Операције аустриске војске
У току овог дана све трупе 15. и 16. корпуса VI. армије биле су на левој обали Саве, где су размештене у кантонмане у циљу дужег одмора, тако: 15. корпус разместио се источно од пута Голубинци – Платичево, а 16. корпус поред железничке пруге Рума – Кленак. Са овим су потпуно завршене операције VI. армије, односно 15. и 16. корпуса у рату 1914. године.
Повлачење V. армије на последњи положај код Београда
Без обзира на незгодне стране новоизабране одбранбене линије: Остружница – Цветков гроб – Авала – Мостине, морало се наредити повлачење 13. децембра у јутру на ову линију, јер су Срби у очи овог дана понова извршили пробој на фронту 11. ландверске дивизије западно од Парцанског виса, а није било на расположењу никакве резерве да се ово парира. V. армија повукла се и заузела ове положаје: 13. корпус: 42. хонведска дивизија код Остружнице. 36. дивизија на путу северно од Цветковог гроба. 8. корпус: 9. дивизија на Цветковом и Петровом гробу. 21. ландверска дивизија, која је бројала нешто више од 1.000 пушака, прикупила се заједно са 2 батаљона 16. пешад. пука, који тек што су стигли из 76. дивизије 13. корпуса, позади 9. дивизије као корпусна резерва.
Комбиновани корпус: У јутру 13. децембра овај је корпус крваво сузбио још један српски напад на Крајкову бару и Липе, а затим се повукао на фронт: Авала – Мостине. Срби су најјаче надирали за 8. корпусом. Користећи пошумљену просторију Цветковог гроба, чега се командант V. армије унапред бојао, Срби су продрли овог дана по подне између 9. дивизије 8. корпуса и 36. дивизије 13. корпуса. Против напад 16. пешад. пука и остатка 21. ландверске дивизије, да се поврати овај важан вис, није успео, те није остало ништа друго, него да се цела армија повуче на линију мостобрана, која се тек почела утврђивати. На овој линији имао се са остатком муниције (око 60 метака на топ и по неколико шаржера на пушку), дати само толики отпор, колики је неопходно потребан за уредно повлачење V. армије на леву обалу Саве.
Операције српске војске
Операције II. армије
13. децембра у 1 час командант II. армије издаје наређење ОБр. 4551 за гоњење непријатеља у овоме: Команданту Шумадиске и Тимочке дивизије I. позива и команданту Обреновачког одреда: „У току 12. децембра наше су трупе доспеле на линију и то: Шумадиска дивизија I. позива заузела је предње ровове на Погледу; Обреновачки одред заузео је Рт а Тимочка дивизија I. позива Подвис и Вис. Лево крило трупа Одбране Београда подишло је под Ковиону на 600 м. од противника, а десно крило III. армије са 1 пуком Дринске дивизије II. позива држи Вис (к. 259) северозападно од с. Божидаревца. Непријатељ држи линију: Баћевац – Тројан – Поглед – Шибовик – Равни Гај – Ковиона. Десно крило III. армије Дринске дивизије II. позива продужиће 13. ов. мес. наступање у правцу преко Мељака на Петров гроб, а трупе Одбране Београда на Ковиону и источно. Наређујем да и трупе II. армије продуже наступање и гоњење непријатеља и то:
1) Шумадиска дивизија I. позива да што пре доврши дефинитивно заузимање Погледа, а потом продужи даље гоњење преко с. Барајева – Глумчевог брда и Ненадовца тежећи да овлада одсеком: Дражановац (к. 355) – Шибовити рт (к. 332) – Радионица (к. 335) одржавајући лево везу са Дринском дивизијом II. позива а десно са Обреновачким одредом.
2) Обреновачки одред продужава наступање и гоњење правцем: Гукавац – Танки рт (к. 316) и задржаће се на положају Танки рт – Трсник, где ће чекати на даље наређење помажући наступање Шумадиске и Тимочке дивизије I. позива ватром.
3) Тимочка дивизија I. позива. Да извуче још ноћас довољно артилерије на Вис, с којом може да дејствује и против Ковионе и у правцу на Сушевицу и Дражановац, а потом главном снагом да продужи наступање косом преко Сушевице са тежњом, да овлада одсеком: Љута страна (к. 381) – к. 353 – Џевер брдо а са једном колоном напашће преко Равног Гаја на Ковиону, те да помогне заузимање исте левом крилу трупа Одбране Београда.
4) Наступање почети у 8 час.
