Операције аустриске војске
Повлачење VI. армије на леву обалу Саве
Под заштитом 11. брд. бригаде пребачене су борачке трупе 15. и 16. корпуса преко Саве код Шапца, а коморски делови код Митровице. Слабије српске трупе покушале су у току 12. децембра да се приближе Шапцу, али су на положајима код Мишара дочекане и одбивене. У последњем тренутку прелаза, који се дотле изводио на миру, покушао је један српски јачи одред, да омета овај прелаз, али је ово осујећено енергичним против нападом 9. и 16. брд. бригаде, под командом пуковника Хрозни и ђенералмајора Цајдлера.
Одбрана V. армије
Дејство 8. корпуса
Овог дана рано у јутру, Срби су поново напали на фронт 8. корпуса. Нађен је у позадини краћи положај на линији: Барајево – Гунцати – Мељак, за случај евентуалног повлачења овог корпуса. Сем тога похитао је командант V. армије, да овоме корпусу што пре упути појачања. У овоме циљу упућен је од Јасенка 78. пешад. пук из 36. дивизије 13. корпуса, да код Мељака прихвати евентуално одступање трупа 8. корпуса. Одмах за њим, упућен је из исте дивизије и 16. пешад. пук у истом циљу. Из команде Београдског мостобрана упућена су 2 ландштурмска етапна батаљона, која су овог дана по подне стигла на Цветков гроб (294). Армиска резерва – 71. пешад. бригада – премештена је од Авале ка Рипњу. Овога дана (12. децембра) у јутру – Срби успевају да код Градца (316) изврше пробој између 21. ландверске дивизије Комбинованог корпуса. За парирање овог неуспеха, командант 7. дивизије, са Парцанског виса (418), упућује 1 ½ батаљон са 4 топа у напад према Градцу, али је ова снага била и сувише слаба да би могла напредовати. Па ипак, овај слаби одред 7. дивизије омогућио је одступајућем левом крилу 21. ландверске дивизије, да се задржи на најближој коси код Барајева, која је предвиђена да уђе у нови положај 8. корпуса. Готово једновремено са губитком Градца, изгубљен је и положај Таламбас, на кога су Срби такође избили. Десно крило 21. ландверске дивизије повукло се на косу између Суве и Барајевске реке, у циљу заштите десног крила 9. дивизије, која је такође водила тешку борбу. У овом времену стигло је наређење команданта 8. корпуса за повлачење на новоизабрани положај на линији: Барајево – Гунцати – Мељак. 21. дивизија посела је положај: Поглед – Подвис си. од Лисовића. 9. дивизија повукла се првенствено на прихватни положај: Прогон (191) – Борак јз. од Баћевца, у циљу да сузбије Србе, који су јако надирали. Упућени 78. пешад. пук из 36. дивизије 13. корпуса добио је наређење, да затвори продор који се појавио између 21. и 9. дивизије код с. Божидаревца. Али су Срби били већ заузели ово место, те се 78. пук распоредио за одбрану положаја код с. Баћевца. Због овога, 9. дивизија је дошла у врло тежак положај, јер јој је лево крило било јако угрожено. Благодарећи упорном држању 91. пешад. пука на положају код с. Борак и затварању продора код Баћевца још и са дивиз. коњицом појачаном са 1 батаљоном 102. пешад. пука, главнина 9. дивизије била је у стању да несметано одмаршује на нови положај: Гунцати – Мељак. После сретно извршеног повлачења главнином ове дивизије, повучени су и заштитнички делови на нови положај.
Дејство 13. корпуса
У вези са 8. корпусом, затворио је 13. корпус простор између Мељака и р. Саве и то: 36. дивизија држала је положај код М. Моштанице, а 42. хонведска дивизија положај на Дубоком брду (на правцу Обреновац – Београд). На фронту овог корпуса, Срби се још нису појављивали.
