Ситуација
У току 13. децембра стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 4552
(у 1.35 час.)
„Армија у току 12. ов. мес. гонила је непријатеља и зауставила се на линији: Вис к. 418 – Подвис – Рт – ј. део к. 267. Заузети су предњи непријатељски ровови. Данас 13. децембра армија продужава гоњење и то: Шумадиска дивизија I. позива, пошто овлада Погледом, наступа преко Барајева, да овлада одсеком: Радионица – Дражановац. Обреновачки одред правцем: Гукавац – Танки рт. Тимочка дивизија I. позива главном снагом косом преко Сушевице – да овлада одсеком: Љута страна к. 381 – к. 353 – Џевер брдо; а једном колоном преко Равног гаја на Ковиону. Почетак наступања у 6 час“.
ОБр. 4553
(у 2.25 час.)
„Командант Обреновачког одреда извештава: Све трупе одреда избиле су данас око 15.30 час. на линију: Рт к. 275 до Подвиса искључно, ту се задржале и утврдиле, очекујући даље наређење у смислу заповести II. армије од данас. Ухваћена је тесна веза са 14. пуком I. позива на Подвису (са Тимочком дивизијом I. позива), а лево са 19. пешад. пуком (Шумадиском дивизијом I. позива) јужно од Погледа. Непријатељски делови пред фронтом одреда одступили су ка Погледу и Гуњевцу, где су се утврдили. У току борбе ноћу 11./12. децембра и данас је заробљено и заплењено: 5 официра, 2 лекара са превијалиштима, 812 подофицира и војника, 1 митраљеско одељење са митраљезом, муниције и друге спреме. Заробљеника има највише из 28. ландверске регименте; има их измешаних из 7. ландверског пука, 6. ландштурмског, 1. ландштурмског, 31. ландверског пука и 52. пука и 54. марш – батаљона. Запажена је хаотична изнемоглост непријатељских трупа. У ноћашњим и данашњим борбама нарочито се одликовао 7. пук II. позива, који је у току ноћи извршио неколико повољних јуриша, док је пробио непријатељски фронт, и на који је уопште пао највећи и најтежи део посла. Исто тако у борби се добро држао и Скопљански батаљон“.
ОБр. 4560
(у 10.55 час.)
„Командант Тимочке дивизије I. позива из Неменикућа јавља: „У току прошле ноћи на фронту ове дивизије било је пушкарања. Положаји, који су синоћ заузети, одржати су у нашим рукама. Јуче и синоћ заробљено је: 1 официр и 181 непријатељски војник“.
ОБр. 4561
(у 11.45 час.)
„Командант Тимочке дивизије I. позива јавља данас у 11.30 час.: „Непријатељ са Ковионе и Вис – Љута страна одступа, и то са Ковионе крагујевачким друмом, а део са линије Вис – Љута страна преко Стражевице ка Петровом гробу. Колона ове дивизије наступа за непријатељем“.
ОБр. 4563
(у 13.30 час.)
„Командант Шумадиске дивизије I. позива јавља: „Командант леве колоне ове дивизије у 8.45 час. извештава: У 8 час. виде се са Погледа непријатељске колоне пешадије и читаве батерије, које одступају од Мељака ка Петровом гробу; а тако исто гребеном преко Дражановца – Шибовит. рта и даље гребеном одступа колона; виде се две батерије, које одступају косом“.
ОБр. 4570
(у 23 часа)
„Штаб армије креће се сутра 14. децембра у Раљу где ће стићи око 11 час.“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3524
(у 10.30 час.)
„У току јучерашњег дана 1. коњичка бригада садејствовала је у нападу на Конатичке положаје. Пошто је напад успео и непријатељ са тих положаја одступио ка Мислођину, бригада је гонила. Јачина непријатеља била је: 1 пешад. пук (52.) и одељење митраљеза. Бригада је стигла ову непријатељску снагу код Мислођина и у борби од 17 до 18 час., напавши непријатеља са чела и бока, потпуно га је растројила и заробила 300 – 400 војника, одељење митраљеза, много пушака и разне спреме. Остатак 52. пука бежи у нереду на све стране; у главном, непријатељ бежи ка Сави, да се спасе (а не ка Београду). Бригади је наређено, да гони преко ноћи све до Саве. 2. коњичка бригада гонила је непријатеља друмом: Степојевац – Мељак, и у 16.10 час. избила је на Прогон, и продужила гоњење даље и ноћу, док не дође у везу са трупама Дринске дивизије II. позива на Цветковом гробу. Пред овом бригадом непријатељ у главном одступа друмом ка Београду. Бригада је јавила, да су у 15 час. два непријатељска пешад. пука и 1 батерија одступили преко Парлога. Бригада је заробила: 4 официра и око 100 војника из 4. ландштурмског, 11. и 91. пешад. пука. Коњичка дивизија, пошто је савладала непријатељски отпор на линији: Степојевац – Конатица уз садејство 1. коњичке бригаде предузела је гоњење у 22.30 час. Одлазила је Мељаку с намером, да се преко ноћи дочепа Мељака и данас продужи гоњење. По исказу заробљеника, 78. пук је синоћ у 19 час. добио наређење, да се из Баћевца повуче на Мељак. У Баћевцу су виђени војници из 52. и 91. пука. Дринска дивизија II. позива, пошто је савладала упоран непријатељски отпор код с. Лесковца и Борка, предузела је гоњење са линије: Вис к. 259 – Божидаревац. Дивизија је продужила гоњење данас у 6 час. у правцу Рушња. У току јучерашњих борби ова је дивизија заробила 6 официра и око 500 војника из 102. и 91. пука заједничке војске, и из 4. ландштурмског пука. У рову је заплењен један потпуно исправан митраљез. Командант Тимочке дивизије II. позива јавља, да је Скела заузета и да је тамо стигло једно одељење 17. пука (јуче по подне). На Мислођинском вису – Кику било је непријатељске артилерије и 1 батаљон пешадије. Наређено је, да Моравска дивизија II. позива са пешадиским деловима дође данас до с. Црљенца, а са артилеријом и возовима у околину Лазаревца“.
