13. децембра у 14 часова од Тимочке дивизије II. позива добивен је извештај, писан 12. децембра у 20.40 часова у овоме: „Коњица са три чете пешадије заузела је Обреновац и затворила правце ка Скели, Забрежју и Баричу. Главнина претходнице заустављена је непријатељском артилериском ватром са Кика (Мислођински вис), који је сем тога поседнут и са једним батаљоном непријатељске пешадије. Сви мостови код Обреновца разрушени су. Побочница, јачине од једне чете упућена да избије на Мислођин, спречена је јаком пешадиском и митраљеском ватром са Баћевице, одатле па јужно (узводно) сви су газови поседнути. Послао сам да се изрекогносцирају газови и мостови на Тамнави и Колубари. Послао саи два извештаја тој команди, а један Коњичкој дивизији са којом имам везе преко њеног ордонанс официра, упућеног у овај штаб. Ситуацију не знам ни код Коњичке дивизије ни код осталих. Јединице су ми ешелониране од Криваче до Стублина. Ја се налазим у с. Стублини. Безпрекидно радим на оправци телефонске линије и успео сам поставити је од Кладничке механе до Стублине. Молим, да се помогнем са радном снагом за везу од Лазаревца ка Кладничкој механи. Молим за обавештај те да подесим овај рад. Овога момента 20.50 часова добио сам извештај, да је Скела заузета тј. да до Скеле нема непријатеља и да је у Скели и једна десетина из 17. пука поред моје коњичке патроле“. По исказу заробљеника, 2. коњичка бригада јавља, да је од Мељака ка Београду одступила једна непријатељска дивизија са још неким придатим батаљонима. Са ОБр. 3524 послат је Врховној команди, I. и II. армији извештај, који је изнет ниже у ситуацији за овај дан. У 12.55 часова II. армија са ОБр. 4530, а по захтеву III. армије, доставља састав и распоред Краусове групе и 8. корпуса. Ту се потврђује, да је 9. дивизија 8. корпуса (91., 102., 11. и 73. пук) према десном крилу и центру III. армије. Сем тога, према III. армији (Дринској дивизији II. позива и Комбинованој дивизији) био је и 28. пук 8. корпуса, 52., 53. и 78. пук 13. корпуса, а такође и 4. и 6. ландштурмски пук. Из свију ових пукова има заробљеника.
У 13.50 час. Комбинована дивизија избила је на линију: Циганске куће – Сремчица. Непријатељ у нереду одступа преко Девојачког гроба и долином реке (између Девојачког гроба и Сремчице). Непријатељ је јако тучен нашом бочном артилериском ватром. Ово је одмах све саопштено телефоном Врховној команди – пуковнику Живку Павловићу, који је том приликом наговестио, да је III. армији одређено да гони на одсеку лева обала Топчидерске реке – Сава, а десном обалом Топчидерске реке гониће II. армија. У 15 час. командант III. армије, који је био у Мељаку, издаје ово наређење команданту Комбиноване дивизије: „Према саопштењу Врховне команде III. армија гони непријатеља на простору између Топчидерске реке и Саве, не прелазећи на десну обалу Топчидерске реке, јер ће тамо бити II. армија. Комбинована дивизија има да избије на фронт: к. 208 – друм западно од Железника за Београд. Ваша левокрилна колона да послужи као наслон Коњичкој дивизији, која ће наступати преко Остружнице и Макиша ка Београду. Десно, источно, од Комбиноване дивизије наступа Дринска дивизија II. позива и излази на фронт к. 208 – Кнежевац“. У 16.45 час. из Врховне команде добивена је директива за даљи рад ОБр. 8074, која је ниже у наређењима Врховне команде у целини изнета. У 17.25 час. саопштено је Врховној команди телефоном све, што се до тада знало о раду трупа армије. Тада је војвода Путник наредио, да се гоњење настави и ноћу 13./14. децембра, но не целокупним снагама, већ здруженим одредима. Да се при томе пази, да се наше трупе не туку међу собом и да се држи јака веза са II. армијом. У 23.50 час. командант III. армије издаје заповест ОБр. 3536 ове садржине: „У току данашњег дана I. армија напредовала је даље ка Лозници и Шапцу. Њено деснокрилно одељење дошло је у везу са Тимочком дивизијом II. позива код Скеле. II. армија и трупе Београдске Одбране такође су успешно напредовале. Шумадиска дивизија I. позива у 11 час. била је у висини: Љута страна – Дражановац. Тимочка дивизија II. позива налази се код Обреновца и Скеле; Коњичка дивизија код В. Моштанице; Комбинована дивизија у висини Сремчице, а Дринска дивизија II. позива у висини с. Рушња. Моравска дивизија II. позива зауставила се данас на простору Црљенци – Вреоци – Шопићи. Непријатељ је и данас давао слабог отпора и повлачио се у нереду. За сутрашњи дан наређујем:
1) Комбинована дивизија гони непријатеља даље до линије Железник – к. 208 (Петлово брдо) закључно. Од ове линије она продужава гоњење целом гредом на левој обали Топчидерске реке све док не падне Баново брдо, где ће се задржати фронтом према Сави.
2) Дринска дивизија II. позива гони непријатеља даље до линије к. 208 (Петлово брдо) искључно – Топчидерска река. На овој се линији задржава и следује Комбинованој дивизији позади њеног десног крила само у колико буде потребно да је појача у току њеног дејства. Исто тако помагаће и лево крило II. армије, ако око буде наишло на јачи отпор.
3) Коњичка дивизија дејствоваће правцем Железник – Жарково, а и преко Макиша ако терен не буде сувише подводан, обраћајући пажњу да не падне под јаку ватру непријатељских монитора.
4) Тимочка дивизија II. позива остаје код Обреновца, са мањим одељењима код Скеле осигуравајући се према Сави у висини Забрежја.
5) Моравска дивизија II. позива домаршоваће код Мељака.
6) Кад Београд буде заузет, трупе се у њему неће задржавати, него ће тамо отићи Коњичка дивизија да се са потребним деловима у вароши уведе ред. У исто време коњица ће извршити интендантско извиђање и што пре поднети извештај о томе, у каквом су стању варошки млинови и пекарнице и да ли у вароши има хране и у којој количини.
