Операције Ужичке војске
По усменом телефонском извештају из Врховне команде непријатељ је у наглом повлачењу и ка Београду. Ово је одмах достављено свима јединицама.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Овог дана упућени гонећи одреди из 11. и 12. пука ради овлађивања Рогачицом овладали су истом, батаљон из 10. пука, упућен ка Пецкој, још се није јавио. У правцу Бајине Баште чула се артилериска ватра дуже време, а врло кратко време у правцу Рогачице. Командант дивизије са дивизиском резервом (допунским пуком) стигао је у Маковиште. Командант батаљона 11. пука, који је јутрос са фронта Лисина (к. 751) – Ћебићи упућен ка Рогачици, стигао је са батаљоном, батеријом и митраљезима у 16 час. на положај Лисина (к. 732) – Биљези. Непријатеља на овој страни нема. Повукао се преко Дрине и мост порушио. Распоред дивизије у вече био је овакав: 11. и 12. пук са 2 брдске брзометне батерије на линији: Лисина – Ћебићи – Шепци. Од њих по 1 батаљон са 2 брдска брзометна топа на линији: Лисина (к. 732) – Биљези – Товарница, са 1 четом као посадом у Рогачици; 10. пук са 1 брдском батеријом на Дебелом брду, од њега 1 батаљон са 1 топом и митраљезом упућен у правцу Прослопа; допунски пук, коњички дивизион и штаб у с. Маковишту. Пољски брзометни дивизион (2 батерије) у покрету за Ужице.
Дејство Лимског одреда
Према диспозицији команданта Ужичке војске од 9. децембра издата је ова заповест за рад овога дана: Шумадиска дивизија II. позива долази са главнином на Маковиште, а гонећи одреди наступају преко Глине – Пресеке и Јасеновца ка Рогачици ради освајања исте вароши. Ужичка бригада продужује наступање преко Кадињаче ка Бајиној Башти. Лимски одред једним делом снаге са фронта Варда – Црни врх потпомаже делове Шумадиске дивизије II. позива у заузећу Рогачице. Другим делом снаге преко Дервенте – Вишесаве – Кика потпомаже Ужичку бригаду ради заузећа Бајине Баште и одбацивања непријатеља од мостова подигнутих код Б. Баште. Дејство Лимског одреда тако исто треба да се осети од В. Приседола у правцу Дуба у позадини непријатељских делова, који се задржавају и дају отпора на Кадињачи. У циљу овога наређујем:
1. Десна колона, јачине 4 батаљона и 5 топова, наступа са фронта Варда – Црни врх преко Грдовине – Голог брда – Виса (к. 822) на Вртаче, дејствујући у бок и позадину непријатеља. 4. батаљон 11. пука II. позива упутиће командант 12. кадров. пука као десну побочницу и ради одржавања везе са Шумадиском дивизијом.
2. Лева колона, јачине 4 батаљона и 4 топа, полази са В. Приседола преко Водице – Виса (к. 900) – Вишесаве на Кик. Десно одржава везу са десном колоном овога одреда, а лево упућује побочницу преко Дуба за дејство у бок и позадину непријатељских делова, који се налазе код Кадињаче.
3. Резерва, јачине 4 батаљона и 4 топа, креће се са В. Приседола – Водице – Виса (к. 900) – Голо брдо – Вис (к. 822).
4. Почетак рада десне колоне 10. децембра у 6.30 час., леве колоне истог дана у 7 час. а резерве у 7.30 час.
5. У почетку рада, ја ћу се налазити код резерве, а потом на Вису (к. 822)“.
