12. децембра у 0.45 час. командант III. армије издаје заповест ОБр. 3478, командантима: Комбиноване дивизије I. позива, Дринске и Моравске дивизије II. позива и Коњичке дивизије: „Трупе I. армије заузеле су линију Осладић – Јаутина – Близански висови и гоне непријатеља даље. II. армија избила је на линију Велико Поље – Пајшума – Бећарски лаз, а трупе Одбране Београда успеле су да заузму Влашко брдо и Стражу и подишле су Крајковој бари. Од Тимочке дивизије нема још извештаја, али је она од 13 час. 11. децембра била у покрету ка Пироману. Комбинована дивизија заузела је Степојевачку косу, а Дринска дивизија II. позива заноћила је на линији Вртаче – к. 186. Коњичка дивизија заноћила је између с. Црљенца и р. Турије, са 2 ескадрона и водом митраљеза на левој обали Колубаре. Према садашњој ситуацији потребно је да се гоњење и напад на непријатеља продужи са највећом енергијом и акција убрза што је могуће више, те да се непријатељу не да времена, да Београд добро утврди и привуче појачања. Дејство Коњичке дивизије да буде што смелије, а нарочито њене патроле на сваки начин да се пробију у правцима одређеним последњом заповешћу. Врло је потребно да се сазна, има ли непријатеља на Мислођинским положајима и у којој јачини. Тимочка дивизија II. позива да овлада Обреновцем и да сама обрати пажњу са своје стране на Мислођинске положаје и о томе ми поднесе извештај. Почетак акције најдаље до 7 часова“. У 6 час. II. армија са ОБр. 4525 шаље извештај, из кога се види ситуација армије у току прошлог дана. По том извештају, који је писан 11. децембра у 23.30 час., тек се воде борбе за заузимање Вел. Поља, Таламбаса и Пајшуме. Градац такође није био још заузет. У 6.40 час. телефоном је саопштено начелнику штаба II. армије, да се пред III. армијом непријатељ упорно држи и да ће га трупе ове армије напасти рано, најдаље до 7 час. У 10.30 час. са ОБр. 3500 послат је о свему извештај Врховној команди, I. и II. армији. Непријатељ је на целој линији оставио био јаке заштитнице, које су биле, у више реди, добро укопане.
Извлачење и пласирање артилерије вршено је, због раскаљаних путова и мочварног земљишта, врло споро и са много напора. Напредовање пешадије ишло је врло споро, а нарочито код Комбиноване дивизије, где се трошило и сувише много времена на регулисање артилериске ватре. Чим се ово приметило, командант III. армије лично је интервенисао и наредио, да се отвори најјача артилериска ватра и да пешадија учини јак притисак. У то време 1. коњичка бригада, коју је командант Коњичке дивизије пре тога био упутио преко Цветовца, прелазила је Лукавицу код с. Пољане. Утицај ове целе акције одмах се осетио и непријатељ је између 11 и 12 час. почео да се колеба и напушта поједине ровове. У 13.30 час. са ОБр. Службено, командант III. армије са положаја послао је команданту Коњичке дивизије ову заповест: „Непријатељ под притиском јаке артилериске и пешадиске ватре одступа са Степојевачких положаја и Брекиње. Због тога што је покрет коњице долином Колубаре тешко изводљив наређујем, да се коњичка бригада из Вреоца одмах крене право друмом ка Степојевцу ради гоњења непријатеља. Непријатељска артилерија врло слабо одговара и повукла се далеко позади. Коњичка бригада (из Вреоца) да дође у висину резерве Комбиноване дивизије, – 2. прекобројног пука, – одакле да у згодном моменту продужи гоњење“. Команданту Комбиноване дивизије наређено је такође, да што пре предузме гоњење у смислу добивеног задатка. У 14.30 час. осмотрене су јаче непријатељске колоне у повлачењу преко Шиљаковца, а у 15 час. Дринска дивизија II. позива заузела је Борак. Пошто је покрет 2. коњичке бригаде споро ишао, то је у 14.40 час. са ОБр. Службено издато ово наређење: „Одмах у касу наступајте друмом преко Степојевца у гоњење непријатеља правцем ка Мељаку, старајте се, да не дате непријатељу времена, да се заустави на Прогону или Мељаку, зато без престанка наступајте и гоните га ватром ваших топова где год се заустави. Истакните се испред пешадије. Коњичка бригада са левог крила наступаће преко Конатице и даље на М. Моштаницу. Одговорите о пријему“.
Напомена. Ово наређење адресовано је команданту пука на челу бригаде, да би што пре стигло.
У 18.20 час. из Тимочке дивизије II. позива са ОБр. 1471 добивен је овај извештај, послат у 13.40 час.: „У Обреновцу имам коњички дивизион (50 коња) и једну чету пешадије. Вести из Забрежја и Скеле још нема. У 13 час. претходница је добила артилериску, а десна побочница у долини Колубаре и митраљеску ватру. Од Коњичке дивизије добио сам извештај, да је код Конатице јутрос заустављена ватром са к. 225 и да је непријатељ још у Степојевцу где има и артилерије. Од Дринске дивизије I. позива још немам никакве вести о данашњем раду, и где је. По извештајима моје коњице непријатељ је у Обреновцу порушио све мостове, а по исказу мештана непријатељ је разрушио све мостове на Колубари и Тамнави према Мислођину и Дражевцу. Због нејасности ситуације, немања мостовног материјала, као и због тога, што се дан ближи крају наредио сам: Да коњица са придатом четом застане у Обреновцу и да што енергичније извиђа у правцу Скеле и Забрежја. Предузео сам извиђање прелаза преко Тамнаве и Колубаре. Претходницу сам зауставио на линији Пескови (к. 101). Главнина је јужно од механе Шиљине. Предузео сам извиђање у правцу Мислођина и Дражевца. Молим за најхитније обавештење и евентуално наређење“. Са Тимочком дивизијом II. позива, због велике даљине, немања кабла и честог кидања линије, тешко је одржавана веза, али је ипак њој општа ситуација била јасна, у колико је требало за њен рад. Тамо се знало врло добро, да је непријатељ ка Шапцу одступио у највећем нереду правцем од Уба преко Бањана, и да са те стране не може бити изненађења. Сем тога знало се, да је лева обала Колубаре сва очишћена, те да и са те стране не може бити какве изненадне опасности, која се не би могла избећи. Према томе, разлог „нејасности ситуације“ није овде у стварности постојао, нити је требао да има утицаја на одлуку командантову.
У 9.45 час. командант III. армије издаје команданту Тимочке дивизије II. поз. заповест ОБр. 3509 у овоме: „Дринска дивизија је у 11.50 час. заузела с. Лесковац а њена десна колона подилази Борку. Непријатељски отпор је слаб. У 15 час. заузела је Борак, а у 18 час. један пук заузео је Вис више Божидаревца к. 259. Испред Комбиноване дивизије, у 13.30 час. непријатељ је почео да се повлачи са Степојевачких и Конатичких положаја приморан јаком артилериском и пешадиском ватром са левог крила. У 14.30 часова отпочео је повлачење ка Прогону и Мељаку. Одступање било је у нереду. Наређено је, да цела Комбинована дивизија наступа ка Прогону и даље. Коњичка дивизија је послана друмом да гони. Коњичка бригада, која је у долини Колубаре, наступаће преко Дражевца – Жутог брда ка Моштаници. Моравска дивизија II. позива заноћила је на линији Словац – Непричава, а сутра маршује ка Лазаревцу. Има око 1.000 заробљеника на фронту Комбиноване дивизије; заплењена је једна батерија. Постарајте се да оправите мост преко Колубаре и да постигнете везу са Комбинованом дивизијом у току њеног напредовања. У случај потребе, да потпомогнете Комбиновану дивизију вашим нападом у правцу Мислођина, ако буде било могућности. Одржавати везу са трупама I. армије, чије десно крило подилази Дебрцу. Штаб ће бити сутра у Степојевцу“.