7) Армиски штаб преселиће се сутра до мрака у Мељак“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 4.30 час. наређено је команданту 1. батаљона 5. пука II. позива на к. 186, да с батаљоном одмаршује одмах у с. Борак, где да се стави под команду команданта 4. пука II. позива тј. у састав главне колоне. У 5 час. под ОБр. 1905 обавештен је командант III. армије, Комбиноване и Шумадиске дивизије I. позива, да ће трупе ове дивизије данас у 6 час. продужити гоњење непријатеља са линије Вис (к. 259) – Божидаревац и то:
1) Десна колона (3 батаљона 5. пука II. позива и вод брдске артилерије) надире правцем десне обале Барајевске реке, преко Средњег рта и даље ка Рушњу.
2) Лева колона (4 батаљона 6. пука II. позива) надире преко Баћевца, Гунцати, Липовичке механе и даље ка Рушњу.
3) Главна колона (4 батаљона 4. пука II. позива, 1 батаљон 5. пука II. позива као и сва артилерија) креће се путом механа Барајево – Липовичка механа.
4) Коњички дивизион данас у 6 час. полази са Виса (к. 259) и иде преко Гунцата и Петровог гроба.
5) Ја се са штабом крећем преко Божидаревца, Баћевца и Гунцата.
У 10 час., командант десне колоне (5. пука II. позива) под ОБр. 979 од 8.30 час. са к. 207 јавља, да је тога тренутка стигао са главнином на к. 207, а предњи делови избили су на линију Безимена коса, северно од речи Гунцати; на непријатеља се до тада није наишло. У 11 час., командант леве колоне (6. пук) извештајем од 10.05 час. са Пландишта јавља, да је од коњице Шумадиске дивизије I. позива сазнао да се непријатељ налази испред Липовичке механе; предња одељења 6. пука још нису наишла на непријатеља. У 11.15 час., командант леве колоне (6. пук) извештајем од 10.45 час. (не стоји одакле) јавља, да је командант претходнице извештајем од 10.10 час. обавестио, да непријатељски заштитнички делови држе Липовичку косу и да имају један вод брдске артилерије. Командант претходнице даље јавља, да непријатељ у највећем нереду одступа од Цветковог гроба ка Циганским кућама. У 12 час. командант Дринске дивизије II. позива издаје заповест ОБр. 1908 писану на Суварском рту ове садржине: „Пошто обе колоне избију на линију Липовичка механа – Средњи рт, дивизија ће продужити гоњење овако:
1) Лева колона од Липовичке механе надире преко Карауле – Петровог гроба (к. 337) – Девојачки гроб; стати на линији с. Рушња.
2) Десна колона са Средњег рта па источним падинама Петровог гроба – Девојачког гроба и застати на линији с. Рушња.
3) Главна колона прикупља се на Суварском рту.
4) Коњичком дивизиону правац: Петров гроб – Девојачки гроб – Читачка механа – Баново брдо; Рејон извиђања десно: Пиносава – Бањица, лево: Сремчица – Жарково.
5) Обе колоне да одржавају везу међусобом; десна колона још и с левом колоном Шумадиске дивизије I. позива, која наступа правцем: Врановац – Глумчево брдо – Ненадовац, а лева колона да одржава везу с десним крилом Комбиноване дивизије.
6) Са штабом маршоваћу преко Средњег рта ка Петровом гробу“.
У 12.10 час. командант коњичког дивизиона извештајем од 11 час. од Липовичке механе јавља, да 2. батаљон 6. пука II. позива води борбу с непријатељским заштитничким деловима, који су на Цветковом гробу, где непријатељ има један вод брдске артилерије. Наша пешадија наступа преко Липовачке механе. Непријатељ се до овога часа у густим колонама и у нереду пребацивао северно од Средњег рта преко Цветковог гроба ка Циганским кућама. Шумадиски коњички пук добио је наређење, да се креће долином Барајевске реке ка Радионици. У 12.15 час. под ОБр. 1909 са Суварског рта извештен је командант III. армије, да је лева колона ове дивизије после краће борбе с непријатељским заштитницама код Липовичке механе избила на к. 304, а десна колона на Средњи рт. Сад пешадија обеју колона подилази Караули. Непријатељска артилерија слабом ватром дејствује против наших делова који подилазе Караули. У 14.20 час. добивен је извештај команданта леве колоне (6. пук II. позива) писан у 12 час. (не стоји одакле) којим јавља, да се претходница тога пука креће ка Караули борбеним поредком; непријатељ сад дејствује батеријом од 4 топа. Напомена. Овај извештај писан је одмах северно од Липовичке механе. У 14.30 час. борбени редови обеју нападних колона водили су јаку пешадиску и митраљеску борбу с непријатељем на Петровом гробу. Сем вода брдске артилерије из састава десне колоне, који је био тако згодно пласиран, да је анфиладно тукао непријатељске ровове, одмах је изведена на положај код Липовичке механе 3. Тимочка батерија са наређењем, да убрзаном ватром потпомогне подилажење пешадије. И доиста апсолутно прецизно и убрзано дејство артилерије ванредно је потпомагало наступање пешадије, која је опијена дотадањим успесима ишла као крилима ношена. Распоред артилерије у 15 час. био је овакав:
Један вод 3. батерије Тимочке дивизије II. позива долази у касу до Липовачке механе (к. 304) и са друма одмах отвара ватру потпомажући напад на Петров гроб, други вод ове батерије у покрету је ка првом воду, вод 3. брдске батерије ји. од Карауле (к. 330). 8. батерија Дринског арт. пука I. позива пласирана је крај друма за ½ км. јужно од к. 304 а код слова „Т“ од речи Рт (Суварски рт). 1. и 3. батерија Дринског арт. дивизиона II. позива је на Суварском рту с тим, да се по потреби ангажује поред 3. Тимочке батерије. 4. заплењена батерија Тимочке дивизије II. позива на Суварском рту позади 1. и 3. батерије Дринског арт. дивизиона II. позива. У 15.10 час. добивен је извештај од команданта десне колоне (6. пук II. позива) писан у 13.25 час. са Карауле, да је пук у 13.20 час. заузео линију: Радионица – Караула; непријатељ је одступио ка Петровом гробу. Моли, да артилерија потпомогне напад на Петров гроб. У 15.20 час. обе колоне извршиле су заједнички и једновремени јуриш на Петров гроб са таквом брзином и енергијом, да је непријатељ био потпуно поражен. Одмах по извршеном јуришу командант дивизије, који је дотле управљао борбом са северне падине Суварског рта и са Липовичке механе, одјашио је на Петров гроб. Том приликом лично је обишао овај положај, који је био покривен непријатељским погинулим и рањеним војницима: у једном рову на десном крилу Петровог гроба на гомили лежало је побијено око 10 непријатељских војника, анфиладно дохваћени једним зрном брдског топа; поред великог броја погинулих а и рањених по рововима, било их је расејано по целом положају, а нарочито су страдали у моменту, кад су почели при поласку наших на јуриш да одступају. Баш у моменту кад је командант дивизије излазио на положај делови обеју колона гонили су остатак непријатеља ка с. Рушњу, одакле је се чула слабија пешачка ватра, а на Петровом гробу уређивали су се заробљеници, којих је било око 300 војника са 4 официра. Поред великог броја пушака, заплењен је и 1 митраљез, а сем тога и 2 хаубице 12 см. са неколико кара.
