Операције Ужичке војске
Командант батаљона са Шаргана јавља, да је сазнао од ухваћеног аустриског официра да се у Вишеграду сконцентрисала 8. бригада у намери да нападне преко Новопазарског Санџака и Шаргана. Овај извештај достављен је Врховној командн, I. армији, Ибарској дивизији и команданту трупа Нових Области. У исто време наређено је команданту Ужичке бригаде да провери и нареди, да командант граничног полубатаљона са батаљоном 4. пука III. позива, који је упућен на Шарган, крене даље и у вези са граничарима и Лимском дивизијом очисти правац: Кремна – Мокра гора. По заузећу Мокре горе да са батаљоном поседне фронт: Осојница – к. Балван – к. Столац. Од команданта Шумадиске дивизије II. позива добивен је у 8 час. овај извештај: „Батаљон 12. пука ушао је јуче 10. децембра у 14 час. у Рогачицу, одакле је непријатељ јачине 3 чете одступио уз Дрину и низ ову. Непријатељ се налази преко Дрине код Г. Мезорајца и на Петрици са по 2 топа. На оба места јачина пешадије није се могла утврдити. Јуче је непријатељ дејствовао са леве обале Дрине својом артилеријом на батаљон 11. пука на Биљези к. 586 и на к. 696, где је 12. кадровски пук. У Рогачици постављена је наша власт. Моста није било на овом месту. По исказу мештана служили су се за прелаз скелама и чамцима. У 10.30 час. исти командант јавља: „Официр из коњичког дивизиона ове дивизије, који је био придодат I. армији за одржавање везе пошао је јуче (10. децембра) из Ваљева и извештава: „Да се на левом крилу I. армије налази Дунавска дивизија I. позива и да је она имала за 8. децембар наређење, да изађе на линију Ђурђево брдо – Доња Буковица, остављајући побочнице у правцу Белиновићи и Марковице. Да му је саопштено у Ваљеву у штабу Дунавске дивизије II. позива, да Шумадиска дивизија II. позива својим деловима треба што пре да избије и загрози непријатељским остатцима на Марковцу и Дебелом брду (507) а својом главнином да уђе према левом боку Дунавске дивизије I. позива у циљу протеривања непријатељских делова на линији Попово (Ставе) – Јолина Бреза“. Према овом извештају, а по усменом споразуму са командантом I. армије, упућен је 1 пук са једном брдском батеријом на Дебело брдо са задатком извиђања ка Прослопу и Пецкој.
Командант трупа Нових Области у 13.40 часова јавља: „После упорне борбе на Сировој гори, Равном брду и Цигли, непријатељ је одступио преко Варде путом ка Вишеграду. Лимска дивизија и наш Лимски одред гонили су енергично непријатеља, и заноћили 10./11. децембра са предњим одељењем на заузетим положајима: Варди – Белом брду и Горкогу. Наређено је да 11. децембра предузме енергично гоњење непријатеља и то наш Лимски одред у правцу Вардишта и Мокре горе, Доњо Васојевићска бригада преко Врановине и Сухе горе а Дечанска бригада преко Паштар брда и Вихре. Острошка бригада, која је заноћила 10./11. децембра у Штрпцима, 11. децембра у јутру продужује насилно рекогносцирање ка Бијелом брду. Штаб Лимске дивизије на Бијелом брду. Вод пољске брзометне батерије упућен је из Санџачке војске за појачање Лимске дивизије и стигао је 10. децембра у Прибој, а 11. децембра продужује за Бијело брдо“. У 18 час. од команданта Ужичке бригаде добивен је извештај: „По прикупљеним податцима непријатељ је вршио прелаз и повлачење код Рогачице и ниже ове код Стрмова. При повлачењу поред понтонских мостова служио се и чамцима. Код Бајине Баште уопште није вршио комуникације преко Дрине. Непријатељ је предстражом посео источни нагиб Градине“. Командант Ужичке војске у циљу лакшег командовања и снабдевања наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива, Лимског одреда и Ужичке бригаде ово:
„1. Да се оба батаљона 15. пука III. позива, који су сад у саставу Лимског одреда, формирају у један батаљон и овај са свом комором упути у састав допунског пука Шумадиске дивизије II. позива.
2. Да се прекобројни батаљон 10. пука III. позива, који је такође у саставу Лимског одреда, упути команданту Ужичке бригаде за попуну 4. пука III. позива.