У 11.45 час. командант III. армије издаје заповест ОБр. 3511 у овоме: „Непријатељ се и даље повлачи у највећем нереду. Трупе I. армије, чије крајње десно крило иде преко Дебрца, подилазе, својим гонећим деловима – одредима, ка Шапцу и Лозници. На целом путу наступања заробљен је велики број непријатељских војника и заплењено много топова и ратног материјала. II. армија са својим левим крилом (Шумадиском дивизијом I. позива) избила је у висину првих кућа с. Божидаревца. У току данашњег дана заузет је Парцански вис. Комбинована дивизија и Дринска дивизија II. позива, после упорне и успешне борбе, протерале су непријатеља преко линије: Борак – Лесковац – Степојевац – Конатице и гони га даље. Коњичка дивизија једном својом бригадом наступа раније одређеним правцем, а другу своју бригаду упутила је главним друмом у гоњење за непријатељем. Тимочка дивизија II. поз., својим предњим деловима, заузела је Обреновац, и држи поседнуту линију Пескови (к. 101) – Каразноћ. Њена главнина налази се код Шиљине механе. У току сутрашњег дана (13. децембра) дивизија ће продужити рад у смислу раније заповести ОБр. 3453 с тим, да Дринска дивизија II. позива од Гунцата наступа даље у правцу Рушња, а Комбинована дивизија преко Мељака ка Сремчици. Коњичка дивизија од В. Моштанице наступа и гони даље преко Остружнице, Железника и Жаркова. Тимочка дивизија II. позива добила је засебну заповест, да се прикупи код Обреновца, да оправи мостове преко Колубаре и ако буде потребе и могућности да чини притисак на непријатеља у правцу Мислођина. Моравска дивизија II. позива, која је стављена под команду ове армије, домаршоваће сутра са својим пешадиским деловима до с. Црљенца (на путу Лазаревац – Београд), а са артилеријом и возовима у околини Лазаревца. Армиски штаб до сутра вече биће у Степојевцу“. У 23.45 час. са ОБр. 3512 послат је Врховној команди, I. и II. армији извештај, који је у целини изнет ниже у ситуацији за овај дан.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 3 часа, од команданта десне колоне примљен је извештај, писан у 22.45 час. 11. децембра: „Пук је заноћио са 1. и 4. батаљоном у предњој линији са истуреним предстражама до реке; 2. и 3. батаљон у резерви. Извиђачка одељења, послата преко р. Бељанице, још се нису вратила. Изгледа, да се према фронту тога пука налазе 4 топа, а јачина непријатељских делова није се могла оценити“. У 4.30 час. командант дивизије издаје ову заповест: „Трупе I. армије заузеле су линију Осладић – Близански висови. II. армија избила је на линију Велико поље – Бећарски лаз, а трупе Београдске Одбране успеле су да заузму Влашко брдо, Липу и подишле Крајковој бари. Комбинована дивизија заузела је јуче по подне Степојевачку косу. Обреновачки одред продужио је данас пре подне надирање са линије Караула – Врапчија (к. 235) у правцу Збеговишта и Великог поља. Комбинована дивизија продужиће надирање одређеним правцем: Степојевац – Прогон – Мељак. Коњичка дивизија прикупљена је око с. Црљенца. Шумадиска дивизија I. позива у резерви је II. армије и прикупљена око с. Рожанци. Наређујем:
1) Данас (12. дец.) у 6.30 час. дивизија ће продужити надирање, а у смислу моје заповести ОБр. 1877 од 11. дедембра.
2) Нападне колоне се могу зауставити тек кад избију у висину с. Гунцата.
3) Прикупљање обеју колона да буде енергично и да се брзо врши рашчишћавање омањих непријатељских заштитничких делова. Тромост у извођењу гоњења тешка је грешка.
4) Дивизиска телефонска станица биће на к. 186 (североисточно од Вртаче); за ову станицу да се вежу команданти колона и команданти оба артилериска дивизиона.
5) 1. степен мунуциске колоне биће на јужној падини Волујака и крај пута.
6) Завојиште биће у с. Јунковцима крај цркве.
7) Ја ћу се налазити на к. 186, где ми сва извешћа слати“.
У 5.30 час. наређено је командиру телеграфског одељења, да продужи телефонску линију од с. Арнајева до к. 186, где ће бити дивизиски штаб за време данашње борбе. У 6.15 час. под ОБр. 1889 послат је извештај о ситуацији команданту III. армије, Комбиноване и Шумадиске дивизије I. позива: „Ноћ 11./12. децембра проведена је у главном на миру; извиђачка одељења још синоћ послата у правцу с. Борка и Лесковца преко целе ноћи изазивала су ватрену борбу. Несумњиво, да непријатељ држи поседнуте косе код Лесковца и Борка, као и да је своје омање делове спустио у долину Бељанице“. У 7 час. примљен је извештај од команданта леве колоне (4. пук) писан у 5.45 час.: „Резултат извиђања даљних и извиђачких одељења овај је: непријатељ према фронту налази се на десној страни р. Бељанице, а у рововима удаљеним око ½ км. од реке; по сазнању од мештана непријатељ на овом фронту има око 2 пука пешадије, који су по рововима. Наредио сам пребацивање двају батаљона преко реке под заклоном мрака“. У 7 час. под ОБр. 1890 предњи податци о непријатељу достављени су команданту III. армије. У 7 час. командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2800 доставља извештај о наређеном раду II. армије уопште и те дивизије на посе. Према томе у току данашњег дана Шумадиска дивизија I. позива наступаће преко Великог поља – к. 203 на Поглед и пошто овлада овим положајем код Погледа продужиће даље гоњење кроз с. Барајево преко Глумачког брда тежећи да овлада одсеком Ненадовац – Дражановац; Обреновачки одред има потпуно да заузме положај Таламбас – Пајшума и да продужи наступање и заузме положај Рт, помажући трупама Тимочке дивизије I. позива заузимање Подвиса. Шумадиска дивизија I. позива наступаће у две колоне: десна колона (11. и 19. пук) и 2. и 6. дивизион Шумадиског артилериског пука, данас у 8 час. напада правцем к. 203 – к. 226 – Поглед; лева колона (12. пук са 2 пољске батерије) пошто се преко Бељанице пребаци још под заклоном мрака и прикупи на Збеговишту, да отпочне напад у 8 час. левом обалом Барајевске реке, правцем на западну страну к. 203 – западну падину к. 226 – безимене коте западно од Погледа“.