5) О пријему наређења одговорити одмах“.
У 10.05 час. начелник штаба Тимочке дивизије јавља, да непријатељ са Ковионе одступа ка механи Трешња и да наше трупе гоне. Ово је саопштено начелнику штаба Одбране Београда, који јавља, да су они већ заузели Трешњу и да непријатељ у нереду одступа. У 11.56 час. примљена је из Врховне команде директива ОБр. 8074, која је пре издата телефоном. Ова је директива изнета ниже у наређењима Врховне команде за овај дан. На основи директиве Врховне команде Обр. 4562 ове садржине:
„1) На основу телефонског наређења Врховне команде ОБр. 8074 наређујем, да Шумадиска дивизија I. позива по заузећу Радионице помогне III. армији да заузме Караулу и Петров гроб, а по извршењу овога Шумадиска дивизија I. позива, да се пребаци на десну обалу Топчидерске реке у правцу Пиносаве и да продужи гоњење преко Ресника – Раковичке шуме – Мајура на Дедиње, те да противника баци на Саву. Десно одржавати везу са Тимочком дивизијом I. позива, која ће гонити Крагујевачким друмом, а лево са трупама III. армије, које наступају левом обалом Топчидерске реке. Гоњење продужити и у току ноћи и не заустављати га док се не заврши.
2) Тимочка дивизија I. позива да продужи гоњење непријатеља преко Рипња, где да се пребаци на крагујевачки друм, па противника одбаци од Београда ка Дунаву. Рејон ширења источно: Врчин – Врчинска река – Ђурђијин гроб, западно: источна страна Пиносаве – Јајинци – Бањичко поље. Везати се лево са Шумадиском дивизијом I. позива, која гони преко Ресника – Мајура и Дедиња, а десно са трупама Одбране Београда на десној обали Врчинске реке. Гоњење продужити и у току ноћи и не заустављати га док се не заврши.
3) Обреновачки одред да остане и даље прикупљен на положају Танки рт – Ресник; одржавајући везу са армиским штабом у Сибници. Да буде спреман за покрет и да очекује даље наређење. Ради оријентације саопштено му је: Шумадиска дивизија I. позива помаже III. армију у заузимању положаја: Караула – Петров гроб, а потом продужава гоњење правцем: Пиносава – Ресник – Мајур – Дедиње. Тимочка дивизија I. позива пребацује се код Рипња на крагујевачки друм и гони противника правцем: Авала – Кумодраж – Бањичко поље – Београд. О пријему наређења одговорити“.
У 22.15 час. из Врховне команде телефоном наређено је: „II. армија по доласку до Београда зауставиће се на Дедињу, Топчидерском брду и Бањичком пољу; III. армија зауставиће се на Кошутњаку, Железнику и Петловом брду; Коњичка дивизија ућиће у варош, ради васпостављања реда, а 1 пук и 1 батерија Шумадиске дивизије I. позива да уђе у варош у касарну 7. пука где ће служити као посада Београда и за одржавање реда поред Коњичке дивизије“. На основи овога под ОБр. 4571 командант II. армије издаје наређење команданту Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије I. позива и команданту Обреновачког одреда, које је изнето ниже код појединих дивизија. У 22.36 час. са ОБр. 4570 послат је извештај Врховној команди, команданту III. армије, команданту Одбране Београда као и потчињеним командама ове садржине: „Штаб ове армије креће се сутра 14. децембра у Раљу, где ће бити око 11 час.“. Извештај о току рада ове армије за данашњи дан послат је Врховној команди под ОБр. 4561, 4563 а који су изнети ниже у ситуацији за 13. децембар.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
За данашњи рад ове дивизије примљено је у 3.50 час. наређење ОБр. 4551 команданта II. армије из Сибнице а које је горе у целини изнето. У 4.40 час. на основу овог наређења командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2840 издао је ово наређење:
„1) Да обе нападне колоне још пре зоре изврше напад на непријатеља на положају Поглед – лева обала Дубоког потока тако, како би у свануће дефинитивно тај положај заузеле, а потом исти утврдити да послужи као ослонац за даље наступање и на положају колоне уредити и попунити муницијом.
