14. децембра , у 1.45 час. са ОБр. 3537 послат је Врховној команди, I. и II. армији извештај, који је изнет у ситуацији за овај дан. Затим у току дана послати су Врховној команди још и ови извештаји: ОБр. 3541, 3542, 3551, 3555, 3563 и 3565, који су сви изнети ниже у ситуацији за овај дан. Пошто борба код Београда још није била решена, а да би успех био потпуно осигуран, командант III. армије одлучује се, да Моравску дивизију II. позива привуче ближе, те јој у 21.50 час. издаје наређење ОБр. 3564 у овоме: „Сутра 15. децембра, у 15 час. крените се са сва три ваша пука, дивизионом Шнајдерове артилерије и коњичким дивизионом правцем преко Карауле и Петровог гроба и прикупите се код Рушња, где ћете као армиска резерва очекивати моју заповест. Од возова поведите само најнужније, а све остало да не прелази Мељак. Артилериски дивизион да понесе сву муницију са собом. Односно снабдевања поступити по раније издатим наређењима интенданта ове армије“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
14. децембра у 3.20 час. под ОБр. 1918 издата је заповест за рад овога дана. Наведени су првенствено податци о непријатељу, а затим је заповест гласила: „Све дивизије како ове, тако и осталих армија продужавају данас најенергичније гоњење непријатеља. Лева колона Шумадиске дивизије I. позива наступаће правцем: Орловац – Ресник – Мајур – Дедиње. Десна колона Комбиноване дивизије наступаће правцем: преко Ужичке међе – к. 208 (Петлово брдо) и даље на север. Ова дивизија гониће непријатеља правцем: Рушањ – Кнежевац – Кошутњак – и. падина Бановог брда – Топчидерско брдо. Наређујем:
1) Коњички дивизион гони и рашчишћава долину Топчидерске реке, извешћа послати безусловно са ових станица: Кијево – Раковица – Топчидер.
2) Десна колона (2 батаљона 5. пука и вод митраљеза) под командом пуковника Драг. Костића, продужује у свануће са Орловца гоњење низ долину Топчидерске реке с крајњим циљем Топчидерско брдо. Десно одржавати везу с левом колоном Шумадиске дивизије I. позива, а лево са левом колоном ове дивизије.
3) Лева колона (6. пук и вод брдске артилерије) у свануће продужава гоњење са северне ивице Рушња, правцем: Пландиште – Кнежевац – нсточна страна Бановог брда. Десно одржавати везу са десном колоном ове дивизије, а лево са колоном Комбиноване дивизије.
4) Главна колона (4. пук, 2 батаљона 5. пука, 5 пољских батерија и пионирски полубатаљон) под командом пуковника Милутина Стевановића, прикупља се у свануће јужно од с. Рушња, а пошто се прикупе податци о непријатељу добиће се наређење за даљи рад.
5) Завојиште ће се поставити код Липовичке механе.
6) Један степен мунициске колоне доћиће у с. Гунцати.
7) Ја ћу се у почетку налазити на Девојачком гробу“.
У 4.30 час. под ОБр. 1919 извештен је командант III. армије и Шумадиске дивизије I. позива, да је ноћ код Дринске дивизије II. позива прошла на миру, а о непријатељу се нема нових података. Дивизија ће данас у свануће продужити гоњење у смислу заповести ОБр. 3536. У јучерашњој борби на Петровом гробу трупе ове дивизије поред већ пријављеног непријатељског материјала заплениле су: 2 пољске хаубице, 7 кара, 1 сандук и 2 ранца пољске апотеке, 1 артилериски дурбин са стативом и још велику количину осталог материјала. Број заробљеника није још утврђен, јер се непрестано прикупља. Петров гроб је јак положај и јуче по подне био је у истини покривен непријатељским лешевима. Његов брзи пад изазван је енергичним изведеним јуришом од стране 5. и 6. пука II. позива. Делови Шумадиске дивизије I. позива упућени са Радионице олакшали су овлађивање овог положаја. Наши су губитци знатни. У 6.50 час. примљен је извештај од команданта 4. пука II. позива писан у 5.30 час. на Петровом гробу, да је пук као дивизиска резерва преноћио на положају Петров гроб и да ништа новог нема. У 7.30 час. наређено је команданту опште резерве, да 4. пук са Петровог гроба крене унапред и постави га одмах јужно од Девојачког гроба. У 8 час. један вод 4. Тимочке батерије померен је са Девојачког гроба унапред и пласиран на коси западно од с. Рушња са задатком: да туче косу с. Кнежевца и долину Топчидерске реке. У 8.30 час. наређено је команданту артилерије, да обе пољске батерије са Девојачког гроба пласира на Орловац. У 8.30 час. од команданта десне колоне (5. пук II. позива) примљен је извештај ОБр. 988, из с. Рушња о раду тога пука у току 13. децембра: Овога дана у 7 час. 5. пук са Виса кренуо се оваквим распоредом: 2. и 3. батаљон са 2 митраљеза у првој линији, а 4. батаљон са 2 брдска топа у другој линији.