3. Да се Ибарски батаљон формира у једну чету. Непотребне командире и воднике упутити у 2. прек. пук III. позива за командире и воднике. Све жандарме сем подофицира, који се буду употребили за воднике формиране чете, упутити у штаб ове војске.
4. 2. прек. пук III. позива од људства, које има сад на лицу места, да формира 3 батаљона, а за 4. батаљон тога пука упућује се мајор Павле Божић са батаљоном обвезника Моравске дивизиске области.
5. Да се Крупова батерија, пошто нема муниције, упути у Ужице. Са људством и стоком учиниће се накнадни распоред по јединицама.
6. По извршеном формирању, Ужичку бригаду за сад образоваће: 4. пешад. пук III. позива, 4. кадров. пук са 2 пољске позициске батерије, 1 брдском Дебанжовом батеријом, а привремено 1 пољском брзометном и 1 хаубичком батеријом.
7. Лимски одред образоваће: 2. прек. пук III. позива, 12. кадров. пук, Ибарска чета, 1 брдска брзометна и 1 брдска Дебанжова батерија. Комору Ибарског пука, лекара и остало људство задржати у штабу Лимског одреда.
8. Да се по свима јединицама учини равномерна подела старешинског кадра.
9. Да се ово формирање што пре изврши. Уз извештај поднети бројно стање јединица.
10. Командант ће настати, да се трупе попуне храном и муницијом; да се посвршавају заостали канцелариски послови; да се изврши прозив војника и да се за сваког војника утврди: који је погинуо, ко рањен, нестао (заробљен или побегао из борбе); да се саставе листе губитака и релације и да се поднесу предлози за унапређење и одликовање.
11. Ако би у допуну овога, по мишљењу команданта, требало још што учинити, онда нека ми се одмах поднесу потребни предлози.
12. Предузете су мере, да се што пре образује слагалиште хране и муниције у Ужицу.
Операције Одбране Београда
Лева колона прешла је са челима својих претходница линију предстража тачно у 7 час. како је то заповешћу из штаба Одбране Београда било наређено. Она је се са положаја, на коме се налазила ноћу 10./11. децембра, кренула у два правца и то: Десно крило, које су под командом ппуковника Војислава Поповића образовали 7. пук III. позива, 2 станичне чете и 1. Шумадиска позициска батерија, било је упућено са положаја Мајдан – к. 309 преко М. Пожаревца и М. Иванче на фронт Пландиште – Липа. Онај пак батаљон 7. пука III. позива, који се налазио на десном крилу предстражарског распореда између Дубонског и Сењског потока, придружио се свом пуку, чим је чело десне колоне избило на његову висину. Лево крило, које су под командом ппуковника Стојана Поповића образовали 18. пешад. пук I. позива, батаљон 19. кадров. пука и 2. Тимочки пољски артилериски дивизион са 2. Дринском брзометном батеријом, било је упућено са Умке и са линије Мајдан – к. 309 преко к. 318 и Грујинаца на фронт Ковионе. 2. батаљон 11. пешад. пука III. позива и 1 хаубичка батерија мод. 97. год. образовали су под командом мајора Милутина Станковића резерву леве колоне, имали су да се крену са положаја Мајдан – к. 309 за зачељем левог крила на 1.500 м. Према томе, десно крило било је јако четири батаљона III. позива и 6 Дебанжових топова; лево крило три батаљона I. позива, 1 кадровски батаљон и 12 брзометних топова; а резерва два батаљона и 3 хаубице мод. 97. год. Лево крило било је по квалитету трупа и по количини артилерије јаче од десног, а ту његову јачину још више је потенцирало то, што је резерва била упућена за овим крилом, из чега излази, да је командант леве колоне дао превагу свом левом крилу односно правцу, који води преко Ковионе. Како је главни удар имао да се произведе на делу непријатељског фронта Стража – Крајкова бара, и како је на делу фронта Ковиона – Липа требало за то време само занимати и приковати непријатеља, то је овакав распоред леве колоне био сасвим умесан у толико пре, што је крајње лево крило требало осигурати од напада, који би непријатељ евентуално могао да изврши са Ковионе пре но што се добије јака тактичка веза са десним крилом II. армије.
