Ситуација
У току 10. децембра стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 4476
(у 2 часа)
„Дринска дивизија II. позива 9. ов. мес. пре подне извршила је покрет са линије Виноградине -Шушњарски вис и заузела овакав распоред: 5. пук са 2 пољске батерије на Врачијем брду, држећи одсек од утока Љига до закључно са селом Петком, с тим да су 2 батаљона пребачена на леву обалу Колубаре код Белог брода; 6. пук II. позива заузима одсек Шопићска црква – Петка са 2 батаљона у резерви одмах јужно од Лазаревца, но у 19 час. ова 2 батаљона послата су, да заузму фронт: Бурово – Шопић; 3 пољске батерије су постављене: једна јужно од Лазаревца код к. 153, а две близу к. 191; општа резерва: 4. пук II. позива крај пута источно од села Шушњара, с тим да сутра до 6 час. буде источно од Лазаревца; коњички дивизион зауставио се на преноћишту западно од села Шопића. Дивизиски штаб је у Лазаревцу. По извештају команданта 5. пука II. позива у 13.35 час. 9. ов. мес. непријатељски слабији делови одступају у великом нереду са леве обале Колубаре, а јачи делови путом: Лајковац – Д. Јабучје, гоњени нашом пешадиском и артилериском ватром. По извештају команданта коњичког дивизиона од 16 час. 9. ов. мес. непријатељска пешадиска одељења примећена су на коси Остењак и Јабучкој коси, укупно јачине око 1 ½ батаљона“.
ОБр. 4485
(у 11.40 час.)
„Извиђачки делови Дринског коњичког дивизиона II. позива, упућени правцем: Вреоци – Црљенци – Степојевац – Медошевац – Сакуља – Јунковац, јављају, да је непријатељ у јачини од 3 пука јутрос рано повукао се ка селу Лесковцу и Степојевцу и да на левој обали Колубаре нема непријатеља“.
ОБр. 4487
(у 11.40 час.)
„Стање армије у току ноћи овакво је: Шумадиска дивизија I. позива. У току ноћи све до 3 часа јутрос због јаке непријатељске пешадиске и митраљеске ватре напад није могао да се продужи. До тог времена батаљон на Којиловици и коњички пук остали су на истим местима. 19. пешад. пук подишао је непријатељским рововима на ћувику код с. Јунковца до 300 м. 10. пешад. пук са делом пребацио се преко Ливајског потока, и наши предњи делови подишли су боку непријатељском на 1.000 м. испред Волујака. Код 12. пешад. пука око 23 часа 1 батаљон је подишао Вреочкој коси, а остала 2 батаљона била су на Медошевачкој коси. Око 3 часа јутрос на целом фронту ватра је престала, због чега се посумњало, да се непријатељ повлачи. Трупе су се кренуле одређеним правцима напред. По извештају команданта главне колоне борба се водила од прилике на линији: Вреоци – Црљенци са непријатељским заштитним деловима. Напад је продужен енергично и даље. Коњичка дивизија: Јутрос око 3.30 часова добивен је извештај, да се непријатељ повлачи пред фронтом II. армије и Обреновачким одредом. Наређено је гоњење, и то 1. бригада правцем: Медошевац – Вреоци, па обалом Колубаре ка Степојевцу и даље ка Мељаку и Обреновцу; 2. коњичка бригада правцем: Слатина – Бељина – Божидаревци и даље ка Мељаку, с тим да ће се правци корежирати према повлачењу непријатеља са тежњом, да се одсеца од прелаза на Колубари и Сави“.
ОБр. 4488
(у 13 часова)
„Командант Коњичке дивизије јавља, да је од команданта 2. бригаде добио извештај (писан у 9.30 час): да је непријатељ држао заштитничким деловима линију: Збеговиште – Велико поље (к. 182) – Лисовић. Примећена је једна непријатељска колона, која одступа правцем: Шиљаковац – Прогон ка друму Степојевац – Мељак у јачини од 2 – 3 батаљона. По исказу заробљеника непријатељска пешадија одступила је преко Лисовића ка Београду, а слабији делови одступили су преко Бељине и Божидаревца“.