Дејство Комбинованог корпуса
До подне овог дана (12. децембра), на фронту овог корпуса било је мирно, изузев једног неуспелог српског напада на 104. ландштурмску бригаду. По подне Срби су предузели наступања готово на целом фронту овог корпуса. Око Парцанског виса (418), на фронту 7. дивизије, беснила је врло огорчена борба, која је приморала да се овде доведе у помоћ и 71. пешад. бригада, која је била у корпусној резерви код Рипња. Против 104. ландштурмске бригаде на положајима код Рипња, Срби су развили врло јаке снаге. Положај 29. пешад. дивизије на Липи и Крајковој бари био је такође нападнут. Ухваћени заробљеници припадали су Моравској дивизији I. позива, која је до 10. децембра ноћу била превезена железницом из Лазаревца у Младеновац. До овога дана (12. децембра) постојала је још нада, да ће V. армија бити у стању да одржи Београд у својој власти. Поред пребацивања коморе преко Саве, зашта је требало више времена, тежња је била, да се добије и потребно време за израду мостобрана код Београда. Због овога, V. армија се морала упустити у борбу са далеко надмоћнијим српским трупама, не обзирући се на тешкоће исхране, оскудицу у води, недовољну муницију и замор трупа. Овога дана показало се, да су радови око утврђивања мостобрана врло споро напредовали. Узрок овоме је што је већина ландштурмских батаљона морала бити употребљена за борбу, а ово је ишло на уштрб снаге на утврђивању. Чак и резерва мостобрана (2 ландштурмска батаљона) упућена је била на појачање 8. корпуса. Према овоме увидело се, да је потребно више недеља интензивног рада, па да се Београд учини способним за одбрану. Међутим V. армија није била у стању да толико времена држи Србе на довољном одстојању од Београда. Бројно стање 21. ландверске дивизије против које је био управљен главни српски удар, свело се на 2.000 пушака. Истина, пред Београдом био је још један краћи положај, који би био подеснији за одбрану са слабом ефективом V. армије, а то је линија: Остружница – Цветков гроб – Петров гроб – Авала – Мостине, али и ова линија није била удобна за упорну одбрану због пошумљености Цветковог гроба и Авале.
Операције српске војске
Операције II. армије
12. децембра у 1.30 час. командант II. армије издаје наређење ОБр. 4526 ове садржине: Команданту Шумадиске дивизије I. позива. „У току 11. ов. м. наше трупе су доспеле на ову линију: Обреновачки одред својом левом колоном заузео је Велико поље (к. 182) а десном два рова на Пајшуми; Тимочка дивизија I. позива заузела је источни део Градца – Бећарски лаз – Влашко брдо. Трупе Београдске Одбране подишле су под Ковиону и заузеле Липе, Стражу и Рајче брдо, а трупе III. армије су на линији: Степојевац – Вртаче – к. 186. Непријатељ држи линију: Борак – Ћувик северно од к. 172 – Таламбас – Пајшума – западни део Градца – Подвис – Вис. Данас ће десно крило III. армије – Дринска дивизија II. позива продужити напад у правцу преко Борка – Мељака – на Петров гроб а и трупе Одбране Београда на целом свом фронту. Наређујем да и трупе II. армије продуже наступање и гоњење непријатеља и то:
1) Шумадиска дивизија I. позива у чији састав улази 11. пешад. пук са 4. и 5. батеријом Шумад. арт. пука наступаће преко Великог поља – к. 203 иа Поглед и пошто овлада овим положајем код Погледа на левој обали Дубоког потока продужиће даље гоњење кроз с. Барајево преко Глумчевог брда тежећи да овлада одсеком Ненадовац – Дражановац.
2) Обреновачки одред (без трупа које улазе у састав Шумадиске дивизије I. позива) има да потпуно заузме положај Таламбас – Пајшума и да продужи наступање и да заузме положај Рт помажући трупама Тимочке дивизије I. позива заузимање Подвиса. По извршењу овога, одред ће се задржати на положају: Рт – и чекати даље наређење.