Сем тога овакав распоред најбоље је одговарао и случају, да је непријатељ на положајима на левој обали Раље оставио само заштитничке делове, а да је се са главном снагом повукао на север, која је претпоставка била врло вероватна, па ју је зато командант леве колоне у духу заповести из штаба Врховне команде и штаба Одбране Београда приликом одређивања распореда својих трупа имао у виду. Два батаљона 18. пешад. пука I. позива на левом крилу колоне успели су, да се неузнемиривани од непријатељске артилерије пребаце преко к. 286; али кад су почели подилазити Ковиони и кад је се и остатак овог крила пребацио на к. 286, а то је било у 10 час., непријатељска артилерија са Ковионе почела је да отвара ватру. Око 11 час., благодарећи несмотрености непријатељевој, све три батерије упућене са овим крилом (две батерије Тимочког пољског арт. дивизиона и 2. Дринска брзометна батерија) успеле су, да се без икакве сметње пласирају на к. 286, одакле су одмах отпочеле да отварају ватру и да тако потпомогну наступање своје пешадије. Хаубичка батерија пак успела је, да се у подне пласира на Груинцу и да одатле својом ватром садејствује ватри пољске артилерије. Под заштитом ове артилериске ватре, два батаљона 18. пешад. пука I. позива пребацили су се до мрака на леву обалу р. Раље и подишли су непријатељским рововима на 700 – 800 м., где су се задржали и укопали. Остатак пак левог крила леве колоне (1 батаљон 19. кадров. пука) за то време спустио се у долину р. Раље, да би могао у случају потребе да потпомогне батаљоне у првом борбеном реду. Десно крило леве колоне (7. пешад. пук III. позива, 2 станичне чете и 1. Шумадиска позициска батерија), које је имало да наступа преко М. Пожаревца и М. Иванче на фронт Пландиште – Липа, успело је, да се без великих тешкоћа пребаци преко р. Раље и да заузме с. М. Иванчу, које непријатељ није бранио, али даље није могло напредовати, јер је трпело јаку унакрсну артилериску ватру, па зато је било принуђено, да се овога дана задржи на сз. ивици овога села. Два батаљона 11. пешад. пука III. позива, који су се налазили у резерви леве колоне, зауставили су се на к. 286 позади средине између десног и левог крила ове колоне, а артилерија, која је у току дана дејствовала са те коте, премештена је преко ноћи на Груинац код хаубичке батерије.
Десна колона (Моравске дивизије I. позива) задоцнила је са покретом из Младеновца и у место да са својим челом избије код М. Пожаревца у 7 час., то је учинила тек у 9 часова. Поред те грешке, командант ове колоне учинио је још једну, што је погрешно организовао маршевски поредак својих трупа. И ако је ова колона из Младеновца до М. Пожаревца имала да се креће кроз терен, осигуран нашим предстражама, ипак је командант колоне требао да поведе своје трупе у таквом поретку, из кога се брзо може добити онај, у коме су се трупе требале налазити у моменту, кад прођу М. Пожаревац и почну се пребацивати на леву обалу р. Раље. Тај поредак требао би да буде овакав: напред су требали да се крећу један пешад. пук и 1 пољски арт. дивизион, који би при прелазу кроз предстражну линију образовали претходницу, а остатак колоне позади на прописном удаљењу и у онаквом маршевском реду, како се креће главнина, која у себи има пешадије и артилерије. У место тога, командант десне колоне упутио је три пешадиска пука један за другим (1., 3. и 16.), затим и сву артилерију и за овом 2. пешад. пук. Последица тога била је, да артилерија ове колоне тога дана није ни дејствовала, већ је стигла да се пласира на Рајче брдо тек у вече, због чега је њена пешадија за све то време трпела од непријатељске артилерије без помоћи своје. 1. пешад. пук, који је био на челу колоне, по прелазу преко р. Раље био је упућен правцем преко Гумна на Рајче брдо, где се налазио само 1 непријатељски батаљон, кога је потпомагала својом ватром једна батерија на к. 305, но који се ипак после кратке борбе повукао, тако да је 1. пешад. пук избио на Рајче брдо у 15.30 часова. 3. пешад. пук, који је тек око 11 час. почео да се пребацује преко р. Раље, био је упућен лево од 1. пука правцем преко косе Страже и Селашина на Стражу (к. 292) и у 15.10 час. стигао је правцем на косу Страже према к. 292. Остали пешад. пукови постепено су се пребацивали преко р. Раље и то најпре 16. између 13 и 14 час. а 2. пук тек после артилерије, а то је у вече.