У 8 час. командант Дринске дивизије II. позива наређује команданту опште резерве, да ову примакне и постави југозападно од к. 186 а у изворном делу Карановачког потока. У 8.30 час. од команданта десне колоне добивен је извештај, писан у 8.15 час., да је према постојећој заповести продужио рад и да је до сад са јачим деловима првог борбеног реда прешао р. Бељаницу; за сад има у првом борбеном реду развијена два батаљона (1. и 4.), али ће ускоро бити ангажован и 3. батаљон, десно има везу са Шумадиским коњичким пуком, а лево са 4. пуком II. позива. У 9.30 час. под ОБр. 1893 извештен је командант Шумадиске дивизије I. позива, да су под заклоном мрака 2 батаљона Дринске дивизије II. позива пребачена на десну обалу р. Бељанице и да дивизија продужује надирање двема колонама и то: десном колоном преко источног дела с. Борка, па источном падином Виса (к. 259) и даље источном крају Баћевца; лева колона надире правцем преко с. Лесковца – к. 221 – Вис (к. 259) – западни део Баћевца; резерва (5. пук) се креће позади десне колоне. Напад је данас отпочео у 6.30 час. и то сад обе колоне напредују успешно. Артилерија (5 ½ батерија) постављена је на линији: Вртаче – к. 186. Према добивеном извештају, Комбинована дивизија врши напад на линију Конатица – Степојевац. У 10.30 час. командант леве колоне под ОБр. 1580 шаље извештај, писан у 9.15 час.: „Непријатељ је утврдио и посео предњу ивицу с. Лесковца; јачина не може тачно да се оцени, али по ватри изгледа доста знатна. Три батаљона и вод митраљеза прешла су р. Бељаницу и успешно спроводе напад на непријатеља; један батаљон налази се у резерви на левој обали р. Бељанице. Поводом овог извештаја као и на основу личног осматрања примећено је команданту леве колоне, да му је резерва далеко од првог борбеног реда и скренута му пажња, да не заборави да је гоњење; сви су изгледи да се нема посла с јаком снагом (ОБр. 1897). Пешачка борба, која је отпочела у 8 час. на целој линији: с. Лесковац – Борак, продужавала се до 11 часова. Обе колоне су успешно извршиле прелаз преко Бељанице и приближавале се непријатељу, који се налазио на означеној линији врло добро утврђен. Нарочито је било енергично надирање леве колоне, која се у свом надирању толико била приближила непријатељским рововима код с. Лесковца, да је отпочела добивати бочну ватру од непријатељских делова са десне стране р. Опарне, који неактивношћу десног крила Комбиноване дивизије нису били у довољној мери ангажовани“.
У 12 час. командант десне колоне (6. пук) извештајем од 11.15 час. јавља, да је његово лево крило још пре ½ часа избило на североисточну ивицу с. Лесковца; ојачао је први борбени ред с још једним батаљоном и наредио што енергичније надирање; у првом борбеном реду имаће сад 3 батаљона, а пуковску резерву пребацује такође на десну обалу Бељанице. У 12.15 час. командант леве колоне извештајем од 10.50 час. јавља, да предњи делови 4. пука заузимају поједине непријатељске ровове, јер их има неколико редова; борба се води и пук стално напредује, но десно крило Комбиноване дивизије није у висини левог крила 4. пука већ је доста изостало. Борбе код Комбиноване дивизије за овај мах нема. У 13 час. артилерија, пласирана на линији: Вртача – к. 186, снажном ватром потпомаже наступање наше пешадије, дејствујући поглавито против непријатељске пешадије, јер непријатељска артилерија и не досађује много нашој артилерији. Она поглавито дејствује против линије Вртаче – к. 186 тражећи нашу артилерију, али са веома слабим успехом. Распоред трупа Дунавске дивизије II. позива у 14 час. био је овакав: Десна колона (6. пук, 3. и 4. батерија Тимочког артилериског пука II. позива) напада на део непријатељске утврђене одбранбене линије јужно од с. Борка и источно, у висини овог села; 3 батаљона 6. пука развијена у првом борбеном реду, налазе се неколико стотина метара од непријатељских ровова, а 1 батаљон у резерви позади десног крила; обе батерије пласиране су за 8.000 м. југозападно од к. 186. Лева колона (4. пук, 1. и 3. батерија Дринског артилериског дивизиона II. позива и 1 вод 3. брдске батерије) напада на утврђену јужну ивицу с. Лесковца; 3 батаљона 4. пука развијена у први борбени ред, а један батаљон у резерви позади левог крила борбеног распореда тога пука; две пољске батерије пласиране на Вртачи, а вод брдске батерије, ради што јачег и бољег потпомагања пешачког напада, пребачен преко Бељанице и пласиран код Лесковачке цркве; први борбени ред делом ушао је у с. Борак и тамо води борбу. Дивизиска резерва (5. пешадиски пук II. позива) прикупљена је код к. 186 северозападно од с. Арнајева.
Обзиром на целокупну ситуацију, а да би се што пре дошло до дефинитивног решења и потпуно сломио непријатељски отпор, не само на овој садашњој одбранбеној линији, већ и на следећој, командант Дринске дивизије II. позива доноси одлуку да у томе циљу ангажује своју општу резерву. План рада био је овај: Обе нападне колоне продужиће најенергичније напад у својим правцима потпомогнуте снажном артилериском ватром. Општа резерва, 5. пук II. позива (без 1 батаљона) да се крене са к. 186 правцем преко Кућине на Вис (к. 259) са задатком да заузме овај положај. Сам покрет ка Вису натераће непријатеља, да напусти свој досадашњи положај Лесковац – јужно од с. Борка и учини илузорним давање ма каквог отпора на целој просторији до Виса. Гоњен с фронта 4. и 5. пуком уз моћно садејство 5. пука правцем к. 186 – Кућине – Вис, непријатељ неће бити у стању задржати се ни на Вису. У 14.15 час. 5. пук II. позива био је потпуно прикупљен код к. 186 и спреман за покрет, а командант овог пука, који се налазио поред команданта дивизије, био је обавештен о току ситуације. Тада се командант дивизије обраћа команданту опште резерве и издаје му ову усмену заповест: „Ситуација вам је позната. У циљу довршења данашњег боја и потпуног уништења непријатеља, који још даје јак отпор на линији Лесковац – јужно од Борка, крените се одмах са три батаљона вашег пука у позадину непријатеља правцем к. 186 – Кућине, овладајте Висом (к. 259); један батаљон тога пука остаје и даље у дивизиској резерви на к. 186“. Око 15 час. пешадија обеју нападних колона, пошто је припремила јуриш снажном пешадиском ватром, извршила је јуриш, потиснувши непријатеља на целој линији Лесковац – Борак. Један део посаде непријатељског левог крила био је одбачен од своје одступнице ка Борку и одступивши на исток предао се деловима Шумадиске дивизије I. позива, који су се ту налазили. Налет пешадије обеју колона био је у толикој мери силан и брз, да је том приликом заробљено близу 500 војника са неколико официра, а заплењена маса пушака, 1 митраљез и много остале спреме. Непријатељ је имао тако исто велике губитке у мртвим и рањеним. У 15.10 час. командант коњичког дивизиона извештајем од 12.30 час. из с. Соколова јавља, да је тамо стигао са дивизионом.
У 16 час. команданту пионирског полубатаљона наређено је да поправи прелазе, – мостове на р. Бељаници а према Лесковачкој цркви. Пионирски полубатаљон на овом послу радио је цело по подне и дубоко у ноћ. У 16.40 час. од команданта Шумадиске дивизије I. позива добивен је извештај, да су трупе те дивизије заузеле к. 203, а да у 14.40 час. подилазе Погледу и положају на левој обали Дубоког потока; побочница леве колоне ове дивизије, јачине 2 чете, избила је код првих кућа с. Божидаревца. У 19.05 час. под ОБр. 1902 достављен је команданту III. армије, Комбиноване и Шумадиске дивизије I. позива исказ трију непријатељских заробљеника официра у данашњој борби код с. Лесковца: „91. пешад. пук заједничке војске учествовао је у данашњој борби код с. Борка, на левом крилу овог пука налазио се 102. пук заједничке војске, а на десном крилу, код с. Лесковца, налазио се 6. ландштурмски пук. Изјављују: да су им многи официри погинули, да су им чете јаке 130 људи; да је морал код војника пао“. У 22 часа издана је заповест под ОБр. 1904 за продужење гоњења у току 13. децембра. Изложивши ситуацију код непријатеља као и саопштивши успехе наших трупа у току данашњег дана, командант дивизије наређује ово: „Дринска дивизија II. позива продужиће сутра гоњење правцем: Баћевци – Гунцати – Суварски Рт (Липовичка механа):
1) Коњички дивизион кренуће са из свог бивака тако, да у 6 час. буде у с. Божидаревцу и продужи наступање правцем: Баћевци – Гунцати – Суварски Рт – Караула – Петров гроб.