2) У 8 час. предузети даље наступање и то: десном колоном правцем Поглед – западно од к. 320 – Дражановац; левом колоном правцем Враново – Глумчево брдо – Ненадовац с тим, да се њена лева побочница креће правцем: Тројан – Вртаче – Њиве – Кремените – Средњи рт штитећи леви бок дивизије. Ради ојачања ове леве колоне командант Шумадиског пољског артилериског пука упутиће јој у састав из резерве још једну пољску батерију (1.). Шумадиски дивизиски коњички пук продужиће покрет правцем Божидаревац – Матејево и даље друмом ка Цветкову гробу ради извиђања непријатеља на том правцу, осигуравајући леви бок и позадину дивизије. Општа резерва у прво време да дође код к. 203, а потом у даљем наступању да се креће за левом колоном ради парирања могућег непријатељског дејства у леви бок дивизије.
3) Међусобну везу одржавати што тешње, а са суседним трупама одржаваће везу десно са Обреновачким одредом десна колона, а у току напада на Дражановац са Тимочком дивизијом I. позива; лево са Дринском дивизијом II. позива одржаваће везу Шумадиски дивизиски коњички пук.
4) По заузећу линије: Дражановац – Ненадовац обе колоне продужиће даљи напад ради заузећа положаја Шибовити рт (к. 332) – Радионица (к. 325) држећи са потребном снагом Дражановац.
5) Дивизиско завојиште налази се код с. Бељине и све остале позадње установе и возови остаће на досадањим местима сем борног дела 1. степена колонске коморе, који да дође јужно од к. 188 поред пута а у висини с. Бељине. Санитетска колона да буде код дивизиског завојишта.
6) Телефонску везу стално одржавати са дивизиским штабом.
7) Ја ћу се налазити у почетку напада код к. 203. О пријему овог наређења одговорити“.
По овој заповести рад трупа ове дивизије био је овакав: Десна колона припремала се заједно са левом колоном, да у зору овлада положајем Поглед – Безимена кота западно од Погледа. Међутим непријатељ на Погледу јачине 3 батаљона 6. регименте ландштурма, будући надкриљен према своме левом крилу трупама десне колоне ове дивизије није смео да сачека напад и пре зоре се повукао тако, да су одмах потом око 6 часова обе колоне ове дивизије без отпора заузеле непријатељски положај, исти почеле да утврђују, те да им послужи као ослонац за даље операције, и отпочеле припреме за продужење рада према добивеној данашњој дивизиској заповести. Извиђањем непријатеља утврдило се, да се повукао на положај Барајевска црква – Циганске куће – к. 320 – к. 360, где је предузео утврђивање. У 8 часова десна колона предузела је покрет према дивизиској заповести. После слабог непријатељског отпора, десна колона је око 10.30 часова овладала положајем Барајевска црква – Циганске куће – к. 360, мада кота 360 није била на правцу ове колоне, али је заузеће исте било потребно због осигурања десног бока и слободе за даље операције, пошто се Обреновачки одред имао зауставити на линији: Танки рт – Треник, а трупе Тимочке дивизије I. позива нису биле још доспеле до те висине. Непријатељ се после слабог отпора са тога положаја повукао и то делом од Циганских кућа ка Дражановцу а са к. 360 ка Рипњу. Исто тако и са положаја Дражановац непријатељ је одступио после кратког отпора тучен прецизном артилериском ватром десне колоне ове дивизије тако, да је десна колона у 12.30 час. заузела Дражановац, у које је време са једним батаљоном заузета и Љута страна, на коју су убрзо избиле и трупе Тимочке дивизије I. позива. Затим је напад продужен на Радионице под ватром непријатељске артилерије са Петровог гроба, против које је отворила ватру не само артилерија Дринске дивизије II. позива, већ и артилерија обеју колона ове дивизије, тако, да су на Радионицу обе колоне ове дивизије једновремено избиле око 14 час. без јачег отпора од стране непријатеља. Лева колона ове дивизије, код које је и даље остао у саставу батаљон 10. пешад. пука, упућен прошле ноћи ради појачања, кренула је такође у 8 час. са Безимене коте одређеним правцем и одмах је командант исте (у 8.45 час.) са ОБр. 959 послао извештај, да је у 8 час. приметио јаке непријатељске колоне пешадије и читаве батерије, које одступају од Мељака ка Петровом гробу, а исто тако да и косом Дражановац – Шибовити рт одступају непријатељске две батерије и пешадија у колонама, и да против њих дејствује својом артилеријом.
