За даљи рад I. армије примљена је 11. децембра шифрованом депешом у 0.15 час. директива Врховне команде ОБр. 7947 послата 10. децембра у 21.10 час., а која је у целини изнета у наређењима Врховне команде за 10. децембар. Као што се види, овом директивом Врховне команде било је предвиђено, да се трупе задрже у Ваљеву, упућујући само гонећа одељења правцем Лозница, Шабац и Пецка. Задатак I. армије био је, да обезбеди са запада бок и позадину целе наше војске која оперише ка Београду. У циљу извршења овога задатка, командант I. армије одступио је у неколико од ове директиве и решио, да главну снагу армије задржи не у Ваљеву, већ са њом да избије на линију: Близањски висови – Јаутина – Каменица, те да, гарантујући потпуно Ваљево као чвор путова, који са фронта: Шабац – Митровица – Зворник воде у долину Колубаре, заштити потпуно бок и позадину трупа које нападају на Београд. За непријатељем пак да по свима правцима његовог одступања ка Сави и Дрини, упути јача гонећа одељења. Заповест команданта I. армије издата под ОБр. 3562 данас у 2.35 час. гласила је: Командантима дивизија: Дринске I.; Дунавске II.; Дунавске I. и Моравске II. позива: „По свему да се закључити, да је непријатељ испред фронта ове армије главном снагом одступио ка Шапцу, а слабијом снагом преко Осечине ка Лозници. По наређењу начелника штаба Врховне команде II. и III. армија са командом Београдске Одбране данас 11. децембра предузеће напад и гоњење непријатеља ка Београду. Тимочка дивизија II. позива, остављајући 1 пешад. пук са 1 батеријом на Убу, одлази у Обреновац, те држањем тих тачака да обезбеђује са запада бок и позадину војске која се креће ка Београду. I. армија са мањим снагама предузеће и даље гоњење непријатеља ка Шапцу, Лозници и Пецкој а своју главнину задржати у околини Ваљева. На овој основи наређујем:
1) Дринска дивизија I. позива предузима гоњење преко: Слатине – Памбуковице – Брезовице и Тулара ка Шапцу.
2) Дунавска дивизија II. позива предузима гоњење преко Голе Главе – Коцељева и Великог Бошњака (Драгиња) такође ка Шапцу.
3) Дунавска дивизија I. позива предузима гоњење преко Каменице и Осечине ка Лозници и преко Јолине Брезе ка Пецкој.
4) Моравска дивизија II. позива и на даље остаје у Ваљеву.
Прве три дивизије формираће гонеће одреде од по 1 до 2 пука пешадије, коњице и потребног броја артилерије и упутиће их у гоњење одређеним правцима са напоменом јаче прикупљености пешадије позади ширег фронта коњице. Гонећи одреди прве две дивизије, данас 11. децембра до ноћи не прелазе линију: Кожуар – Брдарице – Велики Бошњак, а гонећи одреди Дунавске I. позива не прелазе данас 11. децембра до ноћи Осечину и положај Ива, јужно од Окучанице на путу за Пецку. Гонећи одреди прве две дивизије на правцу за Шабац одржавају међусобну везу, а то исто чнне и одреди у правцу Лознице и Пецке између себе. Главнине дивизија помоћу покретних патрола одржавају везу са својим гонећим одељењима, којима препоручити енергичан и смотрен рад. Са непријатељем одржавати додир. Главнине дивизије прикупљене до даљег наређења остају и то: Дринска дивизија I. позива код Близањских висова; Дунавска II. позива код Јаутине; а Дунавска I. позива између Горње Буковице и Каменице. Осигурати поузданију телефонску везу са Ваљевом. Штаб армије још данас остаје у Мионици. О пријему овог наређења одговорити одмах по доносиоцу истог, по коме ми послати и писмени извештај о ситуацији код те дивизије и о стању код непријатеља“.
