Ситуација
У току 14. децембра у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 4574
(у 6.55 час.)
„Командант Шумадиске дивизије I. позива јавља: Око 15 час. 13. децембра уз припомоћ трупа ове дивизије заузет је Петров гроб поред Дражановца – Радионице и Карауле; потом је дивизија предузела покрет са двема колонама: десном правцем: Отавице – Пиносава – Бањичко поље, а левом: Рушањ – Орловац – Ресник – Мајур – Дедиње. Дивизиски коњички пук упућен је долином Топчидерске реке ради везе са III. армијом. Општа резерва је за левом колоном. За ноћас наређено је, да главнине обеју колона дођу на линију: Отавица – Рушањ, а претходнице на линију: Табориште – Орловац, пошто се непријатељ повлачи на Торлак с тим, да зором продужи најенергичнији покрет до крајњег циља линије: Бањичко поље – Дедиње. До овог часа нигде се не води борба нити непријатељ даје отпора. У исто време командант Шумадиске I. позива јавља, да је добио извештај од команданта Дринске дивизије II. позива 13. децембра у 20.30 час., да још није добио наређење од команданта III. армије за даљи рад, али је по заузећу Петровог гроба продужио гоњење правцем преко Рушња за Ресник и Раковицу. Тако је та дивизија избила испред трупа ове дивизије и успорила кретање. Молим за наређење команданту III. армије, да трупе Дринске дивизије II. позива остану на левој обали Топчидерске реке, те да се ослободе правци за дејство Шумадиске дивизије I. позива“.
ОБр. 4576
(у 17 час.)
„У току прошле ноћи 13./14. децембра трупе Шумадиске дивизије I. позива избиле су на одређену линију: Табориште – Орловац, са својим претходницама, не наишав на отпор непријатеља, а у свануће продужили су даљи покрет и гоњење. Десном обалом Топчидерске реке ухваћена је веза десно са Тимочком дивизијом I. позива, а лево са Дринском дивизијом II. позива. Наређено је, да даљи покрет буде што енергичнији, а у случају да Тимочка дивизија I. позива наиђе на отпор на Торлаку, да десна колона Шумадиске дивизије са делом своје снаге ову потпомогне у нападу, о чему одмах да се извести командант Тимочке дивизије I. позива ради споразума у раду. По добивеним извештајима извесни непријатељски делови налазе се код Ресника, где су се утврдили“.
ОБр. 4583
(у 24 часа)
„Шумадиска дивизија I. позива: према последњим извештајима од 15.30 час. десна колона ове дивизије налази се на линији: Седљак – Раковичка шума, а лева колона на линији: Раковичка шума – Стражевица. Дивизиски коњички пук је у долини Топчидерске реке. Непријатељ држи линију: Миљковац – Раковички барутни магацин и с. Јајинце. У току целог дана наступање трупа ове дивизије било је спорије, због јачег отпора непријатељских трупа, које су браниле сваку косу, а нарочито због дејства непријатељске артилерије са Торлака, која је бочно тукла десну колону. Јача се борба отворила код десне колоне у 15 час. приликом преваре од стране непријатеља, који је бацао оружје у намери да се преда, и кад су му наши пришли, он је покупио оружје и отворио ватру. Непријатељ је потом снажно одбачен ватром, пошто је пук из првог борбеног реда добио 1 батаљон појачања из резерве. На Кијевском телефону ухваћени су непријатељски извештаји (а који су горе изнети). Обреновачки одред до 12 час. стигао је и прикупио се на Отавици источно од Петровог гроба, пошто је прелаз на линији Турски рт – Вис за артилерију врло тежак, а исто тако тешки су услови за прелаз са ове линије на десну обалу Топчидерске реке. Тимочка дивизија I. позива: Дивизија је продужила гоњење непријатеља, који је посео Торлак – Разбојиште – Ђурђин гроб. Дивизија је предузела напад на непријатеља у 7.50 час., кад су трупе ове команде овладале Торлаком, Разбојиштем и Ђурђиним гробом. Десна колона 20. пешад. пука и све брзометне батерије заузеће одсек од Торлака механе па десно док не ухвате везу са 15. пешад. пуком I. позива. Лева колона (13. пешад. пука I. позива и 2 ½ брзометне батерије) заузеће део од Торлачке механе закључно са Јајинцима. Резерва: 14. пешад. пук и 11. пешад. пук III. позива код к. 323 са обе стране друма. Тешка артилерија на Белопоточкој коси. Заробљено је: 12 официра, 622 подофицира и војника, две четне касе са 3.460 круна и два митраљеза. Према овој дивизији били су делови: 25. ландшутрмског и 28., 38., 68., 73. и 89. пука заједничке војске“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3537
(у 2 часа)