3) Тимочка дивизија I. позива продужиће вршење датог јој задатка старајући се, да што скорије заузме Вис и Подвис. Дивизији се враћа у састав аустриска хаубичка батерија, а командант тешке артилерије постараће се, да помогне дејство Тимочке дивизије I. позива против Виса са 15 см. хаубичком батеријом, по захтеву команданта Тимочке дивизије I. позива.
4) Шумадиска дивизија I. позива одржаваће тесну везу са Дринском дивизијом II. позива, те да се у своме наступању не изложи противничкој бочној ватри; ово ће исто чинити и Тимочка дивизија I. позива у односу на лево крило трупа Одбране Београда.
5) Наступање почети у 8 час.
6) О пријему наређења одговорити одмах“.
Ово је наређење достављено свима командама. Овога дана примљено је наређење Врховне команде ОБр. 1669, по коме комуникациска линија II. армије има бити: Аранђеловац – Топола. Према овоме командант II. армије издаје наређење ОБр. 4535, да и даље база Тимочке дивизије I. позива и Обреновачког одреда буде Младеновац, а Шумадиске дивизије I. позива – Аранђеловац, евентуално Даросава. Врховна команда под СДБр. 1184 наређује: Да се образују етапне команде по армијама за одржавање комуникација и тражи извештај о месту и лицу (за команданте) као и о средствима, која му се имају ставити на расположење.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
12. децембра трупе ове дивизије истурене су из другог реда у први борбени ред по наређењу команданта II. армије ОБр. 4526 које је горе у целини изнето. На основи овог наређења командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2800 у 5.30 час. издао је ову заповест: „Дивизија данас напада на непријатеља правцем: Велико поље – к. 203 – Поглед, са тежњом, да овлада положајем: Дражановац – Ненадовац. Наређујем: да 4. батаљон 10. пука I. позива до даљег наређења остане на к. 217; болничарска чета да одмах образује дивизиско завојиште на Заједници, где да дође и санитетска колона, а борни део 1. степена колонске коморе да остане до даљег наређења на Заједници. О пријему овог наређења одговорити“. Команданту 6. пука III. позива: „Са пуком задржите се до даљег наређења на досадашњем месту северно од с. Сибнице“. У 7.25 час. командант Шумадиског коњичког пука под ОБр. 2802 јавља: „У току ноћи ухватио сам везу са десним крилом III. армије и са левим крилом Обреновачког одреда. Ничег важнијег није било у току ноћи“. У 8.50 час. командант дивизије дошао је са штабом на Врапчије. У 10 час. командант 6. пука III. позива под ОБр. 1027 извештава: „Са штабом пука и 3 батаљона свога пука као и са пионирским полубатаљоном дошао сам на к. 236 у близини места између Слатине и Бељине“. Наређено му је, да остане на месту на коме је, до даљег наређења. У 10.30 час. са Врапчија под ОБр. 2809 издато је наређење команданту 4. батаљона 10. пука на к. 217: „Чим Дринска дивизија II. позива избије у висину ушћа Барајевске реке, са вашим батаљоном дођите у састав свога пука, који се налази на југозападној Караули, о чему ме известити. О пријему наређења одговорити“.