Пошто је командант дивизије издао командантима колона усмену заповест да обе колоне избију на линију Сикиљевац – Орловац северно од Рушња, вратио се на преноћиште у Липовичку механу. Сем тога команданту главне колоне (4. пук II. позива) наређено је, да од Липовичке механе подиђе Петровом гробу и ту на погодном месту заноћи. Уз силне напоре, пољска артилерија приспела је благовремено до Липовичке механе, узела учешћа у борби прво са Суварског рта против Карауле, а потом и против Петровог гроба и то: једним делом са Суварског рта, а делом са Липовичке механе. Артилерија је заноћила код Липовичке механе. У 15.25 час. од команданта десне колоне (5. пук II. позива) добивен је извештај писан у 12.25 час. на Средњем рту: Овога часа колона се креће са Средњег рта (к. 295) и подилази Безименој коси и Караули. Изгледа, да слаби непријатељски заштитнички делови, који су држали Средњи рт одступају ка Караули и Петровом гробу; веза се одржава лево са 6. пуком II. позива а десно са 12. пуком I. позива и договорно се наступа. У 15.25 час. примљен је извештај команданта леве колоне (6. пук II. позива), писан у 12.15 час., да је претходница те колоне заузела Караулу (к. 320), коју је непријатељ држао; по исказу претходнице на Караули, непријатељ са Петровог гроба отворио је пушчану и митраљеску ватру; лево се одржава веза са Комбинованом дивизијом. У 17 час. од команданта коњичког дивизиона примљен је један задоцнели извештај писан у 8.45 час. са Суварског рта, да противничка пешадија после незнатног отпора бежи у правцу Цветковог гроба. У 17 час. примљен је други задоцнели извештај команданта коњичког дивизиона писан у 9.35 час. на Суварском рту, да непријатељ овога часа у колонама одступа у дивљем бегству. Један непријатељски топ дејствовао је на Липовичку механу. Наш 6. пук II. позива наступа за њима у стопу. У 17.20 час. под ОБр. 1943 наређено је командиру болничке чете у Јунковцу, да с четом и санитетском колоном одмах дође и отвори завојиште у Липовичкој механи, где се сад налазе око 80 теже рањених; да ово што пре прихвати, јер се превијалиште 6. пука креће напред.
У 18 час. добивен је извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2852 од 14.10 час., да ће трупе те дивизије, чим Дринска дивизија II. позива овлада Петровим гробом, продужити гоњење и то: десна колона правцем Радионица – Отавица – Табориште – Пиносава – Авалске њиве – Раковичка шума – Бањица – Бањичко поље, а лева колона правцем Радионица – ис. падинама Петровог гроба – Рушањ – Орловац – Ресник – Раковица – Мајур – Дедиње; општа резерва креће се за левом колоном. Гоњење има да се продужи целе ноћи, док се не избије до означених објеката. У 20 час. извештен је командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 1911, да је Дринска дивизија II. позива по заузећу Петровог гроба продужила надирање преко Рушња и да се предњи делови сад налазе на Топчидерској реци. Од команданта III. армије нема се упутства, али чим се трупе мало прикупе вероватно ће продужити наступање. У 21.45 час. под ОБр. 1915 наређено је команданту артилерије да у циљу продужења гоњења, сутра 14. децембра зором имају бити на Девојачком гробу пласиране: 4. Тимочка (заплењена) батерија и 1. батерија Дринске дивизије II. позива, тако да могу одмах потпомоћи надирање пешадије левом страном Топчидерске реке. Остале батерије да буду тако ешелониране између Петровог и Девојачког гроба, да се према потреби могу брзо извести на положај. У 22.05 час. командант Дринске дивизије II. позива издаје заповест ОБр. 1916 у овоме: „Према заповести команданта III. армије, Комбинована дивизија продужиће гоњење с тим да избије на линију Железник – к. 208; II. армија гониће непријатеља на десној страни Топчидерске реке с тим, да њена Шумадиска дивизија I. позива избије на линију Дедиње – Бањичко поље. Ова дивизија продужиће гоњење левом страном Топчидерске реке, а источно од Комбиноване дивизије. Заповест за сутрашњи рад издаће се накнадно, ну како ће гоњење отпочети сутра око 5 час., то је потребно да команданти изврше све припреме, како би се пукови могли кренути, чим се заповест прими. Наредио сам, да се две батерије сутра зором пласирају на Девојачком гробу а остале батерије биће тако ешелониране, да се брзо могу извести на положај; вод брдске батерије остаће ноћас у саставу 5. пука II. позива. Коњички дивизион гониће непријатеља долином Топчидерске реке и нека командант, чим му се укаже могућност, отпочне рад не чекајући никакву другу заповест. Ја ћу преноћити у Липовичкој механи, где за пријем заповести послати пуковске ађутанте, тако да у штабу буду сутра 14. децембра у 3 часа. Са данашњим радом потпуно сам задовољан и желим, да команданти у току сутрашњег дана развију исту енергију“.
Напомена. У току данашњег дана са армијом се није имала телефонска веза, јер се због брзог покрета није стигло, да скине у позадини заостали телефонски материјал. Веза са армијом одржавала се преко ордонанаса.