У 8.30 час. са главнином пук је стигао на к. 207 а предњи делови избили су на Безимену коту (северно од речи Гунцати); на непријатеља се није наишло. У 10.30 час. главнина пука стигла је на косу између Дамњановца п. и Врељинске јаруге, а предњи делови отпочели су подилазити Средњем рту (к. 295), кога је држала непријатељска заштитница јачине око 1 батаљона. Непријатељска пешадија са Средњег рта и артилерија са Карауле отворили су ватру на делове овог пука, који су подилазили Средњем рту. У 11 час. оба брдска топа отпочела су тући непријатељске ровове на Средњем рту и на тај начин олакшали избијање пешадиским деловима на к. 295. Ускоро непријатељ је почео да се повлачи и у 12.30 час. к. 295 заузета је. Одмах је потом продужено гоњење и у 13.20 час. пук је заузео линију Радионица – Караула, а непријатељ је одступио ка Петровом гробу. Пошто је положај Петров гроб био доста солидно поседнут и брањен, то је командант десне колоне молио команданта дивизије, да се изврши што јача припрема артилериском ватром. Припрема извршена како артилериском тако и пешачком ватром била је у толикој мери савршена, да је спречила све покушаје непријатељске пешадије да изврши контра напад. По договору команданта леве колоне за једновремено извршење јуриша на Петров гроб а по довољној припреми артилериском и пешадиском ватром командант десне колоне наредио је у 15.15 час. јуриш. Јуриш је извршен у једном брзом и енергичном налету. Заробљено је доста непријатељских војника и запљењено доста оружја и другог материјала. Одмах по заузећу положаја, а пошто су се батаљони мало прикупили и уредили, продужио је гоњење. По избијању на си. ивицу с. Рушња, пук се зауставио избацивши потребна осигурања. У 21.20 час. од команданта леве колоне (6. пук II. позива) добивен је извештај, писан у 20.30 час. на Пландишту: Претходница избија пред Кнежевац; на фронту овог пука има артилериске ватре, али је јака на Петловом брду а има је и на фронту 5. пука II. позива; о непријатељу других података нема. Овај извештај достављен је команданту артилерије. У 10 час. примљен је извештај од команданта коњичког дивизиона из Ресника, писан у 8 час., да су предњи извиђачки делови тога дивизиона у Кијеву. Омању пешадиску борбу води један батаљон 12. пука I. позива, северно од Ресника.
У 10 час. цела 4. Тимочка батерија померена је унапред и пласирана на Пландишту, одакле је отварала ватру на непријатељску батерију постављену на западној падини Кошутњачке шуме; 1. батерија Дринског артилериског дивизиона II. позива пласирана је на Орловцу (си. од с. Рушња), ну за овај мах није отварала ватру. У 10.10 час. од команданта коњичког дивизиона добивен је извештај ОБр. 532, писан у 7.20 час. са Ресничке железничке станице: Дивизион је прешао железничку станицу Ресник; противник овог часа отвара јаку артилериску ватру и туче сву просторију око Ресничке железничке станице а с времена на време косу Пландиште, западно од с. Ресника. У 10.20 час. командант опште резерве извештајем од 10 час. из с. Рушња јавља, да је осматрањем приметио северно од Торлака велики дим; између Авале и Парлога не примећује се кретање наших трупа. Од северне ивице с. Ресника ка Раковичкој шуми крећу се наше колоне. Предњи делови 5. и 6. пука II. позива прешли су Пландиште и крећу се Кнежевачким кречанама. Јачи делови Комбиноване дивизије излазе на положај Петлово брдо (к. 208). Овог часа виде се мањи делови Шумадиске дивизије I. позива, да излазе на положај Стражевице. Врло ретко пада по који непријатељски шрапнел око с. Кнежевца. У 10.30 час. командант 6. пука II. позива извештајем писаним у 9.40 час. у Кијеву јавља, да се противник у стрељачком строју укопава пред ивицом Кнежевачке (Кошутњачке) шуме, те моли да артилерија отвори ватру, јер је мета врло згодна. Предње је одмах саопштено команданту артилерије. У 11 час. добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона, писан у 8.30 час. са северне ивице Пландишта, да се непријатељ са извесним заштитничким пешадиским деловима задржао и посео ровове у с. Јајинцу. Примећено је даље у 8.10 час. да непријатељска комора одступа са Торлака друмом ка Београду.