У тренутку, кад је ова диспозиција послата дивизијама, још није било извештаја докле су дивизије у току јучерашњег дана стигле. Одмах после тога отпочели су пристизати армији извештаји, из којих се могло видети, да су дивизије већ и саме измакле напред, испред линије положаја, на којој су по овој диспозицији имале да се задрже. Стање на фронту I. армије у том тренутку, било је овако: Код Дринске дивизије I. позива, десна колона избила је код с. Памбуковице са истуреним предстражама ка северу. Лева колона, главнином јужно од Пресади – Тумниште. Коњица између Чучуге и Памбуковице. Главнина дивизије на Близанским висовима и код с. Слатине. Код Дунавске дивизије II. позива, десна колона код с. Брђана, а предстража на Пресади; лева колона на к. 328, а предстража на Главици к. 289. Коњица код с. Дружетића, а претходницом код Коцељева. Главнина дивизије на Госпођиним Водама. Код Дунавске дивизије I. позива, десна колона на Грковом брду (445), а предстража на линији: к. 420 – Дубљани; лева колона на Шљивици са 1 батаљоном северно од к. 462, а 1 на Планини (373). Моравска дивизија II. позива груписана је код Ваљева, а њен одред на правцу Диваца, заноћио је северно на к. 280. Армиски штаб је у Мионици. Непријатељ пред фронтом I. армије продужио је и даље одступање по свима правцима. Поједина његова одељења, лутајући поред наших предстража предавала су се у масама чак и нашим патролама. Заробљеници су непрекидно стизали, па се већ и сами по групама а без наших спроводника упућивали ка Ваљеву. Сви нови извештаји јавили су о накнадно нађеном и прикупљеном материјалу и оруђима, које је непријатељ остављао разбацано по путовима. Само пред Дунавском дивизијом I. позива непријатељ се био задржао на Великим Белегама, али по оцени команданта дивизије, то су били његови слабији заштитни делови. Пред Ужичком војском, по извештајима који су накнадно стигли I. армији, непријатељ је још у току 10. децембра, напустио био сасвим наше земљиште и одступио на леву обалу Дрине. Трупе Ужичке војске ушле су у Рогачицу и Бајину Башту, и заузеле положаје десне обале Дрине. Њен 10. пук II. позива избио је на Дебело брдо упућујући гонећа одељења ка Прослопу. Испред III. армије, непријатељ је такође одступао, а њене трупе искупљале су се за даље гоњење низ Колубару. Ноћ 10./11. децембра прошла је без борбе. Немајући телефонске и телеграфске везе са армиским штабом, команданти дивизија продужили су сами даљи рад, у духу раније идеје команданта I. армије. Дринска дивизија I. позива: Коњицом на правцу Совљак – Бањани – Ушће – Шабац; десном колоном (17. пук I. позива и 2. брдска батерија) правцем Памбуковица – Новаци – Трифунове ливаде к. 160 – Дебрц; лево (4. пук I. позива „Стев. Немање“ и 6. брдска батерија) правцем Лаушевац – Зукве – Тулари – Дебело брдо – Парлог – Трнавац – Буковица. Обе колоне имале су да избију на линију: Дебрц – Буковица, упућујући гоњећа одељења ка Сави. Дивизиска резерва кренута је правцем: Слатина – Ћорино брдо – Новаци – Дебело брдо.
Дунавска дивизија II. позива предузела је покрет у циљу да овлада положајима код Великог Бошњака, упућујући коњицу у правцу Коцељеве, Велики Бошњак за гоњење ка Шапцу. Остатак дивизије кренуо се у гоњење правцем: Гола Глава – Коцељева – Велики Бошњак, и то: претходница (7. пук I. позива са 1 брзометном батеријом и ½ чете пионира) са задатком, да овлада положајима Велики Бошњак, упућујући гонећа одељења ка Владимирцима, Лојаницима и Причиновићу. Главнина је у покрету за претходницом. Лева побочница (Комбиновани пук и трупе III. позива) правцем: Оглађеновац – Дружетић – Каменица – Столице (280), да штити леви бок дивизије и одржава везу са Дунавском дивизијом I. позива. Дунавска дивизија I. позива предузела је покрет у правцу гребена Влашића у циљу, да овог дана овлада положајима између с. Цветуље и Галовића (к. 420, 437 и 462), а претходница да избије на Букорску Главу, обезбеђујући се бочно на Гају и (на Раткову) к. 868. Избијајући код с. Цветуље и Галовића, командант дивизије рачунао је, да ће тамо моћи да загрози непријатељским трупама упућеним ка Шапцу и Лозници, а тако исто и боку оне непријатељске снаге, која би евентуално посела В. Бошњак и Брдарице, као и да може по потреби кренути напред у долину Јадра или у долину Тамнаве. У том циљу упутио је коњицу у правцу Осечине – Завлаке – Текериша. Претходницу (4. прекобројни пук, 1 пољска батерија и пионирски полубатаљон) правцем: Велики Белег – Мрамор – Бановско – Брег – Јанков Вис – Разбојиште – к. 420 – Букорска Глава, да избије на одсек Букорска Глава – Владичине Њиве. Главнина иде преко Осладића за претходницом. Десна побочница упућена је правцем Дубљани – Оглађеновац – Миличиница – Оџино Брдо – Брезник – к. 295 – Гај (јужно од Градојевића), а лева побочница преко Осечине – Бадање – Белутка (397) – на Ретковац.
