Операције аустриске војске
Повлачење VI. армије ка Шапцу
Борачке трупе 15. и 16. корпуса ове армије, прикупљене су 11. децембра у околину Шапца, под заштитом 11. брдске бригаде, док су коморски делови одмаршовали ка мачванској Митровици.
Одбрана V. армије
Дејство 8. корпуса
У току овог дана ситуација код овог корпуса постала је озбиљнија. Ноћу 10./11. децембра, српска артилерија је обично обасипала положаје овог корпуса, чак и зрнима тежег калибра, а у јутру 11. децембра, кренула је српска пешадија у напад на целом фронту корпуса, али у току дана није прешла одстојање средње пешадиске ватре. Покушај једног јачег напада на Таламбас, на фронту 21. ландверске дивизије, пропао је, због јаког отпора ђенералмајора Подхајског. Падом помрчине, постала је српска акција живахнија, вршећи јурише на целом фронту корпуса. Срби су се нарочито били окомили на лево крило 21. ландверске дивизије на вису Градац (316) северно од с. Губеревца, успевши да избију на овај положај. Пуковник Пулц довео је у томе тренутку последњу своју резерву и Србе бајонетима са положаја одбацио. Али Срби нису хтели олако попустити, већ са кратким прекидима, извршили три јуриша једно за другим, успевши у 22 часа да понова продру на Градац. Помоћу одсечне резерве и једног полубатаљона из суседне 7. дивизије Комбинованог корпуса, овај српски успех у неколико је париран, али се већ увидело да расклиматани фронт 8. корпуса, неће бити у стању да се одржи на овој линији, ако Срби и даље буду нападали овом енергијом.
Дејство Комбинованог корпуса
Овог дана отпочеле су борбе и на фронту овог корпуса. Срби су предузели напад на Парцански вис (418), али су крваво сузбивени, па су се у току овог дана држали на довољном одстојању од овог положаја. Један српски напад, обема странама пута, у правцу Раље, такође је пропао овог дана по подне, због јаке бочне ватре двеју батерија 104. ландштурмске бригаде са Ковионе. Против 29. дивизије наступале су три српске колоне, али у току овог дана нису дошле у сверу артилериске ватре.
Дејство 13. корпуса
У току овог дана, 42. хонведска дивизија, која се кретала левом обалом Колубаре стигла је до Обреновца а 36. дивизија, која се кретала десном обалом реке, стигла је до с. Јасењак ји. од Обреновца.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току 11. децембра, трупе ове армије продужиле су гоњење непријатеља по армиској заповести ОБр. 4503. Примљено је наређење ОБр. 7999 из Врховне команде, које је изложено ниже у наређењима Врховне команде за овај дан. Оперативно одељење штаба II. армије премештено је из Даросаве у Сибницу, а остала одељења из Аранђеловца у Венчане. О овоме је извештена Врховна команда, командант III. армије и Одбране Београда са ОБр. 4515.
Дејство Обреновачког одреда
У 7 час. Обреновачки одред отпочео је покрет у две колоне: Десна колона (7. пук II. позива, Скопљански батаљон и две пољске брзометне батерије) правцем: Водице – Пајшума – део Лисовића – к. 226 – Поглед – Барајевска црква – Дражановац (к. 355). Лева колона: (11. пук I. позива, 3. дивизион Шумадиског артилериског пука и 1 хаубичка батерија) правцем: Велико поље – к. 263 (западно од Лисовића) – Барајевска механа – Врановац – Глумчево брдо – Ненадовац. Општа резерва: (10. кадров. пук; један батаљон 14. кадров. пука; 5. пук III. позива; 1 батаљон 12. пука III. позива и две позициске батерије) наступа за левом колоном. Дрински коњички ескадрон II. позива наступа у висини десног крила десне колоне и одржава везу са Тимочком дивизијом I. позива. Одред је наступао споро. У 13 час. стигао је на положај одреда командант II. армије и том приликом затекао овакву ситуацију: Десна колона подилазила је ка Таламбасу и Пајшуми, а лева се пребацивала на десну обалу р. Бељанице. Командант армије примећује, да се напад врши млитаво. Командант одреда обавестио је команданта II. армије, да је узрок овоме поглавито то, што Дринска дивизија II. позива још није прешла р. Бељаницу, те је лева колона овог одреда била изложена јакој непријатељској ватри са положаја код Борка; сем тога отворена долина р. Бељанице била је стављена под јаку пушчану и митраљеску ватру са положаја код „Збеговишта“ и „Великог поља“, који је био јако утврђен. Ово заостајање леве колоне утицало је неповољно и на напредовање десне колоне. Командант армије ставља примедбу, да би десна колона могла да врши снажнији напад, па би олакшала и левој колони брже напредовање, пошто је противник слаб у артилерији, а одред располаже са доста артилерије која треба да помаже напад најснажнијом ватром. Овом приликом командант армије наређује, да се колоне крећу што брже напред, јер сваки изгубљени тренутак доноси нам штете и може имати тешких последица по нас.