Команданту Ужичке бригаде послат је извештај о нападу непријатеља 9. децембра на В. Приседо са снагом од 2 батаљона и 2 топа, који је напад одбивен; непријатељ се повукао ка Вишесави за којим су послата гонећа одељења: једно ка Игњатовића вису (к. 900), које је синоћ на тај вис избило и ту заноћило, а друго ка Вишесави, одакле се још није јавило. Лева колона наступа у 7 час. са В. Приседола на Водице – Вис (к. 900) – Вишесава – Кик. Команданту Шумадиске дивизије послат је извештај, да ће десна колона Лимског одреда 10. децембра у 6.30 час. наступати са фронта Варда – Црни врх преко Грдовине – Голог брда – Виса (к. 822) на Вртаче. Чета из 12. кадров. пука, која је 9./10. децембра заноћила на Игњатовића вису (к. 900) и Вознику, у зору 10. децембра је изашла на Добротински вис (к. 822), а потом на Кик (к. 880), где је дошла у додир са непријатељским патролама, које су одступиле ка Рогачици. Обе колоне предузеле су покрет ка одређеним објектима маршујући без задржавања. Десна колона избила је у 13 час. са својим предњим деловима на Пландиште – Вртаче, где је приметила једну непријатељску колону у јачини батаљона да одступа низ Дрину путом Рогачица – Љубовија, коју је артилерија десне колоне гонила ватром са Пландишта. Повлачење ове колоне непријатељ је заштићавао дејством артилерије са Босанског Кика, а после једног часа пошто се ова његова колона изгубила у правцу севера, пренео је ватру на Товарничку косу, коју је био посео 4. батаљон 11. пука II. позива. Лева колона својим челом избила је истог дана у 14 час. на Шарампов, а са главнином на Кик (к. 850) не наишавши нигде на непријатеља. Резерва је стигла у 15.30 час. истог дана на Добротински вис (к. 822). На Дрини нису нађени мостови, јер их је непријатељ скинуо.
Десна колона заноћила је главнином на Пландишту и Вртачама, са 1 батаљоном на Стрмењачи, од кога су осигуравајућа и извиђачка одељења избила на десну обалу Дрине. 4. батаљон 11. пука II. позива посео је Рогачицу и Товарничку косу. Лева колона заноћила је главнином на Кику, са 1 батаљоном на Шарампову, од кога су избачена одељења за извиђање и осигурање на десну обалу Дрине. Обема колонама издата је заповест: Да се на положају осигурају, да покушају доћи у додир са непријатељем и пребацити коју патролу на леву обалу Дрине. Командант десне колоне да постави власт у Рогачици. Десна колона да одржава везу са Шумадиском дивизијом II. позива, а лева са Ужичком бригадом. Да обе колоне одржавају везу међу собом, а резерва са обема колонама. Штаб одреда заноћио је у с. Добротину. У 20 час. шаље командант Лимског одреда овај извештај: „Предња одељења леве колоне у 14 час. изашла су на Шарампов, а главнина њена на Кик, где је и заноћила. Десна колона у 13 час. избила је својом претходницом на Пландиште – Вртаче. Главнина десне колоне заноћила је на Вртачама – Пландишту, са истуреним осигуравајућим одељењима на Стрмењачи поред Дрине. Батаљон 11. пука посео је Рогачицу и Товарничку косу. При изласку десне колоне на положаје примећена је једна непријатељска колона, јачине од 1 батаљона, да одступа низ Дрину путом Рогачица – Љубовија под заштитом своје артилерије, која је дејствовала са Босанског Кика на положај десне колоне. После једног часа противничка артилерија престала је дејствовати, пошто се непријатељска колона вероватно пребацила на леву обалу Дрине. Артилерија десне колоне гонила је ватром са положаја Пландиште ту непријатељску колону у одступању. Лева колона није наишла на непријатеља при свом наступању ка Кику – Шарампов“.
