Операције аустриске војске
Повлачење V. армије преко Р. Саве
Трупе ове армије ноћу 13./14. децембра повукле су се на линију мостобрана: Баново брдо -Дедиње – Торлак – Екмекук – Милићево брдо. У 8 час. 14. децембра, Срби су предузели напад на овај положај. Нарочито су јако надирали ка Бановом брду против 42. хонведске дивизије 13. корпуса, и ка Торлаку против 104. ландштурмске бригаде Комбинованог корпуса, али су сви њихови напори остали узалудни. Ови неуспеси толико су утицали на Србе, да су пред вече обуставили напад и остали неактивни у току целе ноћи 14./15. децембра. Борба је већ била престала 14. децембра у 16.30 час. према левом крилу 29. дивизије. Све коморе са многобројним сеоским колима стално су пребацивали на леву обалу Саве, тако да су већ у 20 час. борачке трупе V. армије, биле у могућности да отпочну повлачење: преко понтонског моста; преко моста на шлеповама, а такође и преко железничког моста, који је био удешен за прелаз пешадије. На десној обали реке остављене су заштитнице и то: Од 13. корпуса на Бановом брду; од 8. корпуса на Дедињу; од Комбинованог корпуса на Великом Врачару и на самој ивици вароши.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току 14. децембра, трупе II. армије продужиле су гоњење непријатеља, који се задржао на положајима за одбрану Београда.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Овога дана трупе ове дивизије продужиле су рад у духу издане заповести под ОБр. 2852 од 13. децембра. У 6.30 час. примљен је извештај од команданта десне колоне са косе између Рушња и Таборишта под ОБр. Службено, писан 13. децембра у 22.55 час. у овоме: „Пошто је овим правцем, којим се крећем, пут непролазан за артилерију, то сам истој наредио, да се са потребним делом заштите креће путом преко Рушња и Орловца и до зоре да сиђе ка Пиносави: 19. пешад. пук прешао је железничку пругу и изишао на Табориште; ја сам се задржао са главнином на коси северно од потока који силази од Девојачког гроба ка Таборишту“. У 9 час. под ОБр. 2870 са Девојачког гроба послато је по ордонансу команданту десне и леве колоне; коњичком пуку, ово наређење: „Пошто је ухваћена веза десно са Тимочком дивизијом I. позива и лево са Дринском дивизијом II. позива, и пошто је Комбинована дивизија из III. армије још јуче (13. децембра) овладала Петловим брдом јз. од Кнежевца, то наређујем што енергичнији покрет ове дивизије у духу моје заповести ОБр. 2852 од јуче. На случај да Тимочка дивизија I. позива у свом наступању наиђе на јачи непријатељски отпор на Торлаку, командант десне колоне потпомоћиће са делом својих трупа Тимочку дивизију I. позива нападајући на Торлачке положаје, зашта известити непосредно команданта Тимочке дивизије I. позива ради споразумног рада. О пријему овог наређења одговорити, а извешћа ми слати што чешће“. У 9.05 час. послат је извештај под ОБр. 2873 команданту II. армије са Девојачког гроба ове садржине: „У току прошле ноћи трупе ове дивизије избиле су на одређену линију Табориште – Орловац са својим претходницама не наишавши на отпор непријатеља и у свануће су продужиле даљи покрет и гоњење непријатеља десном обалом Топчидерске реке. Ухваћена је тесна веза десно са Тимочком дивизијом I. позива и лево са Дринском дивизијом II. позива. Наредио сам, да се даљи покрет изводи што енергичније, а у случају да Тимочка дивизија I. позива наиђе на отпор непријатеља на Торлаку, да је командант десне колоне ове дивизије са делом своје снаге потпомогне у нападу, о чему одмах да извести команданта Тимочке дивизије I. позива ради споразумног рада. По добивеним извештајима извесни непријатељски делови налазе се код Ресника“.