У 22.20 час. примљен је извештај команданта коњичког дивизиона, писан у 17.20 час. у с. Рушњу, да је са дивизионом дошао у с. Рушањ, из кога је противник под борбом тек овог часа одступио ка Петловом брду (к. 208). Са дивизионом зауставиће се у овом селу, јер му је даље извиђање због борбе, коју наши пешаци воде северно од с. Рушња, онемогућено. Сутра ће продужити рад у духу добивене заповести. У 23 часа од команданта леве колоне (6. пук II. позива) добивен је извештај писан у 20 час. у с. Рушњу, да је тај пук у данашњој борби заробио око 100 војника, међу којима има и подофицира и два ранца пољске апотеке, један артилериски дурбин са стативом, а сем тога још много разног материјала остало је растурено по бојишту. Одмах је наређено референту артилерије, да сав убојни материјал, заплењен на Петровом гробу, прикупи на погодном месту код Липовичке механе; потребно људство за овај посао узети од команданта пионирског полубатаљона.
Дејство Комбиноване дивизије
Продужење гоњења и напад на положаје око села Сремчице. Рад коњичког ескадрона. Према заповести команданта дивизије ОБр. 2500 ескадрон је продужио гоњење правцем Сремчице – Железник. У 8.30 час. један непријатељски пешадиски пук са артилеријом кретао се преко В. Моштанице. У своме гоњењу, ескадрон је заустављен пешадиском и артилериском ватром заштитних непријатељских делова са косе В. Моштанице и из ровова испред Сремчице. Задржао се на коси испред Сремачких циганских кућа и одатле осмотрио комору у Сремчици и потпуно закрчен комором пут Сремчица – Београд. Пошто је наша пешадија заузела положај Сремчица, кренуо се ескадрон напред и заноћио код кафане у с. Сремчици.
Рад десне колоне. 6. прек. пешад. пук. Око 5.30 час. отпочео је напад 2. батаљона на Мељачки положај. Непријатељ се брзо поколебао и почео повлачити са положаја, а убрзо је отпочео повлачење са Мељака у нереду. Непријатељски положај је заузет и извршено поседање тако, да су два батаљона била у првом борбеном реду у припремном распореду а један батаљон у резерви. Друмом за непријатељем послат је један извиђачки вод, а са левог и десног крила патроле. Северно и северозападно од друма виђало се наступање коњице и чула се њена пушчана и митраљеска ватра. На заузетом положају нађено је, да је непријатељ био доста добро утврђен па чак спремио и ампласмане за топове, али топове није пласирао због нашег брзог надирања. Око 6.30 час. 5. прек. пук се кренуо према заповести команданта дивизије ОБр. 2500 за 2. прек. пешад. пуком на челу главнине. Кад је чело 5. пука било код к. 275, командант пука је добио наређење да даље кретање продужи правцем Циганске куће – Сремчица – Сремачки рт – Читачке воде – Петлово брдо. Ово му је наређење послато са к. 270 (Жуто брдо). Продужен је покрет 5. пука са претходницом преко Жутог брда ка Врелини, где је постројен овакав еволуциони поредак пука: 1. и 3. батаљон у првом борбеном реду и то 1. батаљон лево од 3.; 2. батаљон у другом борбеном реду за средином првог борбеног реда; за правац служи 3. батаљон, правац кретања на циганске куће – Сремчицу. За осигурање левог бока упућен је из 1. батаљона 1 вод преко к. 234 и 244, а за одржавање везе са 2. прек. пуком и осигурање десног бока послата је једна десетина. Непријатеља није било код циганских кућа, али је због појаве овог нашег пука на овоме правцу непријатељ отпочео повлачење са Петровог гроба. Кроз Сремчицу се ишло све главном улицом – друмом – колоном двојних редова или получетним колонама са осигурањем. Пребацивши се на Сремачки рт, 3. батаљон је имао доста циљева за дејство јер је тада непријатељ одступао са Петровог и Девојачког гроба. Изненадним ватреним дејством у бок и позадину непријатеља створен је велики неред код непријатеља, који је одступио путом Девојачки гроб – Читачка механа.
Чим се командант 3. батаљона уверио, да непријатељ одступа правцем Петров гроб – Рушањ – Читачка механа, одмах је са трима четама прешао на десну обалу Рњаковца п. и отворио јаку изненадну ватру на непријатељску колону, која је почела да се спушта од Рушња, те распршти ову колону од једног батаљона преко п. Врбина ка Реснику и овом приликом зароби два официра из штаба 9. непријатељске дивизије. Одмах за овим, око 18.15 час. командант пука је добио од команданта 3. батаљона овај извештај: „Немам везе ни десно ни лево, а имам овде 6 чета и митраљеско одељење. Далеко у лево и назад чујем борбу. Молим да ми се издаду наређења за рад и јави место командантово. Из 1. батаљона су под мојом командом 1. и 3. чета. Мислим да сам према карти између пута и потока Врбина – код Крушика“. На вод, који је осигуравао леви бок, отворио је непријатељ са Горице ватру, кад је 5. пук избијао на Сремачки рт, те је наређено команданту 1. батаљона да пошаље један вод ради извиђања. Непријатељ, изненађен бочном и леђном ватром овог нашег новог вода, упутио је против њега једну чету и два митраљеза, који су дејствовали и против нашег вода и против пука на Сремачком рту. У ово време дошао је за 5. и 1. прек. пешад. пук, који је упутио један свој део против непријатеља на Горици; те је сад 5. прек. пук продужио гоњење са 1. и 2. батаљоном и митраљеским одељењем ка Крушику (6 чета). Кад је цео пук био прикупљен на Крушику и Ужичкој међи, образована је гонећа колона са 3. батаљоном у претходници, а са 1. и 2. батаљоном и митраљеским одељењем између њих у главнини. У 21.45 час. командант пука је послао дивизији овај извештај: „Са пуком сам дошао до Читачке механе. На к. 209 (ваљда 208) Петловом брду, како изгледа по извештају једне патроле, нема противника. Сад сам предузео извиђање, да бих овај податак проверио. Борба је вођена са одступајућим противничким деловима са 3. батаљоном и митраљеским одељењем“.
