Операције Ужичке војске
Командант Ибарске дивизије у 12 час. јавља: „Командант Лимског одреда из Д. Вардишта у 10 час. извештава: у току данашњег дана нисам наишао на непријатеља. Његови последњи делови одступили су са Шаргана 9. децембра а 10. децембра у јутру прошли Вардиште. Сутра рано шаљем 1 батаљон са 1 топом и митраљезом преко Велетова на Стари брод; 1 батаљон десном обалом Рзава ка Вишеграду; за сад имам код себе два батаљона, а остали су упућени у другим правцима. Да је командант батаљона 5. пука био више активан, кад сам га послао преко Семегњева на Шарган, могао је пресећи одступницу заштитници са Шаргана“. Командант Ужичке бригаде јавља: „Од вође самосталне официрске патроле добио сам извештај да је извршио извиђања у три правца: У правцу Мокра Гора – Вардиште, непријатеља нема, а такође преко карауле Дикаве до Крста и у правцу Дервенте – караула Штула. Од мештана сазнао сам, да се на Паносу налазе жандарми и муслимани, а других трупа нема. По извештају предњих делова, непријатељска одељења 10 – 15 људи виђена су Стражевачком косом, а при спуштању ка Дрини, исто тако коморе 10 – 15 кола“.
Операције Одбране Београда
Рачунајући, да ће напад опште резерве на Липу успети а у жељи да се тај успех одмах искористи, између 11. и 12. децембра после пола ноћи командант Одбране Београда издао је под ОБр. 801 ову заповест: „Непријатељ држи јачим снагама Ковиону и линију к. 305 – к 304 – Крајкова бара. Наше трупе подишле су данас непријатељским положајима и развиле су се за борбу, коју ће продужити данас 12. децембра, ради извршења задатка означеног заповешћу ОБр. 787 од 11. децембра. Напад ће отпочети у 6 час. и то:
1) Десна колона напашће најенергичније непријатељско лево крило на линији к. 305 – к. 304 – Крајкова бара. Са јачим делом 3. пука I. позива на Стражи ојачан је 15. пешад. пук на Липама.
2) 15. пешад. пук I. позива, ојачан већим делом 3. пешад. пука I. позива, ставља се под команду команданта леве колоне, који ће га упутити са Липе на фронт к. 318 – мех. Трешња – Селиште.
3) Лева колона, одржавајући везу са десним крилом Тимочке дивизије I. позива, вршиће притисак на лево крило Ковионе и на Селиште у потребној мери, да се ојачаном 15. пуку I. позива олакша извршење његовог задатка. Напредовање свог левог крила, које напада на десно крило Ковионе, подешавати према отпору, који буде непријатељ давао“.
У овој заповести јасно је изложена намера команданта која се састојала у овоме:
1) Да општа резерва (15. пук I. позива), ојачана једним делом из 3. пешад. пука, а уз садејство десног крила леве колоне у правцу Селишта и левог крила Ковионе, по заузећу Липе наступа ка Трешњи.
2) Да десна колона ради олакшања овог маневра ојачаној општој резерви изврши енергичан притисак на део фронта к. 305 – 304 – Крајкова бара.
3) Да се лево крило леве колоне због тога, што још није добило јаку тактичку везу са десним крилом II. армије, у случају да наиђе на јак отпор непријатељев, не ангажује сувише, те да својом претераном налетљивошћу не компромитује целу операцију.