2) Десна колона (3 батаљона 5. пука и вод брдске артилерије) наступаће десном обалом Барајевске реке на Средњи рт.
3) Лева колона (6. пук) наступа преко с. Баћевца – Гунцати – Липовачка механа.
4) Резерва (4 батаљона 4. пука и целокупна артилерија) под командом Милутина Стефановића прикупља се у с. Божидаревцу и креће најугоднијим путом источно од Баћевца и Гунцати и избија на пут Барајевска механа – Липовачка механа (Безимена кота северно од с. Гунцати), где ће добити заповест за даљи рад.
5) Обе колоне полазе са линије Вис – Божидаревац у 6 час., а резерва у 7 час. са исте линије.
6) За кретање возова следоваће засебна заповест.
7) Дивизиски штаб кретаће се преко Божидаревца – Баћевца и Гунцата“.
Дивизија је заноћила 12./13. децембра у овом распореду: 4. пук II. позива у висини северне ивице с. Борка; 5. пук II. позива пошто је око 17.30 час. избио код к. 224, између Виса (к. 259), и Парлога, продужио је гоњење непријатеља и заузео Вис (к. 259), где је заноћио; 6. пук II. позива ешелониран је овако: 1 батаљон на средокраћи између Виса и Парлога, а два батаљона на Парлогу; вод брдске артилерије, који је са 4. пуком II. позива гонио непријатеља, придат је 5. пуку II. позива на Вису. О непријатељу се зна само толико, да је овог вечера у сумрак покушао да се задржи на Вису и почео да се утврђује, али је одступио ка Баћевцу, чим је осетио појаву 5. пука II. позива из долине Барајевске реке.
Дејство Комбиноване дивизије
Продужење напада и гоњење ка Мељаку. Рад коњичког ескадрона. Коњички ескадрон је остао за све време нашег напада на левој обали Бељанице и патролама је вршио извиђање. Кад је око 14.40 час. непријатељ почео повлачење на целом фронту, онда је коњички ескадрон добио задатак, да у саставу леве колоне гони непријатеља правцем Конатица – Парлог – Жуто брдо – Орловица. У гоњењу ескадрон је стигао у 20 час. у Вранић, а у поноћ 12./13. децембра прешао је Жуте земље и подилазио Орловици, па се ту задржао ради одмора и храњења и ту га је прешла претходница 6. прек. пука (леве гонеће колоне).
Рад десне колоне. 5. прек. пешад. пук продужио је борбу са непријатељем зором. У ово време отпочео је и 1. прек. пук развој за напад на непријатељско лево крило. У 5.25 час. командант 4. прек. пука послао је дивизији овај извештај: „У овом тренутку води се доста јака борба пушчана код 1. батаљона. 1. прек. пук пребачен је код пуковске резерве овога пука тако, да је митраљеско одељење пребачено на леву обалу у 5 час. Противничка артилерија избацила је од пола ноћи до сад десетак метака а и сад дејствује. Са командантом 1. пука договорио сам се, да чим сване извршимо напад на противнички положај са великим обухватом левог крила противничког. У овом моменту командант 1. пука почиње да врши распоред пука на мом десном крилу. Телефонска је веза била постављена, али је сад прекинута. Противник је у току ноћи покушао напад на 1. батаљон, али је био одбивен. Десно нисам могао да ухватим везу. Командант 5. и 1. прек. пука споразумели су се за овакав напад: 2. батаљон 5. прек. пука има споредан напад са фронта, а 1. и 3. батаљон 5. прек. пука и цео 1. прек. пук да нападају лево непријатељско крило са обухватом. Од зоре спремана је код команданта 1. батаљона 5. прек. пука осматрачка тачка на крову једне куће и била је спремљена до 7.30 час. Наша артилерија са косе код Црљеначког гробља отпочела је реперисање непријатељских ровова. Моја осматрачка тачка била је код гробља и одатле је била врло добра прегледност целог бојишта ове дивизије. Овде је дошао пре подне и командант армије са својим начелником и помоћником начелника штаба. У 12.55 час. дејство наше артилерије је врло јако. 1. прек. пук кренуо се на напад. У 13.20 час. дејство је наше артилерије, нарочито 5. Тимочке батерије, максимално и код непријатеља се примећује делимично повлачење пешадије из ровова.
Непријатељ под ужасним дејством наше артилерије није сачекао јуриш наше пешадије, већ је одступио у четврти ров својих ровова, праћен нашом артилериском и пешадиском ватром нашег десног крила. Наш први борбени ред није се задржао у трећем реду непријатељских ровова, већ је продужио наступање и даље; те ово и наша артилериска ватра нису допустили непријатељу да се у четвртом реду ровова задржи и уреди за одбрану, већ је овде застао само један део и после малог отпора побацао оружје и кренуо у бегство а делом се предао. Наша пешадија убрзала је наступање, а артилерија са повећавањем даљине непрестано тукла непријатељске групе пешадије, те је тако непријатељ растројен бежао, и није се задржао у петом реду ровова. Десно крило 5. прек. пука избило је на Цариновац у 15 час., где се зауставило ради уређења и попуне муницијом. За њим су пристизали лево крило и 1. прек. пук. У 15.10 час. командант 5. прек. пука наредио је команданту 1. батаљона, да без задржавања пређе из борбеног у еволуциони поредак, а остали батаљони ће се свити у маршевску колону. Доцније 2. батаљон као претходница, са митраљеским одељењем пролази кроз 1. батаљон и продужава гоњење непријатеља друмом, а 1. батаљон се свија у колону. Ово је извршено у 16.30 час. Цео 5. прек. пук био је развијен у маршевску колону, кад је команданта пука стигао мајор Сима Ценић – командант батаљона 2. прек. пука – и саопштио, да је стигао са батаљоном за гоњење, а за њим иде цео 2. прек. пук, који је одређен у гонећу колону. Командант 5. прек. пука одговорио је мајору Ценићу, да је цео 5. прек. пук у покрету и да се сад не може задржавати. Командант 5. прек. пука известио је и команданта 1. прек. пука о томе, да ће он са пуком гонити непријатеља, а да се 1. прек. пук свије у колону за њим (Интересантно је за оцену духа код наших официра и трупа ово отимање, ко ће да гони непријатеља).
Код Врбовне наишла је коњичка бригада и 5. прек. пук се задржао, док је бригаду пропустио напред. Са Цариновца је примећена једна велика непријатељска колона у повлачењу друмом ка Мељаку. Претходнички ескадрон 2. коњичке бригаде је наишао на Просеци на једно непријатељско пешадиско одељење, које отвори ватру, те се ескадрон врати натраг и задржи се цела коњичка бригада, очекујући нашу пешадију. Доцније се сазнало од заробљеника, да је то непријатељско одељење било задње одељење непријатељске заштитнице, које се под командом једног резервног поручника задржало на преноћишту на Просеци као мртва стража. По споразуму команданта 5. прек. пука са командантом 2. коњичке бригаде, пук је продужио гоњење са коњичким митраљеским одељењем а коњичка бригада је остала позади. Наша пешадија (прихватница) са коњичким митраљеским одељењем протерала је непријатељско одељење са Просеке и продужила даљи покрет. У 20.05 час. командант 5. прек. пука послао је команданту 2. прек. пука извештај ове садржине: „Прихватница ми је на пупку код Угара. Са суседног висића на Мељаку коњица је добила ватру, неколика пуцња. Наредио сам, да са тога места једна чета са коњичким митраљеским одељењем отвори јаку ватру, баци неколико бомби и виче „УРА“. Ако добијете телефонску везу са командантом дивизије, известићете га“. Доцније у току даљег кретања увидео је командант 5. прек. пука, да му је оријентација при писању горњег извештаја била погрешна, јер је тада прихватница његова била на Просеци, а не на пупку код Угара. По одступању непријатељског одељења са Просеке изгубљен је додир са непријатељем, али је сигурно било, да је непријатељ ту близу, те је 5. пук даље морао опрезније наступати, с обзиром и на врло мрачну ноћ.