Дејство Ужичке бригаде
Командант Ужичке бригаде издао је ову заповест: „Према наређењу команданта Ужичке војске, бригада 10. децембра продужава гоњење непријатеља са циљем да заузме Б. Башту и непријатеља пребаци преко Дрине. Лимски одред једним својим делом помагаће бригаду дејствујући преко реке Дервенте ка Вишесави и Кику. У циљу извршења задатка десна колона (4. кадров. пук, 4 брдска Дебанжова, 2 пољска брзометна и 2 пољска Дебанжова топа) продужава гоњење крећући се правцем Ђаков камен – Кондер – Орашац – Јаорина – Матићи и даље преко Црвенке – Кицеља – Загојице. Десна одржава везу са Лимским одредом а лево са левом колоном. Лева колона (3. батаљон 4. пука III. позива са хаубичком батеријом, 4 Дебанжова пољска и 2 брзометна топа) продужава гоњење од Кадињаче, Буље и Јарчевог брда, користећи најпогодније правце јужно од линије: Кадињача – Заглавак – Дуб – Мочоник – Мусино брдо. Препоручљиво је, да пољска артилерија потпомаже гоњење са положаја: између Буље и Јарчевог брда, између Буље и Пепељевачких стена, докле би непријатељ био у њиховом домашају, а после са положаја: Пријеворо – Солотушка река. Хаубичка батерија моћиће потпомагати гоњење са положаја око друма за Бајину Башту. За сваку евентуалност лева колона треба да има обезбеђен леви бок са Калуђерских бара. Десно одржавати везу са десном колоном. Снабдевање храном и муницијом биће из Ужица“. Команданту 1. батаљона 4. пука III. позива наређено је у 19.45 час., да се има са батаљоном кренути за Кремна и Шарган ради протеривања непријатељских делова са тога правца, ако би их било. Једну чету да упути преко Поникве и Калуђерских бара на Милошевац (Збориште и Гавран), одакле ће извиђати и мотрити на правце, који се ту стичу: од Мокре Горе, Заовина, Метаљке и Дервенте. По изласку на Шарган извиђати у правцу Мокре Горе – граница (Вардиште); десно одржавати везу са својом четом на Милошевцу а лево са Ибарском четом на Виогору и упорно држати и бранити положаје на Шаргану у случају непријатељског напада. Покрет овај извршити брзо. Са батаљоном се има кренути данас у 24 часа. Извешћа слати команданту Ужичке војске ордонансима коњаницима до најближе телефонске станице. Чим стигне у Кремна и на Шарган да пошаље извештај. Колоне су избиле око 15 час. и то: десна на Загојицу а лева на Мусино брдо и Главицу, не наишав на непријатеља. Предњи делови су истурени поред Дрине. Батаљон упућен преко Кремне на Шарган изашао је на Шарган око 12 час. Веза са Лимским одредом ухваћена је на Шарампову.
Командант трупа Нових Области јавља команданту Ужичке војске ово: „Наше трупе заноћиле су на заузетим непријатељским предстражним рововима. Један мештанин – Србин – послат са наше стране, прешао је на десну обалу Лима на газу испод Соколовића. Он извештава да у Соколовићу нема непријатеља; ноћу 6./7. децембра непријатељ је великом снагом одступио из Соколовића ка Вишеграду; на Оскоруши, Равном брду и В. Варди налазе се 3 батаљона непријатељска. 5. пешад. пуку наређено је да 9. децембра дође на десну обалу Увца и да 10. децембра до подне заузме Цигљу. Овај напад потпомагаће Васојевићска бригада правцем ка Штрпцима; Дечанска бригада поседа Црни врх, који је до сад поседао наш 5. кадров. пук. Ђенерал Јанковић јавља, да командант Санџачке војске намерава, да предузме дејство преко Руда у бок и позадину непријатеља према Лимској дивизији код Прибоја. Команданту Лимске дивизије наређено је, да дође у непосредан споразум са командантом Санџачке војске и да једновремено са свима снагама, којима располаже, нападне непријатеља“. Из Врховне команде добивено је наређење ОБр. 7949 које је ниже у ситуацији за овај дан у целини изнето. Командант Ужичке војске шаље ово наређење команданту граничног полубатаљона: „Према једном извештају непријатељ, јачине до 1 батаљона био је 9. децембра око Мокре горе на Марковом пољу; 1 батаљон Ужичке бригаде упућен је на Шарган, а од њега једна чета на Милошевац. Да би се непријатељ код Мокре горе протерао и загрозило оним непријатељским трупама које су према Прибоју, наређујем:
1. Да полубатаљон граничара и Косовски батаљон предузму 11. децембра наступање правцем: Ужице – Кремна – Виогор, ради напада непријатеља у десни бок.
2. Да за извршење горњег задатка у састав овог одреда уђе и батаљон са Шаргана, који ће да наступа ка Мокрој гори и нападне непријатеља са фронта, а са четом са Милошевца преко Кршљанске главе у леви бок.
3. Цео одред у циљу извршења овог задатка стајаће под командом најстаријег, који ће издати даља наређења.
4. Веза и узајамно потпомагање да буде потпуно.
5. Преко с. Семегњева тражити везу са 1. четом Ибарског пука, која је упућена из састава Ужичке војске код Ариља на томе месту, а тако исто и са 5. кадров. пуком.
6. По извршењу овог задатка батаљон са Шаргана поседа гранични фронт: Осојница – кар. Балван – кар. Столац, а гранични и Косовски батаљон одлазе у састав свога одреда“.