Овај је извештај одмах достављен под ОБр. 2847 како команданту II. армије, тако и командантима Обреновачког одреда, Дринске дивизије II. позива, Шумадиског дивизиског коњичког пука и десне колоне ове дивизије. Пошто је непријатељ испред ове колоне са положаја Барајевска црква – Врановац артилеријом леве колоне ове дивизије натеран на повлачење и не сачекав удар пешадије, то је ова колона готово без задржавања продужила наступање и око 9.30 час. прешла Врановачку косу, продужујући покрет ка Ненадовцу. У то време у 9.15 час. добивен је извештај ОБр. 670 од команданта Шумадиског дивизиског коњичког пука са правца Божидаревац – Тројан писан у 8.30 час., који гласи: „Наређење ОБр. 2840 примио сам а у исто времс част ми је известити команданта, да 5. пук Дринске дивизије II. позива као десна колона Дринске дивизије има исти правац као и лева побочница наше леве колоне, те према томе учтивог сам мишљења, да не би ни требало да постоји та побочница, пошто 5. пук са једном брдском батеријом креће се правцем: Божидаревац – Тројан – Вртаче – друмом ка Средњем рту“. У исто време, у 9.20 час. примљен је и извештај о раду Дринске дивизије II. позива овог дана, који гласи: „Са линије Вис (к. 259) – Божидаревац трупе ове дивизије продужиће гоњење непријатеља данас у 6 час. и то: Десна колона (3 батаљона 5. пешад. пука) надире правцем десном обалом Барајевске реке преко Средњег рта и даље ка Рушњу. Лева колона (4 батаљона 6. пука) надире преко Баћевца – Гунцати – Липовачка механа и даље ка Рушњу. Главна колона (4 батаљона 4. пука и 1 батаљон 5. пука као и сва пољска артилерија) креће се путом: механа Барајево – механа Липовачка. Коњички дивизион у 16 час. полази са Виса к. 250 и иде преко Гунцата – Петровог гроба. Ја се са штабом крећем преко Божидаревца – Баћевца – Гунцата“.
Поводом овога у 9.45 час. под ОБр. 2845 послато је команданту леве колоне ово наређење: „Командант Шумадиског дивизиског коњичког пука у 8.30 час. са Тројана јавља да се 5. пук II. позива као десна колона Дринске дивизије II. позива са једном брдском батеријом креће правцем Божидаревац – Тројан – Вртаче и даље друмом ка Средњем рту. Према томе повуците вашу побочницу у састав пука, а најпотребнији део одредите за побочницу те колоне ради одржавања везе, лево са дивизиским коњичким пуком и осигурања бока колоне. О извршењу овог наређења известите ме“. Под ОБр. 2846 опет у 10 час. наређено је команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука: „Пошто се десна колона Дринске дивизије II. позива креће правцем Божидаревац – десном обалом Барајевске реке – Средњи рт и даље ка Рушњу то наређујем: да правац кретања нашег коњичког пука буде долина Барајевске реке – Митровица п. и п. Шибовити рт и даље источно од Петровог гроба, одржавајући везу између десне колоне Дринске дивизије II. позива и задатком према заповести ОБр. 2840 од данас. Са истог разлога наредио сам команданту леве колоне ове дивизије да своју побочницу повуче у састав пука а најпотребнији део остави за побочницу своје колоне ради осигурања бока и везе са Шумадиским коњичким пуком. О пријему овог наређења известити ме а извешћа ми слати што чешћа; а нарочито о распореду и јачини непријатеља“. У 11 час. дошао је командант II. армије на Поглед код штаба ове дивизије и саопштио команданту дивизије: „Да се непријатељске трупе са Ковионе журно повлаче крагујевачким друмом и да би добро било, да им се загрози, ма и само појавом коњице у позадини негде око Авале“. Поводом овога је у 11.40 час. под ОБр. 2850 издато команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука ово наређење:
„По добивеним извештајима непријатељ је напустио Ковиону и повлачи се на механу Трешњу, стога наређујем: Пошто су наше трупе избиле на линију: Дражановац – Ненадовац да тај пук продужи што брже кретање правцем: Радионица – Цигански Гај – Турски рт (западно од станице Рипња) те да својом појавом код железничке пруге у правцу Авале, непријатеља који се са Ковионе друмом повлачи, што јаче растроји и натера га, да своју артилерију и возове напусти. О резултату известити ме што пре“. Међутим у ово време стање на бојишту било је, као што гласи доле изложени извештај команданта Шумадиског дивизиског коњичког пука ОБр. 682 од 11 час. са Сувог рта, примљен у 12.25 час. „Непријатељ у колонама одступа од Дражановца преко Цветковог гроба ка Циганским кућама. Оставио је заштитницу на Липовачкој коси северно од Липовачке механе, која се на брзу руку укопала. Тако исто на Цветковом гробу пласирана су два топа, који