Гоњење непријатеља на правцу Шапца. Дејство Дринске дивизије I. и Дунавске дивизије II. позива
Покрет трупа Дринске дивизије I. и Дунавске дивизије II. позива отпочео је 11. децембра око 6 час. У тренутку кад је армиска диспозиција (око 8 час.) стигла командантима ових дивизија, њихове су трупе већ у велико наступале и чистећи терен од слабијих непријатељских одељења, прешле већ предњим деловима на леву обалу Тамнаве на правцу Памбуковице и Коцељева. По добивеној диспозицији оба команданта дивизије решили су се, да своје главнине задрже, упућујући за непријатељем у гоњење само јаче гонеће одреде. Код Дринске дивизије I. позива, десна колона требала се задржати на Трифуновим Ливадама, упућујући гонећи одред ка Дебрцу, а лева колона да се задржи на Дебелом брду, упућујући гонећи одред ка Црвеној механи. Главнина дивизије да се сакупи на простору Слатина – Ђорино брдо – Авала брдо – Чучуге, а коњица да продужи ка Ушћу и Шапцу. Код Дунавске дивизије II. позива, претходница да продужи гоњење и овлада положајима код Великог Бошњака и упути гонећи одред ка Шапцу. Комбиновани пук да избије на Столице, а остале трупе ове дивизије, да се задрже на десној обали Тамнаве на линији: Клисура (јужно од Коцељева) к. 360 и ту да се прикупе, како би могле или посести ове положаје или кренути напред. Коњица је кренута ка Шапцу. Међутим, продужујући рад, по првобитној заповести команданта дивизије и гонећи непријатеља, трупе ових дивизија све су више одмицале. Десна колона Дринске дивизије I. позива у своме наступању до Трифунових Ливада, наишла је само на омања непријатељска одељења на овим положајима, али их је убрзо протерала и делом похватала. Око подне цела колона избила је на Трифунове Ливаде, па се ту задржала, упућујући ка Дебрцу један свој батаљон у гоњење. Овај батаљон наишао је код Сувог села на 2 до 4 непријатељске чете, протерао их ка Дебрцу, па и сам продужио и избио до Дебрца. Лева колона Дринске дивизије I. позива, до подне избила је до Дебелог брда које је непријатељ био посео, но после борбе од 1 часа, успела је да протера непријатеља. Продужујући даље ка Парлогу (258), колона је била наишла на слабе непријатељске заштитничке делове са 2 топа, али их је до вечери успела да протера и да сама избије на Парлог. Главнина дивизије дошла је до Памбуковице и ту се задржала.
