непријатељска пешадиска пука. Изгледа, да непријатељ рокира извесне трупе са правца Степојевац – Мељак ка десном крилу оперативног фронта наше војске. По исказу заробљеника пред фронтом Коњичке дивизије одступиле су трупе из 6., 7. и 27. ландверске регименте и 6. ландштурмске регименте.
2. Непријатељ пред фронтом Шумадиске и Коњичке дивизије одступио је на север, а не преко Колубаре. Мостове преко Лукавице и Пештана непријатељ је порушио. Према томе, непријатељске трупе на десној обали Колубаре вероватно имају операциски правац на север са наслоном на Саву од Обреновца до Београда.
3. Непријатељ је одступање штитио јаким заштитницама због чега је Коњичка дивизија споро напредовала, и главнине њених бригада заноћиле су на левој обали р. Бељанице. Непријатељски заштитни делови држе десну обалу исте реке. Према овоме непријатељске трупе на десној обали реке Колубаре имају овог момента операциски правац паралелан фронту наших трупа на истој обали Колубаре. Због јаких непријатељских делова и блиског додира са њиме, даље продирање и извиђање Коњичке дивизије биће веома отежано. Трупе ове дивизије заноћиле су на левој обали реке Бељанице и то: 2. бригада на Бељаничким положајима. Батаљон 10. пука I. позива на Караули. 1. бригада са четничким одредом од с. Црљенци са предњим деловима код реке Бељанице и једним ескадроном на левој обали Колубаре, код с. Малог Борка, а са патролама до с. Бргула“.
У 23.40 час. примљено је наређење ОБр. 4501 од команданта II. армије ове садржине: „По наређењу Врховне команде ОБр. 7449 од данас стављени сте под команду команданта III. армије. Известите га одмах о распореду наше дивизије и следујте његовим наређењима. Командант III. армије је сад у Белановици“. У исто време под ОБр. 4504 командант II. армије наређује: „Четнички одред задржите и даље под вашом командом, а придату вам пешадију и артилерију вратите у састав својих команада“. Губитци: погинуло: 1 редов и 5 коња; рањено: 2 редова – коњаника; нестао: 1 редов – коњаник.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Тимочка дивизија I. позива према наређењу Врховне команде ОБр. 7949 у току ноћи 10./11. децембра ушла је у састав ове армије у оваком распореду: Леви одсек: 14. пешад. пук I. позива, 1 батаљон 10. пука III. позива; 2 батаљона 11. пука III. позива; 3 позиц. топа и 6 брдских топова на Рогачком брду кота 271 са истуреним једним батаљоном и 2 брзометна топа на Пландишту (к. 310) а једним батаљоном 11. пука III. позива на Анатеми – Усице. Десни одсек: 20. пешад. пук и 2 брзометне батерије на к. 258 (јужно од Сопота) са истуреним једним батаљоном на к. 324 (сз. од Сопота). Општа резерва: 13. пешад. пук, две брзометне хаубице 12 см. и 1 позициска батерија крај друма з. од Неменикућа код к. 313. Коњички пук (1 ескадрон) и једна чета пешадије на Змињаку (к. 363 Змињак). Према извештају команданта коњичког пука непријатељ се утврђује на линији: Ковиона – Равни Гај – Парцански вис у јачини око 1 пешад. пука и 2 батерије, са предњим деловима на Парцанима. У 24 часа командант II. армије послао је команданту Тимочке дивизије I. позива наређење ОБр. 4503 истоветне садржине као и Шумадиској дивизији.
Обреновачки одред
У току ноћи 10./11. децембра по наређењу Врховне команде ОБр. 7949 у састав ове армије ушао је и Обреновачки одред у оваквом распореду: десна колона: 7. пук II. позива, скопљански батаљон и 2 пољске брзометне батерије на Водицама, јужно од Губеревца. Лева колона: 11. пешад. пук I. позива, 2 пољске брзометне батерије и 1 хаубичка батерија са главнином на линији: Врапчије (к. 235) – Вис (к. 236) а са претходницом на к. 188. Општа резерва: 10. кадровски пук, 2. батаљон 14. кадров. пука, два батаљона 5. пука III. позива, 2. батаљон 2. пука III. позива, 3. батаљон 6. пука III. позива, 3. батаљон 12. пука III. позива и 2 Дебанжове батерије на к. 238, западно од Слатине. Коњички ескадрон код с. Губеревца. По извештајима у току данашњег дана непријатељ држи линију: Главица (код с. Губеревца) – Пајшуме – Таламбас и Велико поље у јачини од 1 – 2 батаљона и 1 батерије. У 24 часа командант II. армије послао је команданту Обреновачког одреда наређење ОБр. 4503 истоветне садржине као и Шумадиској дивизији I. позива.