У 10.45 час. примљен је извештај од команданта Дринске дивизије II. позива са к. 186 под ОБр. 1896 писан у 9.20 час. у овоме: „Пошто су два батаљона још у току прошле ноћи пребачени на десну обалу р. Бељанице, дивизија је продужила надирање двема колонама и то: Десна колона правцем преко М. Борка па источном падином Виса (к. 259) и даље ка источном крају Баћевца. Лева колона надире правцем преко с. Лесковца – к. 221 – Вис (к. 257) западни део Баћевца. Резерва 5. пешад. пук позади десне колоне. Напад је отпочео у 6.30 час. и до сад обе колоне напредују врло успешно. Артилерија 5 ½ батерија постављене су на линији Вртаче – к. 286. Комбинована дивизија врши напад на линији: Степојевац – Конатица“. У 10.50 час. примљен је извештај од командира претходничког ескадрона преко команданта коњичког пука, писан у 9 час. у овоме: „Овог момента борба се води североисточно од цркве Лесковачке. До моста на утоку р. Барајевске у Бељаницу не може се прићи, јер тај мост туче непријатељска артилериска и пешадиска ватра“. У 11.30 час. издато је под ОБр. 2875 наређење команданту 10. пука I. позива на Караули: „Са пуком одмах крените преко Бељине на к. 188 североисточно од Бељине на чијој ј. падини очекујте даље наређење. Батеријама из опште резерве издаће потребно наређење командант Шумадиског арт. пука за даљи рад. Команданту 4. батаљона тога пука наредио сам, да дође у састав свога пука, чим Дринска дивизија II. позива у свом наступању дође у висину ушћа Барајевске реке; према томе, ако још није дошао у састав пука, известите га, куда идете“. У 12.45 час. примљен је извештај од команданта 19. пешад. пука са к. 203, писан у 11.35 час. у овоме: „Десна колона стигла је на к. 203, десно је дошла у везу са Обреновачким одредом. Трупе непријатељске, које су биле пред нама, одбацио је 11. пук ка Борку. Покрет са колоном продужујем ка к. 226 и Погледу. На Погледу се види, да се непријатељ повлачи косом изнад Борка ка северу“.
У 12.50 час. командант дивизије дошао је са оперативним штабом на к. 188 с. и од с. Бељине. У то време водила се пешадиска борба код Лесковца, а артилерија Дринске дивизије туче Лесковац. На догледу се видело повлачење непријатеља. У 14 час. непријатељ је тукао са по којим артилериским метком нашу десну и леву колону код Лисовића. Код Дринске дивизије II. позива око с. Лесковца водила се доста јака и непрекидна пешадиска борба. У ово време за заштиту левог бока дивизије, наређено је команданту артилериског пука да упути на к. 182 један вод брзометне артилерије, а за заштиту тога вода, одређена је једна чета пешадије из 10. пука. У 14.40 час. из Бељине под ОБр. 2822 издато је командиру Шумадиске болничарске чете ово наређење: „Пошто су трупе ове дивизије заузеле к. 203 западно од Лисовића и продужују даљи покрет ка Погледу, то наређујем: да се дивизиско завојиште одмах премести код с. Бељине“. У 17.15 час. примљен је извештај од команданта леве колоне под ОБр. 949 од 17.15 час. у овоме: „Командант десне колоне известио ме је, да ће вечерас извршити напад на Поглед коме ћу ја садејствовати колоном с тим, да пошто се противник једним делом пешадије са једном брдском батеријом развио на коси западно од Барајевске механе, фронтом бочно према овој колони, то сам сем две чете које су за осигурање бока развијене на коси западно од Барајевске механе, морао задржати још један батаљон западно од друма у висини к. 226 ради осигурања левог бока и парирања сваког непријатељског покушаја у бок и позадину. Са остатком ћу садејствовати десној колони. У исто време част ми је известити, да су се делови Дринске дивизије око 16.30 час. пушкарали у висини јужних кућа с. Божидаревца и према томе ова колона знатно је истакнута и тај је случај у односу и према трупама Тимочке дивизије, која није заузела ни Вис ни Подвис, а заноћила неким својим пешадиским деловима у висини с. Лисовића – око Рта без сумње делови Обреновачког одреда“.