ОБр. 3527
(у 13.45 час.)
„Комбинована дивизија заузела је данас (13. децембра) у 9 час. коту 275, а Цветков гроб у 11 час., где је ухваћена веза са Дринском дивизијом II. позива. У 11 час. примећена је једна колона у покрету од Карауле ка Петровом гробу. У подне упућује се главнина правцем: Жуто брдо – Ужичка међа к. 288 – Петлово брдо“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3618
(у 13.15 час.)
„12. ов. мес. настављено је гоњење потученог непријатеља и при томе се није наишло нигде на јачи отпор. Дринска дивизија I. позива заноћила је 12./13. ов. мес. левом колоном код с. Лојанице, средњом код Црвене механе; десном колоном и дивизиском резервом код Дебрца. Заробљено је: 3 официра и 300 војника. Дунавска дивизија II. позива заноћила је предстражама на линији: Мишар – Овсиште – Д. Врањска, а главнином на линији: Рустин – Заблаће – Љигин гроб. Заробљено је 200 непријатељских војника; заплењено је 9 топова, много кола, коња и другог разноврсног материјала. Дунавска дивизија I. позива: заноћила је предњим деловима на линији: Симино брдо – В. Градац (у висини Јаребичке цркве), главнином код Кривајице и Завлаке; левом побочницом код с. Шљивове (између Пецке и Крупња), и једном четом на Прослопу. Данас 13. децембра настављено је гоњење“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 821
(у 8 час.)
„Ноћас је целу ноћ вођена огорчена борба на делу фронта од Липе до Крајкове баре. Непријатељ је на Крајковој бари к. 304 и к. 303 успео, да се преко ноћи одржи, али командант Моравске дивизије I. позива јавља, да наше трупе постепено избијају на непријатељски положај. Непријатељ је ноћас два пута вршио контра напад на к. 305, али је оба пута одбивен. Јутрос у 6.30 час. непријатељ је успео да поврати поменуту коту, коју наше трупе сад понова нападају. Тако исто непријатељ је ноћас нападао са Липа на наше трупе на Стражи (к. 292), али тај напад није успео. Од јутрос наше трупе од М. Иванче и са Страже (к. 292) нападају на Липу. На путу ка Авали и ка Врчину примећено је кретање колонске коморе, која се удаљава од непријатељског положаја. Заробљен је 1 непријатељски официр са око 100 војника“.
ОБр. 841
(у 22.30 час.)
„Трупе Одбране Београда јутрос (13. децембра) су продужиле борбу, која се водила преко целе ноћи на јуришном одстојању, нападајући непријатеља на линији: Ковиона – Крајкова бара. Општа резерва ојачана са два батаљона из десне колоне успела је, да доврши продор непријатељског центра између Ковионе и Крајкове баре заузимањем Липе на јуриш, а затим је уз енергично садејство десног крила леве колоне, која је наступала преко Селишта, продрла ка механи Трешња у бок и позадину непријатељским трупама на Ковиони. Резултат је овог продора и дејства преко Липе и Селишта: У паничном бегству напуштање Ковионе, бежећи у највећем нереду и густим гомилама ка Авали. Непријатељска артилерија са Ковионе је у галопу одступила. После кратког времена цела лева колона, под врло јаком ватром непријатељских пешадиских делова, који су на Ковиони покушали заштићавање повлачења својих трупа заузела је Ковиону, где је заробљено 1 ½ батаљон. Потом је настало заробљавање већих и мањих група непријатељских војника. За време док су наше трупе са Липе надирале ка механи Трешња и са Селишта ка к. 390 ка Ковиони, наша артилерија са Липе тукла је непријатељске трупе за време њиховог повлачења, те се тиме још више повећавао неред у повлачењу. После извршеног продора непријатељског центра, десна колона повила се левим крилом и борбом прса у прса са бомбама заузимала је ров по ров, тачку по тачку, док није завладала Крајковом баром. Овде је непријатељ бачен у највећем нереду и са огромним губитцима. Непријатељска артилерија на прихватним положајима покушавала је, да заштити повлачење својих трупа како са Ковионе тако и са Крајкове баре, али дејство њено није зауставило наше трупе, које су енергично и у стопу гониле непријатеља. Главна снага наших трупа достигла је на линију: Крајкова бара – к. 297 (северно од механе Трешње). Предњи делови десне колоне гоне непријатеља ка Лозовичком брду, а предњи делови леве колоне у своме надирању прешли су вечерас гробље (к. 312) на путу за Авалу. Држање наших трупа је похвално. Заробљен је велики број непријатељских војника и известан број официра. Заплењено је: 6 митраљеза, већа количина артилериске и пешадиске муниције, велика количина пушака, које су непријатељски војници у бегству бацали. Губитци код непријатеља су огромни, ну и код нас су знатни. По исказу заробљених официра од Ковионе па даље ка Дунаву бранио је 17. Комбиновани корпус од три дивизије под командом ђенерала Рихарда Крауса, а од Парцанског виса до Саве 8. корпус. Они тврде, да им је говорено, да ће се на положајима, одакле сад одступају, задржати најмање месец дана, те су се стога тако добро и утврдили. Израђено је много утврђења – земуница. По свему изгледа, да су положаји спремани за упорну одбрану. Непријатељ се бранио очајно“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 2004
(у 8 час.)