Од једног сељака из Мељака командант 5. прек. пука дознао је, да је кроз Мељак из Баћевца прошла једна непријатељска колона у 19 часова. И ово је утврђивало близину непријатеља, кад је командант 5. пука око 19.45 час. на Просеци дознао, да је непријатељ у 19 час. био у Мељаку. И заиста на раскрсници путова на Угарима није било непријатеља, али је у 20 час. добивен додир с непријатељем, који је на положају између Угара и Мељака. Прихватница 5. прек. пука у своме наступању наишла је на јачи непријатељски отпор, па је чак и нападнута од непријатеља јачине 2 – 3 чете и нешто одбачена назад. Због овога је настало извиђање непријатеља и сазнало се по непријатељској ватри, да је непријатељ посео положај од Циганских кућа (к. 259) па сеоским путом преко ћувика и преко друма. По казивању мештана, непријатељ је овај положај утврђивао већ два дана. Због овога се сад развија цела претходница пука. Она је развила две чете десно од друма, једну лево, а четврта је остала у резерви сз. од друма. Пошто је ноћ била и сувише мрачна, терен непознат а непријатељ, – ценећи по величини поседнутог фронта – јак, то се командант пука решио да ту заноћи и наредио је у 21 час, да дођу 1. и 3. батаљон. На овоме положају остао је пук на преноћишту са осигурањем. Ту је дошао у 23 час. код команданта пука начелник штаба дивизије са командантом артилерије и наредио је, да коњичка батерија, која је прва стигла у близину изађе и заузме положај позади Угара, и да отвори ватру на непријатеља, што је ова батерија и учинила. Начелник штаба је усвојио разлоге (напред наведене) команданта 5. прек. пука, да се застане и преноћи и предузео је припреме за гоњење зором. 5. прек. пешад. пук имао је (12. децембра) доста заробљених непријатељских војника, али су ови небројени предавати војницима Коњичке дивизије или упућивани непосредно у позадину, пошто се пук брзо кретао и за уређивање и пребројавање заробљеника у пуковском штабу није се имало времена.
1. прек. пешад. пук зором је изведен десно од 5. прекобројног пука и развио је у први борбени ред 1. и 4. батаљон и све митраљезе са правцем наступања уз Опарну па за Цариновац, а 2. батаљон остао је као пуковска резерва за десним крилом пука. Пребацивање пука у поток Опарну трајало је доста дуго, јер се морало вршити у танким стројевима постепено, да се не би трпело од непријатељске ватре. Пук се кретао долином Опарне до висине десног крила 5. прекобројног пука, па је онда развијен предузео у подне напад на крило и леви непријатељски бок, те је ово – уз раније наведене узроке – утицало на непријатеља, да почне напуштати положај пред 5. прекобројним пуком. Чим је примећено одступање непријатеља пред 5. прекобројним пуком, одмах је 1. прекобројни пук убрзао своје кретање управљено стално на леви бок непријатеља, те је и овај покрет имао утицаја на непријатеља, да се не задржи у позадњим својим утврђеним положајима, већ да се у журном повлачењу растроји. У овом наступању 1. прекобројног пука само његови предњи делови, патроле и поједини водови, отворили су ватру на непријатеља, а све остало се само без заустављања кретало, док пук није избио на Цариновац. На Цариновцу се 1. пук зауставио и одатле ушао у главнину гонеће десне колоне. У току напада на Степојевачке положаје 2. прекобројни пешадиски пук био је у дивизиској резерви. У 11.15 часова командант пука је добио ову моју заповест ОБр. Службено: „1. и 5. прекобројни пук развијају се за напад обема косама Степојевца. 6. прекобројни пук развија се за напад уз Конатичку косу. Ваш пук доведите одмах у дивизиску резерву десно од друма, северно од с. Црљенци, до моста на Турији у шумицу у заклон. Вежите се одмах за најближу телефонску линију са вашег новог места“. Пук је ову заповест одмах извршио. У 13.35 часова командант 2. пука добио је ово моје наређење: „Непријатељ одступа на целом фронту. Са пуком се крените одмах у гоњење друмом без престанка. Циљ је Мељак. Наређено је 6. прекобројном пуку, да гони правцем Конатица – Парлог – Жуто брдо – Орловица“. У извршењу овога мога наређења 2. пук је имао прилично задржавања на мосту преко Бељанице, јер је мост у ово време био толико поправљен, да се могло прелазити колоном по један. Због овога је 2. прекобројни пук задоцнио да ухвати додир са одступајућим непријатељем, а 5. прекобројни пук је предузео гоњење својом иницијативом. Тако је 2. пук остао чело главнине десне колоне и кретао се тако до близу Угара. У 22 часа зауставио се јужно од Угара и ту заноћио.
Рад леве колоне. Ситуација пред 6. прекобројним пуком у зору 12. децембра била је оваква: непријатељ је јак (отприлике једаи пешадиски пук са митраљезима, једним брдским топом и једном брдском хаубицом); непријатељски положај природно је врло јак и солидно утврђен у три линије; 6. прекобројни пук у току ноћи довољно је утврђен, да се заштити од непријатељске пешадиске и митраљеске ватре; непријатељ је посео велики фронт, те се не може надкрилити, већ он надкриљава, за парирање чега одвојени су пет водова пешадије; коњице још нема у лево од 6. прекобројног пука; за фронталан напад предтерен је брисан непријатељском ватром. Према оваквом стању 6. прекобројни пук није могао вршити напад, док се не изведе обилна артилериска припрема напада. Због тога је наређено 8. Моравској пољској батерији, да помаже напад 6. прекобројног пука, а команданту пука су стављена на расположење два брдска топа, који су се пред зору пласирали у долини Бељанице и маскирали добро. 6. прекобројни пук је ноћу и у зору извршио попуну муниције. Око 8 часова отпочела је дејство 8. батерија и вод брдске артилерије. 8. батерија је тукла лево крило и центар непријатељевог положаја, а брдски вод је тукао десно крило непријатеља, где су била и 2 непријатељска митраљеза, који су тукли бочно 6. прекобројни пук. Артилериска ватра била је управљена на непријатељске ровове, а коректуру су извршили командант 6. пука и командант батаљона мајор Стојан Никосић. Пошто су нађени елементи за гађање, наше артилериско дејство је било тако, да се код непријатеља у рововима примећује узнемиреност. Најјаче дејство наше артилерије било је од подне до 14 часова. У 14 часова примећује се код непријатеља делимично напуштање ровова, што је наше војнике толико одушевило, да су се издигли у својим рововима и просто лове сваког непријатељског војника, чим се помоли из свог рова.