Командант трупа Нове Области јавља: „Командант Лимске дивизије 10. децембра у 16 час. извештава, да су 3 чете Дечанске бригаде заузеле ноћним нападом 9./10. децембра к. 1045 на Равном брду. У току 10. децембра напад је продужен свом снагом и наше трупе овладале су свима положајима на Равном брду, Столовој гори и Цигљи; наређено је одмах гоњење непријатеља у правцу: Врановине и Тамнице. Штаб Лимске дивизије налази се на Равном брду. По исказу заробљеника на Равном брду био је 27. пук; заробљеници јављају, да је прошло преко Вишеграда 8 пешадиских пукова са 10 – 12 топова, но не знаду, где се сад налазе те трупе. По исказу ових заробљеника њихов командант бригаде и дивизије налази се на Белом брду“. Данас 10. децембра је у главном завршена операција Ужичке војске – гоњење непријатеља и протеривање његово преко границе.
Операције Одбране Београда
У зору 10. децембра сви су команданти одсека приметили да су непријатељски ровови, у којима се непријатељ синоћ налазио, јако испражњени, па су зато одмах упућена јача извиђачка одељења да се увере о стању код непријатеља. Та извиђачка одељења наишла су у напуштеним рововима на велики број заосталих непријатељских војника, који су се без икаквог отпора предавали и који су потврдили, да се непријатељ на целом фронту повукао, али нико није могао да да тачна обавештења о путовима, којима су непријатељске колоне одступиле. На основу овакве ситуације командант Одбране Београда са ОБр. 783 овог дана у 12 час. издао је ову заповест: „После одбивеног напада на наше положаје Варовница – Космај – Слатина, непријатељске трупе се повлаче од ноћас на север. Трупе Одбране Београда у току данашњег дана помаћиће се за нешто унапред на линију, са које ће сутра 11. децембра моћи да предузму енергичну офанзиву ка Београду. Стога наређујем:
1) Трупе Варовничког одсека (без 2 батаљона 15. пука III. позива, 6. батерије Дунавског пољ. артил. пука и 1 Дебанжове батерије) поставиће се на линију: Мајдан – к. 309 са предстражама на линији која се протеже од утока Дубонског потока у Раљу па преко М. Пожаревца и к. 318 до утока Булиног потока у Луг.
2) Трупе Космајског одсека поставиће се на линији Врљак – Рогачко брдо, са предстражама на линији Ропочево – Тамничина.
3) Трупе Обреновачког одсека поставиће се на линији: Гомилице – Водице – с. Бељина.
4) Моравска дивизија I. позива остаће на свом досадањем месту код Младеновца.
5) 15. пешад. пук III. позива, 6. Дунавска брзометна батерија и 1 Дебанжова батерија са Варовничког одсека – све под командом ппуковника Петра Милошевића посешће одмах положај Дрење – Пударци, где ће сменити трупе Браничевског одреда, које ће бити употребљене на другом месту.
6) Све трупе у предњој линији одржаваће међусобом везу, а помоћу јаких извиђачких одељења извиђаће у правцу непријатеља. Ову сам заповест послао: команданту Варовничког одсека, командантима Космајског одсека, Обреновачког одреда, Моравске дивизије I. позива и команданту Браничевског одреда за команданта 15. пешад. пука. III. позива“.