„Батаљон упућен са Шаргана у току јучерашњег дана је избио код Мокре Горе и посео гранични фронт до с. Заовине, а са једним јаким одељењем посео је Вардиште. Непријатеља до Вишеграда нема, он се повукао преко Дрине порушивши мост, који је био подигао код Вишеграда“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 3022
(у 2 часа)
„По заузећу Сирове Горе, Равног брда и Цигле, трупе Лимске дивизије и Лимског одреда продужиле су енергично гоњење непријатеља у току 10. и 11. ов. мес. Коњичка патрола Лимске дивизије 12. ов. мес. у 3 часа ушла је у Вишеград. Непријатељ се пребацио на леву обалу Дрине. Мост на Дрини и два магацина на десној обали ове запаљени су. Претходница Острошке бригаде ушла је у Вишеград 12. ов. мес. у 7 час. Наше трупе у току 12 ов. мес. имају да заузму овај положај: Дечанска бригада од ушћа Лима до ушћа Крушевице; Васојевићска бригада од Крушевице до Боровца, а Острошка бригада одатле до потока Бања; Лимски одред од потока Бања ка Старом броду, и да дође у везу са Ужичком војском. У Вишеграду је посада од 1 чете Дечанске бригаде. Један вод Острошке бригаде напао је једну чету на Голешу северно од Сухе Горе и заробио 52 непријатељска војника, и повратио наших 5 заробљених у борбама на Цигли. Било је заплењено разноврсне спреме. Лимска дивизија заноћила је предњим деловима 11./12. ов. мес. на линији: Вигра – Црни врх – Добрун, а одред на линији: Добрун – Д. Вардиште. Наш Лимски одред 10. ов. мес. напао је на непријатељски батаљон на линији: Цигла – Оштрељ и то у десни бок дејством преко Широке косе. Непријатељ је 10. ов. мес. приморан на повлачење, борба се свршила у ноћ. Одред је заноћио, на заузетом положају. Наши губитци тада су били: 7 погинулих и 9 рањених, а непријатељски: 8 заробљено и 10 погинуло. Зором је продужено гоњење ка Трнавцима, Вардишту, Бјелом брду, Добруну и даље на фронт: Стари брод – Бањски поток. Последњи непријатељски делови одступили су са Шаргана 9. ов. мес., а кроз Вардиште прошли 10. ов. мес. у јутру. На Мокру Гору са Шаргана 12. ов. мес. упућен је 1 батаљон 4. пука III. позива.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 8074
Команданту II. и III. армије и
команданту Одбране Београда
„За даље гоњење у духу директиве ОБр. 6499 наређујем:
1) II. армија левим крилом потпомагаће III. армију у заузимању Карауле и Петровог гроба, а после се пребацује на десну обалу Топчидерске реке. Остале трупе II. армије пребациће се одмах на десну обалу Топчидерске реке. Правац је гоњења: пут Ковиона – Београд, а зона ширења источно: с. Врчин – Врчинска река – Кумодраж, а западно Топчидерска река.
2) III. армија правац је гоњења пут: Сремчица – Железник – Београд, зона ширења источно: Топчидерска река, а западно река Сава.
3) Трупе Одбране Београда правац гоњења: Крајкова бара – Изворић – Мостине – пут за Београд; зона ширења источно Дунав, а западно Врчин – Врчинска река – Стражара.
4) Гоњење непријатеља вршити што енергичније, те му не дати заустављање на позадњим одбранбеним линијама и допринети што веће растројство.
5) Наређено је, да се код станице Раљске образују слагалишта хране за снабдевање II. армије и трупа Одбране Београда“.