Општа резерва чим је примила заповест ОБр. 798 о нападу на Липу кренула се од Умке и још те ноћи избила на сз. ивицу М. Иванче, где је затекла 2. Дринску брзометну батерију, коју јој је по заповести ОБр. упутио командант леве колоне и која се одмах по доласку опште резерве пласирала испред поменутог села, да би је могла прихватити у случају да њен напад буде одбивен. У 4 часа предња трупа претходнице кренула се од М. Иванче ка Липама, али пошто јој је терен био непознат, то је њено наступање било веома обазриво. За то време непријатељ о себи није давао никаквог знака, што је окуражило команданта резерве, па је убрзао наступање целог свог пука. Тек кад је чета, која је била у предњој трупи претходнице, у 5.20 час. дошла на 20 корака од непријатељских ровова била је дочекана пакленом пешадиском и митраљеском ватром, која се може само тако објаснити, да је непријатељ осетио покрет опште резерве ка М. Иванчи и очекивао њен напад. Одмах затим претходница почела је да трпи пешадиску ватру и са Страже (к 292) што је за њу било неочекивано, јер јој је заповешћу било јављено, да се на Стражи (к. 292) налазе наше трупе, којима је издато наређење да је потпомогну ако то устреба. У том отпоче да дејствује непријатељска артилерија, која је била пласирана у самом стрељачком строју на Липи и чија је ватра у колико се више свитало, била све јача и јача. Том приликом командант опште резерве уверио се, да је извештај о заузећу Страже (к. 292) од стране 3. пешад. пука био нетачан, да је Липа била јако поседнута пешадијом, митраљезима и артилеријом и опасана препречним средствима. Једно то а једно што су му трупе биле изложене унакрсној пешадиској, митраљеској и артилериској ватри, која је постајала сваког тренутка све јача и наносила све јаче губитке, командант опште резерве дошао је до уверења да на овај начин не може заузети Липу, па је зато одустао од даљег напада. О томе је одмах известио преко телефона начелника штаба ове команде и командант Одбране Београда му је тај поступак одобрио, наредивши му, да се са својим пуком задржи испред М. Иванче, да се ту укопа, да би умањио губитке, којима је био изложен и да у таквом положају чека наређење за понован напад на Липу, кад буде заузета Стража (к 292). На основу овог мог наређења, а да би избегао бочну ватру са Страже (к. 292), од које је јако трпео, и са Селишта, од које ће почети да трпи, чим се потпуно сване, командант опште резерве оставио је 1 батаљон на коси изнад изворног дела потока Прибојне, а са остала 2 батаљона распоредио се непосредно испред М. Иванче.
Десна колона, како јој је било заповешћу наређено, предузела је напад у 6 часова и то: 3. пешад. пук на Стражу (к. 292); 1. пешад. пук са Рајче брда спустио се у јаругу потока М. Бегаљица и одатле подилазио к. 303 и ћувицима између ове коте и к. 305; 16. пешадиски пук чији се 1 батаљон налазио на Ракита бари, наступао је ка к. 304; а 2. пешад. пук налазио се у резерви за 16. пешад. пуком. Артилерија десне колоне пошто се преко ноћи пласирала на Рајче брду, потпомагала је својом ватром наступање напред означених пукова у предњој линији. Коњички пук и овог дана одржавао је везу са десном побочницом. На тај начин командант десне колоне одустао је од обухвата непријатељског левог крила преко Дугачке пољане, јер је увидео да му за овакав маневар недостаје снаге и да тај обухват сад није био више потребан, кад је тежиште борбе пренесено на непријатељски центар. Његов је задатак сад био, да изрши енергичан притисак на непријатељско лево крило и тиме омогући пробијање непријатељског центра и дејство у бок и позадину непријатељског десног крила, па је зато његов распоред правилан. Налазећи се у недоумици односно Страже (к. 292), питао сам команданта десне колоне, шта је са њом и да ли је истина да је држе непријатељске трупе? Он је то исто потврдио, наводећи да га је командант 3. пешадиског пука синоћ погрешно известио, да је заузео Стражу (к. 292), а у ствари је заузео истоимену косу испред ове тачке. Врховној команди под ОБр. 809 достављен је овај извештај: „Командант Моравске дивизије I. позива (десне колоне) погрешно ме је синоћ известио да је заузео Стражу (к. 292), већ косу Стража јужно од ове тачке. На целом фронту трупе су предузеле напад у 6 час.“.
Како сам општу резерву већ ангажовао за пробијање непријатељског центра, то сам морао остати при тој операцији, али је сад било неопходно потребно да по сваку цену створим повољне услове за извршење њено. За освојење Липе потребно је било да се претходно заузме Стража (к. 292), па да се одатле гребеном садејствује нападу опште резерве. Због тога сам у 9 час. издао под ОБр. 810 ово наређење: „Због тога што Стражу (к. 292) нису синоћ заузеле ваше трупе, о чему сте ми погрешно послали извештај, ноћни напад на Липу који је извела општа резерва није успео. Настаните да Стража (к. 292) што пре буде у нашим рукама ради успешног напада на Липу. У исто време дејствујте најенергичније ка положају к. 305 – к. 304 – Крајкова бара“. Од команданта II. армије под ОБр. 4527 добивен је извештај а који је ниже у ситуацији за овај дан изнет. Команданту Браничевског одреда под ОБр. 812 послат је овај извештај: „Трупе Одбране Београда почев јутрос од 6 час. врше енергичан напад на непријатељске положаје на линији Ковиона – Крајкова бара. Молим вас ступите одмах у везу са командантом 15. пешад. пука, од кога до сад нисам добио ни један извештај о томе, где се налази и шта је урадио и наредите му да одржава исту висину са десним крилом Моравске дивизије I. позива, дејствујући у правцу који му је заповешћу наглашен. Уједно нека ми преко вас пошаље одмах извештај о ситуацији код њега, где се налази и колико је непријатељ према њему јак и да у будуће редовно подноси овакве извештаје“. Командант десне колоне поступио је према наређењу ОБр. 810 и већ у 11.15 час. јавља, да је 3. пешад. пук заузео Стражу (к. 292) и да му је наредио да са једним делом снаге потпомогне напад на Липу. На осталом фронту све наше трупе енергично наступају и 1. батаљон 16. пука већ је избио на Ракита бару.
