Протеривања заосталих непријатељских одељења из Мачве. Свршетак гоњења. У циљу протеривања и последњих заосталих непријатељских делова, који су одбачени од Шапца и који су лутали по Мачви хитајући прелазима на утоку Дрине и код Митровице, упућена су 14. децембра два гонећа одреда. Мачвански одред формиран из Дринског дивизиског коњичког пука I. позива и Дунавског коњичког дивизиона II. позива (без једног вода), 1 батаљон 7. пука I. позива и 3 брзометна топа Дунавског дивизиона II. позива, кренуће се 14. децембра са главнином коњице ка фронту: Богатић – Метковић, а са пешадијом и артилеријом у Белотић. Задатак одреда сводио се на то, да протера непријатеља из Мачве преко Дрине и Саве, осматрајући фронт: Бадовинци – Рача – Митровица – Дреновачка ада и одржавајући десно везу са трупама код Шапца, а лево са трупама код Прњавора. Гонећи одред формиран од 1 вода коњице, од по 1 батаљона из 5., 10. и 15. пука III. позива, 1 допунског батаљона 7. пука II. позива, 1 батаљона Крушевачких резервних трупа и 2 брдска топа, упућен је преко Добрића на Липолист ка Прњавору са задатком, да протера непријатељска одељења на томе правцу преко Дрине, да осматра и брани фронт Љешница (искључно) – Бадовинце, држећи главнину код Прњавора. Остатак трупа Дунавске дивизије II. позива задржан је на фронту: Јевремовац – Маови – Варна са слабом посадом у Шапцу, а трупе Дринске дивизије I. позива остале су и данас на одсеку: Мишар – Јеленча – Црвена механа – Дебрц, са резервом код Дебрца.
Рад гонећих одреда. Мачвански гонећи одред у циљу протеривања заосталих непријатељских делова из Мачве и у циљу избијања на фронт Бадовинци – Дреновац, предузео је покрет 14. децембра у 6 часова. Дрински коњички пук упућен је правцем: Белотић – Метковић – Глушци – Митровица с тим, да на правцу ка Дреновцу упути јачу патролу официрску, а Дунавски коњички дивизион упућен је правцем: Богатић – Црна бара – Рача са патролама ка Бадовинцима. Батаљон 7. пука I. позива са 2 брзометна топа кренут је ка Белотићу, а батаљон 6. пука I. позива ка Богатићу. Око 10.30 часова Дрински дивизиски коњички пук стигао је у Глушце, наилазећи успут само поједине заостале непријатељске војнике, који су се предавали. Упућујући патроле ка Дреновцу, Раденковићу, Бановом пољу, Равњу, пук је продужио ка Митровици и око 13.30 часова стигао је на неколико стотина метара од вароши, у којој се за тај мах налазило до 30 непријатељских војника. После кратке борбе ово одељење одступило је чамцима преко Саве, јер је при свом одступању од Митровице непријатељ разрушио од наше обале свој провизорни мост до половине. На правцу ка Бадовинцима као и на правцу наступања гонећег одреда ка Прњавору непријатеља није било. По исказима мештана и заробљеника, непријатељ је на правцу ка Бадовинцима још 11. децембра евакуисао сву комору, а мост код Суваче западно од Бадовинаца разрушио је 13. децембра. До вечери, оба одреда избили су на одређене им одсеке, протерали или заробили и последње остатке непријатељске војске и заузели одређене граничне одсеке. На осталом фронту Саве и Дрине, дан је прошао без борбе, само код Шапца непријатељски монитор са неколико метака гађао је Шабац и Мишар. По исказима нашег граничног становништва, непријатељ је из Сремске Митровице и из пограничних места на левој обали Саве почео исељавати становништво у унутрашњост своје земље, запаливши магацине у Кленку.