На тај начин распоред Дринске дивизије I. позива у вече 11. децембра био је овакав: Десна колона главнином на Трифуновим Ливадама, а 1 батаљон код Дебрца. Лева колона на Парлогу. Главнина дивизије код Памбуковице на обема обалама р. Грачице. Артилерија на простору Слатина – Чучуге, а коњица код с. Бањана. Пред фронтом Дринске дивизије, непријатељ је одступио ка Црвеној механи у Шапцу, остављајући на своме путу одступања огромне количине муниције, кола и велики број побивених коња. Код непријатеља било је наступило потпуно растројење. Непријатељски војници предавали су се у гомилама па чак и нашим патролама. У току данашњег дана заробљено је 620 војника и 1 официр, а заплењено 15 коња и 200 до 300 кола. На правцу наступања Дунавске дивизије II. позива, непријатељ је покушао на више места да даде отпор, али је брзо био савладан. Око 12.30 час. претходница ове дивизије већ је била избила до северне ивице Бошњака, протерала слабија непријатељска одељења која су штитила извлачење коморе и заробила сву комору. Само на правцу ка Матејевцима, била се ангажовала мало јача борба код претходничког ескадрона. Гонећи непрекидно један непријатељски батаљон, претходнички ескадрон, принудио га је чак код с. Матејевца да напусти положај и да остави једну хаубицу и 50 коња. Но подилазећи даље ка с. Лојаници ескадрон је наишао на непријатеља јачине око 1 батаљона и 4 топа. На правцу с. Накучани – Заблаће примећена је једна непријатељска колона око 400 коња, да у највећем нереду одступа ка с. Заблаћу. До вечери 11. децембра дивизија је избила на положаје Столице – Диздаваче (240) – Столице (288), а предстражом на линији Брдарица – Крнуле – Мровска – Парлог (230) – Грујин Гроб (210). Коњица је дошла на десну обалу р. Добраве, упућујући патроле ка Шапцу. Панично бегство непријатељских делова пред фронтом ове дивизије руководило је команданта дивизије да и главнину крене напред ка Великом Бошњаку. У току дана Дунавска дивизија II. позива запленила је 6 пољских топова, 6 брдских топова, велики број кара и предњака, огромну количину арт. муниције, велики број кола, један аутомобил, а заробиле 3 официра и 600 војника. Непријатељ пред Дунавском дивизијом II. позива задржао се код Владимираца испред Лојанице и на Белотићској коси.
Гоњење на правцу Сачина – Завлака. Дејство Дунавске дивизије I. позива
Непријатеља пред фронтом Дунавске дивизије I. позива није било. Његови заштитни делови остављени на Великом Белегу, одступили су до зоре 11. децембра. Покрет трупа Дунавске дивизије I. позива отпочео је нешто доцније. По заповести команданта дивизије претходница је отпочела покрет у 6.40 час. од раскрснице путова северно од к. 462 ка Вел. Белегу, а главнина у 7 час. од Осоја. Армиска диспозиција стигла је команданту дивизије већ у 7.35 час. дакле тек што је главнина челом почела покрет. Даљи рад ове дивизије према армиској диспозицији регулисан је био овако: коњица упућена, енергично гони непријатеља правцем Завлака – Лозница, а ако је коњички пук избио већ на Текериш, онда да гони непријатеља низ Јадар и преко Обрежа избије на фронт Љешница – Лозница. Претходница да се задржи на Великом Белегу, а да 1 батаљон упути и пресече пут Осечина – Црниљево. Батаљон 4. прекобројног пука, упућен преко Каменице, да се задржи код Осечине и заузме одсек Попово Брдо – Кик (333). Главнина дивизије (8. пук I. позива) да дође на Осладић; батаљон упућен преко Каменице да избије на Јолину Брезу а предњим деловима на Иве; 9. пук I. позива да дође на Осоје, а његов батаљон упућен као десна побочница, да се задржи где га заповест затекне. Од артилерије, 1 батерија са 4. прекобројним пуком била је на Великим Белегама; 1 вод на Јолиној Брези, а остатак артилерије код Осладића. Дивизија је према заповести убрзо избила на додељене положаје. Око 9.10 час. претходница је избила на Велике Белеге и ту се задржала. Са непријатељем је додир био сасвим изгубљен. Само батаљон 4. прекобројног пука упућен преко Осечине наишао је код Бановског брега на једну непријатељску колону јачине до једног батаљона која се кретала од Осечине ка Црниљеву. Батаљон је извршио напад на ову непријатељску колону која се после слабог пушкарања предала. До вечери 11. децембра и остале трупе избиле су на одређене им положаје, тако да је распоред дивизије био овакав: Коњички пук код с. Коморића (на Равнајском Вису), а предњим деловима код Завлаке. Предстража 4. прекобројни пук са 1 батеријом на Великим Белегама (1 батаљон овог пука код Доњег Црниљева, а 1 код Осечине); 8. пук са водом артилерије код Осладића, (1 његов батаљон и 1 вод артилерије на Јолиној Брези); 9. пук је на Осоју; дивизиски штаб је у Горњој Буковици.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Моравска дивизија II. позива као армиска резерва остала је код Ваљева. Њен одред (2. пук II. позива са 1 пољском батеријом) упућен преко Диваца, 11. децембра зором, ухватио је везу са Тимочком дивизијом II. позива, која је почела избијати у његову висину, па преко Парлога – к. 380 – Слатине и Зукве кренуо ка Бошњаку. Око 8. час. стигло му је наређење дивизиско, те је дошао у Ваљево и убиваковао се на Боричевцу.