У 18.26 час. командант II. армије саопштавајући телефоном, да је Тимочка дивизија I. позива заузела Градац, наређује, да Обреновачки одред на сваки начин избије на Лисовић (к. 203, к. 243) у висину Градца и ту да се утврди. Овом приликом командант одреда јавио је команданту армије, да је његова лева колона заузела Збеговиште али да Тимочка дивизија I. позива није заузела Градац, пошто наша артилерија обасипа Градац јаком шрапнелском ватром. Одред је у току овог дана постигао ове успехе: Код десне колоне: један батаљон 7. пука II. позива у 20.30 часова заузео је два непријатељска рова на средини фронта Пајшума (према к. 226); код леве колоне: ова је колона до 21.10 час. заузела (к. 152) Збеговиште и (к. 182) Велико поље, и ту се зауставила утврђујући заузети положај, пошто због бочне ватре од с. Борка није могла даље напредовати. Према овој колони непријатељ је јак око три батаљона пешадије, 4 митраљеза, до 3 пољска топа и вод хаубица. По исказу непријатељских официра из 28. ландверске регименте, заробљених у току ове ноћи код Пајшуме на линији: Пајшума – Таламбас – Велико поље налази се цела 21. ландверска дивизија, лево је од ње 7. а десно 9. дивизија.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
11. децембра у 0.55 час. добивено је телефонско наређење команданта II. армије, да се дивизија прикупи још у току ноћи на линију: Арнајево – Соколово с тим, да ће на њен положај доћи (ако није већ стигла) Комбинована дивизија. Одмах је телефоном наређен покрет и то: Команданту леве колоне и команданту 12. пука: „На наше положаје долази Комбинована дивизија, а наша дивизија има да се прикупи између Арнајева и Соколова. Да се трупе леве колоне одмах крену и убивакују између Сеоне потока и Пресек потока; правац кретања преко Јунковца на школу у Соколову и даље десном обалом Сеоне. Са трупама леве колоне да се крене 12. пешад. пук и убивакује јужно од села Арнајева. 4. батаљон 12. пука вршиће осигурање дивизије. Осигуравајуће трупе на Турији (батаљон 12. пука и чета 19. пука) остаће на својим местима, док их не смене трупе Комбиноване дивизије; тако исто и стражарећа одељења на Лукавици. Свакој батерији придати по једну чету за осигурање и помоћ при кретању“. У 2.20 час. примљена је од команданта II. армије заповест ОБр. 4503, која је горе изложена. Командант Шумадиске дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 2775: Командиру Шумадиске болничарске чете: „Са четом задржите се до даљег наређења на Змијану, где очекујте заповест за даљи покрет и евакуишите све рањенике у позадину“. Командант дивизије са штабом стигао је у село Арнајево у 9 час. По доласку у Арнајево послат је ордонанс официр код команданта Обреновачког одреда, да се обавести о ситуацији. Тако исто тражен је извештај о стању код 4. батаљона 12. пука, који је на Вртачама. У 10 час. примљен је извештај од команданта 1. коњичке бригаде ОБр. 867 од 4.55 час. овакве садржине: „Пошто је непријатељ ноћас око 2 часа порушио мост на р. Бељаници а иста је непролазна у близини десно и лево у правцу Степојевца, а и из обзира, што се лева колона Шумадиске дивизије групише код с. Арнајева на десној обали р. Сеоне, кренућу са бригадом у извиђање и гоњење правцем: Соколово – Лесковац. Због тешког терена наредио сам 1. коњичкој батерији да се привремено прикључи левокрилној артилериској групи леве колоне Шумадиске дивизије I. позива. Полазак бригаде у 6 часова“.