Распоред трупа I. армије по избијању на обале Саве и Дрине. Са избијањем I. армије на обале Саве и Дрине, њен крајњи циљ био је потпуно постигнут, а тиме и цела операција ове армије потпуно завршена. Избивши на обале Саве и Дрине на одсек од с. Ушћа до Зворника, трупе I. армије заузеле су овакав распоред:
Дринска дивизија I. позива је на одсеку Ушће – Шабац и то: Десна колона (17. пешад. пук, вод Данглисове батерије, одељење коњаника) у Дебрцу, осматрајући и осигуравајући гранични фронт: Ушће – Прхово. Средња колона (4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, вод Данглисове брдске батерије, одељење коњаника) у с. Звезди, Циганима, Трбушцу и Црвеној механи, осигуравајући и осматрајући фронт: Охрид – Шабац. Дивизиска резерва (5. пук I. позива) у с. Скупљену. Артилериски пук у с. Скупљену, а делом у Владимирцима. Хаубичка батерија је на Убу. Болничарска чета је у с. Буковици. Пионирски полубатаљон остављен је за оправку пута: Дебрц – Уб. 1. степен колонске коморе Уб, 2. степен Лајковац. Трупне коморе код својих јединица. Дивизиски штаб је у с. Јаловику.
Дунавска дивизија II. позива груписана је на својим положајима код Шапца и то: 7. пук I. позива са 1 батаљоном на обали Саве код Шапца, а остатак са 1. пољском батеријом на коси источно од Јевремовца. 7. пук II. позива с Данглисовом брдском батеријом источно од Маова. 9. пешад. пук II. позива и пионирски полубатаљон, као дивизиска резерва, украј пута је код моста на Липовачком потоку. Артилерија је код Г. Врањске. Болничарска чета и санитетска колона су у Церовцу, пољске болнице у Лојаницама и Коцељеви. 1. степен колонске коморе је у с. Лојаницама, а 2. степен колонске коморе је у Ваљеву. Дивизиски штаб је у Г. Врањској. Мачвански одред је на одсеку Бадовинци – Дреновац и то: Главнина коњице је на фронту: Богатић – Метковић, са јачим патролама на одсеку: Бадовинце – Рача – Митровица – Дреновачка ада. Батаљон 7. пука I. позива и 2 топа су у Белотићу, а батаљон 6. пука је у Богатићу. Прњаворски одред је у Прњавору, осматрајући и осигуравајући гранични фронт од Бадовинаца до Лознице.
Дунавска дивизија I. позива је на одсеку Љешница – Зворник и то: Коњички пук је у Лозници, осматрајући фронт Љешница – Зворник и одржавајући везу на правцу Љешница – Шабац са Дунавском дивизијом II. позива. Један батаљон 9. пука I. позива са 2 митраљеза је код Обрежа (к. 156), осматрајући и осигуравајући гранични фронт Љешница – Кривића ада. Један батаљон 4. прек. пука је на положају код Лознице, осматрајући и осигуравајући гранични фронт: Кривића ада – Брасина ада. Један батаљон 8. пука I. позива (упућен раније преко Крупња) је на положајима према Зворнику, осигуравајући и осматрајући гранични фронт: Брасина ада – Дивић, а са једном је четом у Љубовији. 4. прек. пук са једном пољском батеријом, као предстража дивизије, на положају је: Грнчарско гробље – Крст. Главнина дивизије (3 батаљона 8. пука и 3 батаљона 9. пука I. позива са 2 пољске батерије је код Г. Недељице и Брезјака. Пионирски полубатаљон је на оправци пута Каменица – Завлака. Завојиште је у с. Јаребицама. Борбени део колонске коморе 1. степена је код Кривајице. Трупне коморе су код Осладића, 1. степен колонске коморе је у Каменици, 2. степен је у Ваљеву. Дивизиски штаб је у Брезјаку. Армиски штаб је у Ваљеву. Непријатељ пред широким фронтом ове армије био је протеран свуда, на свима правцима. Целокупно сз. војиште потпуно је очишћено 14. децембра од последњих жалосних остатака разбивеног и сатрвеног непријатеља. Шабац, Лозница и цела Мачва давали су жалосну слику дивљаштва, а многе пале наше невине жртве показивале су трагове свирепства дивљег и побеснелог непријатеља. Путовима по Мачви као и раније до Шапца, разбацана је спрема, испретурана кола, маса поубијане и изгинуле стоке, давало је и овде слику потпуне пропасти, растројства и паничног бегства непријатељских трупа.