У 14 час. командант пука издао је наређење за јуриш, а о овоме је извештена наша артилерија, да од 14 час. туче позадину. Јуриш је жељно очекиван и извршен са јединственим налетом и 2. батаљон је без и једног метка заузео не само предњи ров непријатељски, већ и гребен Конатичког виса, заробивши 548 непријатељских збуњених подофицира и војника из 11. пука. Сад је непријатељ отворио јаку пешадиску и митраљеску ватру са оба бока на 2. батаљон; а 1. батаљон је још водио борбу прса у прса са десним крилом непријатеља на ћувику, који је био опкољен и није се хтео предати, те је овде заробљено живих само 28 непријатељских војника (половина Мађари). Командант 2. батаљона, чим је заузео гребен Конатичког виса, упутио је једну чету за обезбеђење десног бока и за дејство у бок левог непријатељског крила на Степојевачком положају, а једну чету за обезбеђење левог бока и дејство у бок и леђа непријатељу пред 1. батаљоном. О овоме је послао извештај команданту пука и овај је одмах кренуо напред и 3. батаљон – пуковску резерву, па се и сам кренуо тамо. У ово време одступа друмом Степојевац – Цариновац – Прогон једна непријатељска колона. Два брдска топа и два митраљеза избише врло брзо на Конатички вис и гонили су успешно ову колону ватром, докле год није изашла изван домета њиховог. Команданта 2. батаљона стигао је командант пука, пошто је издао наређење свима деловима за покрет на Осредак, и зауставио га ту, да се прикупи и организује за даље гоњење. На Осредку је командант пука издао заповест за гоњење: 3. батаљон (мајора Бугарског) са водом брдске артилерије и водом митраљеза у претходници; 1. и 2. батаљон са водом митраљеза у главнину; правац кретања Осредак – Частрина – Парлог – Жуто брдо – Звезда. Гоњење са Осредка отпочето је тачно у 15.15 час. Поменут је број заробљеника заробљених само за време јуриша, а и доцније је било заробљавања појединачно и групица непријатељских војника, само се о броју више није водило рачуна, пошто је једина брига онда била и код ове колоне, као и код десне, „само напред и напред“.
Чело претходнице стигло је у Вранић у 19.30 час. и ту је дат један час одмора и ради прикупљања. Овако дуго ишло се до Вранића стога, што су два мештанина – путовође – водили пук преким путом преко шипрага. Код Вранићске механе су тражене друге путовође. Ту се претходнички батаљон прикупио врло брзо и имао је преко 600 пушака, али су му митраљези и брдски топови заостали у оном шипрагу „преким путем“. Главнина се тешко прикупљала и до 20.30 час. прикупила свега оба батаљона до 650 пушака. Овако тешко прикупљање главнине било је стога, што су њени батаљони били преморени, док је 3. батаљон (претходница) био потпуно одморан, јер је 2 дана био у пуковској резерви и потпуно се одморио. У Вранићу командант пука остави 1 официра и 4 подофицира, да сачекају брдске топове и митраљезе, да их задрже ту на преноћишту, па да их у 4 часа 13. децембра упуте на Звезду где имају бити у 7.30 час. Претходница се кренула од Вранићске механе у 8.30 час. и избила на Јасеновац, где се задржала а њена предња трупа (једна чета) избила је на Гавановац. Напред су се виделе две ватре: једна нешто десно – у правцу Мељака, – а друга у правцу М. Моштанице. Путовође су тврдиле, да је туда пут за Звезду, а мајор Бугарски – командант претходнице – објашњавао је команданту пука, да се задржао, да добије одстојање од предње трупе (која је међутим отишла на Гавановац). Кад је и главнина стигла на Јасеновац, дојурио је један наредник из 2. коњичке бригаде и јавио, да је наишао на непријатеља у правцу М. Моштанице код ватре. Према овоме командант пука издао је наређење: да се претходничка чета у предњој трупи заустави на вису (за који је сутра дан видео, да је то Гавановац) као осигурање левог бока, да се мајор Бугарски крене са једном четом у правцу ватре десно – ка Мељаку – и извиди чије су ове ватре; да се остале две чете претходничког батаљона крену, под командом резервног капетана II. класе Драгутина Марјановића и са оним коњичким наредником, у извиђање правцем ка ватрама право напред – код М. Моштанице; да ће се он (командант пука) кренути са двема четама из главнине за мајором Бугарским; остатак пука одмараће се, док се не разбистри ситуација на Јасеновцу, осигуравши се са свих страна стражама.
У 20.50 часова кренули су се мајор Бугарски и капетан Марјановић, сваки у свом правцу. Командант пука је спремио две чете из главнине и кад је хтео да се крене за мајором Бугарским, донео му је ордонанс од мајора Бугарског овај извештај: „Послао ме је мајор Бугарски да вам јавим, да противника нема и да нема потребе, да узалуд мучите резерву“. Због овога је командант пука наредио, да ове две чете прилегну и одмарају се на месту, где су се затекле. Капетан Марјановић се кренуо до 300 м. напред застао у готовим рововима и ту преноћио, не пославши команданту пука никакав извештај. Мајор Бугарски се кретао донекле, али не ка ватри већ у десно, па се и он зауставио, не пославши команданту пука никакав извештај у току целе ноћи. Око поноћи командант пука је чуо паљбу у правцу Угара. Нерадом и нехатом мајора Бугарског и капетана Марјановића ноћу 12./13. децембра пропуштена је прилика, да се непријатељ код Мељака и М. Моштанице изненади и зароби. По податцима, који су сутра дан добивени од заробљеника, на правцу ове наше колоне одступала је непријатељска 39. дивизија и заноћила: колоном од два пука пешадије, две батерије и једног ескадрона коњице на Липаку – к. 194 – (3 батаљона и једна батерија) и у М. Моштаници (један батаљон, једна батерија и ескадрон); већом (главном) колоном, са мноштво коморе, код Баричке механе. Непријатељ је, по исказу заробљеника, заноћио без икаквог осигурања; јер није могао ни замислити, да ће Срби још ове ноћи стићи у његову непосредну близину. Због овога је још за већу осуду нерад мајора Бугарског и капетана Марјановића; те је мајору Бугарском командант пука одузео команду над батаљоном 15. децембра за овај нехат, а за капетана Марјановића приликом предлога дао своје мишљење, да не заслужује унапређење.
Рад артилерије. 1. (Дрински) артилериски дивизион кренуо се у 8.30 часова за Конатицу са задатком, да са згодног положаја помаже напад 6. прекобројном пуку – леве колоне. Крећући се по врло рђавом путу дивизион је стигао на положај између Степојевачког друма и Лукавице реке у време кад је непријатељ испред леве колоне већ почео да одступа; те је овај дивизион добио наређење, да се одмах крене у гоњење правцем ка с. Мељаку. У 2 часа 13. децембра овај је дивизион стигао у Вранић и ту се поред друма убиваковао. 3. (Моравски) артилериски дивизион радио је са својим батеријама овако: 8. Моравска батерија изреперисала је, као претходничка батерија, терен на фронту Степојевац (закључно) – к. 147 и око 10 часова дејствовала је једним водом у правцу Конатице ка к. 147 на непријатељску пешадију. Овим својим дејством 8. батерија и даље је остала у позадини због немања муниције. 5. Тимочка (аустриска) батерија у 7 часова пласирала се на косу источно од с. Црљенци и отпочела реперисање терена пред фронтом 5. прекобројног пешадиског пука, чим се магла подигла. Помагање напада наше пешадије вршено је трима батеријама: 8. Моравском, 5. Тимочком и 1. коњичком батеријом. Помагање је било изврсно и непријатељ је просто артилериском ватром нагнан на повлачење. 5. и 8. батерија ућуткале су непријатељску батерију код Степојевца, која је дејствовала против нашег 5. прекобројног пука. У 14 часова 1. коњичка и 8. Моравска батерија почињу покрет за гоњење непријатеља са предходницом. За 8. батеријом кренула се и 5. Тимочка. На мосту на Бељаници задржале су се пуна 3 часа, док није мост поправљен. Око 1 часа 13. децембра заустављена је 8. батерија на Путиној бари и ту је заноћила у очекујућем положају поред пута. 5. Тимочка батерија стигла је око 2 часа 13. децембра у висину с. Вранића и ту заноћила. Брдски артилериски вод био је у саставу леве колоне целог дана.