Рад трупа ове дивизије у току данашњег дана био је овакав: У 10 часова лева колона избила је на Стражевицу, а са побочницом у с. Кнежевац. Артилерија са Стражевице отпочела је дејство на Кнежевачке кречане, ради потпомагања напада Дринске дивизије II. позива. Десна колона с првим борбеним редом избила је у 12.30 часова на линију: Седљак – Раковичка шума, где се задржала, очекујући своју артилерију да избије на Авалске њиве, одакле би потпомагала напад Тимочке дивизије I. позива на Торлак, па да после продужи рад по заузећу Торлака. Шумадиски коњички пук дејствовао је у долини Топчидерске реке. Непријатељ је држао линију: Миљковац – Раковички барутни магацин – с. Јајинци. Даље наступање вршило се спорије, због јачег отпора непријатељских трупа, које су сваку косу и село користиле за одбрану, а нарочито због јаког дејства непријатељске артилерије са Торлака, која је бочно тукла бочну колону. У 15 часова развила се код десне колоне јача борба. Приликом преваре од стране непријатеља, чији су војници бацили оружје у намери да се предаду, и кад су наши војници пришли њима да их ухвате, онда су они докопали пушке и отворили ватру, те је стрељачки строј десног крила био моментано потиснут; али, ојачан убрзо једним батаљоном из резерве и потпомогнут артилериском ватром леве колоне, први борбени ред десног крила снажно је напао непријатеља и одбацио га назад. Непријатељ се у нереду повукао, делом на своје старе ровове код с. Јајинца, а делом у правцу Бањице. Како је ускоро за овим Тимочка дивизија I. позива заузела Торлачки положај, то је десна колона кренула напред и око 18.20 часова њени предњи делови доспели су до Вратница и Крушара, где су се и зауставили. У време кад је десна колона Шумадиске дивизије I. позива одбила напад и одбацила непријатеља назад, лева колона ове дивизије, предузела је јуриш на непријатеља и после врло огорчене борбе бомбама, заузела је Раковички барутни магацин, који је био јако утврђен, као и косу северно од барутног магацина, па се ту зауставила.
Шумадиски дивизиски коњички пук, који се са правца: Рипањ – механа Дашчара кренуо у 6 час., стигао је у 10 час. код Ресничке железничке станице, одакле је упутио две официрске патроле у правцу Дедиња и Бановог брда, а 1 ескадрон косом Ресник – Стражевица. Са главнином пак кренуо се долином Топчидерске реке и око 11 час. стигао западно од Стражевице спрам с. Кнежевца, одакле је у 13.30 час. послао извештај (који је примљен у штабу дивизије у 16.07 час.) ове садржине: „Око 11.30 час. долином Топчидерске реке прошао је коњички дивизион Дринске дивизије II. позива и зауставио се на 100 м. испред мене; од мостобрана кад сам дошао код. с. Кнежевца непријатељ није имао артилерије на Кнежевачким кречанама; долином Топчидерске реке кренуо се целим пуком командант 5. пука II. позива на напад на к. 181 код Кнежевца и даље на Кнежевачке кречане и у то време (13.30 час.) избио на к. 181; у ово време и цела 2. коњичка бригада стигла је ту, где се командант 5. пука са пуком налазио“. Сем овога командант дивизиског коњичког пука и командант леве колоне доставили су извештај ухваћених телефонских непријатељских наређења и разговора у овоме: „Наређено је 8. корпусу да предузме напад. Ђенерал Медек извештава, да се његове трупе противе наступању и да са себе скида сваку одговорност; да се при одступању баци у Саву све што се не може спасти; између штаба 3. дивизије и 1. бригаде 8. корпуса чује се преко телефона свађа. Извештај се даје, да су данас многи официри рањени; аутомобили и колоне са резервном храном пребачени су на леву обалу Саве. Неки командант извештава: да је два наша напада одбио, но да српске трупе у масама наилазе на к. 324. Томе команданту саопштено је, да ће му се послати као појачање 4. и 27. пук“.