У 21.15 час. примљен је извештај од команданта 19. пешад. пука из Лисовића, писан у 19.35 час. у овоме: „На непријатеља је извршен јуриш и заузети су једни ровови. Да ли има ровова позади не знам. Десно сам ухватио везу са Обреновачким одредом, који је заузео Рт. Сутра зором извешћу даљи напад у циљу да заузмем Поглед и линију: Ненадовац – Дражановац. Наредио сам извиђање“. У 21.30 час. са Великог поља под ОБр. 2830 издата су ова наређења: Команданту леве колоне. „Ради што бољег осигурања левог бока артилерије, упутите одмах на положај код с. Божидаревца и остатак батаљона, чије се 2 чете сад тамо налазе. Да се пак поводом овога не би ослабила лева колона, наредио сам команданту 10. пука I. позива, да вам ради појачања још ноћас упути један свој батаљон. Дринска дивизија II. позива у данашњем нападу потисла је непријатеља пред собом и вечерас је са 1 пуком заузела: Вис – к. 159, са којим ухватите што тешњу везу. Наш дивизиски коњички пук налази се на правцу: Божидаревац – Баћевац, са којим такође ухватите везу. Са два ескадрона држи северну ивицу с. Божидаревца. Одмах ме известите о току напада леве колоне на непријатеља, као и о распореду леве колоне за вечерас. Непријатељ се налази на Баћевачкој коси, а са предњим деловима на Тројану“. Команданту 10. пешад. пука. „Ради што бољег осигурања левог бока ове дивизије, упутите одмах команданту леве колоне (12. пешад. пука) 1 батаљон 10. пука за појачање. О извршењу овога наређења известите ме“. У 21.50 час. примљен је извештај од команданта десне колоне из Лисовића писан у 18.50 час. у овоме: „Са колоном сам извршио јуриш на предње непријатељске ровове на Погледу и у истим сам се задржао. Намера ми је, да сутра у зору продужим напад и овладам линијом: Ненадовац – Дражановац“.
Дејство Обреновачког одреда
У 7.30 час. телефоном је извештен командант II. армије, да је 7. пук II. позива на јуриш заузео цео гребен: Пајшума – Таламбас – к. 243 и заробио око 4 – 500 војника, 3 официра и 2 митраљеза и да непријатељ одступа у нереду. По исказу заробљеника према фронту Обреновачког одреда била је цела 21. непријатељска дивизија. У 12.30 час. извештен је командант II. армије телефоном, да се 7. пук II. позива груписао на к. 243, а затим у 13.15 час. командант одреда саопштава телефоном II. армији, да га је ордонанс официр Тимочке дивизије I. позива известио, да је Тимочка дивизија заузела „Подвис“ и пита, да ли да се Обреновачки одред и даље креће напред. Начелник штаба II. армије одговорио му је: да у то време „Подвис“ још није био заузет и да Обреновачки одред ради по датом му наређењу ОБр. 4526. Све трупе овог одреда избиле су данас око 15.30 час. на линију: Рт – к. 275 до Подвиса (искључно) ту се задржале, утврдиле и ухватиле тесну везу: десно са 14. пуком I. позива на Подвису, а лево са 19. пуком I. позива јужно од Погледа. Непријатељски делови пред фронтом овога одреда одступили су ка Погледу и Гуњарцу, где су се утврдили. Међу заробљеницима у току прошле ноћи и данас највећи број био је из 28. ландверског пука, а имало је измешаних и из 7. и 31. ландверског, 1. и 6. ландштурмског пука; 52. пука заједничке војске и 54. маршевског батаљона.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У току 12. децембра дивизија је продужила напад на непријатеља у две колоне: Лева колона. Командант ове колоне још у зору отпочео је припреме да понови напад на онај део Градца, који је држао непријатељ. Овоме нападу требало је да садејствује један део Обреновачког одреда (2 чете 7. пука II. позива), али је његово кретање било јако успорено неравним земљиштем и непријатељском ватром. У 8 час. отпочео је јуриш на Градац и око 9 час. трупе ове колоне потпуно су овладале њиме. Одмах је наређено, да се трупе уреде, попуна муницијом изврши и што пре предузме напад на Подвис и Вис. До овога времена, трупе десне колоне кретале су се постепено напред, тешко одржавајући везу са левим крилом трупа Одбране Београда које су биле изостале, те је десно крило ове колоне било изложено ватри са Ковионе. Како је ова колона имала велики фронт за напад, обезбеђујући се у исто време са десног бока, то је појачана батаљоном 13. пука I. позива, а доцније и 2. пуком III. позива. Око 10 час. трупе леве колоне отпочеле су напад са већом енергијом на Подвис и Вис. Напад је потпомагала сва артилерија обеју колона успешним дејством. Око 13 час. наређено је да обе колоне форсирају напад и да се Вис по сваку цену до мрака заузме. У 14.30 час. лева колона јуришем заузима Подвис и одмах је отпочела напад на Вис и то: са 4 батаљона од Подвиса, а једним батаљоном са јужне стране од Шиљега, одржавајући десно везу са десном колоном.