Командант 3. пешад. пука извршио је ово наређење на тај начин што је са Страже (к. 292) упутио 2 батаљона у правцу ка Липи, а са остала 2 батаљона кренуо се ка к. 305. О томе је одмах био извештен командант опште резерве (15. пешад. пук I. позива) код М. Иванче и захтевано је од њега да ову прилику искористи и понови свој напад на Липе. Два батаљона 3. пешад. пука, упућена да садејствују нападу опште резерве на Липу, били су дочекани јаком ватром са обе тачке и почели су да трпе од артилериске ватре са к. 305 у леђа, због чега нису могли довољно да напредују. Командант та два батаљона дваред ми се преко команданта десне колоне жалио, како 15. пешад. пук (општа резерва) стоји неактиван испред М. Иванче и како неће да га потпомогне. Кад је од команданта опште резерве (15. пука) тражено објашњење, одговорио је, да је терен потпуно отворен и чист, да трпи врло јаку ватру и с фронта и с левог бока, и да му је према томе немогуће да се крене напред, а да свој пук не изложи страшним губитцима. Зато му је наређено, да се следеће ноћи примакне положају Липе тако, да сутра дан може уз садејство два батаљона 3. пука једним налетом заузети ову тачку. У почетку се већ увидело, да напад на Липу под овим околностима не може да успе. Због тога се појавила потреба, да се заузме к. 305, са које је непријатељска артилерија успешно тукла у бок и у леђа трупе, упућене против Липе и тиме спречиле њихово напредовање, и на тај начин да се продор непријатељског центра прошири у десно, па тек онда да се приступи заузећу Липе, са чиме би тај продор био довршен. Зато сам наредио преко телефона команданту десне колоне, да пошто пото и што пре овлада овом котом. Командант колоне према овом наређењу препоручио је команданту оних двају батаљона, који су од Страже (к. 292) наступали ка к. 305, да што пре заузму ту коту. Ова два батаљона заиста су енергично наступали напред и до 14.15 час. доспели су до под саму ову коту, али су ту били дочекани снажном непријатељском ватром те су били принуђени да једног по једног војника пребацују на одстојање, са кога ће моћи да се изврши јуриш.
За то време 1. пук, који је наступао ка коти 303 и ћувицима западно од ње, и 16. пук (без једног батаљона на Ракита бари), који је наступао ка к. 304, подилазили су постепено овим тачкама, али доста споро, чему су били узрок отворен терен и врло јака непријатељска ватра, коју ватра наше артилерије са Рајче брда није могла ништа да ублажи. Пада у очи, да је овде непријатељ имао велики број митраљеза, који су свакако требали да надокнаде слабост у артилерији, у којој се у овом времену изгледа свуда оскудева код Аустријанаца. По отпору, на који су ове наше трупе у свом наступању наишле, могло се видети, да је непријатељ овде располагао са више од 2 пука, дакле више него што је у току јучерашњег дана било примећено. Да би наступање ова два пука убрзао, командант десне колоне утурио је између њих један батаљон 2. пешад. пука, који је био у резерви позади Рајче брда, и на тај начин омогућио им, да се до 17 час. потпуно развијени и поред веома јаке непријатељске ватре, приближе непријатељским рововима на 2 – 300 м. где су одмах предузели припремање јуриша и утврђивање. У току то после подне примећено је, да се извесни делови непријатељски са к. 296, која није била озбиљно нападнута већ само држана у шаху са батаљоном 16. пука на Ракита бари, постепено пребацују на Изворић и да се тамо утврђују. Овој појави могла су бити два узрока: или непријатељ на Изворићу хоће да формира заштитницу, па да се после повуче са Крајкове баре, или му је наша десна побочница загрозила боку и позадини, па жели да се осигура са те стране. У ствари било је ово друго, али како са десном побочницом нисам имао никакве везе и како према томе нисам знао, где се она налази и шта ради, био сам склон да верујем оно прво. За овакво веровање ми је дало повода и то, што непријатељ не предузима никакву озбиљну акцију против наших трупа, које су му се приближиле на јуришно одстојање. Требало је овакву ситуацију искористити и не допустити му да се у реду повуче, већ га растројити и нагнати у бегство. Зато је начелник штаба ове команде преко телефона у 19 час. саопштио команданту десне колоне наређење команданта Одбране Београда да се изврши јуриш у сумрак. Од овога јуриша није могло бити штете ни у случају, да непријатељ није намеравао да одступи, јер се само помоћу њега могло остварити заузеће к. 305 која нам је била потребна, па да се једном заузме Липа и доврши започето извршење продора непријатељског центра.