У 11.30 час. добивен је извештај од команданта леве колоне (6. пук II. позива), писан у 10.30 час., да се непријатељ на левој страни Топчидерске реке повлачи са Кнежевачких кречана и поседа јужну ивицу Кошутњачке шуме, где се утврђује а на десној страни исте реке држи Мајур. Претходница 6. пука својом предњом трупом прошла је с. Кнежевац и лево је у вези с деловима Комбиноване дивизије, који се сад не крећу, јер су наишли на непријатеља. Претходници леве колоне је немогућан даљи покрет, јер су трупе Шумадиске дивизије I. позива изостале, те се са Мајура добија бочна ватра. Наша артилерија треба да дејствује на Мајур и долину Топчидерске реке, где се приметило наступање једне непријатељске колоне, јачине 2 батаљона и 2 митраљеза. У 11.50 час. наређено је да пешадија главне колоне дође на Пландиште. У 11.55 час. наређено је под ОБр. 1922, да командант артилерије пласира сву артилерију тако, да може најјачом ватром обасути јужну ивицу Кошутњачке шуме. У 12.05 час. од команданта Шумадиске дивизије I. позива добивен је извештај, да су колоне те дивизије заноћиле 13./14. децембра овако: Десна колона, главницом на Отавици, а претходницом на Таборишту; лева колона, главнином код с. Рушња, претходницом на Орловцу; 14. децембра гоњење се продужава правцем: Пиносава – Ресник – Раковичка шума – Мајур – Дедиње. У 12.10 час. од команданта коњичког дивизиона добивен је извештај, писан у 11.25 час. у Кијеву, да су се непријатељски заштитнички делови задржали на Кнежевачким кречанама; 5. пук II. позива избио је на северну ивицу с. Кнежевца. У 12.30 час. под ОБр. 1923 саопштено је команданту леве колоне, да је артилерији наређено да потпомогне напад на јужну ивицу Кошутњачке шуме код Кнежевачких кречана и да стога ступи у везу с командантом артилерије. Учињено је питање, да ли вод брдске артилерије придат тој колони дејствује, јер се ово не чује. У 12.30 час. примљен је извештај команданта десне колоне (5. пук) писан у 11 час., да је тог тренутка с главнином стигао у висину Стражевице, а предњим деловима на линију: Кнежевачке кречане – Миљковац. Непријатељ држи поседнут, с мањим деловима, Мајур, а са јачим Дедиње. Десно од 5. пука, а према Мајуру развијен је 12. пук I. позива, ну како је овај заостао у наступању, то и 5. пук II. позива не може за сад напред. Лево од 5. пука II. позива напада 6. пук II. позива.
