На фронту Ужичке војске
14. децембар прошао је без знатнијих догађаја. Било је само обично пушкарање на ушћу реке Пилице, сз. од Бајине Баште и према Шарампову. Непријатељ је отварао и артилериску ватру на наше положаје код Вишеграда на десној обали Дрине, без икаквих резултата.
Операције Обреновачког одреда
Од команданта Моравске дивизије I. позива ОБр. 2376 добивен је овај извештај: „Десни летећи одред, који је иначе 13. децембра у вече наступао ка Лозовичком брду, пошто је заузео око 10 час. ту тачку, продужио је наступање и до зоре својим челом стигао на десну обалу Болечице, где се спојио са средњим летећим одредом упућеним преко Врчина. Леви летећи одред, који је због своје удаљености примио заповест за гоњење тек у 1.15 час. 14. децембра, кренуо се да заузме Авалу у 4 часа, у исто време, кад је истој прилазило и десно крило II. армије, па пошто Авала није била брањена, продужио је наступање друмом ка Белопоточкој механи. Остале трупе Одбране Београда користиле су ноћ између 13./14. децембра за одмор и за попуну утрошене муниције, и 14. децембра предузеле су гоњење за овим летећим одредима које је текло овако: Десна и лева колона кренуле су се у 7 час., са места где су се биле 13. децембра у вече зауставиле ради преноћишта, и то: прва са Крајкове баре, а друга са к. 291 на београдском друму.
Десна колона, по доласку на Лозовичко брдо, примила је у састав досадању десну побочницу (15. пешад. пук III. позива без једног батаљона код Гроцке), која се са Мостина кренула правцем преко косе ка Старац Васином брду паралелно са Моравском дивизијом I. позива, која је наступала од Лозовичког брда преко Липовице на Болеч и која се по доласку код тог села спојила са десним и средњим летећим одредом који су је ту чекали. У 11.30 час., кад су се предњи делови тих двају летећих одреда почели пребацивати преко Болечице, почели су да трпе од непријатељске артилериске ватре са Ериног брда и Клупа и из монитора на Дунаву код утоке Болечице. Ова артилериска ватра принудила је команданта колоне да успори наступање осталих својих трупа и да са њима отпочне развијање са веће даљине. Та спорост у раду огледала се у току целог наступања, кад се колона била развила, и командант колоне ју је, кад му је у вече тражено обавештење о томе, правдао немањем довољне количине муниције, те ватра наше артилерије није била довољно јака. Пре но што се ова колона појавила код Болеча, непријатељска пешадија налазила се распоређена делом на Екмеклуку, а делом на Ерином брду са слабим предњим деловима на Шугавцу и Чекији, а Клупе и Чолин гроб нису били ни поседнути. Јачина тих непријатељских трупа на Екмеклуку, Ерином брду, Шугавцу и Чекији по мишљењу команданта десне колоне била је од прилике два пешадиска пука. Но при појави наших јачих трупа на овим правцима непријатељ је журно почео да поседа Клупе и Чолин гроб и да појачава посаду на Ерином брду, Шугавцу и Чекији, ангажујући за то и трупе са Екмеклука, што значи да овде није очекивао наступање оволике снаге. Но и ово појачавање својих предњих делова му се свакако учинило мало, јер је доцније у току борбе примећена једна колона, која се кретала од Кумодража преко Екмеклука ка Ерином брду и која је морала служити као појачање трупама на Ерином брду и Клупама. Од команданта Моравске дивизије I. позива под ОБр. 2380 добио сам овај извештај:
„Дивизија је у току данашњег дана извршила гоњење непријатеља и пребацила га преко Болечице. Пошто је непријатељ посео линију: Екмеклук – Ерино брдо – Чолин гроб – Клупе, то је у 13 час. издата заповест за напад. Деснокрилну колону образовао је 15. пук III. позива правцем: Старац – Васино брдо – Чолин гроб – Клупе. Лево од ње дивизија је нападала у 3 колоне правцима: Винчанска црква – Клупе; Чекија – Ерино брдо; Шугавац – Ерино брдо. Један пук пешадије је у резерви код Болеч механе. Артилерија са десне обале Болечице потпомагала је напад пешадије. Сад су све три колоне подишле главном непријатељском положају на врло блиско одстојање. По извештајима команданата пукова непријатељ је истеран из ровова са падина и задржао се само у рововима на гребенима. У данашњој борби истиче се налет 15. пука III. позива на Чолин гроб, који и ако није у потпуности успео, заслужује сваку похвалу, јер је непријатељ истеран из два реда ровова и задржао се у трећем. Намера ми је, да у току ноћи, ако буду повољне прилике, продужим напад ради заузећа гребена, у противном то ћу предузети сутра 15. децембра. Пошто су непријатељски положаји релативно јако утврђени, молим да ми се неизоставно дотури што већа количина артилериске муниције мод. 07. год.“. Даљи рад десне колоне састојао се у овоме: Пошто се артилерија пласирала позади Лисастог и Старац Васиног брда, почела је да потпомаже својом ватром развој десне колоне, која је наступала овако: 15. пешад. пук III. позива од Старац Васиног брда на Чолин гроб а Моравске дивизије I. позива од Болеча ка Ерином брду. Ова последња пак, пошто се пребацила на леву обалу реке Болечице, била је у оваквом распореду: 3. пешад. пук наступао је уз Шуговац, 2. пешад. пук уз Чекију, 16. пешад. пук уз поток Млаке, а 1. пешад. пук остао је у резерви код Болечке механе. 15. пешад. пук III. позива, наступајући врло енергично под врло јаком артилериском ватром, стигао је у 18 час. у примерном реду до под сам Чолин гроб, али дочекан овде јаком пешадиском ватром, поврнуо је једним делом назад и задржао се на северној ивици с. Винче. Пукови пак Моравске дивизије I. позива, потискујући непријатељске слабе делове испред себе, избили су до 22 часа на Шугавац и Чекију и у изворни део потока Млаке.