ОБр. 4489
(у 13.40 час.)
„Командант 2. коњичке бригаде у 11.30 час. јавља: да је се један непријатељски батаљон укопао на линији: Таламбас – Пајшума – Збеговиште; Велико поље такође непријатељ држи и укопао се. Отворена је артилериска ватра на непријатеља; бригада се кренула напред и заузела Бељину. Борба се води. Преко Парцанских висова прелазе неки непријатељски делови. Изгледа, да на овим има непријатељ ровове. Непријатељ је ноћас у 24 часа одступио са положаја: Слатина – Бељина. 11. пук још нема наређења за покрет унапред. Потребно је, да 11. пук помогне бригаду у њеном продирању, а и да цео Обреновачки одред покретом унапред потискује непријатеља“.
ОБр. 4492
(у 15.30 час.)
„По извештају од команданта Обреновачког одреда од данас у 14.20 час. једна непријатељска колона састављена из пешадије, артилерије и коњице у 7 час. јутрос одступила је од с. Барајева преко Липовичке механе ка Београду (исказ мештана). На положају: Велико поље к. 182 – Збеговиште – к. 152 налази се непријатељска заштитница у јачини од 2 батаљона пешадије, 2 митраљеза и 2 топа“.
ОБр. 4493
(у 17 час.)
„Командант 2. коњичке бригаде јавља: „Главнина непријатељска, нарочито артилерија и комора, одступа друмом од Степојевца ка с. Врбовни, а друга колона од с. Лесковца ка Борку. Непријатељски стрељачки строј дужине до 1 км. укопава се ји. од Борка“. 4. батаљон 10. пука I. позива и митраљеско одељење 2. коњичког пука стигли су на Караулу. Јака непријатељска колона у јачини од једне дивизије одступа друмом преко Степојевца; исто тако виде се колоне од с. Борка на Степојевачком друму. На правцу од Бељине к. 238 одступале су: 6., 7. и 27. ландверска и 6. ландштурмска регимента. Од бегунаца дознаје се, да је непријатељ јуче отпочео повлачење позадине одводећи собом одраслу мушку децу. На овом фронту непријатељ је употребљавао зрна „дум – дум“. На положају се налази маса ове муниције. Према телефонском извештају команданта Шумадиске дивизије I. позива непријатељ је се задржао на десној обали Бељанице; артилерију је пласирао на Степојевачком положају. Шумадиска дивизија је десном колоном на Вртачи, а левом главном колоном на левој обали Турије. Примећене су непријатељске колоне, које се повлаче на исток ка Мељаку“.
ОБр. 4497
(у 21 час)
„Према извештају команданта Дринског коњичког дивизиона II. позива, који је данас у 11.30 час. достигао јужну ивицу с. Каленића, непријатељ је одступио у три правца: ка Убу, Шапцу и Обреновцу. У 11.30 час. чула се код с. Каленића јака експлозија, због рушења мостова на Тамнави. Дивизионом ће ухватити везу са Тимочком дивизијом II. позива, која наступа преко Врбовне ка Убу. Дринска дивизија II. позива преноћиће прикупљена око Лазаревца, са 2 батаљона 5. пука II. позива на левој обали Колубаре; коњички дивизион код с. Каленића“.