Кад су се команданти одсека уверили о потпуном непријатељевом повлачењу предузели су извиђање у ширем обиму и на већој даљини и то извиђање добило је јачег израза, кад сам наредио команданту Обреновачког одреда да упути свој коњички ескадрон у правцу Барајева, командант Космајског одсека (Тимочке дивизије I. позива) да упути свој коњички ескадрон ка Парцанском вису а команданту Моравске дивизије I. позива да упути свој ескадрон у правцу Крајкове баре и да се за сваким од ових ескадрона упути и 1 чета пешадије да им служи као потпора. Коњички ескадрон Обреновачког одреда стигао је око 11 часова пред с. Губеревци, где је наишао на јаки отпор; коњички ескадрон пак Тимочке дивизије I. позива у то исто време допро је до Змињака а за коњички ескадрон Моравске дивизије I. позива није се имало података, докле је у то време дошао, али се могло рачунати, да до реке Раље није могао наићи на непријатеља. За време овог извиђања помоћу коњице командант Варовничког одсека молио ме је преко телефона, да може упутити 18. пешад. пук I. позива у гоњење и то му је одобрено но с тим, да главнина поменутога пука не прелази р. Раљу, већ да се задржи на линији Мали Пожаревац – Умка, и да се само предњи делови могу пребацити на леву обалу р. Раље. Чим је добио ово одобрење командант Варовничког одсека је упутио у гоњење 18. пук, који је у 14.30 час. стигао без борбе на положај Умку изнад М. Пожаревца. После разговора са командантом Варовничког одсека, коме је одобрено да може упутити 18. пук у гоњење, обратио је се телефоном и командант Тимочке дивизије I. позива с молбом, да може своје предстраже помаћи унапред а главнину дивизије да свије и прикупи под заклоном те предстраже, што му је и одобрено. По добивеним извештајима пред подне било је јасно, да непријатеља нема до Губеревца, Змињака и р. Раље. Но до тога времена командант је донео одлуку да се са целокупном снагом предузме гоњење непријатеља и о томе је телефоном извештена Врховна команда, која је команданту ставила до знања, да ће у гоњењу учествовати и II. армија са Шумадиском дивизијом I. позива и цела Коњичка дивизија и да ће за то гоњење следовати директива начелника штаба Врховне команде. Том приликом било је наглашено, да ће Обреновачки одред и све трупе Космајског одсека ући у састав II. армије.
Природан правац наступања за Обреновачки одред је био од Сибничких положаја ка с. Губеревцу, преко кога води пут за Барајево и у бок Парцанског виса, за трупе Космајског одсека од Космаја ка Парцанима и Раљи и за трупе Варовничког одсека ка М. Пожаревцу и даље ка Крајковој бари. Али како се већ приближавало подне, то марш ових колона за тај дан није могао бити дуг, па зато је се командант решио:
а) да трупе Варовничког одсека помакне само до линије Мајдан – к. 309 са предстражама на линији која се протеже од утока Дубонског потока у Раљу, па преко М. Пожаревца и к. 318 до утока Булиног потока у Луг;
б) да трупе Космајског одсека помакне до линије Врљак – Рогачко брдо са предстражама на линији Ропочево – Усица – Тамничина;
в) да трупе Обреновачког одреда помакне са Сибничких положаја до линије к. 238 – Зорољин са предстражама на линији Гомилице – Водице – с. Бељина. За Моравску дивизију I. позива решио је, да је задржи код Младеновца у општој резерви и ту да се прикупи, одмори и припреми за даље операције, пошто су јој неки делови пристигли тек ноћу између 9./10. децембра а неки 10. децембра из јутра. Леви бок свима трупама, које су тога момента припадале Одбрани Београда, био је осигуран Шумадиском дивизијом I. позива и Коњичком дивизијом, које су се налазиле лево и за нешто позади. Десни бок је био заштићен једним одредом, који се налазио на положају Дрење – Пударци и који су сачињавали: 2 батаљона 15. пешад. пука III. позива, 2 топа из 6. Дунавске брзометне батерије и неке трупе Браничевског одреда. Командант Браничевског одреда, који се тога момента налазио на Мађарској равни, поводом неких усмених решавајућих извештаја од Смедерева, молио је, да се одред на положају Дрење – Пударци појача са трупама Одбране Београда, како би он опет своје трупе повукао из тога одреда и одвео их ка Смедереву. Једно то, а једно што је за даље наступање ка Београду требало на томе правцу имати јаку побочницу, побудило је команданта, да тамо упути из Варовничког одсека остатак 15. пешадиског пука III. позива, 2 топа од оне брзометне батерије, која се већ тамо са 2 топа налазила и 1 позициску батерију. Све ове радње обухваћене су заповешћу ОБр. 783 која је издата још истог дана. По овој заповести извршени су тога дана наређени покрети и у вече трупе Варовничког и Космајског одсека и Обреновачког одреда заноћиле су у одређеном им распореду, а у току ноћи 10./11. децембра десна побочница извршила је формирање на положају Дрење – Пударци и ослободила трупе Браничевског одреда.