У 11.15 час. под ОБр. 2786 из с. Арнајева послат је команданту II. армије овај извештај: „Трупе ове дивизије прикупљене су на простору Соколово – Арнајево сем батаљона 12. пука, чете 19. пука и стражарећих одељења са Лукавице које треба да смене трупе Комбиноване дивизије. Очекује се извештај команданта Обреновачког одреда о ситуацији на његовом одсеку, да бих поступио даље према наређењу ОБр. 4503 од данас. Дивизија је спремна за покрет. Стање пред фронтом ове дивизије овакво је: По извештају команданта 4. батаљона 12. пука са Вртаче у 10 час. непријатељ се према њему укопао на југоисточним падинама Лесковачких коса са предњим деловима до Лесковачке цркве. Виђају се непријатељски војници у рововима у плавом и сивом оделу. Јачина непријатеља према овом батаљону 12. пука је до 1. пешад. пука. Хаубичка и Дебанжова батерија пласирана је на Вртачи и дејствује на непријатеља а непријатељска батерија од Степојевца дејствовала је ретком ватром на Црљенски положај а на Вртачу није до сад избацила ни један метак. Од стрељачких ровова овог нашег батаљона 12. пука до предњих непријатељских делова има око 2.000 м., а до његове главне линије одбране и 3.000 м. Исти командант батаљона са Вртаче у 10.15 час. јавља, да је са мотриље хаубичке батерије њен командир у 9.45 час. приметио на друму од с. Врбовне да људи оправљају пут; мало доцније тим путом прошла је једна непријатељска запрегнута батерија правцем за Београд. Дуж тог друма преко и лево од с. Борка види се велики логор, кретање, шатори и комора а у 10.15 час, примећене су 3 непријатељске батерије у покрету северно од села Борка са правцем кретања на сз. ка друму. Командант 1. коњичке бригаде из села Црљенци у 4.55 час. извештава, да ће се у 6 час. кренути са бригадом у извиђање и гоњење правцем Соколово – Лесковац, пошто је непријатељ око 2 часа разрушио мост на Бељаници, те је прелаз на томе правцу онемогућен, а своју батерију да ће привремено прикључити артилериској групи леве колоне ове дивизије, која је била у покрету за с. Соколово – Арнајево. С обзиром на непријатеља на десној обали Барајевске реке и Бељанице, на случај покрета предвидео сам да на Вртачама као стална побочница остане 4. батаљон 12. пука са обема батеријама, док зачеље дивизије не буде прешло р. Бељаницу“.
У 11.45 час. командант ове дивизије под ОБр. 2780 издао је заповест ове садржине: „На основи армиског наређења ОБр. 4503 од 10. децембра, а у циљу покрета дивизије наређујем:
1) Коњица, командант потпуковник С. Остојић (Шумадиски дивизиски коњички пук I. позива), да се крене са свог досадањег места у 12 час. правцем Соколово, лева обала Бељанице до утока Барајевске реке – левом обалом Барајевске реке – Барајевске механе – к. 132. Са патролама на десној обали Бељанице и Барајевске реке ухватити везу са трупама III. армије.
2) Претходница, командант потпуковник Драгојло Васиљевић (19. пешад. пук I. позива и две батерије (8. и 9.), свега: 4 батаљона и 8 топова), да се крене у 13 часова са досадањег места 19. пешад. пука правцем: с. Рожанце – Каменица – Врапчије и даље друмом к. 203 до у висину Барајевске механе. Напред ухватити везу са трупама Обреновачког одреда а лево одржавати везу са Шумадиским дивизиским коњичким пуком. За време покрета претходницу не развијати до детаља ради осигурања.