ОБр. 4495
(у 21 час)
„Командант Коњичке дивизије јавља: „Данашњим гоњењем и извиђањем Коњичке дивизије на простору између реке Лукавице и пута Сибница – Слатина – Бељина, а на главним правцима: Вреоци – Степојевац – Конатица – Шиљаковац и Слатина – Бељина – Божидаревац, стање је овакво: Непријатељ, који је био пред фронтом Шумадиске и Коњичке дивизије и Обреновачког одреда, одступио је данас до пред вече правцима: Црљенци – Степојевац – Шиљаковац и Јунковац – Лесковац – Борак – Слатина – Бељина – Божидаревац. На првом правцу јачина непријатеља цени се до једне дивизије са артилеријом и возовима; на другом и трећем правцу јачина непријатеља цени се на 2 – 3 батаљона са 2 – 3 топа (вероватно заштитница јачих колона). На правцу Гунцати – Барајево – Парцани примећена су 2 непријатељска пешад. пука. Изгледа да непријатељ рокира извесне трупе са правца: Степојевац – Мељак, ка десном крилу оперативног фронта наше војске. По исказу заробљеника пред фронтом Коњичке дивизије одступиле су трупе: 6., 7. и 27. ландверског и 6. ландштурмског пука. Непријатељ пред фронтом Шумадиске и Коњичке дивизије одступио је на север, а не преко Колубаре. Мостове преко Лукавице и Пештана непријатељ је порушио. Према томе непријатељске трупе на десној обали р. Колубаре вероватно имају операциски правац на север са наслоном на Саву од Обреновца до Београда. Непријатељ је одступање штитио јаким заштитницама, због чега је Коњичка дивизија споро напредовала. Главнине наших бригада заноћиле су на левој обали р. Бељанице, а на десној обали ове су непријатељски заштитни делови. Непријатељ је давао добар отпор и одступио је у реду. Даље продирање и извиђање Коњичке дивизије биће веома отежано. Моје је мишљење: Ако се мисли извршити удар на непријатељски леви бок у намери, да се баци на Колубару и Саву западно од Београда, онда Коњичка дивизија треба да остане на досадањем правцу; а ако се мисли извршити фронтални удар, онда је место дивизије на десном крилу оперативног фронта наших трупа на десној обали Колубаре. Дивизија је заробила 1 лекара, 1 кадета и 80 војника. Од сељака из с. Звечке, који је служио Аустријанцима као путовођа дознаје се, да је код њих убеђење, да су нам Руси дошли у помоћ“.
ОБр. 4502
(у 23.40 час.)
„По наређењу ОБр. 7949 база ове армије треба да буде Аранђеловац. Како су се до сад Тимочка дивизија I. позива и Обреновачки одред базирали на Младеновац, то је за сад немогуће променити им базу. Стога сам наредио, да њихова база и даље буде Младеновац. Чим се она буде могла променити, наредићу да се то учини“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3417
(у 1 час)
„Дивизије су остале на истим местима. Команданту Комбиноване дивизије издата је заповест, да поступи по наређењу начелника штаба Врховне команде, које је добивено јуче пре подне. Она је се прикупљала данас на левој обали Љига. Покрет ће отпочети данас рано ујутру“.
ОБр. 3419
(у 7 час.)
„Стање на фронту Тимочке дивизије II. позива редовно је. У току дана лева колона после упорне борбе, овладала је Оштриковцем. Целог дана непријатељ је слабом артилериском ватром дејствовао против левог крила ове дивизије“.
ОБр. 3432
(у 11.35 час.)
„У току прошле ноћи на фронту армије није било значајнијих догађаја. Комбинована дивизија врши груписање своје снаге према новом задатку. Тимочка дивизија II. позива остала је на свом месту, а предње своје делове истиче на линију: Вровине – Остреш“.
ОБр. 3430
(у 17 час.)
„По извештају команданта Тимочке дивизије II. позива у току јучерањег дана била је упорна борба око заузимања Оштриковца, који су бранили делови 22. и 29. пука, јачине око 2 батаљона. Заробљено је и заплењено: 4 официра, 210 војника, 1 пољски топ и 1 митраљез. Непријатељска артилерија са леве обале Колубаре, у јачини од 4 групе од по 2 топа, цео дан 9. ов. мес. тукла је Оштриковац, с. Ратковац и Столице. Један наредник заробљен изјавио је, да је на фронту Тимочке дивизије била: 9., 11. и 12. бригада, и да је 12. бригада 9. ов. мес. у вече одступила правцем: Вровине – Гуњевци, и даље ка Убу“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3539
(у 3.50 час.)
