Операције Ужичке војске
У току овог дана, сем пушкарања предњих делова, није се ништа важније догодило. Командант Ужичке војске наређује команданту Ужичке бригаде у 17.20 час. ово: „Пошто су наше и црногорске трупе избиле на линију: Стари брод – Вишеград – ушће Лима то наредите, да се батаљон 4. пука III. позива премести из Мокре Горе у Вардиште са 3 чете, а са 1 четом у с. Заовине. У овим местима остаће до даљег наређења обраћајући пажњу на одржавање реда. Командант бригаде ступиће у везу са командантом 5. кадров. пука, који је са својим трупама код Старог брода и Бање. Наређено је, да се предузме оправка линије преко Мокре Горе – Вардиште за Вишеград“. У 18 час. командант Шумадиске дивизије јавља: „Командант батаљона 10. пука са Гаревине јавља: да је јуче по подне стигао у Пецку 1 батаљон 8. пука II. позива и да данас тај батаљон продужава као крајње лево крило I. армије“. Командант Ужичке војске наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива: „Пошто су трупе I. армије у свом продирању допрле у току јучерашњег дана левом побочницом до села Шљивова, а извесним делом и до Прослопа то наредите, да се одред са Гаревине крене ка Љубовији и очисти овај правац. Ако би по његовом доласку у Љубовију придошле какве трупе I. армије, као посада у овоме месту, онда ће цео одред преко села Г. Буковице – Озарца – Грчића и Забрђа доћи на положај између с. Стрмова и Оклетца и обезбедити простор од реке Трешњице до реке, која протиче кроз Оклетац. Не буду ли дошле никакве трупе, онда ће одред оставити у Љубовији као посаду једну чету, а остатак се кренути истим правцем до означеног места да очисти просторију између Љубовије и Рогачице. Одред, односно чета, која остаје у Љубовији, да се храни из Пецке, где је раније постојала станица и која ће вероватно и сад почети да функционише, у противном из Ваљева. За ово време док одред из Љубовије не очисти просторију до Оклетца, командант ће наредити да батаљон са Биљега пошаље једно јаче извиђачко одељење те да прокрстари сва села од Љубовије до Оклетца“. Укупни губитци код Ужичке војске, а за време од 23. новембра до 13. децембра, износе: Погинуло: 1.097 људи; рањено: 3.963 и несталих 2.162 човека. Овим даном завршене су успешне операције Ужичке војске у рату 1914. год.
Операције Одбране Београда
Као што се горе изнело, код десне колоне ноћ је била веома бурна. 1. и 16. пешадиски пук, налазећи се на веома блиском одстојању испред непријатељских ровова, водили су и даље после неуспелог јуриша ватрену борбу. Делови пак 3. пешадиског пука, који су заузели к. 305, пошто нису били у тесној вези са 1. пешадиским пуком, трпели су врло јаку пешадиску и артилериску ватру на свом десном боку. Непријатељ је са ојачаном снагом три пута нападао на коту 305, да би је повратио, али је сва три пута био одбивен и наше су се трупе на тој коти одржале све до 6.30 часова из јутра. Па ни она друга два батаљона 3. пешадиског пука, који су били окренути фронтом према Липама, нису остали на миру. И њих је непријатељ са Липе те ноћи напао и већ је био доспео, да им одбаци две чете, које су биле истурене напред. Овим нападима, у вези са великим губитцима од непријатељске ватре, 3. пешадиски пук, који се налазио у оригиналном положају, јер је имао да издржи напад са две стране, запао је у велику опасност. 1. пешадиски пук налазио се на 200 м. испред к. 303 и ћувика западно од коте, те са њим није могао да одржава јаку тактичку везу а 15. пешадиски пук I. позива испред М. Иванче био је прилично далеко, да би могао да изјави свој утицај на догађаје, који су се одигравали на правцу Липа – Стража. Командант десне колоне, да би олакшао ситуацију овом пуку, наредио је у 3 часа команданту 1. пука, да до зоре заузме к. 303 а у исто време послао је под ОБр. 2369 овај извештај: „По извештају команданта 3. пука десно крило 3. пука избило је на к. 305, а лево крило подишло је Липама на врло блиском одстојању. 15. пук још је далеко од непријатељских ровова и лево крило 3. пука изложено је веома јакој бочној ватри. Због тога молим да се нареди 15. пуку, да изврши свој задатак тј. да заузме Липе или бар да изађе на висину левог крила 3. пука, јер ће без тога, чим се раздани, ово крило бити у критичној ситуацији“.