туку правац нашега наступања. Један батаљон 6. пука II. позива развија се од Суварског рта према Липовачкој механи а ангажовао се сад у борбу као и два ескадрона овога пука и митраљеско одељење“. У исто време (12.25 час.) примљен је и други извештај команданта Шумадиског дивизиског коњичког пука ОБр. 675 од 11.25 час. поводом издатог му наређења за појаву у позадину непријатељске колоне, која се са Ковионе повлачи: „Наређење ОБр. 2846 примио сам и по истом ћу поступити чим се прикупим. Пешадиске колоне као и непријатељска артилерија која одступа врло су добро заштићени да им је немогуће прићи“. Око подне командант II. армије налазећи се код Шумадиске дивизије I. позива видео је и сам, да је непријатељ са Дражановца одступио ка Петровом гробу; да десна колона ове дивизије избија на Дражановац, а лева колона да прелази Ненадовац и да се око Петровог гроба развија све јача борба између непријатеља и Дринске дивизије II. позива, те је одмах телефоном известио Врховну команду, од које је добио телефонско наређење за даљи рад и одмах је у 12.20 час. под ОБр. 4562 издао наређење а које је горе за овај дан у целини изнето.
У 14.10 час. на основи овог наређења под ОБр. 2852 издата је ова заповест за даљи рад трупа Шумадиске дивизије I. позива, која је достављена, како трупама ове, тако и команданту Тимочке дивизије I. позива и Дринске дивизије II. позива: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4562 од данас Шумадиска дивизија I. позива по заузећу Радионице има да помогне III. армији да заузме Караулу и Петров гроб, а по извршењу овога да се пребаци на десну обалу Топчидерске реке у правцу Пиносаве и да продужи гоњење преко Ресника и Раковичке шуме – Мајура на Дедиње, те да противника баци на Саву. Десно одржавати везу са Тимочком дивизијом I. позива, која ће гонити крагујевачким друмом, а лево са трупама III. армије, које наступају левом обалом Топчидерске реке. Гоњење продужити и у току ноћи и не заустављати га док се не заврши. Према овоме наређујем: Чим трупе Дринске дивизије II. позива буду заузеле Петров гроб да обе колоне промене правац на Пиносаву и продуже гоњење непријатеља и то: Десна колона правцем Радионица – Отавица – Табориште – Пиносава – Авалске њиве – Раковичка шума – Бањица – Бањичко поље; лева колона правцем: Радионица – источном падином Петровог гроба – Рушањ – Орловац – Ресник – Раковица – Мајур – Дедиње; дивизиски коњички пук долином Топчидерске реке са задатком да одржава везу са десним крилом III. армије и грозећи непријатељском боку и позадини. Међусобну везу одржавати што тешњу а са суседним трупама одржаваће везу десно, десна колона са Тимочком дивизијом I. позива а лево, коњички пук са Дринском дивизијом II. позива. Гоњење вршити што енергичније, које продужити и ноћу док се крајњи циљ не постигне.
Дивизиско завојиште да се премести одмах у с. Барајево. 6. пук III. позива да дође код дивизиског завојишта. Борни део 1. степена колонске коморе да дође код Радионице к. 325 (северно од Барајева). Све трупне коморе да дођу одмах у Барајево. Остатак 1. степена колонске коморе да дође у с. Лисовић. 2. степен колонске коморе остаје на досадањем месту до даљег наређења и помоћу профијантске колоне дотурати потребе до трупне коморе. Месарска чета и дивизиско слагалиште да се премести у Барајево, а санитетска колона да остане код остатка 1. степена колонске коморе у с. Лисовићу. Дивизиско телеграфско одељење продужиће телефонску линију за везу са армиским штабом. За време гоњења ја ћу се налазити на правцу: Дражановац – Радионице – Отавица – Пиносава. Извешће ми слати што чешће. О пријему овог наређења одговорити“. Према овоме даљи рад трупа био је овакав: Око 15 час., уз припомоћ трупа Шумадиске дивизије I. позива, заузет је Петров гроб и ова дивизија продужила је гоњење овако: Десна колона правцем: Радионица – Отавица – Пиносава – Бањичко поље. Лева колона правцем: Рушањ – Орловац – Ресник – Мајур – Дедиње. Коњички пук долином Топчидерске реке; општа резерва за левом колоном. Ради уравнања колона и везе са суседним трупама, а пошто су трупе Дринске дивизије II. позива избиле испред трупа Шумадиске дивизије I. позива, јер су по заузећу Петровог гроба продужиле гоњење правцем преко Рушња за Ресник и Раковицу, – командант Шумадиске дивизије I. позива наредио је, да за ноћас главнине обеју колона дођу до линије: Отавица – Рушањ, а њихове претходнице на линију: Табориште – Орловац, па у зору 14. децембра да најенергичније продуже покрет до крајњег циља: Бањичко поље – Дедиње.