„По податцима од 9. децембра о непријатељу се зна: На положајима северно и западно од Ваљева: Дабића брдо – Ђеновачка коса – Кличевац – Аврузовића јабуке непријатељ је нашим трупама дао доста снажан удар. После борбе, која је трајала цео дан, непријатељ се повукао делом на север у правцу Близанских висова, делом на запад у правцу Каменице. Где су се на овим правцима задржали непријатељски делови нема података. Заробљени војници на Кличевцу изјављују, да се непријатељ од Ваљева појачао са 3 ландштурмска пука, који су стигли из Шапца и Обреновца. 2. пук II. позива, који је прешао преко Колубаре јужно од с. Диваца, наишао је на јак отпор на положају северно од Диваца. Око 16 часова непријатељ је прешао и у напад, ну он је одбивен. Јачину непријатеља командант пука цени на 3 батаљона и 3 батерије. На основи свију података да се закључити, да је непријатељ у току 6. и 7. децембра одступио у два правца: преко Сувобора и Мионице и западно на Ваљево, и преко Гукоша и Мионице на Дивце и источно на Словац. Првим правцем могле су одступити 15., 16., 3. и 14. брдска бригада, 7. ландштурмска бригада и делови 7., 8. и 6. брдске бригаде. На Ваљево изгледа да су одступили и неки делови 4. и 5. брдске бригаде. Другим правцем изгледа да су одступиле: 4., 10., 11. и 12. брдска бригада и 109. ландштурмска бригада, а можда и неки делови 7., 8. и 6. брдске бригаде.
ОБр. 3542
(у 4.40 час.)
(Доставља своју диспозицију, која је изнета горе код I. армије за 9. децембар).
ОБр. 3544
(у 6.30 час.)
„Јуче 9. децембра непријатељски разбивени делови ојачани, према извештају команданта Дринске дивизије I. позива, са 3 ландштурмска пука, који су дошли од Шапца и Обреновца, покушали су дати отпора на положајима на левој обали Колубаре, одмах северно и западно од Ваљева. После борбе, која је трајала готово цео дан, непријатељ је потиснут и повукао се делом у нереду на север и запад. Трупе су гониле непријатеља и заноћиле у оваквом распореду: Дринска дивизија I. позива са предстражама на Камењару, са главнином на линији: Дабића брдо – Кличевац. Дунавска дивизија II. позива – гонећи обема обалама Љубостиње, имала је да избије на линију: Циглане – Дивље поље. Дунавска дивизија I. позива – на линију: Суве воде – Аврузовића јабуке – Јунице – Парлог. Моравска дивизија II. позива – армиска резерва, ешелонирана од Ваљева до Каменице. Један одред из њеног састава (2. пук и 1 батерија) прешао је Колубару на месту јужно од Диваца. Од 9 час. развила се борба између овог одреда и непријатељских делова на положају одмах северно од Диваца. У 16 час. пук врши јуриш, али буде дочекан непријатељским нападом, који буде одбивен, али се десно крило морало повући за нешто уназад. Одред је заноћио: 2 батаљона држе с. Дивце; 2 батаљона, батерија и митраљеско одељење, повукли су се у мрак на десну обалу Колубаре, непосредно до моста. Командант одреда известио је, да ће сутра у 2 часа предузети напад са 1 батаљоном на Дивачки положај, са кога је, како изгледа, непријатељ данас око 18 час. отпочео извлачити артилерију. Заробљено је и заплењено: код Дринске дивизије I. позива око 500 војника и 8 официра; код Дунавске дивизије I. позива 253 војника, 1 митраљез и другог разноврсног материјала. 2. пук II. позива заробио је 25 непријатељских војника, али је изгубио 30 мртвих и 80 рањених. Данас је рад по мом извештају ОБр. 3520“.