Поводом овог извештаја начелник штаба Одбране Београда по наређењу команданта Одбране Београда замерио је преко телефона команданту 15. пука I. позива за ову неактивност и наредио му је, да се без икаквог изговора помакне напред и приближи непријатељском положају за толико колико је потребно, да се принуди непријатељ да одустане од свог напада на ова два батаљона 3. пука у правцу Страже. Том приликом објаснио му је и то, да је баш у интересу извршења његовог задатка, који му је за следеће јутро заповешћу ОБр. 822 за општи напад био додељен, да се за време ноћи приближи на такво одстојање, са кога ће, чим сване, моћи успешно да нападне на Липе. На примедбу команданта 15. пука, да ће се овим покретом пук изложити великим губитцима и још већим, кад сутра у јутро буде нападао Липу по онако чистом и отвореном терену, начелник штаба му је одговорио: да се од њега тражи, да свој задатак изврши без обзира на величину жртава и да Липу мора пошто пото да заузме, па макар на њу изашао са половином своје снаге. Најзад му је препоручио ако налази, да ће због отвореног терена тешко моћи заузети Липу са правца, на коме се налази, нека пребаци један батаљон свог пука на косу Липа – Стража и ојача трупе, које се већ налазе на том правцу и којима је лакше нападати Липу у толико пре, што је к. 305, са које су ове трупе у току прошлог дана трпеле артилериску ватру у леђа, заузета од стране наше десне колоне. Од овог момента командант 15. пука I. позива почео је да ради много енергичније но до сад, и са даљим његовим радом командант Одбране Београда био је потпуно задовољан. И заиста одмах, користећи се мраком, примакао је свој пук на неколико стотина метара од непријатељских ровова, што је допринело, те је непријатељ прекинуо напад на она два батаљона 3. пука на коси Липа – Стража и повратио се на Липу. У исто време упутио је један свој батаљон на косу Липа – Стража, да та два батаљона 3. пука на поменутој коси ојача, како му је то из штаба ове команде било препоручено.
1. пешад. пук, који је нападом на к. 303 и ћувике западно од ње требао да олакша оним деловима 3. пука, који су се налазили на к. 305, успео је да се до 6 час. понова приближи непријатељским рововима до на 50 – 60 м., али је ипак непријатељ концентричним нападом у 6.30 час. успео, да одбаци делове 3. пука са к. 305. У 6.30 час. командант десне колоне под ОБр. 2370 јавља: „Јутрос у 6.30 час. непријатељ је напао на батаљон који је био на к. 305 и одбацио га назад. Сад се уређује тај батаљон и спрема поновни напад на к. 305. Према осталом фронту постепено његови делови избијају на непријатељски положај. 15. пешад. пук I. позива ипак се не креће, и с тим доводи у опасан положај наша два батаљона, који се крећу ка Липи“. После тога командант десне колоне је наредио, да се понова предузме напад на целој линији што је и урађено, али се непријатељ упорно, управо очајно бранио, те нашим трупама све до подне није пошло за руком да га истерају из ровова на к. 305, 303 и 304 као што ћемо доцније видети. У 9 час. упућен је са Умке (више М. Пожаревца) коњички капетан I. кл. Ђорђе Исаковић команданту десне колоне на Крајкову бару са задатком: Да команданту десне колоне достави: Да је команданта Одбране Београда непријатно дирнуло губљење к. 305, коју је, кад је већ једном била заузета, требало посести јачом снагом. Да се одмах изрази јако артилериско дејство на к. 304 и 305, како би се тиме потпомагао притисак који се врши на Ковиону. У 12.50 час. капетан Исаковић послао је извештај: „Овога часа заузета је к. 305 од стране 1. и 3. пука. 15. пук заузео је у исто време к. 304. Непријатељ одступа у бегству. Дејство артилерије је (особито 2. дивизиона) одлично. Одавде се види, да се непријатељ са јаким деловима повлачи од Ковионе преко мех. Трешње и даље Авали. Директне везе немам са вама већ преко мајора Даскаловића“.