О непријатељу се до мрака сазнало помоћу патрола то: да се извесни његови делови утврђују на линији: Таламбас – Пајшума – с. Губеревац, на линији: Парцански вис – Равни гај – Ковиона и на положају код Крајкове баре. Али се није имало никаквих података о томе, да ли се на горе означеним положајима налази главна непријатељска снага или су ту само његове заштитнице. Такав је извештај поднет Врховној команди. Од Врховне команде добивена је телефоном директива ОБр. 7949 за гоњење, које је имало отпочети 11. децембра и у коме су имале да учествују: трупе Одбране Београда и II. и III. армија. Та директива изнета је ниже у ситуацији за овај дан. У овој директиви две ствари падају у очи и то: прво трупе Космајског одсека које се састоје из Тимочке дивизије I. позива (без 15. пешад. пука и 1. дивизиона Тимочког арт. пука од две батерије) са извесним трупама, које су раније припадале Одбрани Београда и браниле Космај до доласка Тимочке дивизије I. позива (3. и 4. батаљон 11. пука III. позива са прекобројним батаљоном 10. пука III. позива, 3. Дунавска пољска брзометна батерија, 1. Дунавска позициска батерија, 2 хаубице 7. хаубичке брзометне батерије и 2. хаубичка батерија мод. 97. год.) и Обреновачки одред ушли су у састав II. армије; и друго: правац гоњења за трупе, које су остале у саставу Одбране Београда, одређен је: друм за Београд и путови источно од њега, или другим речима, зона за њихово оперисање почиње од железничке пруге и Парцана па на исток остављајући Парцански вис и Равни гај II. армији. На основу директиве из Врховне команде издао је командант под ОБр. 787 ову заповест: „По до сад добивеним извештајима непријатељски 8. и 17. комбиновани корпус после више неуспешних напада на Космај и Варовницу и после претрпљених великих губитака повлаче се ка Београду, вероватно у намери да се на најподеснијем положају за одбрану Београда утврде и упорно бране. Изгледа, да су се њихове заштитнице задржале на Крајковој бари, Стражи, Ковиони, Парцанском вису, Губеревцу, Пајшуми и В. Пољу. По заповести Врховне команде ОБр. 7949, ка Београду ће наступати и гонити непријатеља II. и III. армија и трупе Одбране Београда. Правац гоњења је за трупе Одбране Београда: друм за Београд и путови источно од њега. Лево ће наступати II. армија служећи се у главном путом: Сибница – Барајево – Циганске куће и даље путовима десно од овог. Гоњење од стране трупа Одбране Београда и II. армије има да отпочне сутра 11. децембра у 7 час. Стога наређујем:
1) Десна колона: командант пуковник Ст. Миловановић (Моравска дивизија I. позива, Дунавски коњички дивизион, 6 пољских брзометних батерија и 1 хаубичка брзометна батерија), наступаће преко Мајдана – к. 237 – Гумна (Ивково брдо) на фронт: Крајкова бара – Стража и по заузећу истог наступаће даље преко Изворића – Ћелиске страже и даље према ситуацији.
2) Лева колона: командант пуковник Јов. Ивковић (18. пешад. пук I. позива (3 батаљона), 7. пешад. пук I. позива, батаљон 19. кадров. пука, 2 батаљона 11. пешад. пука III. позива и 2 станичне чете), наступаће преко Грујинца и М. Иванче на фронт Липа – Ковиона и по заузећу истог наступаће даље и то: са јачим делом у правцу Београдског друма, а са слабијим делом од Липе преко Врчина и даље, одржавајући везу са десном колоном.
3) Десна побочница: командант ппуковник Петар Милошевић (15. пешад. пук III. позива (3 батаљона), 6. Дунавска брзометна батерија и 2. Дунавска позициска батерија), наступаће са Дрења преко Бегаљице и Маторца ка Пандурици и даље, и на томе правцу штитиће бок десној колони и одржаваће везу са левом колоном Браничевског одреда. Један батаљон и 1 вод Дебанжове батерије пак упутити са Дрења преко Бошњакове ливаде ради заузећа Гроцке, поседањем положаја Циганско брдо – Царева главица.
4) Општа резерва: (15. пешад. пук I. позива) кретаће се за десном колоном.
5) Ја ћу се у почетку наступања налазити на Умки (к. 281) – изнад с. М. Пожаревца.
6) Покрет свију колона има се подесити тако, да чела њихова пређу линију М. Пожаревац – к. 318 – ушће Булиног потока у Луг тачно у 7 час. Батаљон са Дрења одређен за заузеће Гроцке кренуће се у 6 час., а остатак десне побочнице кренуће се за Бегаљицу онда, кад десна колона буде са четом избила на Гумно (Ивково брдо).