3) Главнина, 10. пешад. пук I. позива (3 батаљона), сва артилерија (4 батерије) и 12. пешад. пук I. позива (3 батаљона), свега: 6 батаљона и 16 топова). Да се крене на одстојању од два километра позади зачеља претходнице правцем којим и претходница. Батаљон 10. пука, који је био у саставу Коњичке дивизије, остаће и даље на досадањем положају док се непријатељ не протера а потом ће најкраћим путом доћи у састав свога пука.
4) Побочница, командант капетан Александар Вучковић (4. батаљон 12. пука I. позива, хаубичка батерија и Дебанжова батерија, свега: 1 батаљон и 10 топова), остаће на досадашњем положају као стална побочница док зачеље дивизије не пређе на десну обалу Бељанице, а потом ће добити накнадно и наређење за њен покрет и даљи рад.
5) Пионирски полубатаљон и 6. пешад. пук III. позива кренуће се одмах са места, где су до сад радили правцем Змијан – Миросаљци – Сибница – Бељина, где да уђу у маршевску колону дивизије на зачеље главнине.
6) Болничарска чета кренуће се одмах са Змијана правцем Миросаљци – Сибница – Бељина, где да уђе у маршевску колону дивизије на зачељу главнине.
7) Борни део 1. степена колонске коморе кренуће се са свог досадањег места одмах правцем: Венчане – Сибница – Заједница (к. 259), где ће остати до даљег наређења. Код борног дела 1. степена колонске коморе да дође и санитетска колона, где ће остати до даљег наређења.
8) Све трупне коморе прикупиће се код села Сибнице, где да се убивакују на јужном излазу из села поред пута. У Сибници образовати дивизиско ручно слагалиште, где да дође и месарска чета, као и 3. пољска болница.
9) Остатак 1. степена колонске коморе, пекарска чета са пољским пекарницама и потребним делом профијантске колоне да дође одмах у Венчане преко Даросаве и Медведњака. Потребан део профијантске колоне вршиће пренос потреба из слагалишта у Аранђеловцу до пољских пекарница односно ручног слагалишта.
10) 2. степен колонске коморе да дође у Аранђеловац.
11) За време покрета налазићу се на челу главнине.
12) По доласку претходнице у висину Барајевске механе издаће се накнадно наређење за преноћиште. О пријему заповести одговорити“.
Изводно из ове заповести достављено је наређење и команданту колонске коморе, мунициске колоне, командиру болничарске чете, трупне коморе, команданту пионирског полубатаљона, команданту 6. пука III. позива и начелнику интендантуре, у колико се кога тиче за рад. У 12.05 час. примљен је извештај ОБр. 4508 од команданта II. армије о успесима српске војске и исти је телефоном достављен командантима пукова ради саопштења трупама. У 13.20 час. примљен је извештај од команданта 6. пука II. позива са Вртаче под ОБр. Службено, писан у 12.35 час. у овоме: „Десна колона Дринске дивизије II. позива има фронт од Лесковачке цркве па до утока Барајевске реке у Бељаницу. Извештен сам од моје претходнице, да се код цркве Лесковачке налазе у стрељачком строју једна чета из 11. пука и једна из 19. пука I. позива. Молим за дејство да се исте повуку испред фронта десне колоне“. На основи овога извештаја под ОБр. 2789 од 13.45 час. из Арнајева одговорено је команданту 6. пука II. позива ово: „Примљен је извештај тога команданта од 12.35 час. Положај Вртаче држи само један батаљон 12. пука I. позива са једном хаубичком и једном Дебанжовом батеријом. Команданту овог батаљона 12. пука I. позива наређено је, да се са батаљоном и батеријама одмах повуче у састав главнине дивизије у правцу за Обреновачким одредом, чим тај пук буде заузео положај који он сад држи“. У исто време и под истим бројем послато је из Арнајева команданту 4. батаљона 12. пука овакво наређење: „Командант 6. пука II. позива са Вртаче у 12.30 час. јавља: (цитиран у целости горњи извештај команданта 6. пука). Предње се доставља команданту ради провере и ако се која чета тога батаљона или једног од пукова ове дивизије заиста налази испред фронта 6. пука II. позива, да се одмах повуче и оде у састав свога пука. Тај батаљон пак, са обема батеријама чим (6. пук II. позива) десна колона Дринске дивизије II. позива буде заузела положај Вртаче, да се повуче са положаја и заклоњеним правцем од непријатеља дође у састав главнине дивизије о чему ме известити“.