Трупе одређене за напад на Липу кренуле су се у 7 час. ка овој тачци и то: 2 батаљона 3. и 1 батаљон 15. пешадиског пука косом Стража – Липа; 2 чете 15. пука косом М. Иванча – Липа и 1 ½ батаљон 15. пука јаругом потока М. Бучја. Један пак батаљон 7. пука III. позива, који је заноћио на коси Џидовца, упутио се ка Пландишту да садејствује овом нападу. Брзометна и Дебанжова батерија на сз. ивици М. Иванче потпомагале су овај напад јаком ватром, у којој је суделовала и левокрилна батерија десне колоне на Рајче брдо. Три батаљона на коси Липа – Стража и батаљон 7. пука на Џидовцу изгледа да су привукли на себе главну пажњу непријатељеву, јер су трпели врло велике губитке од његове ватре. Батаљон 7. пука III. позива на Џидовцу, кад је се у 9 час. примакао Пландишту, имао је чак да издржи један контра напад, који је уз припомоћ једног дела 15. пука I. позива из јаруге потока М. Бучја био одбивен. Чим је овај, испад био одбивен, примећено је колебање код непријатељских трупа на Липи, одакле је непријатељ почео да повлачи своју артилерију. Овим колебањем користиле су се трупе 15. пука I. позива, које су наступале јаругом потока М. Бучја и косом М. Иванча – Липа, те су убрзале покрет и на јуриш заузеле ову тачку. У исто време батаљон 7. пука III. позива јуришем заузме Пландиште, којом је приликом јуначки погинуо командант батаљона мајор чика Риста Сандаљ, који се налазио у самом стрељачком строју. У моменту кад су наше трупе избиле на Липу и Пландиште, а то је око 9.45 час. примећено је, да је непријатељ отпочео у највећем нереду и у густим масама да одступа са Ковионе друмом ка Авали и да његова артилерија јури галопом истим друмом. Чим је о томе добивен извештај, наређено је команданту 15. пука I. позива, да са Липа предузме енергично гоњење ка мех. Трешњи.
До 10.30 час. трупе су се прикупиле на Липи и Пландишту и одатле су предузеле гоњење у два правца: са једним батаљоном 15. пука и батаљоном 7. пука III. позива, који је заузео Пландиште, правцем ка мех. Трешњи, а са два батаљона 15. пука преко к. 275 ка к. 297. Артилерија, која се са сз. ивице М. Иванче кренула да изађе на Липу, по доласку на ову тачку, продужила је кретање ка мех. Трешњи, пошто су одступајуће непријатељске трупе већ изашле из њеног домашаја. Два батаљона пак 3. пука на захтев команданта десне колоне остали су на Липи и нису учествовали у гоњењу. Примећено је, да артилерија слабо потпомаже напад и зато је наређено по једном официру из штаба, да артилерија отвори живљу ватру и да интензивније потпомаже пешадију при нападу на непријатељски положај. Дејство овог наређења одмах се видело, јер је већ у 11.45 час. артилерија десне колоне отпочела тако силно да туче непријатеља, да је овај почео у јакој мери да се колеба и да даје знаке да је не може да подноси. Непријатељски војници устумарали су се у рововима тражећи заклона од ове убитачне ватре, али га нису могли наћи. Појединци су искакали из ровова и тражили спаса у бегству, али су их косили митраљези, постављени у стрељачком строју наше пешадије. У 12.40 час. наше трупе у збивеним стрељачким стројевима уз громогласно „Ура“ и уз праску бомби извршише снажан јуриш целим фронтом и заузеше к. 305, 303 и 304. Од непријатељских трупа оно што се није предало, прсло је у највећем нереду низ јаруге ка Врчину.