Лева колона пак, наступајући са к. 291 преко Солинских бара и к. 205 (северно од Врчина), стигла је у 12 час. на фронт Лисасто брдо – Кречане, где се развила за борбу, али изложена јакој артилериској ватри са Стражаре, Екмеклука и Ериног брда даље није смела наступати, јер је чекала да десна колона изађе на њену висину. Но под заштитом ватре наше артилерије, која је била позади Лисастог брда и Кречана, био је упућен један батаљон 18. пука преко Лештана и Забрана на Долове, коју је тачку успео да заузме у 14 час. Одмах затим остала два батаљона истог пука пребацила су се на Забран а у 15 час. тамо је упућен и 2. Тимочки дивизион, који је за време спуштања низ Кречане и Лисасто брдо имао да издржи јаку артилериску ватру. Ради везе са 15. пуком I. позива, који се налазио лево од ове колоне, упућен је преко Завојице на Осоје батаљон 19. кадров. пука са Дебанжовом батеријом са задатком, да у случају потребе садејствује у заузећу Стражаре. Хаубичка батерија пласирала се на Завојици фронтом према Стражари. 15. пешад. пук I. позива са 2. Дринском брзометном батеријом, наступајући београдским друмом поред Авале, стигао је у 6 час. из јутра на чело претходнице према Белом потоку, а са главнином код мех. Дашчаре, где је у то доба дошао и 14. пешад. пук I. позива II. армије, који је имао са осталим трупама Тимочке дивизије I. позива, да напада на Торлак. Због појаве трупа из II. армије на овом правцу 15. пешад. пук I. позива морао је да скрене у десно и да се приближи левој колони Одбране Београда у чији је састав имао да уђе. То спајање 15. пука I. позива са левом колоном имало је да се изведе правцем преко Кошаре и Пречице на Стражару, а према наређењу команданта поменуте колоне, коме је било потребно одржавање тесне везе између његових трупа и десног крила II. армије. По доласку на Пречицу 2. Дринска брзометна батерија пласирала се на том положају и почела да припрема својом ватром напад 15. пука I. позива на Стражару. Но тај напад је отпочео тек после 13 час. због јаке бочне ватре, коју је пук трпео и с једне и с друге стране и због потребе, да се сачека ангажовање леве колоне, која се дотле још није била развила. У то време крајње десно крило II. армије (20. пешад. пук), са којим је 15. пук одржавао јаку везу, кренуло се за напад на Ђурђин гроб, што је и овога повукло да се у 14 час. крене са Пречица и да се пребаци на косу између потока Бучвар и потока Клисура и да том косом без обзира на јаку непријатељску фронталну и бочну артилериску, митраљеску и пешадиску ватру напада на Стражару, одржавајући исту висину са трупама, које су нападале Ђурђин гроб.