У 14.15 час. примљен је извештај у с. Рожанци од команданта претходнице са Врапчије под ОБр. 1186 писан у 14 час. у овоме: „Предњи делови претходнице наишли су на Обреновачки одред, који се на Врапчију бори са противником“. На основу овога под ОБр. 2790 у 14.30 час. издато је команданту претходнице ово наређење: „Пошто се на Врапчију трупе Обреновачког одреда боре са непријатељем, то претходницу зауставите у подножју Врапчија и за продужење покрета очекујте даље наређење. Команданту претходничког дивизиона наредите, да изрекогносцира положај пред собом, да би у случају потребе могао потпомоћи Обреновачки одред. Од команданта Обреновачког одреда обавестите се о тачној ситуацији, као и о јачини непријатеља и положају који је посео, о чему ме одмах известите“. У 14.40 час. под ОБр. 2790 послат је по ордонансу извештај команданту II. армије у Сибницу у овоме: „Од команданта претходнице са Врапчија у 14 час. добио сам извештај, да су његови предњи делови наишли на Обреновачки одред, који се на Врапчију бори са непријатељем. Наредио сам, да се претходница заустави у подножју Врапчија а командант претходничког дивизиона да изрекогносцира положај на случај потребе потпомагања Обреновачког одреда артилеријом. Чим непријатељ буде протеран и Обреновачки одред крене напред, продужићу даљи покрет са дивизијом. Преко команданта претходнице тражио сам од команданта Обреновачког одреда, да ме обавести о садањој ситуацији“. У 15 час. под горњим бројем послат је команданту Обреновачког одреда на Врапчији овај извештај: „Претходница ове дивизије предњим својим деловима у 14 час. избила је на Врапчије и услед борбе коју тај одред води са непријатељем зауставила се. Молим команданта да ме обавести о ситуацији и о својој намери“.
У 15.15 час. примљено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4520 (без датума и часа) са Врапчија које гласи: „Прикупите дивизију у заклону на линији: Караула – Врапчије – к. 235 – Вис – к. 236, где ћете очекивати даље наређење. Ваш коњички пук упутите у правцу Борка, да ухвати што тешњу везу са III. армијом. На основи овога под ОБр. 2791 у 16.30 час. са Каменице послато је по ордонансима овакво наређење: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4520 од данас трупе ове дивизије имају да се прикупе у заклону на линији Караула – Врапчије (к. 235) – Вис – (к. 236), где да очекују наређење а коњички пук да се упути у правцу Борка и да ухвати што тешњу везу са III. армијом. Према овоме наређујем, да се претходница и даље задржи на јужној падини Врапчија где је сад а из главнине да се постави и то: 10. пешад. пук I. позива на јз. падину Виса код изворног дела Кленовац потока; 12. пук I. позива на јужној падини Карауле испод изворног дела Синора потока, а артилерија из главнине на Каменици у близини к. 182. Шумадиски дивизиски коњички пук I. позива ухватиће што тешњу везу са трупама III. армије у прво време код ушћа Барајевске реке а потом у правцу Борка и задржаће се код ушћа Барајевске реке. У 15.30 часова примљен је извештај од команданта претходнице под ОБр. 1187 писан у 15.15 час. у овоме: „Ухватио сам везу са командантом Обреновачког одреда (код кога се налази и командант II. армије). Ситуација је: Збеговишту и Великом пољу лева колона подилази; десна колона подишла је Пајшумама на 300 метара. Противник се на Пајшумама колеба. Од Лисовића путом одступају непријатељски возови. Градац је заузела лева колона Тимочке дивизије I. позива. Са претходницом сам се зауставио на подножју Врапчија. Командант 3. дивизиона осматра положај“.
