Гоњење непријатеља на широком фронту ка прелазима Саве и Дрине. Ситуација пре почетка гоњења. Ноћ 9./10. децембра на фронту I. армије прошла је без борбе. Но већ у току ноћи почели су стизати извештаји из којих се могло назрети, да главна снага непријатељска одступа на север, ка прелазима на Сави. У извештају команданта Дунавске дивизије I. позива примљеном 10. децембра у 2.40 час. у коме командант дивизије јављајући о раду своје дивизије за 9. децембар додаје, да је од мештана сазнао, да непријатељ главном снагом одступа ка Шапцу а слабијим деловима ка Каменици и да се због тога може очекивати, да ће се непријатељ груписати за одбрану на положајима: Јаутина – Близански висови. По другом извештају примљеном од команданта Дунавске дивизије II. позива, један од заробљених непријатељских официра активни поручник из 5. брдске бригаде изјавио је, да према нашој војсци дејствује VI. армија из Босне и V. армија из Срема; 16. корпус састављен из 18. и 50. дивизије повлачи се ка Дрини. Но створена ситуација ни у колико није могла изменити већ издату армиску заповест, јер је груписање снага и рад дивизија одговарао потпуно и овој поставци. Заповест армиска ОБр. 3542 достављена је била одмах телефоном само Дринској дивизији I. позива и Моравској дивизији II. позива. Осталим двема дивизијама, послата по ордонансима преко ових првих, стигла им је тек доцније. Међутим покрет код свију дивизија отпочео је већ зором, и дивизије, задржане јучерашњом борбом код Ваљева, нису биле избиле на већ раније одређене им линије: Близански висови – к. 360 – Д. Буковица – Причевић, како им је било одређено још заповешћу ОБр. 3519 од 8. децембра. Зато је покрет дивизија, који је предузет 10. децембра, продужен у циљу избијања на поменуту линију и то: Дринска дивизија I. позива да избије на Близанске висове и упути гонеће одреде правцем Слатина – Памбуковица и Слатина – Столице – Трлић. Дунавска дивизија II. позива, да избије на к. 360 (средокраћа Јаутине и Близанских висова) и упути гонећи одред ка Коцељеви. Дунавска дивизија I. позива да избије на линију: Д. Буковица – Причевић и упути гонеће одреде преко Става и друмом ка Каменици; и Моравска дивизија II. позива, као армиска резерва, да се искупи код Ваљева. Код суседних трупа имало је такође да се продужи гоњење. Ужичка војска са фронта: Маковиште – Јелова Гора – Кадињача на фронт: Бајина Башта – Рогачица, а III. армија, ка правцу Словца и Лајковца. По телеграфском извештају Врховне команде, II. армија и трупе Одбране Београда имале су тако исто да предузму гоњење непријатеља, који је на целом фронту: Варовница – Космај – Колубара, отпочео журно повлачење, и то: главном снагом већ синоћ око 22 часа, а заштитним деловима јутрос око 3 часа.
Гоњење непријатеља на правцу Памбуковице и Коцељева. Дејство Дринске дивизије I. и Дунавске дивизије II. позива
Још у току ноћи 9./10. децембра на целом фронту Дринске дивизије I. позива утврђено је средством патрола и бомбашких одељења да се непријатељ задржао својим предњим деловима у висини с. Бранковине. У духу ранијих заповести команданта дивизија, покрет код обе дивизије отпочео је 10. децембра у 6 час. Код Дринске дивизије I. позива предузето је гоњење двема колонама и то: десном колоном (17. пешад. пук и 2 брдске батерије) од Камењара преко Јасике к. 320 – Јабуковице потока ка к. 280 (Висови), левом колоном (4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ и 6. брдска батерија) од Камењара преко Јасике – с. Бранковине ка Близанским висовима (380). Резерва (5. и 6. пешад. пук и 3. прек. пук) имала је до 8 часова да се искупи на Камењару и одатле наступа за левом колоном. Данглисова брдска батерија пласирана у први мах на Камењару, доцније на к. 320 (Јасика), потпомаже рад обе нападне колоне. Од пољске артилерије: две батерије су код с. Грабовице, а једна батерија на Камењару, остатак пука код с. Дичине. Коњица је упућена долином Рабаса ка Близанским висовима и даље ка Караули (к. 322). Завојиште је у Ваљеву; 1. степен колонске коморе и трупна комора код с. Клинаца, а 2. степен код Г. Топлице. Код Дунавске дивизије II. позива: 9. пешад. пук II. позива креће се преко Козличића на к. 360; 8. пук II. позива и комбиновани пук као дивизиска резерва маршују за левом колоном. Артилерија је пласирана на линији Дубље поље (к. 325). Коњица је у покрету на фронт Рабас – Бранковина. Завојиште и остали делови задржати су на својим местима. Гонећи непрекидно у стопу непријатеља, трупе су на целом фронту напредовале без великог отпора. На фронту Дринске дивизије I. позива још у свануће била је отворена са Јасике артилериска ватра на Близанске висове и одмах се могло опазити, да непријатељски делови напуштају предње падине и да се повлаче ка гребену. У даљем току прецизна артилериска ватра учинила је, да је непријатељ после кратких бораба брзо напуштао своје положаје, остављајући по путу и оно мало кара, кола и коња што му је било преостало. До 10 час. Дунавска дивизија II. позива овладала је линијом: Јаутина – Госпођине Воде (к. 360), упућујући гонећа одељења на леву обалу Уба. Мало потом избили су на Близанске висове и предњи делови, а до 11.30 час. и главнина десне колоне Дринске дивизије I. позива.