1. пешад. пук био је заустављен од стране команданта колоне на Рајче брду, да се не би излагао великим губитцима без помоћи своје артилерије, и ту се укопао и остао до у јутру 12. децембра. 3. пешад. пуку командант колоне је наредио, да продужи наступање и заузме Стражу (к. 292), што овај није могао да учини због јаке непријатељске ватре, већ је тако развијен за борбу заноћио на коси Стража – Селашин. 16. пешад. пук, који је по прелазу преко р. Раље био заустављен код гробља северно од с. Дражња (к. 155) помакнут је у вече на линију Равне шуме – Вис десно од 1. пешад. пука, а један његов батаљон упућен је на Дугачку пољану, али је избио на Ракита бару и ту заноћио. 2. пешад. пук остао је у резерви десне колоне и по прелазу преко р. Раље преноћио је код Гумна. Артилерија је преко ноћи изашла и пласирала се на Рајче брдо, одакле је 12. децембра из јутра отпочела да дејствује и потпомаже наступање своје пешадије. Коњички ескадрон Моравске дивизије I. позива и Дунавски коњички дивизион II. позива образовали су коњички пук од 3 ескадрона и налазили су се на десном крилу десне колоне, одржавајући везу са десном побочницом и извиђајући у правцу Крајкове баре. Као што се из предњег излагања види, лево крило десне колоне, које је било упућено на Стражу (к. 292) и које се наслањало на десно крило леве колоне, било је јако један пешад. пук, дакле ¼ целокупне пешадије ове колоне; десно крило десне колоне, које је имало да напада Крајкову бару (к. 303, 304 и к. 296), као спољње било је јако два пешадиска пука, дакле половину целокупне пешадије која је припадала колони; а у резерви налазио се један пешад. пук односно ¼ целе пешадије те колоне. Према томе, командант десне колоне дао је превагу свом десном крилу, што је било и сасвим умесно и што је одговарало приликама на бојишту за тај дан. Али изгледа, да је намеравао да сутра дан изврши са 16. пуком обухват Крајкове баре преко Дугачке пољане, куда је већ упутио један батаљон, што би с обзиром на његову слабу снагу и на иначе велики фронт трупа Одбране Београда било ризично. Но од тог обухвата је одустао, кад је у штабу Одбране Београда био измењен досадањи план напада тиме, што је промењена улога општој резерви, која је у место да наступа за десном колоном, како је то првобитно заповешћу било наређено ноћу између 11./12. децембра, упућена у правцу Липе, да изврши пробој непријатељског центра.
Командант II. армије под ОБр. 4512 доставља извештај, који је ниже у ситуацији за овај дан изнет. Команданту опште резерве под ОБр. 794 наређено је: „Доведите општу резерву позади Умке и ту је збивакујте“. Врховна команда доставила је овога дана наредбу Врховног Команданта целој војсци под ОБр. 7978, а која је ниже за овај дан изнета. – Општа резерва (15. пешад. пук I. позива), чекајући да зачеље колоне измакне напред, да би му могла следовати, до пред мрак није се ни кретала из свог бивака у изворном делу Сенаје потока. Ту ју је затекло моје наређење ОБр. 794, да се премести позади Умке (к. 281) и да ту чека даље наређење, те на тај начан да се стави позади средине између десне и леве колоне, како би у случају потребе могла потпомоћи било десну било леву колону. Десна побочница пошто је упутила један батаљон и један вод Дебанжове артилерије ка Гроцкој ради поседања положаја Циганско брдо – Царева главица, прикупила се по подне са положаја Дрење – Пударци на положају Маторац, где је се за тај дан зауставила због јаке артилериске ватре са монитора и са Пандурице, од које су трпеле трупе упућене ка Гроцкој и због тога, што јој је био изложен леви бок према Крајковој бари. Према непријатељевом отпору, на који су наше трупе Одбране Београда и II. армије наишле у току овога дана, могло се закључити, да се нема посла само са непријатељском заштитницом, већ са целом непријатељском снагом, која се на својим положајима добро утврдила и припремила за дужевремену одбрану. Према левој колони примећено је, да се на линији Ковиона – Липа налазе развијена три непријатељска пешадиска пука са трима артилериским групама, које су се у току дана откриле и то: једна од 2 цеви на к. 407, друга такође од 2 цеви на седлу између к. 407 и к. 309 и трећа од 4 цеви на северном делу Пландишта.