Око 17 часова ове последње извршиле су јуриш на Ћурђин гроб и заузеле га, после чега су и непријатељске трупе на Стражари почеле да се колебају. Одмах затим, 15. пук, који је јаком непријатељском ватром био приморан да за неко време обустави даље наступање, кренуо се енергично напред и заузео Стражару. За време, док су се трупе десне колоне, као што смо напред видели, под заклоном мрака приближавале Ерином брду, трупе леве колоне, рачунајући ту и 15. пук I. позива са 2. Дринском брзометном батеријом, заноћиле су у оваком распореду: 18. пешадиски пук I. позива на Доловима; 15. пук I. позива са 2. Дринском брзометном батеријом у с. Кумодражу са једним батаљоном на Стражари; батаљон 19. кадровског пука са Дебанжовом батеријом на Осоју; 7. пешадиски пук III. позива, 2 батаљона 11. пука III. позива, 2 станичне чете и 2. Тимочки артилериски дивизион на Забрану и хаубичка батерија на Завојици. 18. и 15. пук образовали су предстраже фронтом према Екмеклуку и Мокро – Лушкој коси. Тога вечера у Врчину саопштено је команданту Одбране Београда: да се трупе Одбране Београда по извршеном протеривању непријатеља са нашег земљишта прикупе у просторији између Дунава и Мокро – Лушке реке и ту чекају даља наређења; да осигурају Дунав од реке Болечице до Београда и да се забрани трупама улазак у варош, пошто су за ту цељ намењене нарочите трупе. Лево од трупа Одбране Београда имале су да се распореде трупе II. армије. Врховној команди и суседним трупама под ОБр. 852 послат је извештај, а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет. На основу реченог стања код наших и непријатељских трупа решио сам се да сутра дан 15. децембра распоредим своје трупе овако:
Десна колона да се прикупи на Ерином брду но с тим, да одмах упути један пешадиски пук и један пољски арт. дивизион на Клупе са задатком да осигуравају Дунав од утока реке Болечице до В. Села. Лева колона да се прикупи на Екмеклуку но с тим, да одмах упути један пешадиски пук I. позива и један пољски арт. дивизион преко Градца на Милићево брдо са задатком, да осигуравају Дунав од В. Села до Миријевског потока, и један батаљон са једном батеријом на В. Врачар са задатком да осигуравају Дунав од Миријевског потока до Београда. Ти одреди, упућени на Клупе, Милићево брдо и В. Врачар, требали су још да служе и као гонећи одреди, ако на њиховим правцима буде имало одступајућих непријатељских трупа. Но да би ови гонећи одреди могли што пре да избију на Клупе, Милићево брдо и В. Врачар, и да би према томе ту могли сустићи бар зачеље непријатељских трупа, ако се ове буду у њиховом рејону пребацивале на леву обалу Дунава, потребно је било, да се још те ноћи заузме Ерино брдо, које је непријатељ још држао, и Долове, за које се није знало да су већ у нашим рукама, јер је један официр из штаба Одбране Београда донео погрешан извештај, да су трупе леве колоне на линији Забран – Осоје и да ће тек ноћас бити упућене на Долове. На основу свега овога, командант Одбране Београда са ОБр. 849 издао је ову заповест: „Десно крило II. армије и лево крило Одбране Београда заузеле су Кумодрашке положаје. Трупе Одбране Београда сутра 15. децембра, продужиће гоњење и то:
1. Десна колона има што пре да избије са главном снагом на Ерино брдо, где ће се зауставити, а с једним одредом јачине: 1 пук и 1 пољски брз. дивизион – на Клупе. Овај одред одмах по доласку на Клупе осигураваће Дунав на одсеку од Болечице реке до В. Села и ступиће у десно у везу са 15. пуком III. позива, који осигурава одсек од Брестовика до реке Болечице.
2. Лева колона, рачунајући ту и 15. пук I. позива, има што пре да избије преко Долова и даље косом поред Великог Мокрог Луга на Екмеклук где ће се зауставити, пошто буде упутила један здружени одред јачине: 1 пук, 2 брз. и 1 Дебанжова батерија преко Градца и Липара на Милићево брдо ради осигуравања Дунава на одсеку од В. Села до Миријевског потока, и један здружени одред, јачине: 1 батаљон и 1 пољска брз. батерија – на В. Врачар ради осигуравања одсека од Миријевског потока до Карабурме.
3. Да би се што пре могло да избије на Екмеклук и Ерино брдо, све предње тачке, а нарочито Долови, имају се још ноћас по сваку цену заузети препадом.
4. Почетак наступања са тих заузетих тачака у 6 час.
5. Како није искључена могућност, да ће непријатељ да се пребаци на леву обалу Дунава код В. Села, то захтевам од команданта колоне и команданата упућених одреда са Екмеклука и Торлака за осигуравање Дунава, да развију максималну енергију гоњења.
6. Командант леве колоне још ноћас ухватиће везу са трупама на Кумодрашким положајима, да би се спречили могућни непријатни случајеви туче између наших трупа.
7. Да командант леве колоне још ноћас упути у састав десне колоне средњи летећи одред, који је данас наступао преко Врчина уз Врчинску реку и који се сад свакако налази у рејону леве колоне. Ако командант леве колоне не зна где се овај одред налази, има по сваку цену да га нађе.
8. Штаб Одбране Београда полази из Врчина у 8 час. и креће се путом који води уз Врчинску реку, па преко Кречана, Лештана и Долова на Екмеклук“.
Напомена. Као што се види из ове заповести, од сутрашњег покрета ка Београду изостао је 15. пук III. позива, за кога је још у току 14. децембра за време гоњења послато наређење ОБр. 843 команданту десне колоне, да га са обема батеријама, које су га пратиле, упути за осигуравање Дунава од Брестовика до р. Болечице са резервом у с. Заклопачи. Но командант колоне примио је ово наређење око 23 часа, дакле после пријема заповести ОБр. 849, због чега је ово упућивање могао да изврши тек сутра дан.