Као што се види командант Шумадиске дивизије I. позива, из горе наведених узрока, обуставио је гоњење за ноћас и наредио, да се оно продужи сутра дан зором. Извештај о овоме послао је командант Шумадиске дивизије под ОБр. 2865, а који је у штаб II. армије стигао 14. децембра у 5 час. У 23.50 час. примљено је наређење ОБр. 4571 команданта II. армије: „По телефонском наређењу Врховне команде, та дивизија се у гоњењу има зауставити и груписати на Топчидерском брду и Дедињу, а један пешадиски пук и једна батерија да уђу у варош Београд у касарну 7. пука, где ће служити као посада Београда и за одржавање реда поред Коњичке дивизије, која ће једина ући у Београд од свију осталих трупа. Трупе III. армије остаће на линији: Баново брдо – Кошутњак – Железник – Петлово брдо а Тимочка дивизија I. позива на Бањичком пољу. Изволеће командант одмах издати потребна наређења у овом смислу и постарати се, да се ово најтачније изврши; да се трупе одрже у руци и да се свакоме ко није по наређењу послат забрани улазак у Београд. Армиски штаб биће у Раљи, са којим што пре успоставити телефонску везу; армиско телеграфско одељење подићиће телефонску линију до Солинске баре на крагујевачком друму, где да се за њу веже та дивизија“. Овога дана заробљено је: 1 виши и 5 нижих официра и 365 непријатељских војника, велики број пушака, муниције и остале спреме. Губитци: погинуло 3 војника; рањено: 2 официра и 36 војника; нестао 1 војник.
Дејство Обреновачког одреда
По наређењу команданта II. армије ОБр. 4551 трупе Обреновачког одреда у току 14. децембра наступале су и без борбе стигле око 11 часова на одређену им линију: Танки рт – Трсник, где су се зауставиле и прикупиле. У 13.05 часова примљено је наређење ОБр. 4562 команданта II. армије: „Останите и даље прикупљени са целим одредом на положају: Танки рт – Трсник; одржавајте телефоном везу са армиским штабом у Сибници; будите спремни за покрет; очекујте даље наређење. Ради оријентације саопштавам да: Шумадиска дивизија I. позива помаже III. армију за заузимање положаја: Караула – Петров гроб а потом продужава гоњење правцем: Пиносава – Ресник – Мајур – Дедиње. Тимочка дивизија I. позива пребацује се код Рипња на крагујевачки друм и њиме гони непријатеља правцем: Авала – Кумодраж – Бањичко поље – Београд. О пријему наређења одговорити“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 1.30 часова ова команда примила је наређење ОБр. 4551 команданта II. армије за рад 13. децембра, а које је горе за овај дан у целини изнето. На основи овог наређења, командант Тимочке дивизије I. позива телефоном наредио је командантима колона ово: „Десна колона (20. пук) преко Равног Гаја дејствује против непријатеља на Ковиони; Лева колона (14. пешадиски пук I. позива) наступа од Виса ка Љутој страни да заузме овај положај и положај Џевер брдо. 13. пешадиски пук I. позива и 11. пук II. позива остаће привремено на Вису, док Ковиону не заузму наше трупе, а потом се креће за левом колоном. Коњица остаје на левом крилу и одржава везу са Обреновачким одредом и помаже леву колону у гоњењу. Једна батерија из 1. дивизиона (од оних двеју на Вису) потпомагаће дејство 20. пука на Ковиону, а друга батерија са Виса потпомагаће леву колону. Батерије леве колоне (5. Тимочка и 3. Дунавска) похитаће, да се пласирају између Подвиса и Виса и дејствују у правцу Љуте стране. Хаубичка артилерија са Змињака дејствоваће против Ковионе. Вод 1. батерије Тимочког артилериског пука, који је још способан за дејство, изаћиће на Вис. Покрет колона и рад почиње 13. децембра у 8 час.“. Око 4.30 час. примећено је, да непријатељска ватра слаби у рововима код Шибовика, док у рововима који су били између овога положаја и Равног Гаја ватра је била још непрестано јака. Поводом овога предузето је јаче извиђање од стране наших трупа на Вису и северно од Парцана, па је око 5 час. предузет и напад, којим је се успело, да се око 5.30 час. заузму непријатељски ровови код Шибовика, а доцније између 6 и 6.30 час. и они на коси између Шибовика и Равног Гаја. Непријатељ је одступио: са Шибовика, где је имао само слабе делове ка Љутој страни, а из ровова источно од Шибовика ка Равном Гају и даље Ковиони. Око 7.30 час. примећено је са Виса, да непријатељски делови одступају са Ковионе крагујевачким друмом, и на те делове почне дејствовати једна батерија са Виса. Чим је ова батерија отворила ватру, отпочне дејствовати на Вис једна непријатељска група са к. 360 (на правцу ка Љутој страни), а друга са Ковионе на Змињак и Бећарски лаз. Ну, после неколико минута обе ове групе престану дејствовати.