У 15.55 час. примљен је извештај од команданта Обреновачког одреда са виса – к. 236 под ОБр. 2021 од 15.20 часова који гласи: „Ситуација на фронту одреда у овом тренутку оваква је: лева колона избила је на Збеговиште одакле је потисла непријатеља и сад подилази Великом пољу. Десна колона подишла је Пајшуми на 200 – 300 метара и ту се зауставила због јаке артилериске ватре. Сад напредује, али споро. Наредио сам да се до мрака овлада Великим пољем и Пајшумом. Одредска резерва је позади Врапчијег брда – к. 236. Лева колона нема везу са десним крилом III. армије. Молим команданта, да ме извести, да ли је коњички пук те дивизије ухватио везу са трупама III. армије, као и где се њено десно крило сад налази?“ У 16.30 час. послато је по ордонансима наређење ОБр. 2794 ове садржине: „Према наређењу II. армије ОБр. 4520 од данас, трупе ове дивизије заноћиле су на линији: Караула – Врапчије – Вис. Поводом овога наређујем: Да се 1. пољска батерија, болничка чета, пионирски полубатаљон и 6. пук III. позива по доласку код с. Сибнице убивакују на простору између Сибнице и Заједнице, где да очекују даље наређење за продужење покрета“. У 17.10 час. примљен је извештај од команданта Шумадиског коњичког пука из Арнајева под ОБр. 647 писан у 16.15 час.: „Са пуком сам се задржао јужно од коте 186, пошто ми је немогуће било прећи на десну обалу р. Бељанице и даљи покрет ка Збеговишту због непријатељске артилериске ватре којом бих био тучен, да сам покушао силаз у Бељаницу. Према заповести команданта ОБр. 2791 наређено ми је, да у прво време ухватим што тешњу везу са III. армијом у правцу ушћа Барајевске реке; међутим ја сам лично вршио осматрање десне обале реке Бељанице са к. 186 и видео сам да се непријатељски делови налазе чак код с. Лесковца и јужно од њега. Према томе молим команданта за обавештење, да ли ћу ја сад одмах да пошаљем патролу за везу са III. армијом или да чекам да III. армија изађе на висину ове дивизије па тек онда да ступим са њом у везу“.
На основу овога под ОБр. 2795 у 17.30 час. послато је команданту Шумадиског коњичког пука у Арнајево ово наређење: „Према извештају команданта Обреновачког одреда његова лева колона у 15.20 час. избила је на Збеговиште одакле је нападала непријатеља на Великом пољу и потисла га. Дринска дивизија II. позива као десно крило III. армије заузела је данас по подне положај Вртаче – к. 186. Према овоме командант ће са својим пуком ухватити што тешњу везу са Обреновачким одредом десно, а лево са Дринском дивизијом II. позива држећи својим извиђачким деловима ушће Барајевске реке у Бељаницу а кад Дринска дивизија II. позива буде продужила покрет у правцу Борка ухватиће што тешњу везу са њом на десној обали Барајевске реке. Извештај ми слати што чешће. Заповест за сутрашњи рад послаће се накнадно“. У исто време и под истим бројем послато је команданту Обреновачког одреда на Вис к. 236 овакво извешће: „Наредио сам команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука да ухвати што тешњу везу десно са левим крилом тога одреда на Великом пољу и лево са десним крилом Дринске дивизије II. позива на к. 186. Трупе ове дивизије заноћиће вечерас у оваквом распореду: Претходница 19. пешад. пук са две батерије на јужној падини Врапчија; 10. пешад. пук на југозападној падини Виса; 12. пешад. пук на јужној падини Карауле; остатак артилерије на Каменици. Ја се налазим са штабом на Каменици – к. 182. О покрету III. армије известићу накнадно, молим за ситуацију код Обреновачког одреда за вечерас“. У 17.45 час. под ОБр. 2791 послат је команданту II. армије овакав извештај: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4520 од данас прикупио сам дивизију