У то доба непријатељ је напустио своје ровове и на Крајковој бари (к. 296) и на Изворићу и повукао се делом ка Болечу, делом ка Врчину. Још само на Ћелиској страни и Мостинама остало је нешто непријатељских трупа, али су и оне тога дана у вече биле принуђене да напусте ове тачке. Командант десне колоне у то доба под ОБр. 2574 поднео је овај извештај: „У 14 час. дивизија је избила на непријатељске положаје к. 305, к. 303 и на јуриш заузела к. 304 и одмах после тога једна колона од 2 ½ батаљона са 2 топа упућена је у гоњење правцем Крајкова бара – Лозовичко брдо с тим да се код Лозовичког брда задржи, извиђајући долином Врчинске реке и држећи везу са десним крилом побочнице на Лупоглави. Коњички пук упућен је у гоњење с тим, да тежи с. Лештанима. Све остале трупе задржане су на заузетом положају, да се уреде и одморе. Губитака има врло много, тачан број јавићу накнадно. Према томе извештају, гоњење је било упућено само гребеном ка Лозовичком брду, а не и другим правцем, који води преко с. Врчина и даље Врчинском реком и који је у овој прилици био врло важан, јер је њиме непријатељ одступао. Командант колоне требао је да то уради у толико пре, што му је заповешћу команданта Одбране Београда ОБр. 822 било наређено, да у случају успеха при нападу на положај к. 305 – к. 304 – к. 303, одмах упути јача одељења у гоњење непријатеља и једним и другим правцем и што тада није могао знати, коме ће се од ова два правца за даље гоњење целом снагом дати првенство. Одред упућен у гоњење преко Изворића, затекао је на Ћелиској страни неке непријатељске делове, који су се повукли чим је наша десна побочница од Лупоглава почела да приморава непријатеља на повлачење и са положаја код Мостина. Тај гонећи одред заједно са коњичким пуком стигао је у 22 часа на Лозовичко брдо.
Рад леве колоне која је нападала на Ковиону и Селиште. Два батаљона 6. пука III. позива кренули су се гребеном Лисник – Селиште у исто време, кад и трупе које су нападале на Липу и Пландиште, но њихово наступање било је доста споро због грешке једног команданта батаљона, који је био погрешио правац и који је доста касно поправио своју грешку. Један од ова два батаљона продужио је наступање ка Селишту, а други се окренуо у правцу на к. 390 на Ковиони. Један батаљон овога пука, који је преко ноћи био у пуковској резерви и налазио се позади косе, која се спушта од к. 282 у правцу ка Циганским кућама, кретао се за оним батаљоном истога пука, који је нападао Пландиште. 18. пешад. пук I. позива и батаљон 19. кадров. пука, који су били на левом крилу леве колоне и који су се иначе налазили на веома блиском одстојању пред непријатељским рововима, сачекали су да изађе на исту висину онај батаљон 7. пука III. позива, који је наступао ка к. 390 на Ковиони, па су са њим заједно предузели у 10.30 час. општи напад на непријатељске делове, који су заостали на Ковиони и око 11 час. избили на к. 390, где им се предало 1.500 непријатељских војника, који нису успели да побегну кад и остале њихове трупе. Батаљон пак 7. пука III. позива, који је наступао ка Селишту, није наишао ни на какав отпор, па је продужио наступање ка мех. Трешњи. На тај начин напори, који су били управљени на то, да се заузме Липа и тиме да се изврши пробој непријатељског центра, најзад су крунисани успехом, последица чега је била та, да су непријатељске трупе на Ковиони у највећој хитњи и нереду одступиле са Ковионе београдским друмом, што је повукло за собом и бегство непријатељских трупа са Равног гаја и Парцанског виса долином Топчидерске реке. У даљем наступању све трупе леве колоне свиле су се на београдском друму у маршевску колону и пред мрак су се зауставиле на к. 291, где су преноћиле под заштитом 15. пука I. позива, који је образовао предстражу. Овај пук са 2. Дринском брзометном батеријом, наступајући од Липе преко Пландишта и к. 275, избио је на друм код к. 318 и к. 297 и даље је продужио гоњење ка Авали.