У 13 час. командант Комбиноване дивизије са Читачке механе предлаже, да би врло добро и врло потребно било, да Дринска дивизија II. позива, ако има коју неангажовану батерију пошаље на Петлово брдо, јер циљева има и одвише и ову прилику треба што боље искористити. У 13.05 час. под ОБр. 1924 упознат је командант артилерије с предњим предлогом команданта Комбиноване дивизије, те му је наређено да три пољске батерије пласира на к. 208 (Петлово брдо) с тим, да ове поред припреме напада 6. пука II. позива на јужну ивицу Кошутњачке шуме туку и оне циљеве, који се буду појављивали пред фронтом Комбиноване дивизије. Под истим бројем о овоме обавештен је и командант Комбиноване дивизије. У 13.50 час. од команданта леве колоне примљен је извештај, писан у 12.40 час., да лева колона постепено наступа ка Кнежевачким кречанама, али да добија бочну ватру са Мајура и Татићевог имања, јер делови Шумадиске дивизије I. позива, који су заузели Стражевицу, не крећу се напред. Десна колона стигла је у висину леве колоне. Постепено и у вези са суседним колонама ова колона продужава покрет. У 13.50 час. примљен је извештај од команданта артилерије: непријатељ држи Кошутњак – Мајур и изгледа Торлак. Делови 6. пука II. позива виде се око Кнежевачких кречана. На десној обали Топчидерске реке положај Стражевицу заузеле су наше трупе, а сад излазе на овај и артилериски возови. У покрету кроз с. Ресник примећени су извесни пешадиски делови за које сматрам да су Шумадиска дивизија I. позива; к. 208 обасута је јаком непријатељском артилериском ватром и то са правца: Баново брдо – Репиште, та група вероватно је јачине 2 – 3 батерије, од којих је једна хаубичка. На положају Дедиње налази се такође једна непријатељска батерија, као и на положају Мајур. Са Торлака добијају се бочна артилериска зрна, која падају источно од друма Ужичка међа – к. 208, ну без икаква резултата; на Торлаку изгледа да има најмање две батерије. Од артилерије ове дивизије за сад је пласирано и то: 1 батерија на Орловцу, а једна батерија на к. 208 с једним топом на Ужичкој међи.
У 14.30 час. поколебало се десно крило Шумадиске дивизије I. позива, које је дотле нападало у правцу изворног дела Бањичке реке (к. 209 и западно од ове коте) и отпочело да се повлачи ка с. Реснику. Командант Шумадиске дивизије I. позива, који се заједно са командантом Дринске дивизије II. позива налази на северној ивици с. Рушња, замолио је да Дринска дивизија II. позива упути своја 2 батаљона на Орловац ради евентуалног прихвата. Одмах је наређено команданту опште резерве на Пландишту, да упути на Орловац 2 батаљона 5. пука II. позива са задатком, да се поставе на североисточном крају Орловца позади шуме; 4. пук II. позива да остане и даље у општој резерви на Пландишту. У 14.40 час. добивен је извештај од команданта десне колоне (5. пук II. позива) писан у 12.55 час. код Стражевичке косе: „Непријатељ се налази на линији јужна ивица Кошутњачке шуме фронтом ка долини Топчидерске реке, а тако исто држи и Мајур. Стрељачки строј 5. пука пришао је на 5 – 600 м. од непријатеља и не може даље због јаке бочне и фронталне ватре са Мајура, изостао је и не креће се напред, због тога онемогућен је покрет овом пуку“. У 14.50 час. добивен је извештај команданта коњичког дивизиона, писан у 14 час. из Кијева: „Непријатељски заштитнички пешадиски делови налазе се овог часа на линији: Торлак – Јајинци – Кнежевачке кречане – Баново брдо; непријатељска артилерија дејствује са Торлака против наше пешадије, која је подишла Јајинцима, а са Бановог брда против делова Комбиноване дивизије, а тако исто падају артилериска зрна и у долину Топчидерске реке; дивизион се налази код Кијевске железничке станице са извиђачким деловима код манастира Раковице и Кнежевца“. У 15.40 час. примљен је извештај од команданта 5. пука II. позива о ухваћеном разговору између аустриских команданата у Београду: „Чује се велика свађа између 3. дивизије и 1. бригаде 13. корпуса с једне стране и начелника штаба с друге стране. Дивизије извештавају да су данас многи официри рањени. Сви аутомобили и колоне резервне хране прешли су Саву“. Под ОБр. 1926 у 15.50 час. достављен је овај извештај команданту III. армије. У 15.50 час. под ОБр. 1927 обавештен је командант III. армије, да 