Непријатељ пред фронтом Дринске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива одступио је на север. На Близанским висовима примећено је, да је непријатељ био припремио јачу одбрану, јер је поред пешачких заклона отпочео градити и ампласмане за топове. Чак по извештајима мештана, непријатељ је на Близанске висове довео и 4 топа, али изненађен нашом ватром са Јасике одступио је пре него што је испалио и један метак. Око подне избила је на Близанске висове и лева колона Дринске дивизије I. позива а до 13 час. стигла је и главнина дивизије. Око подне избиле су на Близанске висове к. 360 – Госпођине Воде главнине обе дивизије, задржале су се упућујући на север јача гонећа одељења. Распоред трупа за даљи рад био је овакав: Код Дринске дивизије I. позива: Коњица по избијању на Караулу имала је да се крене ка Совљаку и ту да се задржи, извиђајући у правцу с. Врела и ка Убу. На Караули да остави вод у циљу извиђања ка Вровинама и Дивцима. Десна колона, главнином да избије, на десну обалу реке Уба у висини села Чучуге, а предстраже да пребаци на леву обалу Буковице реке у висини села Столица. Лева колона да избије главнином на десну обалу Уба на линију: Ђорино Брдо – Авала Брдо – Илића Брдо, у висини села Чучуге, а предстраже пребаци на леву обалу Уба у висини села Памбуковице. Остатак трупа да се искупи код села Слатине и на Близанским висовима. Завојиште да дође код села Бранковине, 1. степен у Ваљево, а 2. степен у Мионицу. Код Дунавске дивизије II. позива (којој је армиска заповест стигла тек око 16.30 час.): коњица је упућена да избије на положаје десне обале Тамнаве на линију: села Љутице – Коцељево – Зукве; 9. пешад. пук II. позива са Данглисовом батеријом упућен од к. 360 да гони непријатеља и избије главнином на Брђане (десна обала реке Уба), а предстражама на Пресади (лева обала реке Уба), упућујући гонећа одељења још ноћас у правцу Зукве; 8. пешад. пук I. поз. са 1 пољском батеријом, упућен од Госпођиних Вода да гони непријатеља и избије на к. 328 (западно од Голе Главе) – а предстражама северно од Главице (288). Гонећа одељења да упуте ноћас у правцу Коцељева. Остатак трупа дивизије да се искупи на Госпођиним Водама. Завојиште да дође код Љубовца к. 435; 1. степен колонске коморе да дође у Ваљево; трупна комора у Рајковићу; 2. степен у Брежђу.