ОБр. 3561
(у 24 часа)
„Командант Дунавске дивизије I. позива јавља, да је по тврђењу мештана, непријатељ јачим делом своје снаге одступио ка Шапцу, слабијим ка Каменици; а командант Дунавске дивизије II. позива јавља, да је један заробљеник активни аустриски поручник изјавио, да против нас оперише V. армија из Срема и VI. армија из Босне; даље вели, у 16. корпусу су 18. и 50. дивизија; обе се повлаче ка Дрини, где ће се распоредити у зимске кантонмане. По извештају шофера код команданта 47. дивизије (Србин – Босанац), који је са 2 аутомобила био изостао да се преда, штаб 15. корпуса, многобројна комора, 7. децембра одступили су пут Коцељева. Данас у 14 час. непријатељ је одступио са Близанских висова ка Коцељеву. Око 13 час. непријатељски делови према 2. пуку II. позива одступили су јачим делом ка Близанским висовима, слабијим на Караулу и к. 300 (западно од Карауле). Из свију података да се закључити, да је 16. корпус одступио на запад ка Дрини; 15. на север ка Шапцу, делом преко Ваљева и Коцељева, делом источније од овог правца“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1940
(у 8 час.)
„Аустријанци су по добивеном извештају од команданта Шумадиске дивизије II. позива, собом одвели наше младиће од 15 – 20 година, који су употребљени прво за пренос рањеника, а потом постоји намера да се упуте у Сарајево“.
ОБр. 1958
(у 10 час.)
„По извештају мештана непријатељ се журно повлачи ка Дрини. По ухваћеном телефонском извештају на Маково поље код М. Горе стигао је 3. батаљон 8. брдске бригаде са градском артилеријом. На Шарган упутио сам 1 батаљон. Остале трупе са фронта: Маковиште – Јелова Гора – Кадињача, предузимају данас напад на фронт: Бајина Башта – Рогачица“.
ОБр. 1963
(у 24 часа)
„10. пук, који је са брдском батеријом стигао на Дебело брдо, упутио је у циљу даљег извиђања 1 батаљон са 1 брдским топом и 1 митраљезом у правцу Прослопа. Један одред из Шумадиске дивизије, упућен ка Рогачици, продро је до 15 час. на одсек: Биљези – к. 732 сз. од Рогачице. Према овоме одреду се непријатељ повукао преко Дрине на мосту, који је потом порушио. Заробљено је 60 војника“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 782
(у 10 час.)
„У току дана 9. и ноћи 9./10. децембра стање је овакво: На целом фронту од јутра, отворена је јака артилериска ватра, под чијом је заштитом отпочео напад према Варовничком одсеку. После испада према к. 351 и Мајдану око 8.30 час. напад је одбивен и ватра је престала. Према Космајском одсеку напад је отпочео у 7 час. од стране Тимочке дивизије у циљу да се овлада положајем: Мишљевац – Крушик – Мујница. Око 11.30 час. непријатељ је успео са јаком снагом да се приближи Маловању до на 300 м. од наших ровова. Тад је извршен испад на непријатељско лево крило и од стране Обреновачког одреда, који је приметив, да је непријатељ ослабио своје предње делове према његовом фронту, управио напад на његово десно крило у тежњи, да се помогне напад Тимочке дивизије. Испад је успео, непријатељ разбивен и приморан на повлачење одступајући ка Неменикућама. Ватра се око 20 час. на целом фронту утишала. Непријатељ је претрпео огромне губитке, само на Мајдану и к. 351, према Варовничком одсеку оставио је незакопано 1.000 лешева, толико и према Космају. Заробљено: 21 официр и око 1.000 подофицира и војника. У току ноћи непријатељ је отпочео одступање на целом фронту. Наређено је да извиђачка одељења одмах дођу у додир с њим“.
ОБр. 783
(у 19.35 час.)