6 батаљона ове дивизије постепено подилазе јужној ивици Кошутњачке шуме. Да ли је непријатељ на Кнежевачким кречанама нема се извештаја, али се приметило, да се непријатељ по групама повлачи са кречана ка јужној ивици Кошутњачке шуме. Две пољске батерије, на захтев команданта Комбиноване дивизије, пласиране су на Петлово брдо (к. 208). Главна колона није се кретала са свог положаја због ситуације, која је армији позната. У 16.30 час. обавештен је командант Комбиноване дивизије о ситуацији код Дринске дивизије II. позива: „Обе нападне колоне ове дивизије у свом надирању левом страном Топчидерске реке наишле су данас у подне на доста јак отпор непријатеља на Кнежевачким кречанама; по подне непријатељ притиснут нашом пешачком и артилериском ватром повлачио се по групама ка јужној ивици Кошутњачке шуме. Очекује се сваког момента извештај, да су трупе ове дивизије овладале Кнежевачким кречанама. Надирање ка јужној ивици Кошутњачке шуме у великој мери ометано је бочним непријатељским ватреним дејством у оба бока нападних трупа. Општа резерва (6 батаљона) није се данас померала унапред због ситуације на десној страни Топчидерске реке. Коњички дивизион налази се у Кијеву и одржава везу између ове и Шумадиске дивизије I. позива. Ако би ситуација захтевала, да се нападним колонама ове дивизије, које ће заноћити пред јужном ивицом Кошутњачке шуме, издаду нека нарочита наређења у погледу садејства, молим команданта, да ми за тај случај стави потребне податке“. Уз овај извештај достављене су команданту ухваћене непријатељске депеше на Кијевској телефонској станици. У 16.55 час. од команданта артилерије примљен је извештај, писан у 16.50 час., о распореду артилерије: 8. батерија Дринске дивизије I. позива; 3. батерија Тимочке дивизије II. позива; 4. батерија (аустриска) Тимочке дивизије II. позива, пласиране су на Петловом брду (к. 208). Прва батерија Дринске дивизије II. позива је на положају Орловац, а 3. батерија Дринске дивизије II. позива у резерви је на сз. излазу из Рушња. У 17.30 час. командант Дринске дивизије II. позива издаје заповест за преноћиште дивизије ОБр. 1930: изложена је ситуација на фронту ове дивизије и наређено:
1. Коњички дивизион да заноћи у Кијеву и осигура десни бок дивизије; одржава везу десно са Шумадиском дивизијом I. позива.
2. Обе нападне колоне заноћиће на положајима, до којих су у данашњем наступању дошле; одржавати најтешњу међусобну везу као и са суседним колонама.
3. Артилерија ће заноћити у досадашњем распореду и то: три пољске батерије на Петловом брду спремне да сваког момента могу потпомоћи акцију обеју колона; једна батерија је на Орловцу, а једна батерија на сз. излазу из села Рушња.
4. Општа резерва (4. пук II. позива) на Пландишту, а 2 батаљона 5. пука II. позива на Орловцу, одржавајући стално везу са обема нападним колонама.
5. Дивизиски штаб заноћиће у с. Рушњу, у кући Павла Ружића.
Напомена. Команданти обеју колона по доносиоцу ове заповести да пошаљу кратак извештај о ситуацији. Командант 5. пука II. позива послаће једног, а командант 4. и 6. пука II. позива по 2 ордонанса коњаника у штаб дивизије ради пријема заповести.
У 17.30 часова од команданта десне колоне (5. пука II. позива) добивен је извештај, писан у 15.45 часова, са Стражевице, да је тог тренутка непријатељ напустио ровове на предњим тачкама Мајура; потиснут 5. пуком из ровова на свом десном крилу, одступа на целој линији (и испред фронта 12. пука I. позива). Продужава се гоњење непријатеља кроз Раковичку шуму. На Кијевској железничкој станици ухваћен је овај извештај: „21. ландверска дивизија пребацује се у Срем преко моста № 2; 6. ландверски и 73. пук заједничке војске имају по сваку цену одржати положај“. Штаб 5. пука II. позива биће код Раковичке железничке станице. Овај извештај у 18.20 часова под ОБр. 1931 достављен је команданту III. армије, Комбиноване и Шумадиске дивизије I. позива. У 20.40 часова добивен је извештај од команданта леве колоне (6. пук), писан у 18.30 часова, да је с пуком заноћио и то: са 2 батаљона у првом борбеном реду према Кнежевачким кречанама, а са општом резервом (2 батаљона) на источним падинама Петловог брда. Због мрачне ноћи и нејасне ситуације, пук се задржао на овом положају; у јутру продужиће рад.