У 17 час. из Рушња под ОБр. 2892 издато је команданту леве и десне колоне, опште резерве и коњичког пука по ордонансу ово наређење: „Пошто се данас није могао достићи крајњи циљ према заповести команданта дивизије ОБр. 2852 од јуче због јачег отпора непријатеља на неким тачкама, то наређујем, да се обе колоне ове дивизије у току ове ноћи задрже на положајима, на којима се сад налазе са потребним осигурањем. Према добивеним извештајима сазнало се, да непријатељ намерава са 8. корпусом да предузме напад вероватно у циљу да добије у времену, да благовремено трупе и возове пребаци преко Саве, стога наређујем: да осигурање и опреза буде што јача, како би се сваки непријатељски покушај напада снажно одбио. Сем тога наређујем, да се на положају апсолутно никакве ватре не пале. Што тешњу везу ухватити како обе колоне међу собом, тако и са суседним трупама и то: десна са Тимочком дивизијом I. позива, а лева са Дринском дивизијом II. позива. Сем тога везати се одмах телефонски са дивизиским штабом тако, да резерва подигне линију од свога места до дивизиског штаба који се налази у Рушњу, а за ову линију да се вежу команданти колона. Шумадиски дивизиски коњички пук остаће и даље у долини Топчидерске реке са задатком, да одржава везу између ове и Дринске дивизије II. позива и да у томе правцу извиђа непријатеља и са њим одржава што тешњи додир. Данас у 15 час. приметио сам са осматрачнице, да се стрељачки строј десног крила десне колоне почео да повлачи испред непријатеља, које је повлачење одмах било обустављено прихватом резерве и непријатељ је одбачен назад. Према добивеном извештају узрок овог повлачења била је превара од стране непријатеља за предају. Ова немила појава, која је више пута понављана како у прошлим ратовима тако и у овом, за осуду је. Стога још један пут скрећем пажњу, да се овако што у будуће не деси и да увек буду на опрези, кад непријатељ изјави намеру да се преда. Извештаје о раду у току данашњег дана послати ми одмах. Сем тога не губити из вида редовно слање јутарњег и вечерњег извештаја, као и иначе за сваки важнији догађај. За даљи рад следоваће наређење“.
У 18.40 час. под ОБр. 2893 наређено је командиру болничке чете ово: „Преместите дивизиско завојиште сутра 15. децембра у с. Рушањ, где ће се регулисати питање о евакуацији рањеника, обзиром на садашњу ситуацију“. У 20.10 час. командант Шумадиског дивизиског коњичког пука са Стражевице под ОБр. 684 писан у 18 час. јавља: „21. ландверска дивизија пребацује се преко моста № 2; 6. ландверски пук и 73. заједничке војске имају пошто пото, да одрже положај: Топчидер – Баново брдо; а затим 6. пук прелази преко моста № 2 а 73. преко моста № 1. Ово је био последњи телефонски разговор – наређење – код Аустријанаца, а потом је веза прекинута“. У 22.50 час. добивено је хитно наређење од команданта II. армије ОБр. 4578 писано у 21.35 час. из Раље ове садржине: „У вези наређења ове команде ОБр. 4571 од 13. децембра изволеће командант наредити, да трупе на Топчидерском брду, спусте своје предње делове ка Сави, али водити рачуна, да не буду изложене артилериској ватри са монитора“. У току данашњег дана било је губитака: Погинуло: 1 официр и 53 војника; рањено: 6 официра и 294 војника; нестало: 37 војника. Заробљено је: 11 официра и преко 440 непријатељских војника. Заробљеници су из 6., 16., 73., 92. и 102. регименте заједничке војске и 4., 12. и 27. регименте ландштурма.