„Због тога, што се непријатељ због одбивених напада на положаје, које су браниле трупе Одбране Београда, од ноћас повлачи на север, наредио сам, да се моје трупе данас помакну на линију, са које ће моћи да предузму енергичну офанзиву у правцу Београда. Трупе врше покрете и вечерас ће бити у оваком распореду: Трупе Варовничког одсека су на линији: Мајдан – к. 309 са предстражама на линији, која полази од утока Дубонског потока у Раљу и иде преко М. Пожаревца и к. 318 на уток Булинског потока у Луг. Трупе Космајског одсека су на линији: Врљак – Рогачко брдо, са предстражама на линији: Ропочево – Усице – Тамничина. Трупе Обреновачког одреда су на линији: Зорољин – к. 238, са предстражама на линији: Гомилице – Водице – Бељина. Положај: Дрење – Пударци посешће 15. пешад. пук III. позива од 3 батаљона са једним водом 6. Дунавске брзометне батерије и једном Дебанжовом батеријом, а на место трупа Браничевског одреда“.
Од команданта Браничевског одреда
ОБр. 1856
(у 9 час.)
„У току ноћи према Дунаву стање је редовно. На западном делу фронта јуче по подне појачане трупе имале су наређење, да изгубљени положај: Бадриковачка коса – Висока раван, понова заузму. Борба је свршена у току ноћи. На осталом делу западног фронта примећено је омање прикупљање непријатеља на косама десне обале Камендолске реке. Послати батаљон и батерија стигли су. По сазнању од заробљеника према нашем северном фронту су 17. и 8. непријатељски корпуси, и да су делови који се пребацују код Панчева и Гроцке, од тих корпуса. Трупе III. позива, поред свих строгих мера, не држе се као што треба. Сматрам, да би поткрепљење одреда и западног фронта било неопходно потребно“. Начелнику штаба Одбране Београда телефоном је одмах наређено из Врховне команде, да појача Браничевски одред.
ОБр. 1870
(у 19.30 час.)
„На северном делу фронта није се десило ништа значајније. Два непријатељска аероплана летела су од Дрена преко Царине ка Ковиони. На западном делу фронта целог дана је вођена слабија борба. Непријатељ се повукао. Наше трупе предњим деловима заузеле су Циганско брдо, Бошњакову ливаду, Дрење и Пударце. Са трупама Одбране Београда одржава се веза“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 7949
(у 20 час.)
Команданту I., II. и III. армије и Одбране Београда
Команданту Ужичке војске и Браничевског одреда
„По досад добивеним извештајима непријатељски 15. и 16. корпус у највећем нереду повлаче се преко Ваљева, Рогачице и Бајине Баште за Босну, а 13. корпус преко Уба и Коцељева за Шабац. Наша I. армија и Ужичка војска гоне енергично и врло успешно. На нашем северном фронту 8. и 17. Комбиновани корпус после више безуспешних напада на Космај и Варовницу и после претрпљених великих губитака повлаче се ка Београду, вероватно у намери, да се на најугоднијим положајима за одбрану Београда утврде и упорно бране. Изгледа да су се њихове заштитнице задржале на Крајковој бари – Стради – Ковиони – Парцанском вису – Губеревцу – Пајшуми и Великом пољу. Све три армије и командант Одбране Београда наступаће за непријатељем и гонити га. У име тога наређујем:
1) I. армија главном снагом зауставиће се у Ваљеву, а са потребним делом снаге гониће у правцу ка Лозници, Шапцу и Пецкој. Са непријатељем одржавати сталан додир. I. армија има уједно задатак, да са запада обезбеди бок и позадину наше целокупне војске која оперише ка Београду. Основица за снабдевање у прво време Лазаревац, а доцније Ваљево. Комуникациска линија је Ваљево – Г. Милановац.
2) II. армија. Њу образују Тимочка дивизија I. позива, трупе III. позива Одбране Београда, које су сад на Космајском одсеку; Шумадиска дивизија I. позива и Обреновачки одред. Она има задатак да гони непријатеља правцем ка Београду, служећи се главно путом: Сибница – Барајево – Циганске куће и десно. Зона ширења је источно: железничка пруга – Парцане; западно: Бељина – Барајевска река – Радионица (к. 325), с тим, да пут преко Средњег рта припада III. армији. Десно одржавати везу са командантом Одбране Београда, а лево са III. армијом. Основица за снабдевање је Аранђеловац. Комуникациска линија је Аранђеловац – Топола.