„Трупе армије у току целе ноћи 12./13. децембра гониле су непријатеља и то продужиле целог дана 13. децембра. Дринска дивизија II. позива: у гоњењу савладала је после кратке борбе отпор непријатељских заштитница код Липовичке механе и продужила наступање ка Караули. У 12.15 час. 13. децембра ова дивизија подишла је Караули, коју је убрзо заузела и продужила наступање ка Петровом гробу, који је непријатељ био и утврдио и довољном снагом посео. После извршеног јуриша у 15.30 час. ова дивизија је заузела Петров гроб, и продужила наступање ка Рушњу, где је избила и где ће преноћити. Приликом јуриша на Петров гроб заробљено је: 4 официра и 250 војника; запљењен је 1 митраљез. Заробљеници су из 4. ландштурмског и 102. пука заједничке војске. Код Комбиноване дивизије 6. прек. пук је имао ноћу 12./13. децембра борбу са заштитницом 36. дивизије на положају Звезде. Од јутрос тај пук гони непријатељску колону од 2 пука пешадије, 2 батерије са 500 кола, који су одступили од Обреновца поред Саве преко Звезде ка Девојачком гробу. У 13.50 час. дивизија је избила на линију: Циганске куће – Сремчица. Непријатељ је у нереду одступио преко Девојачког гроба и између Девојачког гроба и Сремчице. При томе је тучен јаком нашом бочном артилериском ватром. Дивизија је продужила наступање. Коњичка дивизија гонила је непријатеља правцем: Мислођин – Барич – В. и М. Моштаница, којим се правцем кретао и 6. прек. пук. Кретање је било отежано испресецаним тереном, а доцније и артилериском ватром са непријатељских монитора. Непријатељ је одступао и задржао се на линији: Дрењак – Витковице – Голија (к. 243), на којој је линији ова дивизија остала у непосредном додиру са непријатељем. У току дана заробљено је: 6 официра и 50 подофицира и војника. Тимочка дивизија II. позива налази се на линији: Скела – Забрежје. Од поласка ка Стражари за последња два дана ова дивизија заробила је и запљенила: 1 официра, 353 војника, 300 рањеника, 3 топа, 2 хаубице, 79 кара, 2 лафета, већи број пушака, муниције и друге много разноврсне спреме. Моравска дивизија II. позива домаршоваће 14. ов. мес. код Мељака“.
ОБр. 3541
(у 6.40 час.)
„Командант Комбиноване дивизије јавља (у 6.45 час.), да је дивизија са 1. прек. пуком посела Петлово брдо у 23.30 час. 13. децембра и да је 2. прек. пук избио на ту тачку 14. децембра у 3 часа. Један пук је у Сремчици; 6. прек. пук борбом ноћас је доспео на простор између Железника и Сремачког рта. 2. прек. пук делом своје снаге учествовао је у нападу на Петров гроб, и том приликом заробио 4 официра и 163 војника из 102. пука. Заплењено је: 1 топ, 6 кара и 4 митраљеза. Према исказу заробљеника на фронту Сремачке косе – Срећков гроб – Петров гроб била је 9. дивизија са пуковима 91. и 92. заједничке војске, једним ландверским и једним ландштурмским пуком. Према 6. прек. пуку била су још два пука“.
ОБр. 3542
(у 11.45 час.)
„Комбинована дивизија овог момента (11.45 час.) налази се на Петловом брду, а својим деловима подилази Кошутњаку. Дринска дивизија II. позива налази се код Рушња, а 6. пук II. позива са 2 батаљона 5. пука нападају у правцу Кречана. Непријатељ држи поседнуте Кречане и јужну ивицу Кошутњачке шуме. Коњичка дивизија је од Железника у покрету ка Читачкој механи. Са Шумадиском дивизијом добивена је веза. Она је заузела Стражевицу, а њени делови избили су на северну ивицу Раковичке шуме. У току прошлог дана и прошле ноћи код Дринске дивизије II. позива заробљено је преко 300 војника и заплењено 3 хаубице и 7 кара“.
ОБр. 3551
(у 15.30 час.)
„Армиски штаб премешта се у Мељак“.
ОБр. 3555
(у 22.10 час.)
„Ситуација је на фронту ове армије оваква: линију Жарково – Кречане непријатељ држи са 3 пука. Дејствује против Комбиноване дивизије са четири батерије пољске и брдске, 1 хаубицом 15 см. и једним монитором. Једна батерија пласирана је на Дедињу, а једна на међупростору: Бањички логор – Торлак, а свакојако да постоји и која батерија на Бановом брду. Комбинована дивизија I. позива напада од Петловог брда према Кречанама и од Железника према Жаркову. Дринска дивизија II. позива напада са пуком и то преко Кнежевца ка Кречанама, а пук и по је у резерви на Орловцу. Коњичка дивизија са једном бригадом налази се код водоводне инсталације, где је даље напредовање укочено артилеријом са монитора, а друга је бригада у Топчидерској реци код Стражевице. Са Шумадиском дивизијом I. позива веза је стално одржавана. Она је заузела Стражевицу и нападала кроз Раковичку шуму у правцу Јајинца. Уопште непријатељ се врло упорно држао и развијао нарочиту артилериску ватру а поглавито на Петлово брдо (к. 208), коју је тачку силно обасипао с фронта и с бока. Око 14 час. видео сам лично, како непријатељ са Торлака извлачи артилерију друмом за Београд. Са положаја Комбиноване дивизије осмотрени су непријатељски делови, како по групама у јачини од 1 чете одступају правцем: Ада Циганлија – Земун осмотрено око 1 – 2 пука. Виделе су се такође непријатељске колоне у покрету од Екмеклука у правцу Београда. Око 15 час. приметило се, да непријатељ по групама напушта Кречане. По сазнању од мештана непријатељ има мостове од града до кланице за прелаз ширим стројевима, а код Чукарице има ужи мост. Тимочка дивизија I. позива има и сад још свој један пук са батеријом код Уба. Главнина дивизије је око Обреновца и Забрежја. Са ½ чете код Скеле 13. ов. мес. у вече непријатељ је са једним чамцем покушао прелаз, али је одбивен. Ако ситуација дозвољава, молим да се допусти, да одред, који је остављен код Уба, упутим у састав дивизије. Моравска дивизија II. позива стигла је данас у околину Мељака. Сутра 15. ов. мес. рано у јутру полази за Рушањ, где ће бити као армиска резерва“.