7) Снабдевање храном и муницијом вршиће се из Младеновца.
8) Установе 1. степена колонске коморе и трупне коморе кретаће се и то: из десне колоне и опште резерве путом Младеновац – Ђуринац – Раља и даље за својим трупама.
9) 2. степен колонске коморе Моравске дивизије I. позива кретаће се по нахођењу команданта дивизије, базирајући се и даље на пут: Топола – Белосавци – Младеновац.
10) Пред полазак снабдети трупе муницијом, а недостатак у муницији за пољску брзометну артилерију попунити одмах по доласку транспорта са истом, који је упућен вечерас железницом из Крагујевца а који ће стићи у Младеновац још ноћас.
Примедба. Дунавски коњички дивизион II. позива, који има да уђе у састав десне колоне, налази се ноћас на преноћишту у Бегаљици“.
Пре но што би се прешло на операције, које ће се предузети 11. децембра, потребно је да се објасни ситуација, у којој су се у односу према непријатељу налазиле трупе Одбране Београда 10. децембра у вече тј. да се изложи јачина, састав и распоред наших и непријатељских трупа означеног вечера.
Наше трупе. У саставу Одбране Београда остале су ове трупе: Трупе Варовничког одсека: 18. пешад. пук I. позива од 3 батаљона, 7. пук III. позива, 15. пук I. позива од 3 батаљона, 1. и 2. батаљон 11. пука III. позива, батаљон 19. кадров. пука, Дунавски коњички дивизион II. позива Одбране Београда, 2. дивизион Тимочког пољског арт. пука од 2 батерије, 2. Дринска брзометна батерија II. позива, 1. Шумадиска позициска батерија и 1. хаубичка батерија мод. 97. год. Моравска дивизија I. позива, која је у ранијим борбама јако ослабљена тако, да тога момента није бројала више од 6.300 људи, која је имала 2 пољска дивизиона и 1 хаубичку батерију. Десна побочница: 15. пешад. пук III. позива, 6. Дунавска брзометна батерија, 2. Дунавска позициска батерија и 2 станичне чете, које су ноћу 10./11. децембра биле упућене из Младеновца у Варовнички одсек. Трупе су 10. децембра у вече биле овако распоређене:
Трупе Варовничког одсека: 7. пешад. пук III. позива без 4. батаљона, 2 батаљона 11. пука III. позива, батаљон 19. кадров пука, 15. пук I. позива и сва артилерија без 1. Тимочке брзометне батерије, налазили су се у главном на положају Мајдан – к. 309, на чијем се десном крилу налазио 7. пук III. позива, а на левом крилу 15. пук I. позива. Овде су стигле преко ноћи и 2 станичне чете из Младеновца. 18. пешад. пук I. позива, 4. батаљон 7. пука III. позива и 1. Тимочка брзометна батерија налазили су се на предстражи на линији, која се протеже од ушћа Дубонског потока у Раљу па преко М. Пожаревца и к. 318 до ушћа Буливог потока у Луг, и то: 4. батаљон 7. пука III. позива између Дубонског и Сењског потока са потпорницом на ћувику источно од с. Сенаје, а 18. пук I. позива од ушћа Сењског потока у Раљу до утока Булиног потока у Луг са потпорницом на Умци (к. 278). Коњички дивизион на линији Пударци – Гусково поље одржавао је везу између десног крила трупа Варовничког одсека и десне побочнице на положају Дрење – Пударци.
Моравска дивизија I. позива налази се прикупљена код Младеновца.
Десна побочница – 15. пук III. позива са 6. Дунавском брзометном и 2. Дунавском позициском батеријом – на положају Дрење – Пударци.
Треба напоменути да је се градска батерија од два 12 см. топа налазила у Младеновцу, јер није могла бити нигде извучена на положај, а тако исто у Младеновцу су се налазиле 2 хаубице 7. брзометне хаубичке батерије, јер за њих није имало више муниције. Као што се види, трупе Одбране Београда састајале су се из трупа I. и III. позива, међу којима су оне прве преовлађивале. Све су трупе Одбране Београда већ имале успеха у последњим борбама и то: трупе Варовничког одсека приликом одбијања напада на поменути одсек, а трупе Моравске дивизије I. позива у борбама код Лазаревца.