Међутим непријатељ пред фронтом ове дивизије непрекидно је одступао. Наше су га трупе узастопце пратиле и гониле, па понесене и одушевљене јуриле су за њим не чекајући никакво наређење. Заповестн команданата дивизија стигле су им доцније и затекле трупе знатно северније, него што је било заповешћу одређено. Код Дринске дивизије I. позива десна колона, која је била на Убу још око 15 час., већ је до 17 час. избила главнином у висину села Памбуковице а на леву обалу реке Уба, где се задржала, избацујући према северу према Трлићу своје предстражне делове. Лева пак колона, гонећи један непријатељски батаљон преко села Радуше и Пресади избила је пред вече на Пресади (к. 300), избацила је предстраже на одсек Пресади – Гумниште, фронтом ка Коцељеви и Столицама, а главнина се задржала јужно од к. 300. Само коњички пук, који је у току овог дана био доста неактиван, стигао је и заноћио између Чучуга и Памбуковице. Главнина дивизије остала је на Близанским висовима и код Слатине. Непријатељ пред Дринском дивизијом I. позива бегао је у паничном страху, више није било никаквих опасности. Разбивена и деморалисана његова одељења предавала су се чак и нашим патролама. У току дана заробљено је око 300 војника, а на друму за Коцељево непријатељ је оставио једну брдску хаубицу, мноштво кола са муницијом, велику количину пионирског, ковачког и запрежног материјала, разноврсних кола, велики број убивених коња, масу пушака, фишеклија и спреме. Код Дунавске дивизије II. позива лева колона (7. пешад. пук I. позива) око 15.30 час. избила је на Голу Главу, протерала непријатељска одељења, која су се ту задржала и до ноћи избила на к. 328, са предстражама на Главици (288). Десна колона (9. пешад. пук I. позива) до тога времена избила је на Брђане, и упутила један батаљон преко реке Уба ка Пресади. Батаљон је на Пресаду избио још за видела и уметнуо се између 4. и 17. пешад. пука I. позива. Коњица је стигла до села Дружетића, а њен претходнички ескадрон допро је до Коцељева. Остатак дивизије задржао се код Госпођиних Вода. Непријатељ је пред фронтом Дунавске дивизије II. позива одступао у највећем нереду. У току дана заробљено је 3 официра и 250 војника а запљењено је 3 топа (без цеви), 204 коња, 5 пољских пећи, доста кола и осталог материјала.
Гоњење непријатеља на правцу ка Каменици и Осладићу. Покрет трупа Дунавске дивизије I. позива у циљу овлађивања линијом Д. Буковица – Причевић отпочео је 10. децембра у 6 час. Потискујући и гонећи непријатеља, који је давао слаб отпор, дивизија је већ око 10 час. избила на поменуту линију, а 4. прек. пук продужио је и даље гоњење у правцу Каменице и овладао одсеком: Бобија – Мађарско брдо – Кик (410). Непријатељ, јачине око 2 батаљона, одступио је преко Каменице и Осладића друмом за Шабац. У то време, око 10 час., стигла је команданту дивизије армиска заповест и даљи рад дивизије регулисан је овако: Коњица је упућена да гони непријатеља правцем Ставе у циљу да овлада линијом: Сељак (566) – Орловац (590), штитећи једновремено и леви бок дивизије. Десна колона (9. пук I. позива, 2 пољске батерије, 1 хаубичка батерија и вод пионира), упућена је у напад с фронта: Паланачко брдо (312) – Д. Буковица, на одсек: Јаутина (475) – Просек, потпомажући напад Дунавске дивизије II. позива на Вис (422) и Дубовац (435). Лева колона (4. прек. пук, 1 вод пољске артилерије и вод пионира) са фронта: Бобовчев Биљег – Мађарско брдо, напада на север правцем Синчево, на одсек: Просек (448) – к. 420, упућујући јачу побочницу за напад преко Г. Буковице на источни део Мартиновића (Грково брдо). Лева побочница, један батаљон 4. прек. пука и вод пољске артилерије, напада правцем Каменица са задатком, да овлада линијом: Г. Буковица – к. 410, а ако тамо нема непријатеља онда да нападне положаје западно од Каменице и по избијању на њих да се задржи и штити леви бок дивизије. Дивизиска резерва (8. пук I. позива) наступа преко Д. Буковице и долази на саставак Реноваче п. и п. Ковачица. Батаљон 8. пука I. позива, упућен на Дебело Брдо (к. 507 код с. Сандаља), остао је као стална побочница. Покрет по овој заповести отпочео је око подне и већ око 15 час. трупе Дунавске дивизије I. поз. подилазиле су линији: Јаутина – Просек – Мартиновић. Али је непријатељ већ до тога времена напустио био ове положаје.