Дејство Обреновачког одреда
Одред је изашао на линију Танки рт – Трстеник без борбе а саобразно наређењу ОБр. 4562 команданта II. армије. Непријатељ је одступио у нереду пред извиђачким одељењима. У току дана одред је заробио превијалиште 28. ландштурмског пука, 2 официра и 260 војника. Има заробљеника и из 91. пука. У 6.50 час. примљено је наређење ОБр. 4575 од команданта II. армије ове садржине: „Крените се одмах са одредом и одмаршујте правцем преко Дражановца и Пландишта на положај: Турски рт (к. 284) – Вис (к.280) (станица Рипањска), где ћете прикупити одред и чекати на даље наређење. Одмах поставити везу са армиским штабом у Раљи, било телефонску, било помоћу коњичког релеја“. Командант Обреновачког одреда није извршио прикупљање одреда, где му је наређено, већ је одред прикупио у подне на Отавици где је и заноћио. Овај поступак командант је основао на томе: што је прелаз артилерије на линију Турски рт – Вис био врло тежак и што су били тешки услови за евентуални прелаз одреда са ове линије на десну обалу Топчидерске реке. Командант II. армије примио је извештај о овој промени тек у 23.25 час. и како је Отавица у близини Турског рта – то је ту промену само примио к знању. У 21.35 час. примљено је од команданта II. армије наређење ОБр. 4577 ове садржине: „Сутра 15. ов. мес. зором изволеће командант са одредом одмаршовати на Алуге, где ће одред прикупити и очекивати на даље наређење. Тимочка дивизија заузела је Торлак и Разбојиште“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Трупе ове дивизије (обе колоне) 14. децембра у свануће затекле су се на линији: коса ји. од Белог п. – с. Пиносава, а источним предњим деловима на левој обали п. Баре и код Белопоточке механе. Лево је била ухваћена веза са Шумадиском дивизијом I. позива, чији је коњички пук био код топионице живе, а десно се није успела постићи веза са трупама Одбране Београда. Извиђањем дознало се, да се непријатељ задржао на положајима: Торлак – Разбојиште – Ђурђин гроб (к. 340) – Стражара. Напад на непријатеља текао је овако: Око 7 час. предузето је наступање обеју колона ка поменутим положајима а потом и напад на исте. Пошто је у ово доба стигао до механе Дашчаре и 15. пешад. пук I. позива (из састава команде Одбране Београда) и командант пука изјавио, да је добио наређење да заузме Авалу и продужи наступање Торлаку, овај га је командант упутио на десно крило дивизије с тим, да садејствује десној колони у нападу на Ђурђин гроб и Стражару и ухвати десно везу са трупама Одбране Београда. Положај Торлак – Разбојиште – Ђурђин гроб – Стражара представља последњи јачи положај на крагујевачком друму ка Београду. Положај лежи на самом друму и потпуно га затвара. Дужина фронта износи 3 – 4 км., што значи да се може посести и најупорније бранити једном дивизијом. Разбојиште у главном представља предњи положај а Торлак – Ђурђин гроб – Стражара главну линију одбране. Положај надвишава предтерен до на даљину јаког топовског дејства и нуди ванредну прегледност. Предтерен је сасвим отворен и испуњен благим косама, које се са положаја напред спуштају, те дају могућности да се нападач туче најјачом ватром од најдаљих до најближих одстојања. Оба крила положаја су повучена уназад и наслоњена на отворен терен, који постепено пада. Веза између појединих делова може да се одржава добро. Недостатак овог положаја је у томе, што нема јаке прихватне линије, већ терен уназад јако пада, те, кад се изгуби главна линија одбране, трупе које су је браниле доводе се у незгодан положај, и о каквом даљем отпору не може бити ни речи. Даље, одступница овог положаја води с крила, што представља такође једну његову слабу страну. Положај је непријатељ био утврдио стрељачким рововима са надстрешницама, а испред ровова на Разбојишту, Ђурђином гробу и Стражари поставио је препреку од жице са гвозденим кољем.