У 22 часа командант 5. пука послао је команданту I. прек. пука овакав извештај: „По извештају патрола и извиђачких одељења на Петловом брду нема противника. Једна получета налази се већ на Петловом брду. Са пуком ћу да се распоредим на положају к. 209. Моли се командант да са својим пуком дође позади овога пука“. Пошто је код Читачке механе био и коњички ескадрон, то му је командант 5. прек. пука одобрио, да ту преноћи. Цео 5. прек. пук избио је на Петлово брдо у 23.30 час. и распоредио се овако: 1. батаљон и вод митраљеза посео је десни одсек; 3. батаљон и вод митраљеза посео је леви одсек; 2. батаљон у пуковској резерви на највишој тачци; батаљони у првом борбеном реду осигуравају се сами на својим одсецима, а резерва је распоредила једну своју чету на задњој ивици положаја фронтом према Читачкој механи за осигурање од непријатељских покушаја из позадине. Ситуација у ово време била је оваква: Између Сремчице и Железника још се води борба; у Железнику је непријатељ; непријатељ који је одступио са Петровог и Девојачког гроба, одступао је долином Топчидерске реке. За извиђање непријатеља предузете су ове мере: један вод пешадије упућен је у Кнежевац а један у Железник, да ватром и бомбама узнемиравају непријатеља. Ово је врло успешно извршио вод послат у Железник; али вод послат у Кнежевац, наишао је на јак отпор. Наређено је утврђивање положаја Петлово брдо, пошто ће сутра вероватно бити тучен непријатељском артилериском ватром.
2. прекобројни пешадиски пук. Командант 2. прекобројног пука добио је у 6 часова заповест команданта дивизије ОБр. 2500 и према овој заповести 2. прекобројни пук се кренуо за 5. прекобројном пуком. Кад је 5. прекобројни пук заузео положај део Мељака – Јасен, онда је наређено 2. прекобројном пуку да предузме гоњење, а 5. пук ће се свити у колону за њим. Према овоме, гоњење је предузето ка Цветковом гробу, куда је одступио непријатељ од Мељака. У претходницу је одређен 2. батаљон са задатком, да форсира шуму између Мељака и Цветковог гроба, а из главнине пука одређена су јака бочна одељења, која су – развијена у стрељачки строј – рашчишћавала шуму с обеју страна, крећући се у висини главнине. Једна пољска батерија пласирала се на Орловици, а једна коњичка батерија јужно од Мељачке механе. Претходница својим брзим покретом није допустила непријатељу, да се задржи за одбрану у раније спремљеним рововима на положајима Караула – Цветков гроб – Циганске куће, јер је брзим налетом заузела Цветков гроб, а непријатељ се повукао ка Петровом и Девојачком гробу. У 11 час. по заузећу Цветковог гроба, претходница је кренула правцем Цветков гроб – Караула – Петров гроб. Непријатељ је држао јачом снагом утврђени положај Петров гроб, а слабијим деловима Караулу. Непријатељ је отворио артилериску ватру са Петровог на Цветков гроб и позадину овога, а са Карауле је дејствовао пушчаном ватром. Командант претходнице развио је за напад на Караулу 3 чете у први борбени ред и уз припомоћ делова 6. пука I. позива заузео је Караулу око 13 часова, па је продужио покрет ка Петровом гробу и његови предњи делови већ су почели да подилазе непријатељском положају, кад је добио у 14.15 часова наређење команданта пука: да прикупи батаљон и дође на положај Цветков гроб, пошто је пук добио нов правац на Циганске куће и Сремчицу. Командант претходнице вратио је своје 3 чете, а чети која је већ била ангажована у борби, наредио је да продужи напад са 6. пуком II. позива.
Сад је 2. пук овако распоређен: 2. батаљон остаје на Цветковом гробу; 1. батаљон, а за њим 3. и 4. имају да избију на фронт Цветков гроб – Циганске куће с тим, да се десно одржава веза са 2. батаљоном. Кад је цео пук био на фронту Цветков гроб – Циганске куће и тиме било обезбеђено кретање 5. и 1. прек. пуку, онда је командант 2. пука одобрио команданту 3. батаљона, капетану Милутину Николићу, да са својим батаљоном и 2. четом 1. батаљона изврши фронтални напад на Девојачки гроб, у циљу олакшања напада трупама Дринске дивизије II. позива. Командант 3. батаљона је успео и уз припомоћ наше јаке артилериске ватре заузео Девојачки гроб, где је заробио доста непријатељских војника и заплењено топова и митраљеза. Падом Девојачког гроба поколебана је одбрана Петровог гроба и непријатељ је почео да одступа и са Петровог гроба. После овога, командант 2. прек. пука издао је наређење: 4. батаљон у претходницу са задатком, да избије на предњу ивицу Сремчице и протера непријатељска заштитничка одељења са косе северно од Сремчице; 1., 2. и 3. батаљон да се прикупе и дођу у Сремчицу. У 17 час. 4. батаљон је избио на предњу ивицу Сремчице и ступио у борбу са непријатељским деловима на Горици. Ова је борба трајала до 21 час. и у њој је рањен командант батаљона мајор Александар Станковић. Припреман је ноћни напад на непријатеља 1. батаљоном, али није извршен пошто је непријатељ одступио. 2. прек. пук је ухватио лево везу са 6. прек. пуком и заноћио у оваквом распореду: 4. батаљон у борбеном поретку северно од Сремчице, а остала 3 батаљона у биваку у Сремчици.
Рад леве колоне. Командант леве колоне, узнемирен због немања никаквих извештаја од мајора Бугарског и капетана Марјановића, наредио је у 2.30 час., да се шаљу патроле ради извиђања у правцима: Мељака – М. Моштанице и Угара. Од послатих патрола добивени су извештаји: Да су се две чете капетана Марјановића забиле у ровове на 250 – 300 м. далеко од пука; Да је у Мељаку непријатељ и патрола је довела 3 заробљеника а мајора Бугарског нигде нема; Да је код Угара 5. прек. пук и он је пуцао и бомбе бацао (што се раније чуло код 6. прек. пука). У зору стање код непријатеља било је овако: део заштитнице 36. дивизије одступао је од Мељака преко Орловице на к. 270 (Жуто брдо), па се одатле сјурио сеоским путом ка Сремчици; 39. (непријатељска) дивизија повлачи се једном колоном од М. Моштанице и Липика преко Звезде и Самара ка Умијанском вису и Рудској, а другом већом колоном од Баричке механе друмом ка Умци и Остружници. Ситуација код наше леве колоне у зору била је оваква: 3 чете под командом мајора Бугарског предузимају гоњење дела непријатеља, који одступа од Мељака преко Орловице; 1. и 2. батаљон (свега до 700 пушака) и 2 митраљеза спремни су за покрет – на Јасеновцу; 3. чета из батаљона мајора Бугарског још је на Гавановцу; чело колоне заосталих прикупљених војника (око 350 на броју) је код Жуте земље (к. 251); брдски артилериски вод и два митраљеза у покрету су за Орловицу (То је била ситуација у 6.50 час., према релацији команданта 6. прек. пука). Мајор Бугарски приметио је још у 5.30 час. одступање непријатеља од Мељака и са четом, коју је под собом имао ноћу, крене се у гоњење ка Орловици. Непријатељ је се задржао на Орловици у раније спремљеним рововима; али појава с бока двеју чета, упућених мајору Бугарском, изненадила је непријатеља и нагнала га, да Орловицу напусти без борбе и одступи ка Сремчици. Ту је заробљено 34 непријатељских војника и од њих се дознало, како се они неописано чуде: од куда опет борбе, кад је њима саопштено, да ће се закључити мир и зато се они враћају из Србије. У 7.30 час. на Орловици је био мајор Бугарски са трима четама.