У то време није се чула борба на фронту Дунавске дивизије II. позива. За то се командант Дунавске дивизије I. позива решио, да што пре овлада чвором код с. Осладића, како би у доцнијем току лако могао кренути у гоњење, било на север ка Шапцу или на запад ка Лозници. Према оваком решењу командант дивизије упутио је: коњицу ка Осечини, а да извиђа у правцу Завлаке – Црниљеве и Пецке. Десну колону (9. пук I. позива) преко Просека, да заузме одсек: Просек к. 420 – с. Дубљани, а предстраже избаци на линију: Јастребовац – Ераковац. Леву колону преко Г. Буковице – Мартиновића да избије на Осладић и заузме одсек од Шљивице до к. 262, а предстражама одсек Река – Црна Река фронтом на север. Батаљон 4. прек. пука упућен је на Каменицу да избије на Планину (378) јужно од с. Туђина и да се осигура са западне стране ка Плавњу. Дивизиска резерва (8. пук I. позива) преко Мартиновића да дође на Осоје западно од к. 460. Артилериски пук да избије на линију села Дубљане – Осладић. До вечери дивизија је без борбе избила и заузела одсек: к. 420 – с. Дубљани – Осладић – Планина (к. 373) и и заноћила у оваком распореду: Десна колона (9. пук) са једном пољском батеријом на Грковом брду (к. 445), а предстража ка северу на линији: к. 420 – с. Дубљани. Лева колона на Шљивици, а са једним батаљоном на ћувику северно к. 462; батаљон упућен од Каменице, стигао је на Планину (373). Дивизиска резерва је на Осоју, а 1. батаљон 8. пука на Дебелом брду (507). Коњички пук је код Става. Артилерија је делом код нападних колона а делом у покрету ка Осладићу. Дивизиски штаб је у Г. Буковици. Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива одступио је главнином ка Шапцу, а слабијим разбивеним деловима ка Лозници. У току дана заробљено је код ове дивизије 311 непријатељских војника, а запљењено 100 товарних коња. У Каменици нађена су наша 4 брз. пољска топа са 200 шрапнела, доста телефонског кабла и материјала.
Гоњење непријатељских делова преко Диваца. Дејство Моравске дивизије II. позива. Одред Моравске дивизије II. позива истакнут на правцу Диваца, по заузећу Дивачког виса продужио је данас гоњење на север за одступелим непријатељским деловима и избио на к. 280 у висини с. Кланице, где се задржао избацујући предстраже ка Парлогу. Непријатељ испред одреда Моравске дивизије II. поз. одступио је јачим делом ка Близанским висовима, а слабијим ка Караули и к. 300 код Гробља. Остатак трупа Моравске дивизије II. позива прикупио се код Ваљева у армиску резерву и заноћио у оваком распореду: 3. пук II. позива у вароши, а 1. пук II. позива и 8. кадров. пук са артилеријом на десној обали Градца код моста. Коњички ескадрон на Ђеновачком потоку, и дивизиски штаб у Ваљеву. Армиски штаб прешао је у Мионицу. О раду суседних трупа 10. децембра није било извештаја. По ономе што је стигло у току дана, Тимочка дивизија II. позива на левом крилу III. армије имала је да истакне своје предње делове на линију: Вровина – Остреш, а Ужичка војска да избије на линију: Рогачица – Бајина Башта.
Стање код непријатеља. Непријатељ пред фронтом ове армије одступао је непрекидно. Отпор његових слабијих и разбивених заштитних делова био је ништаван, и цело бојиште и сви путови давали су јасну слику сатрвене и деморалисане војске. Непријатељ је као и раније одступао у два правца: преко Коцељева ка Шапцу и преко Каменице ка Лозници или ка Шапцу. Стварних података о правцу одступања његових главних снага, није ни до данас било. Али нове околности и резултати данашњег дана, све су више доводиле до уверења, да је непријатељ главном снагом одступио на север ка Шапцу. Непријатељ пред фронтом I. армије јуче и данас одступао је и то: пред одредом Моравске дивизије преко Близанских висова и Карауле; пред фронтом Дринске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива преко Памбуковице и Коцељева, а маса његових трупа пред фронтом III. армије одступила је преко Лајковца и Уба. О правцу одступања ових делова за сад није могло бити сумње. Остало је само да се сазна, колико је одступило ка Каменици и куда се непријатељ повлачи даље од Каменице, да ли на север ка Шапцу или низ Јадар ка Лозници. Али данашњом борбом на фронту Дунавске дивизије I. позива и ово се у неколико дознало. Заштитни непријатељски делови остављени на положајима код Каменице нису продужили низ Јадар него окренули на север ка Шапцу, неоспорно за својом главнином. Делови пак Дунавске дивизије I. позива упућени у обилазак Каменице с југа и коњица у покрету ка Ставама, нису наишли на непријатеља. Најзад, по изјави једног непријатељског бегунца, Србина Босанца и шофера код команданта 48. хонведске дивизије, штаб 15. корпуса, многобројна комора и 4 топа од 24 см., одступили су путом за Коцељево. У правцу одступања непријатељских трупа није могао дати друге податке до то, да је одступање из Ваљева непријатељ отпочео још 5. и да већ 8. децембра није било никог више у Ваљеву. Упоређујући раније примљен извештај нарочито исказе оног поручника 5. брдске бригаде, са данашњим прикупљеним податцима, могло се као вероватно закључити, да је 15. корпус одступао на север ка Шапцу преко Ваљева и Коцељева (можда и Диваца), а разбивени деморалисани делови 16. корпуса, да су одступили преко Каменице ка Дрини а делом на север ка Шапцу.