Према десној колони, а на линији Стража – Крајкова бара, није се могло утврдити, колика се снага тамо налази, јер су извештаји команданта коњичког пука били противуречни, а поменута колона овог дана није се била довољно ангажовала, да би бар борбом могла да дође до што тачнијих података о непријатељској снази према себи. По исказима непријатељских војника, заробљених овога дана, на том делу непријатељског фронта налазили су се четири пешад. пука и 26 топова, али по извештају команданта колоне ова се снага није још испољила, већ само 1 – 2 пешад. пука и 2 батерије (1 хаубичка и 1 пољска) од по 6 оруђа. Изгледа, да непријатељ на овом правцу није очекивао појаву овако јаке колоне, или му се десна колона због врло дугог и спорог пребацивања преко р. Раље учинила и сувише велика, јер је за време наступања ове било примећено као неко пребацивање мањих група војника од Липа гребеном ка Крајковој бари (к. 303, к. 304 и 296) вероватно у цељи да се појача посада на истој. У вече примљено је наређење Врховне команде ОБр. 7999, а које је ниже у ситуацији за овај дан изнето. У исто време командант Моравске дивизије I. позива под ОБр. 2357 послао је овај извештај: „Према заповести
ОБр. 787, кренуо сам се са дивизијом из Младеновца у 4 часа одређеним правцем преко Рајковца – Влашке – Мајдана – к. 237 – М. Пожаревца у једној колони; од Пожаревца дивизију сам поделио у 2 колоне и то десну у правцу Ивково брдо – Крушик – Равне шуме – Рајче брдо ка Крајковој бари а леву долином Раљић потока, преко Селашина на фронт: Стража – к. 305. Резерва и сва артилерија иду за десном колоном. Коњички дивизион упутио сам ка Бегаљици са задатком да извиђа непријатеља и одржава везу са десном побочницом. После 30 км. марша по рђавом терену и због баровите долине р. Раље пешадиске колоне избиле су око 15 час. на косе: Крушик – Селашина, где су протерала мања непријатељска одељења на главни положај: Стража – Велика страна. Око 17 час. лева колона заузела је Стражу к. 292 а десна Рајче брдо к. 298. Предстраже су постављене и положај се утврђује.
Везу лево са батаљоном 7. пука III. позива немам, јер је батаљон остао на к. 274. Везу са десном побочницом ухватио сам преко коњице, но њен покрет ка Маторцу требало би заменити покретом на Дугачку пољану – Ракита бару – Чукерак – Заклопача – Лозовичко брдо, пошто претпостављам да ће непријатељево повлачење бити преко Врчина; за обухватни маневар развио сам 3. пук и упутио за вечерас на косу, која се са Рајчег брда спушта у Бегаљицу. Артилерија се пласира и до зоре биће пласирана. За сутра намера ни је, да продужим данашњи задатак, маневрујући десним крилом ка Крајковој бари и Ракита бари, а у случају да непријатељ покуша ноћас да напусти положај наредио сам гоњење у стопу за њим. Губитци: рањен активни поручник Иван Живаљевић, погинуло 2 војника. Заробљено 4 војника из 94. пука, и по њиховом исказу на положају: Стража – Велика страна има четири пешадиска пука и 24 топа, но до сад та маса није виђена већ 1 – 2 пешад. пука и 2 батерије од по 6 оруђа (1 хаубичка и 1 пољска)“. Од Врховне команде под ОБр. 1669 примљено је ово наређење: „Част ми је известити, да је према наређењу начелника штаба комуникациска линија те армије Младеновац – Белосавци – Топола“. У извештају даље, командант Моравске дивизије јавља, да је заузео Стражу (к. 292), што се сутра дан показало да није истина. Са заузећем Страже (к. 292) од стране 3. пешад. пука, да је то у истини било, добила би се корист, што би тиме непријатељски центар био начет и што би било олакшано заузеће Липе, а то би опет довело до извршења продора непријатељског центра и потпуног предвајања непријатељског десног и левог крила. После извршеног продора непријатељског центра, наше трупе би могле да се са Липе крену ка мех. Трешњи и на том правцу да загрозе боку и позадини непријатељских трупа на Ковиони. Доводећи у везу извештај о олаком заузећу Страже (к. 292) са извештајем о постепеном пребацивању омањих непријатељских група са Липе гребеном ка Крајковој бари, дошло се до закључка, да је посада на Липи морала бити ослабљена, јер нисам могао замислити, да ће непријатељ напустити Стражу (к. 292), кад је решен да до краја брани Липе, које са Стражом (к. 292) чине једну целину. Због тога, а и да би се изашло на сусрет жељама начелника штаба Врховне команде, израженој преко телефона, да се дејствује преко Липе у правцу мех. Трешње, напуштен је досадањи план напада, да се главни удар произведе на Крајкову бару, према којој је десна колона онако споро оперисала и није произвела жељени ефекат, и решено је, да се општом резервом доврши пробијање центра заузимањем Липе, а затим да се са Липе упути општа резерва, ојачана већим делом 3. пешад. пука ка мех. Трешњи у бок и позадину непријатељских трупа на Ковиони, Равном гају и Парцанском вису. Према томе и ако се са заузећем Крајкове баре постижу највећи резултати, јер се са ње има преко Врчина у правцу ка Авали и Белом потоку да загрози дубљој позадини непријатељских трупа не само на Ковиони, већ и даље према фронту II. и III. армије, ипак сам ову операцију напустио, ради пробијања непријатељског центра код Липе, које је решено да се изведе, а које у случају успеха доноси мање резултата, јер се од Липе може загрозити само боку и ближој позадини непријатељских трупа на Ковиони, Равном гају и Парцанском вису, дакле само једном делу непријатељског фронта.