Напомена. Лева колона заноћила је код Кнежевачких кречана, а према јужној ивици Кошутњачке шуме; десна колона гонећи непријатеља, заноћила је на десној страни Топчидерске р., на Миљковцу према Мајуру.
Дејство Комбиноване дивизије
У 13.30 час. послат је извештај команданту III. армије: „Непријатељ јачине до 2 пука пешадије посео је и утврђује Кречане, јер је на друму Жарково – Београд маса његове коморе. Дивизија напада са обухватом непријатељско десно крило. Трупе Шумадиске дивизије I. позива избиле су на линију: Раковичка шума – Стражевица. Саопштио сам им ситуацију на Кречанама и позвао их да обухватају преко Мајура, те да се све зароби и сва комора заплени“. У 14.10 час. послат је извештај III. армији: „Линију Жарково – Кречане, непријатељ држи са три пука. Дејствује против ове дивизије са 4 батерије (пољске и брдске), 1 хаубицом 15 см. и са једног монитора. Виде се непријатељски делови, који по групама, у јачини једне чете, одступају правцем ада Циганлија – Земун; до сад је одступило 1 – 2 пука од прилике. Торлак још није заузет. Стражевица и јужна половина Раковичке шуме заузете су, а на северном делу Раковичке шуме води се јака борба. Три непријатељска аероплана летела су пре подне“. У 21 час. послат је извештај III. армије, да је заробљени начелник интендантуре 9. дивизије изјавио, да је та дивизија пред повлачење имала 12.000 пушака и састојала се из 11., 73., 91. и 102. пука. Десно од ове дивизије била је 21. дивизија, а лево 36. дивизија. Комуникациски правац дивизије био је Мељак – Београд.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
На основу армиске заповести командант дивизије издаје заповест ОБр. 1487 у овоме: „Наређујем:
1) Да коњички дивизион врши осматрање Саве од Скеле до утока р. Тамнаве. Пешадиским деловима код Скеле ставити на расположење коњанике за донос извештаја, док се исти телефоном не вежу. Нарочито се има осматрати део око Забрежја.
2) 14. пешад. пук заузима одсек од утока Тамнаве до утока Звечице (к. 76) са обезбеђујућим деловима: Забреж – к. 80 – к. 76. Главни одбранбени положај: Ћелије – к. 110 – Шумарице – к. 112 десна обала Купинац потока. Десну обалу реке Саве од Забрежја (к. 81 до к. 75) осматрати патролама, а у самом Забрежју имати посаду на самој обали, јачине једне чете. Побочнице све повући у састав пука, а оставити само један вод код Мислођинске механе. Утврдити добро не само главни но и предстражни положај а израдити и пасивне заклоне за људе. Врло је важна ствар, да командант васпостави сигурну везу како по фронту тако и по дубини, да би непријатељ при сваком покушају прелаза наишао на јачу снагу, која би се благовремено могла упутити и стићи.
3) 15. пешад. пук биће у резерви код Попове механе (у троуглу између железничке пруге и друма Обреновац – Скела). Чету са „Пескова“ сменити и повући у пук. Пола чете упутити одмах у Скелу, као посаду, са задатком обезбеде правца Скела – Обреновац и спречавање прелаза непријатеља код Скеле. Ту се налазе и извесни делови Дринске дивизије I. позива и магацин зоби, кукуруза и брашна, које давати јединицама само по требовањима која буду подносиле. Командант 15. пука упутиће једну чету код с. Уровци, да ивицу овог села према Сави држи са обезбеђујућим деловима на самој Сави.
4) Команданти Тимочког артилериског пука и брдског дивизиона извршиће одмах рекогносцирање терена, да би се пласирала артилерија и то: Један вод 6. батерије код с. Уровци, са задатком тучења леве обале Саве у правцу с. Бољевци и с. Прогара; 1 вод 6. батерије на северној ивици вароши са задатком тучења с. Бољевци и вероватних непријатељских артилериских положаја на левој обали Саве, као и вероватног његовог прелаза код Забрежја. Брдска и једна пољска батерија на положају засеока с. Уровци, са задатком даљне и блиске одбране нашег одбранбеног положаја код Обреновца.