У 6.50 час. командант 6. прек. пука наредио је: Да мајор Николић са својим (2.) батаљоном (доцније су му упућене још две чете) и два митраљеза нападне непријатеља на Звезди и да га одбаци ка Умијанском вису, па што пре овлада Самаром (к. 206) и путем ка Рудској; да мајор Бугарски са својим трима четама што пре овлада Умијанским висом и ухвати везу са 2. батаљоном; да ађутант пука са осталим двема четама 1. батаљона (две су послате мајору Николићу) оде ка Жутој земљи, где да прими колону заосталих војника и да похита на Орловицу, где ће увући у чете 1. батаљона њихове заостале војнике, а од осталих заосталих да формира две чете; да брдски топови и два митраљеза, као и чета са Гавановца, дођу што пре на Орловицу. У 7.30 час. на путу ка Орловици стигао је команданта леве колоне један наш коњички пук и једна батерија и овај им је објаснио: да батерија са Орловице што пре отвори ватру, а пук да хита и заузме к. 234 и 257 пре непријатеља, који ка њима одступа, те да се на тај начин непријатељ одбаци од правца В. Моштаница – Сремчица – Жарково – Кречане. Ну коњички пук се због неколико непријатељских шрапнела задржао иза Орловице. Дејство пак наше коњичке батерије са Орловице убрзало је непријатеља и он је у 8.10 час. већ почео да поседа положаје В. Моштанице и к. 234 и 257. Два брдска топа и 2 митраљеза леве колоне изишли су на Орловицу и у 8.10 час. отворили су ватру и то: топови против непријатељске коморе, која је одступила, а митраљези против непријатеља, који се кретао гребеном В. Моштанице и уз пут остављао делове за поседање положаја. Кад се је непријатељска комора извукла из домета наших брђана, онда су и они пренели ватру на непријатеља код В. Моштанице, а комору је успешно продужила да туче коњичка батерија са Орловице.
У 8.30 час. две непријатељске батерије изишле су на положај к. 234 и отвориле ватру, те наши брђани и коњичка батерија отворе најјачу ватру на њих; али обе непријатељске батерије отворе најјачу ватру на ових наших шест топова и убрзо их ућуткају. Наш коњички пук се сјури у јаругу и под заклоном оде ка Умијанском вису. Командант леве колоне упутио је вод брдске артилерије са крајњег десног на лево крило Орловице, две чете 1. батаљона – развијене за борбу – пребацио је са Орловице на десну обалу Баричке реке на положаје код Сватовског гробља са задатком, да се ухвати веза са десном колоном, а сам се са трима четама (две формиране од заосталих војника и једна што је дошла са Гавановца) и два митраљеза кренуо ка Умијанском вису, да појача мајора Бугарског и нападне у десни непријатељски бок. У 10.15 час. командант леве колоне добио је по ордонансу заповест команданта дивизије ОБр. 2500 и у 10.20 час. по истом ордонансу послао ми је извештај: „Целу ноћ имао сам борбу са заштитницом 36. дивизије, на положају Звезда, а од 5 час. јутра задржавам и гоним једну велику колону најмање 2 пука пешадије и 2 батерије и преко 500 кола, која је одступила од Обреновца гребеном поред Саве, поред Звезде и сад одступа ка Девојачком гробу а заштитнички делови задржали су се на к. 234. У борбу сам се ангажовао пре добивене заповести командантове и зато ми је распоред другојачији. Молим, да што пре десна колона ступи у дејство, а ја ћу се постарати да саобразим што пре мој рад према заповести команданта дивизије и ступим у везу са десном колоном ради заједничког рада. 36. дивизија одступила је право за Београд, а то сам по исказима заробљеника раније сазнао. Колону код Обреновца натерао сам на отпор. Истакао сам се и сувише, а поред тога противник дејствује јаком артилериском ватром и зато молим, да десна колона што пре ступи у акцију“.
У 10.30 час. командант колоне послао је наређење мајорима Николићу и Бугарском, на положајима Вис и Умијански вис ове садржине: „Противник јачине до 2 пука пешадије и 2 батерије задржао се на греди В. Моштанице (к. 234). Са својим деловима, док не стигне и не ступи у акцију десна колона, немојте се сувише експонирати, али добро обратите пажњу, да противник према вама не изврши какав покушај. Шаље се заповест, те да се даље кретање, пошто се противник протера са В. Моштанице, управи ка Девојачком гробу. Правац кретања сеоски пут ка Сремчици а затим ка к. 160 и на десни бок Девојачког гроба. Са батаљонима помагаћете бочним обухватом десну колону у нападу на В. Моштаницу а ја ћу са једним батаљоном, од кога сам развио две чете у стрељачки строј, одржавати везу са десном колоном код Орловице. Мајор Бугарски постараће се да има везу са мном“. Ово наређење примили су мајор Николић и мајор Бугарски доцкан, због удаљености, а то је баш било добро, јер је командант леве колоне у 12.05 час. примио моју другу заповест писану у 11.45 час. према ситуацији код леве колоне, по којој има лева колона да гони правцем В. Моштаница – Горица – Рт – к. 208. Због овога је командант колоне обуставио извршење првог свог наређења, а издао друго у духу мог новог наређења. Мајор Бугарски по заузећу Орловице у 7.30 час. оставио је једну чету да одступајућег непријатеља гони ватром и после се крене за њим као резерва, а он се са двема четама кренуо ка Умијанском вису и тамо стигао у 9 час. У то време један непријатељски батаљон и два митраљеза, одбачени са Звезде, наишли су на Умијански вис, где су изненађени од наших трупа и на наш позив „предајте се“ пошли на предају. Неки су бацили оружје, а многи су пришли са оружјем, да би се предали. Мајор Бугарски и његови официри нису предузели никакве мере, да се предаја изврши у реду, већ су се наши војници разговарали са непријатељским. Један непријатељски официр хтео је да искористи ову мешавину наших и непријатељских војника, у којој је било више непријатељских војника (до 800), а озлојеђен ваљда тиме, што се његов батаљон предаје мањем броју наших војника, командовао је паљбу. Настала је борба у мешавини, у којој су наши победили и заробили 217 војника, остало се разбегло као и два митраљеза, а погинуо је непријатељски официр који је командовао паљбу.