у заклону на линији Караула – Врапчије – Вис са оваквим распоредом: претходница 19. пешад. пук са двема пољским батеријама на јужној падини Врапчија; 10. пешад. пук I. позива на југозападној падини Виса; 12. пешад. пук I. позива на јужној падини Карауле; артилерија из главнине на Каменици; ја се са дивизиским штабом налазим на Каменици – к. 182. Наредио сам команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука I. позива, да сад ухвати што тешњу везу са десним крилом III. армије на левој обали Бељанице као и десно са левим крилом Обреновачког одреда, а са извиђачким одељењима да држи ушће Барајевске реке, а кад десно крило III. армије буде продужило покрет у правцу Борка да одржава везу на десној обали Барајевске реке са десним крилом III. армије“. О овоме је извештен и командант Дринске дивизије II. позива. У току данашњег дана било је 102 заробљеника из 11. регименте, 78. пука заједничке војске и 16. ландверског пука – сви заробљени код с. Црљенци, а 8 заробљеника из 102. регименте заробљени код с. Лесковца.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Данас је ова дивизија по телефонском наређењу ушла у састав II. армије и по наређењу ОБр. 4503 команданта II. армије предузела је наступање у 7.30 час. у две колоне: Десном колоном (20. пешад. пук и две брзометне батерије) правцем Рогачко брдо – Покосавица – Усице – Змињак – Вис (418) – Љута страна и левом колоном (14. пешад. пук и 2 брзометне батерије) правцем: Рогачко брдо – Пландиште (310) – Гомилице – Градац – Подвис – Вис (418). За десном колоном наступала је дивизиска резерва (13. пук I. позива, 11. пук III. позива, део пионира, две хаубице (120 мм.), једна брзометна батерија и једна позициска батерија). Десна колона је успела да заузме Влашко брдо – Змињак – Бећарски лаз и морала се задржати на предњим падинама ових положаја, јер се истакла у односу на трупе Одбране Београда и трупе леве колоне ове дивизије. На овим се положајима колона утврдила и заноћила. Пошто јој је положај јако развучен, ова је колона пред ноћ ојачана са једним батаљоном 13. пука. Лева колона у свом наступању успела је да заједно са десним крилом Обреновачког одреда отера непријатеља из с. Губеревца, са Ограде као и са Шиљега. Да би избила у висину десне колоне и добила потребан ослонац за напад на Подвис и Вис, колона је нападала на Градац и око 17 час. извршила јуриш на њега, којим је јуришом успела да отера непријатеља са Градца и зароби му око 200 – 250 војника уз припомоћ једне чете 7. пука II. позива. Ну, како је била наступила ноћ и није било могућно гонити непријатеља, овај се ојачао и извршио контра напад око 18.30 час., те је успео да поврати западни део Градца. Сад се прикупљају војници ове команде, који су се растурили при нападу и непријатељском нападу и уређују јединице. Предузето је утврђивање заузетог положаја. Ову сам колону ојачао једним батаљоном 13. пука и наредио да покуша, да пошто пото овлада још ноћас целим Градцем. Резерва је заноћила и то: један батаљон 13. пука на Змињаку; 11. пук III. позива и пионири код Усице, испод Усице позициска батерија; а једна батерија Тимочког артилериског пука и две хаубице из резерве ноћас се пласирају између Усице и Змињака. На Градцу је заробљено преко 200 аустриских војника из 8. ландштурмског пука. Појачање непријатељским трупама на Градцу дошло је од трупа заједничке војске (Мађари). У току дана утврђено је, да је непријатељ посео: Вис (к. 418), његову јужну падину и косу северно од с. Парцана. Јачина се није могла оценити, али изгледа да није мања од 2 – 3 пука пешадије. Од артилерије непријатељ је имао једну групу на Вису (к. 418) и једну групу на коси северно од Парцана.