5) Командант пионирског полубатаљона извршиће одмах рекогносцирање целог положаја и поднети ми извештај у колико би што требало утврђивањем допунити, а одмах средством пионира подићи мост – или порушени оправити – на Колубари и Тамнави за везу са Београдом.
6) Командант 15. пука ставиће на расположење команданту места вароши Обреновца капетану Стевану Станковићу ½ чете, зарад спречавања пљачке у вароши, а досадашњи командант места мајор Драг. Вељковић ставиће му ова досадашња наређења, која је као командант места добио.
7) С обзиром на то, што ће се све јединице наслањати на Обреновац и уопште насељена места, пљачкање и шврљање војника по истим најстрожије забранити, а ко буде ипак ово чинио према њему бити немилосрдан. Виђају се по Обреновцу војници под изговором, да их официри шаљу. Без писмене дозволе не сме се нико упућивати у Обреновац.
8) Обраћам пажњу на то, да се ноћу ватре ложе по заклонима и да се положај и наш распоред не одаје, јер је непријатељ на оној страни Саве и располаже мониторима којима ће тући наш положај, чим им се он открије, кретањем коморе и људи отворено на положају.
9) Чим се заузме распоред по овој заповести, одмах се телефоном везати за мој штаб, нарочито предње делове везати телефоном.
10) Мој штаб остаје у Обреновцу“.
Чим је ова заповест разаслата јединицама ради што хитнијег извршења, одмах је као додатак овој заповести, као њен други део, издато ово: „Дивизија се налази на положајима код Обреновца, сем 13. пука са 1 батеријом који се налазе код Уба. За позадње делове наређујем:
1) Завојиште код Шиљине механе.
2) 2. пољска болница на Убу, 1. у Лајковцу, 3. у Лазаревцу.
3) 1. степен колонске коморе, командир капетан Рад. Којић (једно одељење за пешадиску муницију, једно одељење за артилериску муницију), има доћи до Пиромана, но с тим, да одговарајући део муниц. одељења за батерију, која се налази на Убском положају, остане код Кладничке механе. Ако ово до сад није учињено, командант мунициске колоне одмах ће наредити, да се ⅓ артил. муниц. одељења упути код Кладничке механе.
4) Трупна комора, заступ. команданта мајор Ник. Јанковић (дивизиског штаба, телеграфског одељења, 14. и 15. пука, артилериског пука, коњичког дивизиона, пионирског полубатаљона и месарска чета са лиферантом меса), долази данас позади 1. степена код Пиромана. Трупна комора 13. пука и 2 пољске батерије код Кладничке механе.
5) 2. степен колонске коморе, командат мајор Вој. Јовановић (профијант колона, једно одељење за пешадиску муницију и пекарска чета), долази до Кладничке механе. Начелник интендантуре у споразуму са армиским интендантом и с обзиром на уређеност и снабдевеност слагалишта у Лазаревцу, ешелонираће профијантску колону тако, да дотурање хране буде обезбеђено. Упозоравам начелника интендантуре, да на путу наступања до Обреновца има покретних пекарница исправних, које повући и са дивизиским инсталирати их за израду хлеба.
6) Интендантура и војна пошта биће на Убу.
7) Мој штаб је у Обреновцу, где има одмах доћи судско одељење и предузети и свршити све заостале послове“.
У току 14. децембра извршен је распоред по овој заповести. Примљени су извештаји од команданта 14. пука о поседању положаја и од команданта места у Обреновцу о реду и стању у Обреновцу.
Дејство Коњичке дивизије
Командант Коњичке дивизије издао је заповест ОБр. 2399 у овоме: „Све три армије гоне непријатеља, који у нереду одступа. Комбинована дивизија гони непријатеља до линије Железник, к. 208 (Петлово брдо) и даље гредом на левој обали Топчидерске реке, где ће се задржати фронтом према Сави. Коњичка дивизија продужиће дејство између Саве и Топчидерске реке обраћајући пажњу, да не дође под јаку ватру непријатељских монитора. Кад буде Београд заузет, трупе се у њему неће задржавати сем Коњичке дивизије, да са потребним деловима уведе ред и изврши интендантско извиђање. Стога наређујем: 1. Коњичка бригада са батеријом и четничким одредом продужава гоњење непријатеља правцем: В. Моштаница – Железник – Жарково – Београд; 2. коњичка бригада са батеријом продужава гоњење правцем: Сремачки рт – Читачка механа – Дедиње – Београд. По заузећу Баограда ради одржавања реда и личне и имовне безбедности, 1. бригада има рејон лево од улица почев од Славије – Краља Милана – Кнез Михаилова, а десно 2. бригада. По уласку у Београд, дужност управника вароши Београда примиће командант четничког одреда мајор Војин Поповић, коме ће поред његовог одреда команданти бригада ставити на расположење потребне коњичке делове ради увођења и одржавања реда. Трупна и колонска комора доћиће у с. Сремчицу. Штаб дивизије са телефонским одељењем кретаће се правцем М. Моштаница – Умијански вис – Сремчица – Железник – Жарково – Београд. Обе бригаде извиђају простор на свом правцу кретања између Саве и Дунава“.