Пре но што бих прешао на описивање рада десне колоне тога вечера и у току ноћи, потребно је да видимо, шта су у току тога дана радиле лева колона и десна побочница. Лева колона почела је наступање у 6 час. под заштитом двеју пољских брзометних и једне хаубичке батерије са Грујинаца и једне брзометне и једне Дебанжове батерије са сз. ивице М. Иванче. Ове две батерије сем тога тукле су и Липе, која им је служила као главни објекат. 7. пешад. пук III. позива, који се налазио на десном крилу ове колоне, није требао више да напада на Липу, куда је јучерашњег дана био упућен пошто га је прошле ноћи на том правцу заменила општа резерва (15. пук I. позива). Због тога је он имао да промени фронт и да се постави на линији Точак – Џидовац према Селишту и Пландишту, али то због јаке непријатељске ватре није могао да учини преко дана већ тек у току ноћи. 18. пешад. пук I. позива на левом крилу ове колоне, успео је да се са сва три своја батаљона у првом борбеном реду приближи непријатељским рововима на Ковиони на 200 до 300 м., где је се задржао и укопао, пошто му је било наређено да се не излаже више но што треба и да се припреми да може одбити напад, ако би га непријатељ предузео. Батаљон 19. кадров. пука, који је био у резерви левог крила леве колоне и који се кретао за 18. пешад. пуком, зауставио се код горње мех. Раље. Два батаљона 11. пука III. позива, који су били у разерви леве колоне, нису се кретали ка к. 286 пошто је било наређено команданту колоне, да их не ангажује без одобрења команданта Одбране Београда, јер се са упућивањем 15. пука I. позива у напад на Липу остало без резерве. У току овог дана на положају Ковиона – Липа била су као и јуче развијена три непријатељска пешадиска пука, али сад са много јачом артилеријом но прошлог дана. На к. 407 на седлу између к. 407 и к. 390 и на положају Пландиште – Липа налазила се по једна батерија од по 4 топа. Батерија са к. 407 гађала је не само трупе леве колоне, већ и десно крило Тимочке дивизије I. позива, кад је та после подне подилазила с. Парцану и Парцанском вису. Но на молбу из штаба II. армије наша артилерија је успела да ућутка ову батерију, те је десно крило Тимочке дивизије престало да трпи њену ватру.
Десна побочница, потпомагана ватром својих двеју батерија (једне брзометне и једне Дебанжове), које су биле пласиране на Маторцу и које су дејствовале наизменице на Пандурицу, Изворић и Крајкову бару (к. 296), пребацила се сва на Лупоглав (к. 215), али даље није наступала, бојећи се да јој непријатељ не загрози левом боку од Изворића. Ту је имала да издржи ватру непријатељске артилерије са Мостина, пошто се од ње због велике даљине није могла заштитити сопственом артилеријом на Маторцу. Трупе десне колоне, којима је, као што сам горе навео, било у 19 час. наређено да у сумрак изврше јуриш на непријатељски положај к. 305 – к. 303 – к. 304, успеле су под заклоном мрака, али ипак са великим губитцима од непријатељске артилериске, пешадиске и митраљеске ватре, да се до 21 час. примакну непријатељским рововима до на 50 – 60 м., где су се за кратко време задржале да се прикупе и да се припреме за бацање бомби. Одмах затим је извршен јуриш, који је био пропраћен бацањем бомби, али дочекан јаком ватром, није успео, те су се трупе морале вратити у ровове, из којих је био предузет јуриш. Ту су се понова прикупиле и уредиле за поновни јуриш, који је предузет у 22 часа. Јака непријатељска ватра наносила је велике губитке нашим трупама, па ипак су два батаљона 3. пука, ојачани са двема четама 2. пука успели да овим јуришом заузму к. 305. Остали пукови задржани су на блиском одстојању и то: 16. пешад. пук на 30 м. од непријатељских ровова, а 1. пешад. пук, пошто му је био рањен командант (пуковник Симеун Јовановић), који је лично водио стрељачки строј, одступио је за 200 м. у своје старе ровове. Са овим борбе код десне колоне нису биле завршене, већ су трајале са прекидом целу ноћ; у тим борбама било је и контра напада од стране непријатеља, као што ће се доцније видети приликом описивања борбе 13. децембра. За сад се напомиње само то, да су овако жилаво могле да се бране само знатно јаке непријатељске трупе, дакле 3 – 4 пешадиска пука. У колико се могло оценити, од артилерије непријатељ је могао располагати са три батерије од прилике.