Даљи рад I. армије и груписање њено у циљу обезбеђења граничног фронта на одсеку од с. Ушћа до Зворника. Гонећи непрекидно непријатеља Сави и Дрини, трупе су се све више удаљавале од својих основних магацина, са којима су их везивали иначе пропали готово непролазни путови. Малобројна и исцрпљена комора није могла да их у потребној количини на време дотури потребе. Оскудица у средствима за први мах није се осетила, или бар није се изражавала. Трупе занете победом јуриле су непрекидно напред, не осећајући готово никакве тешкоће и оскудице. Али већ по избијању на границу, првог дана застоја, почели су стизати армији извештаји команданата дивизија у којима су јављали о тешкоћама исхране, снабдевања и замора код људи, тражећи да се трупе повуку ближе својим основичним магацинима. Ситуација пред фронтом I. армије била је потпуно јасна. Од разбивеног и протераног непријатеља није било никакве опасности. Потреба јачег истицања главне снаге на сам гранични фронт била је престала, а тешкоће око исхране и снабдевања могле су убрзо показати своје штетне последице. Под оваквим утисцима, а обзиром на целокупне прилике војишта, командант I. армије под ОБр. 3636 учинио је 14. децембра Врховној команди овакву представку:
Врховној команди – Крагујевац.
Пошто ће данас а вероватно сутра до мрака најдаље, бити протеран непријатељ са целокупног западног војишта испред широког фронта ове армије, то молим, да ми се што пре и благовремено пошаље директива за даљи рад I. армије. По свима до сад прикупљеним податцима непријатељ је у истини својим деловима одступио преко Шапца и Обреновца право на север, а незнатним снагама заплавом Јадра за Босну. Ово је једанаести дан непрекидне борбе и покрета овако мучним тереном. Због необично искварених путова почиње да се осећа замор и немогућност уредне исхране људства и стоке на овом апсолутно исцрпљеном терену. Покиданост телеграфских и телефонских линија причињава врло велику тешкоћу у погледу одржавања потребне везе са појединим деловима армије. Чини се све што је у могућности, да се ове незгоде отклоне, али обзиром на пробуђени и издигнути дух и морал код трупа, не би требало чекати још веће незгоде по горњим питањима. Обзиром на све овамошње прилике и обзиром на стање потпуно разбивеног непријатеља на фронту ове армије, а у колико би то подилазило даљим замислима и намерама Врховне команде, налазим, да би требало учинити ово:
1) Да се одмах организују граничне трупе од добровољно пријављених официра са извесном новчаном наградом за поседање и чување граничног фронта.
2) Да се дивизије ове армије повуку ближе и јаче наслоне на Ваљево (железничку пругу), а најдаље на линију: Велики Бошњак – Завлака – Пецка, са истуреним предњим деловима на важним тачкама.
3) Да се све установе и све управне власти Ваљевског и Подринског округа одмах упуте на своје место.
4) Да Министарство грађевина споразумно са саобраћајним одељењем Врховне команде најхитнијим начином приступи подизању телеграфских и телефонских линија.
5) Да се, ма и на силу, све избегло становништво западног краја Отаџбине одмах упути на своје огњиште.
6) Да се у најкраћем времену успостави железнички саобраћај ка Ваљеву и Обреновцу. Молим ово сматрати за најхитнију потребу.
7) Наредити, да се понтонски тренови трупа ове армије привуку Лазаревцу и
8) Да се по заузећу Београда III. армија пребаци у Колубару према фронту Дебрц – Обреновац, ако се ово не би косило са даљим намерама Врховне команде и да се јаче наслони на I. армију овако широког фронта. Трупама је неопходан одмор, уређење, а за извесно време боља исхрана и снабдевање са оделом, како би се освежиле и спремиле за даље операције. Молим за што скорију одлуку.
Командант армије,
ђенерал Мишић с. р.
Одговор по овој представци није добивен, те су трупе и даље задржане на својим одсецима само јаче груписане, да би се и снабдевање олакшало. Тек 16. децембра у 20.30 час. после пада Београда, стигла је I. армији директива Врховне команде ОБр. 8219 послата 16. децембра у 17 час. за груписање армија, а која је ниже у наређењима Врховне команде за 16. децембар у целини изнета.