Око 8 час. обе колоне су подишле положају и то: десна колона је била пришла на Пречицу (к. 214) и ји. нагиб Разбојишта са 2 топа јужно од к. 214 а 6 на Кошарама; лева колона пришла је до к. 222 (Белопоточка механа), а своје батерије пласирала з. од друма спрам шумареве куће на Авали (ретка шумица и. од Пиносаве), дивизиска резерва била је стигла до испред механе Дашчаре (до пута који води од друма за Авалу). При подилажењу положају, непријатељска артилерија је дејствовала против трупа обеју колона са по једном групом од по 2 – 3 цеви. Обе ове групе биле су постављене северно од к. 323 (између к. 324 и 340). У 8.20 час. непријатељ је отпочео дејствовати јачом пешадиском и артилериском ватром. Кретање обеју колона успорено је и пребацивање с одсека на одсек почело се вршити у групицама. Пошто је десно крило десне колоне почело трпити од бочне ватре са к. 280 и 340 (Ђурђин гроб), развијен је један батаљон фронтом ка овим тачкама, који је успео, да се брзо пребаци на леву обалу Бубање п. а остало је наступало ка Разбојишту. Од леве колоне три су батаљона нападала Разбојиште с фронта (Белопоточке механе), а један је батаљон упућен источном ивицом с. Раковице ка Торлаку. Око 9 час. кретање обеју колона било је заустављено јаком непријатељском ватром са Торлака, Разбојишта и Ђурђиног гроба. Одмах је лева колона појачана 13. пешад. пуком I. позива (из резерве) и команду над овом колоном примио је командант тога пука. Наређено је команданту колоне, да 14. пук продужи с фронта, на Разбојиште и источни део Торлака, а 13. пук да заиђе поред с. Раковице и нападне Торлак са јз. стране, држећи лево везу са десним крилом Шумадиске дивизије I. позива, које је тада наступало преко Авалских њива. Команданту десне колоне наређено је, да садејствује левој колони у нападу на Разбојиште и напада на Ђурђин гроб а десно да по сваку цену ухвати везу са трупама Одбране Београда.
У ово време стигла је до механе Дашчаре и тешка артилерија, која је придата овој дивизији (2 брзометне хаубице 155 мм., 2 брзометне хаубице 120 мм. и аустриска хаубичка батерија од 4 цеви). Ова артилерија почела је одмах да се пласира западно од механе Дашчаре и чим је који део био готов, отварао је ватру на Торлак и Разбојиште, старајући се да руши непријатељске ровове и препреке од жица. После овога напад је продужен, али, због отвореног земљишта и јаке непријатељске ватре, кретање напред било је споро. Нарочито је споро ишло са заобиласком 13. пука поред с. Раковице, јер је земљиште било чисто и прегледно са Торлака, а лево крило пука је било веома истакнуто у односу на десно крило Шумадиске дивизије и изложено је бочној ватри од непријатељског дела од с. Јајинаца. У 11 час. наређено је да 11. пук III. позива, који је био још у дивизиској резерви и налазио се код шумареве куће на Авали, приђе ближе Белопоточкој механи и потпомогне напад леве колоне. Командант овог пука развио је пук у три стрељачка строја и честим и дужим застајкивањем и померањем појединих делова час десно, час лево, вршио је прилаз врло споро и млитаво тако, да је неколико пута морало му се нарочито наређивати, да покрет врши живље и да се ближе примакне првом борбеном реду. Око 11 час. ситуација је била оваква: Десна колона је једним батаљоном била на левој обали Бубање п. и к. 280, а другим делом стигла је на 200 – 400 м. испред непријатељских ровова на источном и југоисточном делу Разбојишта; лева колона била је пришла са три своја батаљона до на 400 м. јужно од непријатељских ровова на Разбојишту, једним батаљоном такође на 400 м. од непријатељских ровова на источној страни Торлака и к. 323, а са три батаљона (13. пук) је у заилажењу на јз. падину Торлака (између Раковице и Јајинаца), 11. пук III. позива (дивизиска резерва) је у покрету од шумареве куће на Авали, ка Белопоточкој механи. Сва артилерија је била у дејству. Непријатељ је отворио јаку пушчану и митраљеску ватру а ређе артилериску.