У 7 часова послат је армији и Дринској дивизији II. позива извештај ОБр. 2445. У 9.45 часова командир коњичког ескадрона послао је дивизији извештај ОБр. 344 ове садржине: „На коси код Сремчице маса противничке коморе пласирана је а целокупан пут Сремчица – Београд потпуно је закрчен. Противник, у колико сам лично могао оценити, штити одступање слабијим деловима, копајући ровове испред с. Сремчице“. У 14.20 часова послао је наређење референту инжињерије ОБр. Службено, ове садржине: „Непријатељ одступа. Гонимо друмом за Београд. Понтонски мост са Љига да се дигне. Сва мостовска грађа непотребна одмах да се крене за подизање моста на Бељаници на друму. Оставите једног официра тамо, а ви дођите одмах у штаб дивизије“. У 14.30 часова послат је III. армији извештај ОБр. 2459 ове садржине: „Линија Брекиња -Степојевац заузета је данас у 13.30 часова. Заробљеника има из 78., 28. и 11. пука као и из 6. ландштурмског пука. Одмах је предузето енергично гоњење двема колонама и то правцем Степојевац – Мељак и Конатица – Жуто брдо – Орловица“. У14.40 часова послато је командиру ескадрона наређење ОБр. Службено ове садржине: „Непријатељ на целом нашем фронту одступа после борбе. Дивизија гони колонама: десном друмом а левом (6. прекобројни пук) преко Конатице – Парлога – Жутог брда – Орловице. Са ескадроном енергично гоните правцем леве колоне без прекида целе ноћи и даље одржавајте додир са непријатељем и гоните“. У 15 часова примљен је од Дринске дивизије II. позива извештај ОБр. 1889 ове садржине: „Трупе ове дивизије провеле су прошлу ноћ у главном на миру. Наша даљна извиђачка одељења, упућена још синоћ у циљу хватања додира с непријатељем у правцу Лесковца и Борка, изазвала су преко целе ноћи ватрену борбу. Несумњиво је, да непријатељ држи поседнуте косе код Лесковца и Борка, као и да је своје омање делове пустио у долину Бељанице. Колика је непријатељска снага према фронту ове дивизије, није се до сад могло утврдити“.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ 11./12. децембра проведена је на миру. Дивизиска коњица извиђа у правцу Дебрца и Скеле. У току наступања 12. децембра предњи делови су видели слабе непријатељске групе, које без отпора одступају ка Сави. Претходницу је гађала непријатељска батерија са Кика. На Мислођинској се коси ништа не примећава. Око 9 часова коњичке патроле ушле су у Обреновац. Непријатељ је одступио Шабачким путом. Дивизија је заноћила 12./13. децембра са предстражама на линији: Пескови (к. 101) – Каразноћ; главнина дивизије је код Шиљине механе, одакле врши извиђање у правцу Мислођина и Дражевца.
Дејство Коњичке дивизије
Према добивеној заповести команданта II. армије, командант Коњичке дивизије издао је ову заповест: „Трупе I. армије заузеле су линију Осладић – Јаутина – Близански висови и гоне непријатеља даље. Трупе II. армије избиле су на линију Велико Поље – Пајшуме – Бећарски лаз; а трупе Београдске Одбране заузеле су линију Влашко брдо – Липа – Стража и подишле су Крајковој бари. Трупе III. армије избиле су на линију Степојевачка коса – Вртаче (к. 182). Према овоме напад и гоњење има се извршити што енергичније те да се непријатељу онемогући утврђивање Београда и долазак појачања. Стога наређујем: 1. бригада са својом батеријом продужује рад у духу јучерашњег задатка с тим да рејон њеног извиђања буде од друма Степојевац – Мељак па лево до Тимочке дивизије II. позива, која гони непријатеља правцем Уб – Обреновац, са којом ухватити и одржавати везу. 2. бригада са батеријом остаје у општој резерви, с тим да упути један извиђачки ескадрон правцем: Степојевац – Мељак – Београд. Рејон извиђања десно линија: Барајево – Цветков гроб – Петров гроб – Рушањ, а лево ухватити везу са 1. бригадом. Четнички одред кретаће се правцем за 1. бригадом и служиће јој као ослонац, с којом ће одржавати везу. Извешћа ми слати што чешће, а у 10, 13 и 15 часова неизоставно известити ме о линији, докле су допрли извиђачки делови а докле главнина. Гоњење вршити најенергичније, без обзира на жртве и одмор коња. Штаб дивизије биће у прво време у Вреоце а доцније наредиће се. Командант 1. бригаде известиће ме, има ли непријатеља на Мислођинским положајима и колики је“. Ма да су долазили извештаји да је Степојевац заузет, ипак је непријатељ још држао и упорно бранио и Степојевац и Степојевачку косу.
Дејство 1. коњичке бригаде
Командант 1. коњичке бригаде имајући извештаје, да би се без возова могло проћи кроз баровито земљиште између Лукавице и Колубаре и доћи наспрам Конатице, реши се, по својој иницијативи, да са бригадом рано, под заклоном мрака и без возова и батерија изврши обилазак Степојевца од Црљенца преко Цветовца на Пољане и да са бригадом изврши напад на Конатицу и к. 225, и даље продужи свој задатак наслањајући се на 6. прекобројни пешадиски пук, који је био развијен према Брекињи на левој обали р. Бељанице. О овој својој одлуци известио је команданта Коњичке дивизије, који се са њом сложио. У 7.15 часова послата је из 4. ескадрона једна официрска патрола у правцу Мислођина да извиди, има ли непријатеља на њему и колики је. У 7 часова кренута је бригада, на челу 1. па за њим 3. пук. Око 7 час. бригада је прешла оба крака Лукавице, избила код северних кућа с. Цветовца одморила се један час, а потом опет даље кренула левом обалом р. Лукавице до с. Пољане и око 12 часова понова прешла на десну обалу р. Лукавице и стигла до р. Бељанице према Бељевини, где се сјединила са већ раније упућена два ескадрона и водом митраљеза. Главнина бригаде била је у висини левог крила 6. прекобројног пука, а претходница на мосту наспрам цркве Конатичке. Непријатељ држи Конатички положај од к. 225 до Брекиња, јачином око једног пука, а на к. 180 има око 2 чете. 4. прекобројни пук водио је борбу из ровова очекујући јаче садејство наше артилерије, па да се крене у напад против к. 147. Командант коњичке бригаде решио се да садејствује са целом бригадом овом нападу, с тим, да прво овлада прелазима на Бељаници, како би лакше извршио пребацивање бригаде у потребном моменту. Зато у 12.55 час. издаје команданту четничког одреда заповест ОБр. 883 у овоме: „По извештају патрола непријатељ држи слабим деловима р. Бељаницу а јачим Конатичке положаје. Бригада има задатак да напада и гони непријатеља правцем: Конатица – Дражевац и даље. Наређујем: Да четнички одред појачан коњаницима из 4. ескадрона 3. коњичког пука са водом митраљеза, нападне и заузме прелазе на Бељаници у правцу с. Бољевца. Напад извршити прво на јужни прелаз, потом на средњи и северни, а по заузећу прелаза, бригада ће продужити покрет ка Конатици и даље. Напад да почне у 13 час. Главнина бригаде остаје у резерви позади десног крила. При нападу наслањати се на лево крило 6. прек. пука. Ја ћу се налазити код главнине“. После брзог и енергичног наступања четника и коњаника двема покривеним јаругама до саме леве обале р. Бељанице, са које је отворена јака митраљеска ватра, напад је успео. Непријатељ је око 13.30 час., остављајући своје мртве и тешко рањене, напустио газове на Бељаници, а мостове попалио и почео повлачење ка с. Конатици. Одмах је пребачен четнички одред, затим претходница бригаде (2 ескадрона и вод митраљеза) на десну обалу Бељанице. Људи су газили преко појаса, а коњи преко трбуха, али се без обзира на губитке прошло. Одмах су пронађена и обележена два газа за прелаз бригаде. Око 14 час., потпомогнут јаком артилериском ватром, 6. прек. пук отпочео је напад уз к. 147 Брекиње, и брзо овладао истом. Непријатељска пешадија повлачила се гребеном ка Конатици. Налазећи се сад са целом бригадом на таком повољном месту бочно према непријатељу који се повлачи, командант 1. коњичке бригаде одлучује се да добивени успех наше пешадије на к. 147 гоњењем непријатеља прошири и да му неда да се игде задржи и утврди. У овом циљу наређује, да пребачена претходница и четнички одред одмах нападну непријатеља у правцу Бељевина – к. 225, а са главнином бригаде форсирао је прелаз Бељанице преко два газа.