Одлуке команданта I. армије за даљи рад
Стање на крају овога дана (11. децембра) код трупа I. армије било је овако: Дринска дивизија I. позива: гонећи одред код Дебрца, предњи делови на Парлогу и Трифуновим Ливадама, главнина код Памбуковице. Дунавска дивизија II. позива: гонећи одред на р. Дубрави и код Лојанице. Предњи делови на линији: Брдарице – Крнуле – Мровска – Парлог – Грујин Гроб, а главнина код Великог Бошњака. Дунавска дивизија I. позива: коњица код с. Комирића, а предњим деловима код Завлаке; гонећа одељења на линији Доње Црниљево – Осечина – Иве, предњи делови на Великом Белегу и Јолиној Брези а главнина дивизије код с. Осладића и на Осоју. Армиска резерва код Ваљева. У вече овога дана наступиле су извесне измене у саставу трупа I. армије. Командант Дунавске дивизије I. позива рапортом ОБр. 2736 од данашњег, излажући тешкоћу на коју наилази његова артилерија у покрету по овако пропалим путовима, молио је, да се његова хаубичка батерија и позициска Дебанжова батерија придаду којој другој дивизији, а њему у замену за ове батерије да се по могућству прида која брдска батерија. Поводом овога захтева, наређено је команданту Дринске дивизије I. позива, да обе своје брдске батерије (2. и 6. батерија, које су имале укупно 4 оруђа) упути Дунавској дивизији I. позива а у замену за њих да прими хаубичку батерију из Дунавске I. позива. Позициска батерија задржана је у Ваљеву у саставу армиске резерве. У 21 час. примљено је наређење Врховне команде ОБр. 8000 које је изнето у наређењима Врховне команде за 11. децембар. Извршењу овог наређења Врховне команде стајале су на сметњи многе околности. Дринска дивизија I. позива као десно крило, налазила се далеко напред, истакнута ка Дебрцу и Шапцу. Њена смена и упућивање, захтевало је доста времена, а било је скопчано и са знатним тешкоћама. Поред тога и правац кретања који је наређењем Врховне команде био предвиђен био је незгодан са ових разлога: Што је пут до Бргула као сеоски у овоме времену био због великог блата, готово непроходан за возове. Што би дивизија на овом правцу морала прелазити преко Колубаре и р. Лукавице на газу, јер мостова није било; а прелаз пак на газовима био је у то доба готово немогућан, због дубине воде и подводности терена у најближој околини означених тачака прелаза. Што би покрет дивизије био виђен на великој даљини са Конатичких положаја и изложен непријатељској артилериској ватри са њих, а дивизија би баш при прелазу поменутих река била запажена, чиме би намеравани маневар био откривен.