У ово време 15. пук I. позива није био још изашао на десно крило десне колоне. Десно није била ухваћена веза са трупама Одбране Београда, а лево је одржавана веза са десним крилом Шумадиске дивизије, само је оно било преко два км. иза левог крила ове дивизије. У 12.30 час. примљено је наређење команданта II. армије под ОБр. 4571 које гласи: „По телефонском наређењу из Врховне команде, та се дивизија у гоњењу има зауставити и груписати на Бањичком пољу и код с. Бањице. Шумадиска дивизија I. позива биће на Дедињу и Топчидерском брду а једним пуком и једном батеријом у Београду. Изволеће командант издати потребна наређења у овом смислу и постарати се, да се ово најтачније изврши; да се трупе држе у руци и да се свакоме ко није по наређењу послат, забрани улазак у варош Београд. Армиски штаб биће у Раљи, с којим што пре успоставити телефонску везу. Армиско телеграфско одељење подићиће телефонску линију до Салинске баре на крагујевачком друму где да се на њу веже та дивизија“. Око 13 час. наређено је командантима обеју колона, да форсирају напад у својим правцима без обзира на везу и дејство суседних трупа, те да би се могло овладати положајем још у току дана. Одмах је по овоме отпочето енергичније приближавање непријатељским рововима и вршена припрема за јуриш. У 14 час. обе су колоне биле пришле на јуришно одстојање и командант леве колоне тражио је, да му артилерија својим јачим дејством од 15 минута припреми јуриш. У 14.05 час. сва артилерија је отпочела своје јаче дејство, тукући непријатељске ровове и препреку од жице. У 14.15 час. непријатељски војници, прво на Разбојишту а потом на Торлаку, почели су да се дижу из својих ровова и машу белим марамицама, као да хоће да се предаду. Пошто је се до сад више пута дешавало да су аустриски војници злоупотребљавали овај знак, није им се овде могло одмах поверовати, а нарочито што је њихова артилерија дејствовала још против трупа десне колоне, те је стога наша артилерија продужила своје дејство и даље.
У ово доба избио је 15. пук I. позива у висину десне колоне и командант ове колоне одмах је ојачао 1 батаљоном овог пука свој батаљон код к. 280 (на левој обали Бубање п.) и пук упутио ка Ђурђином гробу и Стражари. У 14.30 час. непријатељски војници, који су били јако поколебани, почели су излазити из ровова и у групицама трчати у сусрет нашим војницима, бацајући оружје и предавајући се. Тада наша артилерија и пешадија обуставе паљбу и трупе похитају да што пре заузму непријатељске ровове. У 15.45 час. заузети су ровови на Разбојишту, потом на Торлаку (к. 324), а у 16 час. трупе десне колоне заузму и Ђурђин гроб (к. 340). Овом је приликом заробљено око читавог батаљона непријатељских војника са официрима, велики број пушака и 2 митраљеза код к. 324. Док се ово дешавало на Разбојишту и Торлаку, један непријатељски део извршио је испад на десно крило Шумадиске дивизије, и зашав иза левог крила леве колоне (13. пука) поколеба га и један део поврне уназад. После неколико минута на овом је крилу уведен ред, један је део окренуо фронт и отворио ватру на непријатељски део који је вршио испад, а остатак продужио наступање ка к. 324. После овога наређено је, да трупе ове дивизије што пре избију на јужну ивицу с. Кумодража, а 14. пуку I. позива послата је ова заповест под ОБр. 1683: „Пошто су наше трупе заузеле: Торлак и Разбојиште, то по налогу команданта II. армије поседните са пуком Стражару, осигуравајући се од Долова и Екмеклука. Лево од вас биће трупе