13. децембар, Операције српске I армије

Избијање I. армије на обале Саве и Дрине. Заузимање Шапца, Љешнице и Лознице. У духу армиске директиве ОБр. 3586 од 11. децембра продужен је даљи покрет дивизија. Догађаји код појединих дивизија на разним правцима текли су овако.
На правцу ка Сави. На правцу ка Сави непријатеља више није било, само слабија поједина одељења, залутала и заостала на појединим правцима, предавала су се без икаквог отпора. Дринска дивизија I. позива, у циљу избијања на фронт: Дебрц – Шабац, задржала је своју десну колону код Дебрца. Средњу колону кренула је до Црвене механе, а њене предње делове ка Мишару. Леву колону, која је због јучерашњег дужег марша и покварених путова стигла само до Лојанице, кренула је даље преко Церовца ка Шапцу. Коњички пук у духу заповести команданта дивизије, продужио је покрет преко Дебрца – Мишара ка Шапцу. Дунавска дивизија II. позива у циљу избијања на линију: Причиновић – Јевремовац – Маови – Добрић, упутила је коњицу у правцу Добрића и Богосаваца, да дејствује у десни бок непријатељских делова код Шапца и пресече им везу са Митровицом и Љешницом. Остале трупе кренуте су, у циљу напада на непријатеља, ка положајима јужно од Шапца и то: десна колона (7. пук I. позива, 1 батерија и ½ чете пионира) за напад од: Вукошића – Салиних њива преко Врањске и косом између Причиновића и Јевремовца ка Шапцу. Средња колона (8. пук II. позива, 1 батерија и ½ чете пионира) упућена је правцем: Заблаће – Орловац – Варна и косом између Маове и Јевремовца да потпомогне напад на Шабац. Лева колона (комбиновани пук и трупе III. позива) упућена је правцем Грушић – Добрић за заштиту левог бока дивизије, упућујући гонећа одељења ка Слепчевићу и Штитару. Дивизиска резерва кренута је до села Вукошића на десној обали Добраве. Артилерија је пласирана на платоу десне обале Думаче у близини друма Шабац – Заблаће и имала је да потпомаже напад. Отпор на који су наишле трупе Дунавске дивизије II. позива, у току јучерашњег дана, доводио је команданта дивизије на мисао, да ће непријатељ покушати бар заштитним деловима да се одупре на положајима јужно од Шапца. Међутим непријатељ је још у току ноћи 12./13. децембра очистио сав терен јужно од Шапца па и саму варош.
Око 9 час. 13. децембра Дрински коњички пук I. позива избио је на Мишар и заузео га без отпора, а у 10 час., заједно са деловима Дунавске дивизије II. позива, ушао је у Шабац. Само слабија непријатељска одељења задржала су се била на нашој обали, код Шабачке царинарнице, немајући могућности да пређу на леву обалу Саве, јер је непријатељ по уласку наших трупа у Шабац бацио у ваздух свој понтонски мост испод царинарнице. На непријатељској страни према Шапцу примећене су само страже од ландштурма и 1 коњички пук у покрету од Витојеваца ка Обрежу. Остале трупе значи, да су биле већ одступиле од обале. Избијање наших трупа на Савску обалу, било је дочекано ватром непријатељске артилерије са једног монитора, који је пловио уз Саву и једне хаубичке батерије са леве обале Саве. Ватра са монитора, после неколико избачених метака на Мишар, престала је, а хаубичка батерија тукла је и даље нашу царинарницу на Сави, северни крај и центар вароши, запаливши наслагану непријатељску муницију на обали Савској. Избијајући код Шапца трупе су се задржале у оваквом распореду: Дринска дивизија I. позива: десном колоном код Дебрца; средњом код Црвене механе; левом на Мишару; коњицом код Шапца; резервом код Дебрца. На Савску обалу упућене су само патроле. Дунавска дивизија II. позива: обе колоне су на Шабачком пољу, а делом у Шапцу; резерва је код Вукошића; артилерија је код Г. Врањске; коњица је код Добрића. На тај начин завршен је потпуно рад на правцу ка Шапцу. Избијањем наших трупа на Савску обалу, непријатељ је био потпуно протеран и истребљен на одсеку: Ушће – Шабац. Само неки његови одступајући делови западно од Шапца лутали су још по мраку повлачећи се ка Митровици.