У 8 час. отпочело је дејство и покрет обеју колона. Око 10 час. примећено је, да непријатељ почиње одступање са оба правца и то са Ковионе крагујевачким друмом; а онај део на правцу: Вис – Љута страна, преко Дражановца ка Петровом гробу. Обе су колоне продужиле гоњење за непријатељем, и о овоме је извештен командант II. армије под ОБр. 1663. У ово време десна колона (20. пук) је била на Равном Гају (к. 355) и дејствовала у позадину Ковионе; лева колона је достигла к. 360 (на правцу ка Љутој страни). Око 10.45 час. непријатељски делови са Ковионе почели су у великом броју да одступају крагујевачким друмом и преко Џевер брда. У исто време видело се, да трупе Одбране Београда наступају и приближују се с јужне стране непријатељским рововима на Ковиони. У 11 час. упућена је десна колона, да заузме Џевер брдо и ту да чека даље наређење, а лева (14. пук) и коњица да заузму Љуту страну и ухвате везу са Шумадиском дивизијом I. позива, и ту да чека даље наређење. Артилерија десне колоне да оде на Џевер брдо правцем: Вис – к. 350 – Џевер брдо; 13. пешад. пук I. позива и 11. пук III. позива да остану привремено у резерви на Вису, а затим да се крећу иза леве колоне. Тешка артилерија да остане на месту, где је до сад била. У 13.45 час. примљено је наређење ОБр. 4562 команданта II. армије, а које је горе у целини изнето. Према овоме наређењу командант Тимочке дивизије I. позива у 14 час. издао је заповест ОБр. 1665 ове садржине: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4562 од данас, ова дивизија има да продужи гоњење непријатеља преко Равња, пребацујући се на крагујевачки друм, па крагујевачким друмом преко Кумодража ка Београду, тежећи да противника одбаци од Београда ка Дунаву. Према овоме наређујем:
1) Десна колона (20. пук и 2. и 3. батерија Тимочког артилериског пука са придатим водом пионира) гони непријатеља правцем: Џевер брдо – Алуге – Клење – Салинска бара – с. Зуце – к. 340 (Ђурђијин гроб, југоисточно од Кумодража). Десно одржавати везу са трупама Одбране Београда, а лево са левом колоном ове дивизије.
2) Лева колона (14. пешад. пук, 3. Дунавска и 5. Тимочка брзометна батерија) гони непријатеља правцем: Рипањ – механа Дашчара – Кумодраж. Десно одржавати везу са десном колоном ове дивизије, а лево са Шумадиском дивизијом I. позива. Код ове колоне остаје и придати јој део пионира.
3) Општа (дивизиска) резерва (13. пук I. позива, 11. пук III. позива, пионири, вод 1. брзометне батерије Тимочког артилериског пука) под командом потпуков. Драгутина Ристића креће се за левом колоном. О одстојању резерве од леве колоне водиће рачуна командант резерве.
4) Коњички пук ове дивизије кретаће се испред леве колоне, одржавајући са њоме везу, како би га, у случају потребе, могла поткрепити пешадија ове колоне у извиђању и гоњењу непријатеља.
5) Тешка артилерија, трупна комора, борбени део 1. степена колонске коморе, дивизиско завојиште и сви остали делови кретаће се крагујевачким друмом ка Салинској бари са досадашњим одстојањима.