десне колоне ове дивизије“. Око 17 час. трупе обеју колона су избиле на ј. ивицу с. Кумодража, а 1 батаљон 15. пука I. позива на Стражару, и ту су се зауставиле. Како је настала ноћ, даље наступање ка Београду није вршено, јер се није знала ситуација суседних делова наше војске, а и због тога, што је по наређењу команданта II. армије ОБр. 4571 ова дивизија имала да се заустави код Бањице, а у Београд да уђу трупе Шумадиске дивизије I. позива. Због тога је дивизија заноћила на заузетим положајима, а у распореду, како је предвиђено заповешћу ове команде ОБр. 1683, која је издата у 17.30 час. и гласи: „Дивизија ће заноћити на заузетим положајима. Ради тога наређујем:
1) Десна колона (20. пешад. пук и 2. и 3. батерија Тимочког арт. пука) заузеће одсек од Торлачке механе па у десно, док се не ухвати веза са трупама Одбране Београда. Ако 15. пук I. позива заузме Стражару (ради чега му је послато наређење), онда ухватити с њим везу. Ако би 15. пук био упућен на коју другу страну, онда ће десна колона заузети Стражару, обезбеђујући се од стране Београда, Екмеклука и Долова. Лево одржавати везу са левом колоном.
2) Лева колона (13. пук, вод 1. батерије и 5. батерија Тимочког арт. пука и 3. Дунавска батерија), заузеће одсек положаја од Торлачке механе, па преко Вратнице закључно са Јајинцима, истурајући предстраже до у висину Бањице. Десно држати везу са десном колоном, а лево са Шумадиском дивизијом I. позива.
3) Општа резерва (14. пешад. пук I. позива, 11. пук III. позива и пионири ове команде – све под командом потпуковника Стевана Нешића) поставиће се код к. 323 с обе стране друма.
4) Тешка артилерија преноћиће на Белопоточкој коси, с тим да сутра до 8 час. буде на Разбојишту у очекивању.
5) Положаје утврдити и спремити на брзу руку заклоне за војнике.
6) Из дивизиског завојишта упутиће се одмах лекар са санитетском колоном, да из пуковских превијалишта прими рањенике и евакуише у завојиште (код механе Трешње).
7) Борбени део 1. степена колонске коморе биће крај друма југоисточно од Авале. Пуна кола са муницијом биће на Салинској бари (овде се рачуна муниција која не улази у борбени део 1. степена колонске коморе).
8) Трупне коморе издаће ноћас храну трупама за сутра, па још у току ноћи вратити се ји. од Авале (200 м. иза борбеног дела колонске коморе).
9) Коњички пук, пошто прикупи све своје делове, заноћиће у Пиносави.
10) Постарати се да се свима средствима онемогући лутање војника по оближњим селима и узимање приватне својине.
11) Дивизиски штаб биће у механи Дашчари.
12) Команданти колона и опште резерве поставиће и непрекидно одржавати телефонску везу са дивизиским штабом.
Напомена. Обратити нарочиту пажњу да нас непријатељ не изненади контра нападом“.
Саобразно овој заповести, трупе су се уредиле и преноћиле 14./15. децембра. У току ноћи није се десило ништа значајније. Непријатељ, по паду Торлака у наше руке, одступао је ка Београду. Од његових трупа данас су учествовали у борби на положајима: Торлак – Разбојиште – Ђурђин гроб делови: 25. ландштурмског пука и 28., 38., 68., 73. и 79. пука заједничке војске. Целокупна јачина ових делова није се могла оценити. Од артилерије биле су три групе од по 2 – 3 оруђа (2 код Торлака а једна код Стражаре). Губитци: погинуло: 1 официр и 72 подофицира и војника; рањено: 4 официра и 344 подофицира и војника; нестало: 72 подофицира и војника. Заробљено је: 12 официра и 622 аустриских подофицира и војника и 2 митраљеза. Штаб II. армије дошао је данас у Раљу.