Излажући ово начелнику штаба Врховне команде, командант I. армије учинио је предлог, да упути Моравску дивизију II. позива, која је у тај мах стајала неангажована код Ваљева и то: да је упути не преко Бргула, већ правцем преко Диваца ка Лазаревцу, одакле би је командант III. армије могао кренути према потреби. После подужег објашњења са Врховном командом питање је решено у смислу учињеног предлога и командант I. армије у 21.40 час. упутио је команданту Моравске дивизије II. позива наређење ОБр. 3585 ове садржине: „Команданту Моравске дивизије II. позива. По наређењу начелника штаба Врховне команде са 1., 2. и 3. пуком ваше дивизије сутра, 12. децембра зором из Ваљева крените се преко Диваца најпогоднијим правцем за Лазаревац и тамо се ставите под команду команданта III. армије, ако је мост код Словаца исправан, преласком Колубаре на том месту скратили бисте пут за десетину километара. 8. кадровски пук оставите у Ваљеву. Известите ме о времену поласка. Теже возове упутите преко Мионице“. О упућивању дивизије извештена је одмах Врховна команда и III. армија. Са упућивањем Моравске дивизије II. позива, I. армија остала је без резерве. Све три њене дивизије, ангажоване у гоњењу непријатеља ка Сави и Дрини, биле су као што се види прилично одмакле од Ваљева нарочито Дринска I. и Дунавска II позива. Докле су вечерас дивизије биле допрле, армиски штаб до 21 час није имао података, јер је веза са њима била ограничена искључиво на ордонансе. Али сви дотле примљени извештаји о раду дивизије, нарочито о намерама команданата дивизија за данашњи рад, провејавали су жељом за даљи покрет и гоњењем непријатеља. Из извештаја пристиглих у току 11. децембра види се, да је непријатељ пред фронтом ове армије одступио и даље у највећем нереду, остављајући успут и на даље возове, каре и разбацану муницију, спрему и материјал. Већ при првом подилажењу наших гонећих одреда, непријатељски заштитнички делови напуштали су своје положаје брзо. На положајима леве обале Тамнаве, где се са пуно разлога могло очекивати да ће се непријатељ јаче одупрети, његов отпор сломљен је само са неколико добро бачених артилериских зрна. На правцу надирања Дунавске дивизије I. позива, додир са непријатељем био је већ изгубљен. Све то јасно је доказивало да је непријатељ потпуно разбивен, растројен, деморалисан и апсолутно за овај мах неспособан за ма какав отпор. О томе дакле више није могло бити сумње.
Према поменутој директиви Врховне команде, I. армија имала је остати у Ваљеву, обезбеђујући са запада леви бок и позадину остале наше војске, ангажоване на правцу ка Београду. На основу ове директиве командант I. армије био је одлучио, да тренутно задржи главне снаге армије на линији положаја: Каменица – Осладић – Јаутина – Близански висови, упућујући ка Сави и Дрини јаче гонеће одреде. Али трупе понешене победом, просто су летиле, одмичући све даље за разбивеним непријатељским деловима. Потчињени команданти радећи у духу основне идеје команданта I. армије, нису ни чекали заповести, већ су са пуно иницијативе непрекидно јурили за непријатељем, не дајући му ни тренутак да стане, ни да се одмори. Гонећи узастопце непријатеља, трупе су биле знатно измакле, а непријатељ пред њима потпуно исцрпљен, деморалисан и растројен, непрестано је одступао и у масама се предавао. Под оваквим околностима дословно извршење директиве Врховне команде, не само што не би довело циљу, него би било и штетно. Задржавање трупа пре потпуно завршенога гоњења, изазвало би нерасположење код људи и штетно утицало на дух и морал код трупа. Непријатељски пак делови, који су још застали на десној обали Саве и Дрине, дошли би к себи, могли су се прикупити, уредити, евентуално појачати и јаче утврдити на нашем земљишту. С друге стране, ако је уопште постојала бојазан за бок и позадину наше војске, коју је имала да штити I. армија, то је могло доћи једино од оних непријатељских делова, који су се налазили пред фронтом I. армије. Уништење и потпуно истребљивање тих непријатељских делова, била је најбоља гаранција за сигурност бока и позадине остале две армије. Према томе јасно је, да се задатак, који је директивом наметан I. армији (више пасивна улога), могао према оваком стању на бојишту извршити много боље, потпуније и корисније продужујући даље гоњење непријатеља до његовог потпуног уништења и протеривања са нашег земљишта. Најзад, потискујући непријатеља главном снагом ка Сави, трупе I. армије, налазећи се на крилу остале две армије, ангажоване у долини Колубаре и на правцу ка Београду, остају у непрекидној тактичкој вези са њима, те не само што им потпуно гарантују бок и позадину, него бочно постављена у односу непријатељских трупа пред фронтом III. и II. армије, натерује непријатеља, да се брже повлачи ка својим прелазима на Сави и Дунаву. Са ових разлога командант I. армије, донекле противно директиви Врховне команде, а из сопствених побуда, одлучио је да главну снагу армије крене на север; да још заостале непријатељске делове потпуно сатре и протера преко границе, упућујући део трупе у исто време и на запад да избије на фронт: Љешница – Зворник и протера оно мало непријатељских делова, који су одступили ка Дрини. Директива команданта I. армије, послата дивизијама (сем Моравске дивизије II. позива) под ОБр. 3586 у 22.30 час., гласила је:
Директива
Команданта I. армије, командантима дивизија за даље продирање и протеривање непријатеља преко Саве и Дрине у северозападном правцу. Команданту Дринске дивизије I. позива, команданту Дунавске II. и команданту Дунавске дивизије I. позива.