Одмах после овога настало је на Умијанском вису заробљавање непријатеља, којега је са Самара одбацио мајор Николић. Заробљено је 89 војника и подофицира непријатељских. Рад мајора Николића од 6.50 час. био је овакав: У 6.50 час. избила је челом својим на Звезду једна непријатељска колона од једног пука пешадије, једног ескадрона и једне батерије. Ради маскирања и потпомагања напада постављене су две чете 1. батаљона и два митраљеза на предњу ивицу Јасеновца са задатком, да отворе најјачу ватру на непријатељску колону онда, кад буде јасно, да је непријатељ осетио нашу близину, а он се сам кренуо са својим батаљоном ка Звезди у намери, да изненадно нападне у бок непријатељску колону, која је лево маршовала без осигурања. Кад је мајор Николић сишао у Доловски поток, код непријатељске колоне примећена је узнемиреност. Непријатељ нас је приметио и наши митраљези и чете са Јасеновца отворише ватру. Код непријатеља се створио неред; ескадрон одгалопира ка Умијанском вису, а за њим и батерија; челни батаљон пешадије продужи кретање трчећим кораком; на Звезди остаде 1 – 1 ½ батаљон и журно поседоше положај, а ускоро отворише ватру на наше трупе на Јасеновцу. Батаљон мајора Николића није примећен и он се, развијен за борбу, приближи и изненадно предузме напад. Непријатељ збуњен овим, поче да напушта Звезду и одступи ка Умијанском вису, да тамо падне у шаке 3. батаљону, као што је горе поменуто. У ово време дејствовао је од М. Моштанице 4. коњички пук и чули су се његови митраљези. После овога мајор Николић пребаци на Звезду и оне две чете и два митраљеза са Јасеновца, појача први борбени ред и у резерви на Звезди остави једну чету и два митраљеза, да ватром помажу напад првог борбеног реда на Самар. Чим је први борбени ред пребачен на десну обалу Баричке реке, наређено је пребацивање и резерве и кад је ова избила на гребен положаја Дрењак – Самар, наређен је првом борбеном реду јуриш на Самар, а резерва је кренуга за десним крилом првог борбеног реда. Јуриш је успео и непријатељ је одступио ка с. Рудској оставивши нам као заробљенике 1 официра и 70 подофицира и војника. Непријатељ је у одступању дао отпор у с. Рудској, одакле је одбачен ка Умци и за њим је упућена 3. чета 1. батаљона, која је на Умци заробила око 60 војника. Део непријатеља који је са Самара одступио ка Умијанском вису, дочекан је и делом заробљен од 3. батаљона, а делом одступио на Вис.
После овога мајор Николић продужи наступање ка Вису, а наредио је и чети на Умци, да Вис напада са те стране. И мајор Бугарски је почео да спушта једну чету ка Вису са Умијанског виса. Тако непријатељ, нападнут са три стране, одступи са Виса на косу с. В. Моштанице и Пећана, оставивши нам и на Вису неколико десетина заробљеника. За време нашег напада на Вис примећено је одступање јаких непријатељских колона ка Остружници. Око 14 час. био је у нашим рукама Вис са Умком, ухваћена је веза са 3. батаљоном на Умијанском вису и отпочето утврђивање положаја. Једна непријатељска батерија са Церије (јужно од Остружнице) тукла је наш положај тако, да је наш први борбени ред морао сићи и заузети положај дуж сеоског пута, паралелног Сиболику потоку. Даље гоњење лева колона (6. пук) је продужила преко јужног дела
В. Моштанице и до 20 час. избила на линију Рт – к. 244 (северна ивица Сремчице) – косе на обема обалама Сремачког потока и заноћила у оваком распореду: мајор Николић на левој обали Сремачког потока, мајор Бугарски на Горици, а остали на Рту. Непријатељ је на Циганском гробљу и Витковици остао до поноћи 13./14. па се после повукао. По податцима команданта колоне, његова је колона у току 12. децембра заробила око 700 непријатељских подофицира и војника.
Рад опште резерве. Општа резерва (1. прек. пук) се кренула према заповести ОБр. 2500 правцем за десном колоном. По заузећу Орловице општа резерва је упућена за 5. прек. пуком и у сумрак стигла на Сремачки рт. Ту је добила бочну и леђну ватру са косе северозападно од Сремчице, те је тамо упутила своје три чете и један митраљез, па продужила за Петлово брдо (к. 208), где је стигла после поноћи 13./14. децембра и заноћила одмах иза 5. прек. пука.