Ово је, као што се из предњег излагања могло увидети, учињено због тога, што је по заузећу Страже (к. 292) изгледало, да би се лакше и пре успело пробити непријатељски центар код Липе, а затим дејствовати са ове тачке у правцу мех. Трешње, него ли да се заузме Крајкова бара, коју је непријатељ био у стању да ојача због онако спорог наступања десне колоне, која је тек избила на Рајче брдо и која целог дана није успела да на овом положају пласира своју артилерију. Оно што је желео начелник штаба Врховне команде да се постигне наступањем преко Липе у правцу мех. Трешње, а што би било немогуће извести, да је непријатељ довољно пажње обраћао на овај центар, изгледало је могуће сад, кад је непријатељ напустио Стражу (к. 292), једну важну тачку у своме центру; а та жеља начелника штаба Врховне команде вероватно да је била резултат посматрања целокупне ситуације на фронту Одбране Београда и II. и III. армије, која је изискивала да се што пре овлада Ковионом и тиме олакша наступање овим двема последњим армијама. Да се не би губило у времену и да би тај напад на Липе био изведен са више изгледа на успех, наређено је да се предузме још те ноћи. Но да би се општа резерва по заузећу Липе могла одржати на истој, ако би непријатељ са свежом снагом покушао да је поврати, требало је придати јој из десне колоне једну брзометну батерију поред Дебанжове, која се већ налазила према Липи код с. М. Иванче. 3. пешад. пук на Стражи (к. 292) требао је да потпомогне напад опште резерве, али би ова наишла на јак отпор. Према тој новој одлуци издате су око 23 часа под ОБр. 798, 799 и 800 потребне заповести команданту опште резерве и командантима десне и леве колоне. Заповест ОБр. 798 команданту опште резерве гласи: „Непријатељ држи јаком снагом Ковиону и линију 305 – 304 – Крајкова бара. Десна и лева колона наших трупа данас су у наступању подишле поменутим положајима и развиле се за борбу, која ће се сутра 12. децембра продужити.
На Стражу (к. 292) избио је вечерас 3. пешад. пук I. позива а код М. Иванче налазе се делови 7. пука III. позива. Да би се извршио потпуни продор непријатељског центра, крените се одмах са општом резервом преко М. Иванче и пред зору нападните и заузмите Липу. Наредио сам, да вам се одмах упути у М. Иванчу једна брзометна батерија из леве колоне, да вас може у случају успеха одржати на Липи. За ваш даљи рад добићете заповест, чим ме будете известили о заузећу Липе. Постарајте се, да тај извештај могу добити овога момента, кад будете избили на Липу“. Заповест ОБр. 799 команданту десне колоне гласи: „Ради потпуног пробијања непријатељског центра наредио сам команданту опште резерве да се одмах крене ка с. М. Иванчи и да одатле пред зору нападне и заузме Липу. О томе се извештавате с тим, да наредите команданту 3. пука I. позива на Стражи, да у случају потребе, потпомогне напад опште резерве на Липу“. Заповест ОБр. 800 команданту леве колоне гласи: „3. пешад. пук I. позива заузео је вечерас Стражу. Ради потпуног пробијања центра непријатељског, наредио сам команданту опште резерве да се одмах крене ка М. Иванчи, и пред зору нападне и заузме Липу. Да би се општа резерва у случају успеха могла одржати на Липи, упутите одмах једну брзометну батерију у М. Иванчу, где ће се ставити на расположење команданту опште резерве. Ово извршити тако, да та батерија буде пре сванућа на означеном јој месту. Сем тога обавестите о томе и команданта ваших трупа код М. Иванче“. Од команданта II. армије под ОБр. 4525 добио сам извештај а који је ниже у ситуацији за овај дан изнет.