Непријатељ није нигде давао отпора сем код Степашиновца (к. 312), али га је челни батаљон 15. пука енергичним нападом брзо принудио на повлачење и гонио га у стопу све до Авале без обзира на ватру једне непријатељске батерије, која се са нешто пешадије налазила на источној падини Авале и коју су обасуле својом ватром 2. Дринска брзометна батерија са Степашиновца и једна батерија 2. дивизиона Тимочког пољског артилериског пука од Солинских бара. Командант леве колоне са ОБр. 777 извештава: „Непријатељ у свом наступању успео је, да се са својим слабијим деловима задржи на јужним огранцима Авале и овде је давао слаб отпор. Наши предњи делови успели су, да до 14.30 час. избију на линију Солинске баре – Степашиновац. Са главнином ћу заноћити на к. 291 а под заштитом предстраже Солинске баре – Степашиновац. Предње трупе предстраже биће на линији Водичко брдо – Топионица живе. Западно дошао сам у везу са II. армијом на линији Ерска мала – Вис (к. 266), а источно нисам добио везе са Моравском дивизијом. Наредио сам, да се пошаљу јача одељења у ту страну ради добијања везе. На предстражи је 15. пук са двема батеријама. У главнини је 7. пук III. позива, 1 брзометна батерија, 1 позициска батерија и 1 хаубичка батерија“. Тај челни батаљон зауставио се у 18 час. на 400 м. испред Авале, а остала 2 батаљона и 2. Дринска брзометна батерија на Степашиновцу. Десна побочница, која је у очи тога дана, а под заклоном мрака, привукла на Лупоглав, где се она налазила, обе батерије са Маторца (брзометну и Дебанжову), отпочела је у 15 час. напад на положај Мостине – Пандурица – Звонце, који је био поседнут са једним батаљоном, једном батеријом од 4 топа и 1 митраљезом, и успела је да до 20 час. њиме потпуно овлада и на тај начин и последњи непријатељски делови натерани су у бегство. Према тврђењу команданта десне колоне (Моравске дивизије I. позива) и 15. пука I. позива, које су изнели у својим релацијама и које је засновано на исказима многобројних заробљеника, у борби са трупама Одбране Београда били су ангажовани и развијени ови непријатељски пукови: 25. и 26. пучко – усташки, 27., 28., 68., 74., 78., 88., 92. и 94. пешадиски пук и 35. марш – батаљон. Под ОБр. 841 командант Одбране Београда известио је Врховну команду и суседне трупе о раду у току дана, а које је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнето.
Команданту Браничевског одреда под ОБр. 842 доставио сам ово: „Трупе Одбране Београда сутра 14. децембра предузимају гоњење за непријатељем. Десна колона наступаће од Крајкове баре преко Лозовичког брда и Болеча ка Ерином брду а кренуће се са Крајкове баре у 7 часова. Молим вас наредите команданту 15. пука III. позива да на Лозовичком брду дочека долазак поменуте колоне и уђе у њен састав“. Команданту десне колоне под ОБр. 843 издао сам ово наређење: „Наредите команданту десне побочнице, која према мојој заповести ОБр. 842 треба да уђе у састав десне колоне код Лозовичког брда, да са 15. пуком III. позива, брзометном и Дебанжовом батеријом помери напредовање ваше колоне, поседа Дунав на одсеку од Брестовика до Болечице, ради осигурања десног бока наше војске, која наступа ка Београду и да штити прелаз преко Дунава. Одсечну резерву да постави у Заклопачи“. Резултат борбе овога дана био је тај, да је непријатељ потпуно потучен, и натеран да се спасава у дивљем бегству. Енергично гоњење, које је вршила Одбрана Београда са 15. пуком I. позива на челу у правцу ка Авали, натерало је и остале непријатељске трупе испред фронта II. и III. армије да истога дана журно напусте своје положаје, па чак и положај Петров гроб и да са повуку ка Београду, и на тај начин да избегну опасност, која им је претила у левом боку. Кад је непријатељ разбивен, примљена је из Врховне команде у 15.30 часова директива ОБр. 8074 за гоњење непријатеља, а која је ниже у ситуацији за овај дан изнета. На основу ове директиве трупе Одбране Београда имале су ради даљег гоњења разбивеног непријатеља ка Београду да скрену са свог досадањег правца и да наступају зоном, ограниченом с једне стране Врчинском реком, остављајући београдски друм десном крилу II. армије. За наступање овом зоном трупама Одбране Београда стајала су на расположењу ова два правца: један који води од Крајкове баре преко Изворића и Лозовичког брда ка Ерином брду, а други, који се спушта са београдског друма у долину Врчинске реке, па даље преко Крчина и Завојице на Стражару и Долове.