Непријатељске трупе. У почетку се није знало какве се и колике трупе налазе на положајима према трупама Одбране Београда. Што је најглавније није се знало, да ли је то непријатељска главна снага или су то само заштитнице. Но сутра дан у вече у току борбе, увидело се, да то нису заштитнице, већ да је то непријатељска главна снага, која је решена, да ту заустави наше наступање. Најпре је авизирано за поједине непријатељске пукове, но доцније су се обелодањивале све нове непријатељске снаге, док се није дошло до сазнања, да се према трупама Одбране Београда налази цео корпус са једном дивизијом на линији: Ковиона – Липа а једном дивизијом на положају код Крајкове баре. Заробљени пак официри и војници тврдили су, да се на линији Парцански вис – Ковиона – Крајкова бара налази цео комбиновани 17. корпус од 3 дивизије, што је и разумљиво, кад се узме у обзир отпор, који је непријатељ давао за време напада наших трупа. Из тога излази, да су се трупе Одбране Београда бориле са надмоћнијим непријатељем и да су га ипак савладале благодарећи једино енергији, са којом су упућиване у борбу и са којом су се бориле. Још кад се узме у обзир, да је 17. корпус по јачини својих основних јединица био јачи од свију осталих, онда опет излази, да је се више од половине целокупне непријатељске снаге пред Београдом налазило према трупама Одбране Београда, дакле више него ли II. и III. армија укупно, од којих је свака посебице била јача од Одбране Београда. Према овим двема налазио се 8. корпус, који је био слабији од комбинованог 17. корпуса, јер је имао само две дивизије и један мањи део комбинованог 17. корпуса. Командант 17. корпуса био је ђенерал Рихард фон Краус. На основу процењене ситуације све трупе Одбране Београда подељене су у две колоне и општу резерву и упућене: лева колона која је била слабија по квалитету, јер је требала бити састављена од трупа I. и III. позива и која је била слабија са артилеријом, да напада десно крило непријатељског положаја Ковиона – Липа, а десну колону, која је била састављена од трупа бољег квалитета и са више артилерије и за којом се имала кретати и општа резерва, да напада на лево крило непријатељског положаја Стража – Крајкова бара.
Леву колону имале су да образују ове трупе: 18. пеш. пук I. позива (од 3 батаљона), батаљон 19. кадров. пука, 7. пеш. пук III. позива, 2. батаљон 11. пука III. позива, 2 станичне чете, 2. дивизион Тимочког пољског артил. пука од 2 брзометне батерије, 2. Дринска брзометна батерија II. позива, 1. Шумадиска позициска батерија и једна (1.) хаубичка батерија мод. 97. год. што чине свега: 10 ½ батаљона (3 батаљона I. позива, 1 кадровски батаљон, 6 батаљона III. позива и ½ станичног батаљона), 3 пољске брзометне, 1 позициска и 1 хаубичка батерија мод. 97. год. Десну колону имала је да образује Моравска дивизија I. позива што чини свега: 16 слабих батаљона I. позива, 6 пољских брзометних и 1 хаубичку брзометну батерију. Овој колони придат је Дунавски коњички дивизион II. позива Одбране Београда, који је заједно са ескадроном Моравске дивизије I. позива имао да образује један коњички пук од 3 ескадрона. Општу резерву образовао је 15. пук I. позива без 1 батаљона што чини свега: 3 батаљона I. позива. Трупе пак на положају Дрење – Пударци – 15. пешад. пук III. позива, 6. Дунавска брзометна батерија и 2. Дунавска позициска батерија, што чини свега: 4 батаљона III. позива, 1 брзометна и 1 позициска батерија – имале су са већим делом као десна побочница, наступајући преко Маторца, да штите десни бок трупама Одбране Београда, а са мањим делом (1 батаљоном и 2 Дебанжова топа) да заузму Гроцку, поседајући положај Циганско брдо – Царева главица. Сав остали детаљ види се из заповести ОБр. 787, која је издата из штаба команде Одбране Београда ноћу између 10./11. децембра у 12 часова, а која је тако била редигована, да је њоме обухваћен поступак и на случај, да је непријатељ одступио даље на север и на положају Ковиона – Крајкова бара оставио само заштитничке делове, и на случај да је се на поменутом положају задржала непријатељска главна снага, пошто се о томе још није имало података.