Десна колона. Један део (2 батаљона у првом борбеном реду а 1 батаљон у резерви) кретао се фронтом према Равном Гају и у правцу Бадољина; обезбеђујући се десно од Ковионе; остале трупе ове колоне кретале су се ка Вису (418), садејствујући левој колони. Око 16 час. ватра је била како са наше стране тако и са непријатељске врло јака; поједини делови били су на јуришном одстојању од непријатељских ровова, испред којих је било и препречних средстава (бодљик. жице). У 16.30 час. отпочело је убацивање бомби и око 17 час. делови десне колоне избили су на Вис и заузели највиши ћувик (к. 418). Непријатељ је одступио на другу утврђену линију између Виса и Шибовика. Два батаљона десне колоне са Виса продужила су напад на непријатеља, који се задржао у рововима друге линије. Овај напад је потпомогнут једним батаљоном који је избијао на сз. ивицу с. Парцана и који је дејствовао бочно на непријатеља испод Шибовика. Али пошто је већ у велико ноћ била наступила, а непријатељ се на овој линији упорно држао, није се успело, да се ова друга линија заузме; борба је вођена скоро целе ноћи. У ово време лева колона је била успела, да предњим деловима заузме изворни део Ајдучког потока и ту је испред Шибовика заустављена јаком непријатељском ватром. Да би се огарантовало држање заузетог положаја учињен је овакав распоред: Трупе десне колоне да држе заузете положаје северно од Парцана и на Вису, обезбеђујући се од Ковионе а држећи резерву код Виса; у току ноћи да се извуку две брзометне пољске батерије на Вис, а остала артилерија да остане преко ноћи на месту где је тада била; један батаљон III. позива да се постави на Влашком брду и ово поседне ради парирања евентуалног непријатељског напада од Ковионе, као и за одржавање везе између десне колоне ове дивизије и трупа Одбране Београда. Трупе леве колоне да остану на западној страни Виса с тим, да се артилерија извуче на Подвис. Коњица да остане на левом крилу, ради одржавања везе са трупама Обреновачког одреда код Рта. Остали делови да остану на местима, где су тада били.
Од непријатељских трупа на Подвису, Вису и Равном гају били су делови: 1. и 12. пука ландштурма, 38. и 68. пука заједничке војске. Пукови су по изјави једног заробљеног официра Мађара били јаки по 1.000 људи, али јако деморалисани. Од артилерије непријатељ је имао три групе: две на простору Вис – Равни гај, а трећа је дејствовала од Ковионе. У току данашње борбе били су ови губитци: Погинуло: 1 официр (активни пешад. капетан I. класе Миленко Пешић) и 88 подофицира и редова. Рањено: 8 официра (активни пешадиски капетан I. кл. Велимир Стевановић, активни пешад. поручник Владимир Ђекић, активни пешад. потпоручник Јаков Ђорђевић, активни пешад. потпоручник Јован Бацић, резервни пешад. потпоручник Миленко Марковић, резервни пешад. потпоручник Траило Тошић, резервни пешад. потпоручник Петар Симић и резервни артилериски потпоручник Војислав Ристић) и 531 подофицира и војника. Нестало: 18 војника. Здравље и морал је на достојној висини. Заробљено: 3 официра и 604 војника и заплењен 1 митраљез.