Рад артилерије. 1. Дрински арт. дивизион се кренуо и у 9 час. био је пласиран код Вранићске цркве, али није дејствовао, пошто је непријатељ одступио из Мељака, те је дивизион упућен за 5. прек. пуком ка Сремчици. У своме покрету ка Сремчици дивизион се зауставио на Жутом брду и дејствовао против непријатеља, који је давао отпор, од 12.45 час. до 15 час., кад се кренуо за Сремчицу, тамо стигао у 17 час. и ту заноћио. Од 3. (Моравског) артилериског дивизиона 9. батерија ни данас није ступила нигде у акцију, јер је у Вреоцима чекала на муницију. Рад осталих двеју батерија види се из овог излагања. 8. батерија је у 7 час. са Пупине баре дејствовала са неколико метака против одступајућих делова југозападио од Мељака; па се у 8 час. кренула преко Мељака и око 10 час. стигла на Жуто брдо (к. 270). Са Жутог брда дејствовала је против непријатељске пешадије и артилерије на фронту Девојачки гроб – Сремчица. Уз садејство других батерија, ова је батерија успела, да нагна непријатељску пешадију на одступање и да ућутка две непријатељске батерије (на Девојачком гробу и северозападно од Сремчице), које су нам оставиле на Девојачком гробу 4 каре и код Сремчице један предњак. 5. (Тимочка) батерија у покрету добила је у 11 час. наређење, да се пласира југоисточно од 8. батерије на Жутом брду и дејствује против циљева на рејону: коса сз. од Сремчице, па ка Девојачком гробу. У подне ова батерија отпочиње дејство на непријатељску пешадију, која одступа од Сремчице ка Железнику, и на поменуте непријатељске батерије, садејствујући 8. батерији. Дејство ове батерије било је врло успешно и са дејством 8. батерије дало је горе поменуте резултате. Око 15 час. обе батерије (8. и 5.) добиле су наређење, да се крену за Сремчицу, где су стигле у 18 час. и ту заноћиле.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
На основу армиске заповести ОБр. 3509, командант Тимочке дивизије II. позива издаје заповест ОБр. 1477 у овоме: „Дринска дивизија II. позива заузела је јуче 12. децембра с. Борак, а један њен пук заузео је к. 259 више Божидаревца. Комбинована дивизија заузела је Степојевачке и Конатичке висове, а непријатељ је у нереду отпочео повлачење ка Прогону и Мељаку. Цела Комбинована дивизија има да наступа ка Прогону и даље, а једна коњичка бригада из долине Колубаре преко с. Дражевца на Жуто брдо и Моштаницу. Наређујем:
1) Да коњички дивизион осматра део Саве, од Скеле до утока Тамнаве са извиђањем у правцу Дебрца и с. Барича и Умке.
2) Да командант 14. пука упути одмах цео батаљон у Обреновац. Један вод тога батаљона биће у Скели, а један у Забрежју; остатак батаљона да држи положај Шумарица – друм Забреж – Обреновац (са 2 чете), са 2 чете положај Циганско село, зарад затварања правца Скела – Обреновац.
3) 15. пук, прикупљен, остаје где је, док се стање у току данашњег дана на положајима Мељака не расветли. Са овим пуком је и остатак артилерије.
4) 14. пук упутиће две побочнице јачине од по једне чете: једну на Раскрс, а другу на Кик са задатком обезбеде бока и извиђања правца врх Бошњак – Совљак и одржавања везе преко Жутог брда са коњичким дивизионом и Комбинованом дивизијом. Овим побочницама командант 14. пука и коњичког дивизиона, предаће ордонансе за брзи донос извештаја.
5) Командант 13. пука остаје где је с тим, да што пре дође у везу са деловима Дринске дивизије I. позива упућеним на Дебрц. Чим се добије та веза, јавити ми телефоном.
6) Командант пионирског полубатаљона подићиће један мост на Колубари спрам с. Мислођина. Врло је хитно.
7) Чим се изврши овај распоред обавестите ме и што чешће ми слати извешћа, нарочито од побочница и коњичких патрола“.
Према овој заповести све су горе поменуте јединице приступиле извршењу исте и поднеле извештаје о извршеном распореду, а командант коњичког дивизиона и о наглом одступању непријатеља. Око 8 часова 13. децембра, наређено је команданту коњичког дивизиона да предузме команду места у Обреновцу и успостави ред. Тимочка дивизија II. позива тога дана заноћила је код Обреновца са једним одељењем код Скеле.
Дејство Коњичке дивизије
Трупе Коњичке дивизије наступале су 13. дец. правцем: Мислођин – Барич – Моштаница – В. Моштаница – Сремчица, којим је правцем наступао и 6. прек. пук и са којим је заједно дејствовала потискујући непријатеља. Због тешког и испресецаног терена и јаког непријатељског дејства са монитора, наступање је било отежано и око 13 час. трупе су напале непријатеља на положају В. Моштанице и потисле га са тих положаја. Непријатељ се повлачио под борбом и у реду и задржао се на линији Дрењак – Витковица – Горица (к. 243). Трупе Коњичке дивизије биле су у непосредном додиру са непријатељем. У току дана заробљено је око 50 војника и 6 официра. Од официра заробљеника сазнало се, да је њима наређено да се повлаче ка Београду, и код железничког моста да се пребаце преко Саве у Земун. Ову заповест за одступање добили су данас 13. децембра у зору, а синоћ им је било саопштено, да ће се на положајима задржати 3 недеље и да се због тога добро утврде. По њиховим исказима, узрок њиховом одступању лежи у томе, што им је лево крило потучено. Пребацивање непријатељских трупа код Остружнице врши се на чамцима. Заповест команданта Коњичке дивизије за данашњи рад била је: „Командант 1. коњичке бригаде продужиће гоњење преко ноћи, бар предњим деловима, док не наиђе на мост преко кога се трупе пребацују на леву обалу Саве. Командант 2. коњичке бригаде продужиће гоњење ноћас све, док са предњим деловима не ухвати везу са деловима Дринске дивизије II. позива на Цветковом гробу. Командант 1. бригаде обратиће се команданту Тимочке дивизије II. позива у Обреновцу, да га потпомогне бар са једним батаљоном и којим топом“. Непријатељ се стално повлачи ка Баричу испред 1. бригаде а заноћио је у Мељаку. У 7.30 час. 13. децембра непријатељ се и даље повлачио, те је командант 1. бригаде кренуо бригаду у правцу врх Бошњак – М. Моштаница – Самар, а одреду на друму код Барича наредио је, да по ноћи крене правцем Барич – Рудска – Умка – Остружница. Бригада је стигла у 13.20 час. у В. Моштаницу где је преноћила. Овога дана бригада није узимала већег учешћа у борби, јер је правцем од Мељака преко В. Моштанице наступао 6. прек. пук, а непријатељ се повлачио стално под борбом. Бочни одред поред Саве имао је око 7 час. борбу са непријатељском заштитницом на Рудској, којом је приликом заробио 1 официра и 10 војника. 2. бригада заноћила је на Сремачком рту (2. батерија остала је због тешко пролазних путова у В. Моштаници). Непријатељ је својим заштитним деловима заноћио на линији: Дрењак – Витковица – Горица (к. 244).
Моравска дивизија II. позива, која је упућена из састава I. у састав III. армије, зауставила се 13. децембра на простору: Црљенци – Вреоци – Шопић.