„И овом приликом са великим задовољством похваљујем целокупан рад потчињених ми дивизија и личну иницијативу њихових команада. За даљи рад пак и покрет излажем ову своју тежњу и намеру: што пре протерати непријатеља преко садашњих наших граница западнога војишта и што јаче га казнити. У томе циљу излажем и наређујем ово:
1) Дринска дивизија I. позива, продире и избија на део граничног фронта: Дебрц – Шабац са јачим груписањем према своме десном крилу.
2) Дунавска дивизија II. позива продире и избија према Мачви на линији: Шабац – Љешница са јачим груписањем према левом крилу.
3) Дунавска дивизија I. позива продире и избија на део граничног фронта: Љешница – Зворник.
4) Моравска дивизија II. позива, до почетка постепене смене предњих дивизија, остаје као армиска резерва у Ваљеву.
По избијању на означене фронтове, не излагати трупе евентуалној ватри непријатељске артилерије са леве обале Саве и Дрине. По избијању Дунавске дивизије II. позива на горњу линију, онда уједињене коњице Дринске и Дунавске дивизије II. позива улазе у Мачву праћене са 1 пољском брзометном батеријом Дунавске дивизије II. позива ради протеривања непријатеља из Мачве. У томе циљу оба команданта по један јак батаљон пешадије изашиљу у Мачву, да служе као ослонац коњици. Ови батаљони не излазе даље од Метковића, одакле даље изашиљу само јаче патроле у погодним правцима. Трупе у Шабац не уводити сем најпотребнијих патрола. Командант Дунавске дивизије I. позива изашиље једну јачу патролу ка Крупњу и Љубовији и тамо да остану док се не успоставе управне власти, а патролама од пробраних војника прокрстарити Барању и Гучево. И предњи делови дивизија по могућству ма каким начином нека одржавају узајамну везу, ма било то устаљеним знацима по споразуму команданата дивизија. И у овој прилици потребно је јако обавештавање команданата дивизија и њихов сложан рад као и до сад. Постарати се најенергичније, да сваког дана бар до 16 час. будем обавештен о месту преноћишта дивизиског штаба и унапред пројектованом размештају трупа на преноћишту, чему тежити да буде још за видела. Од 13. децембра све дивизије у погледу исхране и другог снабдевања – попуњавања, базираће на Лазаревац и то:
1) Дринска дивизија I. позива линијом: Шабац – Уб – Лазаревац.
2) Дунавска II. позива линијом: Велики Бошњак – Коцељево – Ваљево – Мионица – Боговођа – Жупањац – Лазаревац (док не буде готова железничка пруга до Ваљева).
3) Дунавска дивизија I. позива линијом Јаребица – Завлака – Осечина – Ваљево и даље ка Лазаревцу као и она под 2.
4) Моравска II. позива: Ваљево – Мионица – Боговођа итд. као она под 3.
По избијању на одређене фронтове следоваће моје друго наређење. Радо ћу саслушати све потребне представке команданата дивизија у циљу потпунијег одговарања истакнутој предњој мојој тежњи и намери. И овом приликом најозбиљније препоручујем што јачу прикупљеност главне снаге дивизије. Штаб армије сутра од 10 час. биће у Ваљеву. О пријему одговорити. Напомена. Решење команданта армије за овакав рад пало је пре примљеног наређења Врховне команде за упућивање једне дивизије III. армији. Отуда је директивом, која је до тога времена већ била готова, обухваћен и рад Моравске дивизије, која је у тренутку слања директиве имала већ специјалан задатак и припремала се за покрет ка Лазаревцу.