На правцу ка Дрини. Трупе Дунавске дивизије I. позива, немајући пред собом непријатељских трупа, до само поједине разбивене и заостале делове, продужиле су даље гоњење ка Дрини са оваким распоредом: Коњица на фронту: Лозница – Љешница; претходница (4. прек. пук, 1 пољска батерија и 1 вод пионира) од Кривајице механе преко Јаребица – Брезјака – Крста са задатком, да овлада линијом: Грнчарско гробље – Крст, а главнина дивизије за претходницом ка Г. Недељицама и Брезјаку. Десна побочница (1 батаљон 9. пука са два митраљеза) упућена је преко Завлаке ка Јаребици и преко Великог села ка Брадићу, а лева побочница (1 батаљон 8. пука I. позива) од Шљивова на Мрамор, затим на Милутинов гроб ка Крупњу, упућујући са Прослопа чету у Љубовију. До 9 час. 13. децембра ушла је коњица у Лозницу и Љешницу; до подне стигла је већ и претходница на линију: Грнчарско гробље – Крст, а главнина дивизије челом до Брезјака. Батаљон 4. прекобројног пука од Доњег Црниљева, гонећи и даље непријатеља ка Шапцу, дошао је до Горње Врањске. Заплењено је: око 100 кола, велики број волова, једна брдска хаубица, око 40 кара, извесна количина топовске муниције, 50 коња, 4 чамца, до 20 пољских пећи са целокупним прибором и осталим материјалом. Коњица код Лознице, извиђајући на фронту Љешница – Лозница; предстража дивизије је на одсеку: Грнчарско гробље – Крст; десна побочница је код с. Брадића; лева побочница је у Крупњу; главнина дивизије (3 батаљона 8. пука и 3 батаљона 9. пука са пионирским полубатаљоном) је у Брезјаку. Од артилерије 1 ½ батерија је на предстражи, остатак је код главнине; завојиште и санитетска колона су код Јаребице; борбени део колонске коморе је код механе Кривајице; трупна комора је у Осладићу; 1. степен колонске коморе је у Каменици, а 2. степен у Ваљеву; дивизиски штаб је у Брезјаку.
Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије, по исказима заробљеника и осталим знацима, одступао је ка Лозници само слабијим делом, а главна његова снага одступила је ка Шапцу. Извиђањем пак утврђено је, да непријатеља нигде нема на Гучеву, Борањи и Јагодињи, само једна његова колона око 400 коња одступила је ка Зворнику под заштитом мањих делова. На тај начин и долина Јадра и просторија Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине била је потпуно очишћена од непријатеља. Тиме је завршен 13. децембар, а њиме у главном завршен и задатак I. армије. Даље гоњење и истребљење последњих делова из Мачве имало је само за циљ, да попуни до краја и дефинитивно изврши успешну предузету офанзиву. Код суседних трупа стање је такође било повољно, тако: Ужичка војска, немајући већ пред собом на нашој територији ни једног непријатељског војника предузела је груписање и распоред трупа на граници у циљу њене боље заштите. Код III. армије, Комбинована дивизија избила је пред ноћ до под Петлово брдо – Сремачко брдо – Железничко брдо, па их у току ноћи и заузела, а Дринска дивизија II. позива допрла је до Рушња. Тимочка дивизија заузела је одсек: Скела – Забрежје. II. армија са трупама Београдске Одбране продужила је снажно гоњење ка Београду. Непријатељ, пред фронтом III. и II. армије одступао је у нереду и паничном бегству ка прелазима Саве и Дунава.