Првим правцем могла је да се користи само десна колона (Моравска дивизија I. позива) са Крајкове баре, а другим правцем лева колона, која је заноћила на београдском друму код к. 291. Главни објекат, који су по добивеној победи тежиле да заузму све трупе, које су оперисале ка Београду, јесте положај за непосредну одбрану Београда обележен линијом: Баново брдо – Торлак – Стражара – Ерино брдо – Клупе. На тој линији непријатељ је могао да организује понова отпор ради држања Београда у својој власти, само да му је било остављено довољно времена за то. Али, као што се приликом описивања положаја Ковиона – Крајкова бара напоменуло, растојање између положаја, на коме је бијена битка, и овог положаја за непосредну одбрану Београда било је и сувише мало да би се непријатељ, енергично гоњен и дању и ноћу од наших трупа, могао прикупити, уредити и припремити на овом последњем положају ради давања довољно јаког отпора. Због тога непријатељ није ни покушавао да се прикупи на овом положају, већ је са бојишта хитао право ка мостовима на Сави, преко којих је почео да се пребацује ноћу између 13./14. децембра оставив на њему само заштитничке делове, са којима је вођена борба 14. децембра. Према овој директиви командант Одбране Београда под ОБр. 832 издао је ову заповест: „Трупе Одбране Београда, пошто су данас пре подне пробили центар непријатељског положаја Ковиона – Крајкова бара, разбиле су непријатеља на поменутом положају и данас по подне стигле су на линију Крајкова бара – к. 297 (испред мех. Трешње). Предњи делови десне колоне гоне непријатеља у правцу преко Ћелиске стране ка Лозовичком брду, а предњи делови ове колоне прешли су вечерас Гробље (к. 312) на путу за Авалу. Врховна команда под ОБр. 8074 наредила је, да се продужи гоњење непријатеља ка Београду и то: II. армија левим својим крилом потпомагаће напад III. армије на Караулу и Петров гроб, а са десним крилом пребациће се на десну обалу Топчидерске реке; трупе Одбране Београда гониће десно од II. армије и њена зона граничи се лево линијом с. Врчин – Врчинска река – Кумодраж. Стога наређујем:
1) Да коњички дивизион Моравске дивизије I. позива продужи гоњење ка Стражари и Екмеклуку и даље ка Београду. Фронт извиђања између Врчинске реке и Дунава.
2) Да се образују три летећа одреда, који ће најенергичније и у стопу гонити непријатеља и онемогућити му да се заустави и прикупи, на каквом другом положају ради давања поновног отпора и то: Десни летећи одред – 2 ½ батаљона са 2 топа (делови 2. пешад пука), који су већ упућени ка Лозовичком брду, да још ноћас продужи гоњење правцем преко Лозовичког брда, Болеча и Екмеклука и даље, докле год то буде могуће. Средњи летећи одред – 2 батаљона и 2 топа из Моравске дивизије I. позива – да се упуте такође још ноћас правцем преко Врчина – Кречана – Долова и даље, докле год буде могуће. Леви летећи одред – 15. пешад. пук I. позива и Дринска брзометна батерија – да се одмах још ноћас крене и пошто пото за најкраће време заузме Авалу, коју ће после предати десном крилу II. армије, кад оно буде тамо стигло; а на случај да непријатељ не буде давао јак отпор, овај одред ће без задржавања продужити гоњење ка Торлаку и даље, докле год буде могуће. Командант овог одреда помоћу нарочито одређених патрола спречиће међусобну тучу између наших трупа, кад десно крило II. армије буде подилазило Авали. Овај одред остаје и даље у саставу леве колоне.
3) Да се остале трупе сутра 14. децембра у 7 час. крену у гоњење у две колоне и то: Десна колона, – трупе досадање леве колоне, од к. 297 правцем преко Врчина и Кречана – Лисастог брда ка Стражари и Доловима. По један пук на зачељу обеју колона у случају борбе сматраће се да су на мом личном расположењу.
Примедба. Командант леве колоне наредиће, да се врате у састав свога пука она два батаљона 3. пука I. поз., који су учествовали у заузимању Липе и мех. Трешње.
4) Десна побочница – 15. пук III. позива, 1 брзометиа и 1 Дебанжова батерија – ућиће на Лозовичком брду у састав десне колоне.
5) Колоне ће одржавати везу међу собом и са летећим одредима.
6) Штаб Одбране Београда полази у 8 час. из Ђуринаца и кретаће се за левом колоном у с. Врчин.
7) Слагалиште хране и муниције образоваће сеу Раљи“.