Око 14 час. претходница бригаде под командом мајора Плесничара, потпомогнута четничким одредом мајора Војина Поповића, после јаче борбе избија на косу Бељевина и јуришом једног ескадрона (3. пука) на десни бок непријатељске пешадије примора је делом на предају, а већим делом на повлачење у нереду ка к. 180, на којој је оцењено да има 2 – 3 чете у рововима. Пошто је претходница имала задатак, да преко Бељанице избије и овлада к. 225, а непријатељска пешадија се у нереду повлачи кроз с. Конатицу ка к. 180, кренута је одмах главнина бригаде друмом: Конатица – Разбигуз – Благоја конак, одредивши сад нову претходницу од 2 ескадрона са митраљеским одељењем под командом команданта 1. коњичког пука мајора Ђорђа Ђорђевића, која је у касу добила своје одстојање. Мајору пак Плесничару наређено је, да са дссадањом претходницом (2 ескадрона и вод митраљеза) као бочни одред паралелним кретањем правцем: на Мартин брег – Југовац – Аниште и даље косом Јовановац, садејствује бригади која гони правцем: Конатица – Благоја конак – Мислођински раскрс. Пошто је на Конатичком положају пало доста непријатељског пљена, то је одређен нарочити официр да то уреди. Око 16 час. бригада је потпуно овладала левом обалом р. Марице. Чело главнине је код Конатичке цркве; претходница је на к. 180; бочни одред мајора Плесничара је на Југовцу к. 185; а четнички одред на к. 225. Пошто се непријатељ повлачи у нереду и без отпора, командант 1. коњичке бригаде се одлучује, да га гони по мраку, док не овлада Мислођинским положајима. Око 16 час. непријатељска пешадија отворила је кратку и неуређену ватру са положаја Благоја конак, али при првој појави претходнице на десној обали Марице цео положај је био очишћен од непријатеља и бригада је ускоро овладала истим у касу.
Око 17 час. већ се мрак почео спуштати; непријатељска пешадија од 1 батаљона са 2 митраљеза отворила је јаку ватру са положаја Дражевачко гробље, к. 167; митраљеско одељење из претходнице бригаде развило се на положају Благоја конак и отворивши јаку ватру против непријатеља код гробља. Претходнички ескадрони наступаху лево сеоским путом ка десном крилу к. 167. Бочни одред мајора Плесничара, који је наступао паралелно бригади од к. 142 Аниште косом Јовановац ка Раскрсу, избио је сад на Јасењак к. 165 и отворивши кратку плотунску ватру једним ескадроном и водом митраљеза по боку целе непријатељске колоне, која се неуређено кретала друмом ка Раскрсу. Ватра са к. 165 збунила је непријатеља те је напустио гробље, и у бегству одступио ка к. 193. Бригада је у касу заузела гробље, а одмах затим и к. 189 и пође ка Раскрсу. Око 17 час., после кратке неуређене непријатељске пешадиске ватре на Раскрсу, одред мајора Плесничара извршио је јуриш на непријатеља. Одред мајора Плесиичара извршивши на Раскрсу успешан бочни јуриш са два ескадрона на неуређену непријатељску пешадију, стао је на пут непријатељског одступања, а са водом митраљеза на к. 193 отворио је ватру у чело непријатељске колоне. Бригада пак наступајући у то време од гробља к. 189 ка Раскрсу притеснила је и приморала непријатеља на предају, којом приликом је заробљено: 8 официра и око 300 подофицира и војника и заплењено једно цело митраљеско одељење са командиром. Остатак непријатељске колоне, која је одступала тим путом, распрштао се по шумама и околини, те је целе ноћи било пушкарања. Пошто је ноћ у велико наступила, а ценећи Мислођински положај, као врло важан, командант 1. бригаде се одлучује да са бригадом и четничким одредом заноћи на Мислођинском положају. За додир са непријатељем, упућен је 4. ескадрон 3. коњичког пука са водом митраљеза у правцу Барича с тим, да ухвати везу и код Обреновца са нашом Тимочком дивизијом II. позива; за додир са непријатељем на правцу: Врх – Бошњак Засик – к. 251 – Звезда к. 193 упућен је 4. ескадрон 1. коњичког пука с тим, да ухвати везу са нашим трупама у правцу Мељака.
Оба ескадрона извршиле су своје задатке и одржали додир са непријатељем, који је заноћио на линији: Липик – Мељак. Ескадрон у правцу Барича ухватио је везу са Тимочком дивизијом II. позива код Обреновца, а према наређењу команданта Коњичке дивизије захтевано је од команданта Тимочке дивизије II. позива појачање за Мислођински положај (батаљон са два брдска топа), да прати бригаду у сутрашњем раду. Ово појачање није могло на време да стигне, јер су сви мостови на Колубари били порушени, а бригада је рано 13. децембра пошла у даље гоњење непријатеља. Ескадрон у правцу: Врх – Бошњак – к. 251 – Звезда заноћио је на к. 251 и ухватио везу са 6. прек. пуком на путу за Мељак. По сазнању од заробљеника, 1. коњичка бригада водила је 12. децембра борбу и гонила 52. пук који је држао Конатичке положаје од Брекиња до Конатице (око 3 батаљона) и на к. 180 (око 1 батаљона). На Мислођинском положају вођена је борба са остатцима 52. пука, и једног батаљона 5. пука са два брдска топа, који је био стална посада на Мислођинском Раскрсу. Овај батаљон отварао је био ватру око подне против делова Тимочке дивизије II. позива, који су наступали ка Обреновцу, а при појави бригаде, која је узастопце гонила разбивене делове 52. пука ка Мислођину, цео тај батаљон са топовима очистио је положај под заклоном мрака. За време изложеног дејства 1. коњичке бригаде, 2. бригада је избила у 16.10 час. испред пешадије код Прогона, где је дошла у додир са непријатељем и продужила даље гоњење. Непријатељ је одступао у главном друму ка Београду. Ова бригада заробила је око 100 војника и 4 официра из 4. ландштурмског, 11. и 91. ландверског пука. Бригада је продужила гоњење и ноћу 12./13. децембра, са задатком да дође у додир са трупама Дринске дивизије II. позива на Цветковом гробу. Командант 2. бригаде у 19 час. дошао је у ватрени додир са непријатељем код Мељака. Коњичка дивизија је заноћила 12./13. децембра на линији Барич – Мељак.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Моравска дивизија II. позива кренула се 12. децембра у 5.30 час. из Ваљева за Лазаревац: артилерија је упућена преко Мионице и Жупањца, а пешадија преко Словца, Непричаве и Рубрибрезе за Бели брод. Распоред дивизије на преноћишту 12./13. децембра био је овакав: 1. пук на си. крају Непричаве; 2. пук на јз. крају истог села; 3. пук код Словца: коњица код 1. пука; оба артилериска дивизиона код Мионице; трупна комора код Мионице; штаб у Словцу. Бројно стање дивизије било је: 6.541 пушка и 24 топа.