6) Све заробљенике упућивати непосредно начелнику војне станице у Младеновац.
7) Слати ми што чешће извешћа.
8) Гоњење ће се продужити за непријатељем и у току ноћи најенергичније.
9) Ја ћу се са штабом кретати на челу резерве“.
Према овој заповести трупе су одмах предузеле покрет одређеним правцима. О непријатељу су добивени извештаји, да се журно повлачи ка Авали и Торлаку. Око 16.30 час. непријатељска артилерија са положаја код механе Дашчаре избацила је неколико метака на наше трупе леве колоне, али без икаквих резултата. До мрака десна колона је успела да дође до с. Зуца, лева колона са коњицом подишла је под Авалу, резерва до наспрам фабрике цемента. Претходница леве колоне и коњица у гоњењу непријатељске колоне, која је одступала преко Рипња ка механи Дашчари и даље Торлаку, стигле су до 21.30 час. до механе Дашчаре. Претходница је наступила путом поред фабрике цемента и Чаршије ка Дашчари. Кад је чело стигло до Дашчаре, ударило је на једну непријатељску колону, која је одступала крагујевачким друмом. То је била непријатељска заштитница, која је одступала од Ковионе. Јачина те заштитнице била је око једног батаљона пешадије и 2 митраљеза. Баш према Дашчари било је митраљеско одељење, које је било на челу батаљона. Одмах је ухваћен командир митраљеског одељења и приморан да преда одељење. Непријатељска пешадија се на брзу руку развије за борбу, поседајући ров дуж друма фронтом у западну страну. Због тога се развије за борбу претходница леве колоне, а потом и главнина и отпочне борба. Притиском непријатеља с једног и другог крила и употребом бомби, после борбе од једног часа, непријатељски је отпор савладан. Око 23 часа отпочне заробљавање и предавање непријатељских војника у већем броју, а остатак се разбегне западном падином Авале ка Белом потоку. У ово време наиђе један непријатељски батаљон (21. јегерски), који се кретао од села Пиносаве ка Дашчари. Како је на челу јахао командант батаљона наши га војници ухвате и прве две чете заробе и натерају на предају, а остало се разбегне. После овога, предузето је уређивање трупа леве колоне и тиме је борба овога дана завршена.
Док се водила ова борба код леве колоне, десна колона је успела да се пребаци до на косу између с. Зуца и Белог потока. Због веома стрмог земљишта и растурених непријатељских делова по Авали, веза између колона је прекинута и није могла да се ухвати све до сутра дан. До овог времена десна колона није била још наишла на непријатеља испред себе, сем појединих патрола и разбеглих војника. Дакле на крају 13. децембра ова дивизија је била допрла до линије: Пиносава – коса југоисточно од Белог потока. У борби код Авале нарочито се одликовао својим евергичним и умешним радом командант 1. батаљона 19. пука I. позива пешадиски мајор Радосав Милошевић. Губитци: погинуло: 1 официр (активни потпоручник Милан Лукић) и 39 подофицира и војника; рањено: 2 официра (активни пешад. потпоручници Радомир Анђелковић и Јован Јовановић) и 254 подофицира и војника; нестало 11 војника. Заробљено: 13 официра и 996 аустриских подофицира и војника, 2 митраљеза и 15 митраљеских кола. Приликом промене правца гоњења ове дивизије и упућивања крагујевачким друмом, десило се укрштање трупа са трупама Одбране Београда. Десна колона ове дивизије наишла је на Варовнички одред у биваку са истуреним предстражама на Салинској бари. А левокрилна колона Одбране Београда, 15. пешад. пук I. позива дошао је у вече на Степашиновац (јужно од Авале, десно од топионице живе) и ту преноћио. Срећа је што су ови делови Одбране Београда благовремено примећени, иначе је могло доћи до борбе међу сопственим трупама. У 23 часа примљено је наређење ОБр. 4571 команданта II. армије ове садржине: „По телефонском наређењу из Врховне команде, та се дивизија у гоњењу има зауставити и груписати на Бањичком пољу и код с. Бањице. Шумадиска дивизија I. позива биће на Дедињу и Топчидерском брду а једним пуком и једном батеријом у Београду. Изволеће командант издати потребна наређења у овом смислу и постарати се, да се ово најтачније изврши; да се трупе држе у руци, и да се свакоме ко није по наређењу послат, забрани улазак у варош Београд. Армиски штаб биће у Раљи, с којим што пре успоставити телефонску везу“.