По овој заповести је рађено овако: Командант 1. бригаде извештава, да је са бригадом нападао с. Жарково и водовод који је заузео, а потом је предузео напад са 1. коњичким пуком на непријатељску комору, која је била на друму између с. Жаркова и Чукарице. При нападу пук је био изложен унакрсној артилериској ватри са два монитора, који су дејствовали са узводне ивице аде Циганлије, и артилерије, која је дејствовала са Бановог брда. Комору су штитили још и четири непријатељска митраљеза. Напад на комору према овоме није успео. При овоме нападу бригада је имала 2 војника погинула и 4 коња, 6 војника и 8 коња рањени. 1. коњичка батерија дејствовала је од с. Железника, на Баново брдо у току целог дана. При заузећу водовода бригада је затекла 7 машиниста, који су и раније били у инсталацији водовода, један од њих који је јутрос дошао из Београда, вели, да је у двору стан главно командујућег и да на њему стоји аустриска застава, мађарска и хрватска; да је Београђанима издато наређење, да ће бити обешен онај, ко се ухвати да пљачка, међутим непријатељски војници отварају не само дућане калаузима већ и приватне станове и износе ствари колима и преносе у Земун. Код Москве била су подигнута вешала, где су вешали наше ђаке са универзитета под видом комита, али на протест американске мисије, вешала су пренета у Горњи град. Све мушко становништво од 15 до 60 година одведено је у Земун. 1. бригаду у 18 час. сменио је у Жаркову један батаљон 6. прекобројног пука и четнички одред појачан са коњицом без коња (око 300 карабина), те се бригада повукла у с. Железник. Непријатељ држи Баново брдо – к. 206 – к. 215 – Кнежевачке кречане – Мајур. Јачина непријатеља на Бановом брду је 1 пешад. пук и једна батерија.
Командант 2. бригаде ухватио је помоћу свог телефона разговор, који је вођен између штаба 3. непријатељске дивизије, 1. бригаде 13. корпуса с једне стране, и начелника штаба једне јединице (непознате) ове садржине: „Дивизија је имала великих губитака у официрима, аутомобили и колоне са резервном храном пребачени су на леву обалу Саве. Даље саопштава, да је чуо разговор како неки непријатељски командант јавља, да је два пута одбио наш напад. У том моменту јављају, да ће му послати 4. и 27. ландштурмски пук у појачање. Други непријатељски командант, који је према десној колони Комбиноване дивизије јавља, да му војници одричу послушност и да он скида са себе одговорност. У Кијеву ухваћено је једно наређење, да се сви возови и артилерија потопе у Саву, ако не успу пребацити се преко Саве. Командант 2. бригаде у 14.55 час. из Раковичке шуме извештава, да непријатељ са Торлака одступа и да је он са бригадом кренуо да му пресече одступницу. Из с. Железника види се велики пожар у Београду. До краја овога дана Дринска дивизија II. позива заузела је Кречане и подишла Кошутњачкој шуми, једним делом помагала је заузимање Мајура. Комбинована дивизија подишла је Жаркову и Кошутњачкој шуми у вези са Дринском дивизијом. 1. бригада заноћила је у с. Железнику са деловима код Белих вода. 2. бригада заноћила је код с. Кнежевца. Непријатељ је држао линију Баново брдо – к. 206 – к. 216 – Кнежевачке кречане – Мајур – к. 220.
Моравска дивизија II. позива стигла је овог дана код Мељака, где је и преноћила.