3) III. армија. Њу образују: Комбинована дивизија I. позива; Дринска дивизија II. позива; Тимочка дивизија II. позива и Коњичка дивизија. Она има задатак да гони и напада непријатеља ка Београду, служећи се путом: Степојевац – Мељак – Рушањ. Зона ширења је источно од линије Барајевска река – Радионица, а западно за потребну ширину. Коњичка дивизија је на левом крилу армије. Десно одржавати везу са II. армијом. Обратити пажњу на правац од Обреновца. Тимочку дивизију II. позива командант армије упутиће преко Уба у Обреновац с тим, да на Убу остави 1 пук са 1 батеријом, а у Обреновцу да буде цела дивизија. Задатак је Тимочке дивизије да држањем Уба и Обреновца поуздано обезбеђује са запада бок и позадину наше снаге, која подилази ка Београду, одржавајући везу са I. армијом у Ваљеву. Основица за снабдевање је Лазаревац; а комуникациска линија је Лазаревац – Белановица – Г. Шаторња.
4) Командант Одбране Београда примиће под своју команду трупе III. позива на Варовничком одсеку; Моравску дивизију I. позива, 15. и 18. пешадиски пук I. позива и гонити непријатеља такође ка Београду. Правац гоњења је друмом за Београд и путови источно. Са потребним делом снаге заузети Гроцку и њу даље држати. Лево одржавати везу са II. армијом а десно са Браничевским одредом. Основица за снабдевање је Младеновац; а комуникациска линија је Младеновац – Белосавци – Топола.
5) Ужичка војска заузеће Бајину Башту и Рогачицу, обезбеђујући и правац Рогачица – Ваљево. Са потребним делом снаге заузети и Мокру Гору обезбеђујући правац ка Ужицу и загрозити позадини оним непријатељским трупама, које су код Прибоја. За овај циљ ступити у споразум са командантом трупа Нове Области. Основица за снабдевање је Ужице, а комуникациска линија је Ужице – Чачак – Крушевац. Одржавати везу са I. армијом.
6) Браничевски одред остаје на месту на коме је сад, са истим задатком, обраћајући нарочиту пажњу на Смедерево. Лево одржавати везу са командантом Одбране Београда.
7) I. и II. армија и команда Одбране Београда почињу гоњење сутра (11. ов. мес.) у 7 час., а III. армија у 5 час. Штаб Врховне команде је у Крагујевцу“.
НАРЕДБА ОБР. 7978
ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ЗА ЦЕЛУ ВОЈСКУ
ЈУНАЦИ
Надчовечанском храброшћу и узвишеним жртвама ви сте мили моји јунаци у крвавим бојевима последњих дана потукли непријатеља и са брзином нечувеној у ратној историји гоните његову разбивену војску. Ви сте потукли четири непријатељева корпуса, задобили сте силне трофеје, и у досадашњи венац ваших победа уписали сте и славне победе на Овчару и Каблару, на Сувобору и Маљену, на Космају, Љигу и Колубари. Бранећи слободу своје земље, ви сте на тим планинама и на обалама тих милих наших река подигли величанствене вечите споменике вашег јунаштва. Подигли сте споменике, који ће покољењима причати о вашим славним делима. Наши савезници усхићени су овим вашим победама. Они вам се диве. Отаџбина ће вам бити вечито благодарна, а ја сам горд што сам на челу вашем и што Моме узвишеном Оцу могу поднети још један сјајан подвиг његових дичних соколова. Шаљући вам Моје поздраве, Ја вас јунаци позивам, да са гвозденом вољом продужите гоњење непријатеља. Протерајте га из наше миле земље. Повратите огњишта нејачи, које је непријатељ сурово са домова њихових отерао. Казните га до краја и по трећи пут. Покажите му како Србин брани своју груду земље и до последњег даха гоните његове свирепе хорде.
Напред на Дрину и Саву! Слава палима на бојном пољу. Живели Моји дични официри и војници!
Врховни Командант,
Престолонаследник, Александар с. р.