Овога дана по подне добивена је јака тактичка веза са десним крилом II. армије, које је нападало Парцански вис и косу између овога виса и Равнога гаја и које је, као што смо горе видели, неко време трпело од непријатељске батерије са к. 407 на Ковиони. Посматрајући са Умке распрскавање наших шрапнела над Парцанским висом, изгледало ми је да овај вис те вечери није био заузет, и ако је командант II. армије известио и Врховну команду и команданта Одбране Београда, да је Парцански вис у нашим рукама. У ствари како сам доцније извештен, Парцански вис био је заузет тек 13. децембра пре подне односно оног момента, кад су трупе Одбране Београда пробиле непријатељски центар код Липе. Но ипак те вечери, кад се командант Одбране Београда вратио са штабом у Ђуринац на преноћиште, морао је поверовати да је Парцански вис заузет, кад је Врховна команда преко телефона то потврдила његовом начелнику штаба и саопштила му, да ће сутра 13. децембра Тимочка дивизија I. позива са овога виса упутити два пешадиска пука за напад на Ковиону. Овај напад са Парцанског виса на Ковиону, по телефонском саопштењу начелника штаба II. армије, био је фиксиран за 8 час. Од команданта Моравске дивизије I. позива (десне колоне) под ОБр. 2366 добивен је извештај: „Стање је код дивизије овакво: 16. пешад. пук са 1 батаљоном држи Ракита бару и на тај начин осигурава десни бок дивизији, а са остала 3 батаљона и 1 четом 2. пука подишао је к. 304 до на 150 м. местимично 100 м.; 1. пешад. пук пришао је непријатељским рововима, на к. 303 – 304 на 250 м.; 3. пешад. пук је од непријатељског положаја к. 305 на 200 м. Борба се продужава и све је предузето, да се у току ноћи овлада непријатељским положајима на к. 305 – к.. 303 – к. 304. Десно је ухваћена веза са десном побочницом а лево се одржава тесна веза са 15. пуком I. позива.
По пријему овог извештаја није ништа наређено, док се не добију извештаји о исходу борбе код десне колоне или бар о исходу борбе на к. 305. Кад је пак добивен у 23 часа извештај да је к. 305 заузета, а да се на осталим тачкама на непријатељском левом крилу продужује упорна борба, издата је за сутрашњи напад командантима десне и леве колоне ова заповест под ОБр. 822: „Тимочка дивизија I. позива заузела је вечерас Парцански вис и сутра 13. децембра, предузима са 2 пука пешадије и јаком артилеријом наступање од Парцанског виса ка Ковиони. 2 батаљона 3. пука I. позива наступајући од Страже (к. 292) заузели су вечерас на јуриш к. 305. За даљи рад трупа Одбране Београда наређујем ово:
1) Да Моравска дивизија I. позива што пре заузме Крајкову бару, а затим да одмах упути јача одељења у гоњење непријатеља правцима: ка Изворићу и Врчину.
2) Да 15. пешад. пук I. позива са 2 батаљона 3. пука I. позива и пољском брзометном батеријом, под командом ппуковника Василија Маџаревића, од Иванче и Страже (к. 292) сутра из јутра предузме енергично наступање преко Липе ка мех. Трешњи у леви бок и позадину трупама непријатељским на Ковиони.
3) Десно крило леве колоне јачим притиском на лево крило Ковионе и на Селиште олакшаће наступање ове колоне преко Липе на мех. Трешњу.
4) Лево крило леве колоне да се у случају јачег отпора не ангажује јако до момента док не буде затребало, да се одржава иста висина са десним крилом Тимочке дивизије I. позива, која напада Ковиону. Командант леве колоне издаће потребно наређење команданту 15. пешад. пука у духу овог наређења“.