ОБр. 3563
(у 23.30 час.)
„По исказу заробљеног начелника интендантуре 9. дивизије, ова је дивизија имала пре повлачења 12.000 пушака. Она је била образована из: 11., 73., 91. и 102. пука. Десно од ове дивизије била је 21. а лево 36. дивизија. Комуникациски правац дивизије био је: Мељак – Београд“.
ОБр. 3565
(у 23.45 час.)
„Командант Дринске дивизије II. позива доставља извештај од команданта десне колоне (5. пук): овога тренутка непријатељ је напустио ровове на предњим тачкама Мајура. Потиснут овим пуком из ровова на свом десном крилу, одступа на целој линији и поред фронта 12. пука. Непријатеља гоним кроз Раковичку шуму ка Мајуру. Штаб армије заноћио је у Рушњу“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3635
(у 13.40 час.)
„13. ов. мес. настављено је продирање трупа армије за потученим непријатељем, са спорадичним мањим отпором. Дринска дивизија I. позива: задржала је десну колону код Дебрца; предње делове средње колоне од Црвене механе упутила је Мишару, где су избили у 10.30 час.; а леву колону од Лојаница ка Шапцу, где је без отпора ушла у 10.10 час. Посматрање Савске обале врши се патролама. Око подне примећено је кретање једног непријатељског коњичког пука ка Обрежу. Један монитор пловио је низ Саву и избацио је неколико метака на Охрид и у околину Скеле. Предњи делови Дунавске дивизије II. позива ушли су у Шабац око 9.30 час. такође без отпора. Свој понтонски мост непријатељ је бацио у ваздух, а из монитора и хаубице гађао је и упалио сву муницију, која је била код царинарнице. По извештају једног аустриског лиферанта, штаб 16. корпуса отишао је у Руму, а вероватно и даље за Инђију. Коњица Дринске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива, 2 батаљона пешадије и 2 брзометна топа упућени су данас у Мачву, у циљу протеривања непријатељских делова, ако их где буде било. За осматрање фронта: Бадовинци – Љешница упућени су данас у Прњавор: 2 батаљона III. позива (10. и 15. пука) допунски батаљон 7. пука II. позива и 1 батаљон резервних Крушевачких трупа са 2 брдска топа. Дунавска дивизија I. позива: продужила је продирање јуче ка Дрини са линије: Јаребице -Шљивово; један коњички вод ове дивизије ушао је још 12. ов. мес. у Лозницу, одакле се повукао на Тршићско брдо због појаве непријатељских војника, који су са Гучева одступили ка Лозници. По извештају водника тога коњичког вода Лозница је запаљена и гори. Командант Дунавске дивизије I. позива извештава, да по свима прикупљеним податцима изгледа, да се непријатељ само слабим делом своје снаге повукао у Босну, а сви остали делови да су се повукли ка Шапцу и даље на исток“.
ОБр. 3636
(у 13.55 час.)
Овога дана примљен је извештај ОБр. 3636 а који је горе у целини изнет.
ОБр. 3642
(у 19.35 час.)
„Распоред Дунавске дивизије I. позива на преноћишту 13./14. децембра био је овакав: Коњица у Лозници: претходница на линији: Грнчарско гробље; главнина код Брезјака са десном побочницом код с. Брадића, а левом у Крупњу. Извиђањем је утврђено, да на фронту: Барања – Кошутња стопа – Јагодња нема непријатеља. Патрола упућена ка Зворнику јавља, да се непријатељска комора, око 400 кола налази на путу за Зворник под заштитом мањих пешадиских делова. На путу: Осечина – Градојевић – Шабац, заплењено је: 1 брдска хаубица, 140 кара, извесна количина топовске и пешадиске муниције, експлозив, разни инжињерски материјал и друга спрема“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 852
(у 10 час.)
„Трупе Одбране Београда у току данашњег дана гониле су непријатеља у означеној зони, директивом Врховне команде. Летећи одред, који је синоћ био стигао под саму Авалу, и који је ноћас по моме наређењу заузео исту, напао је непријатеља преко Белог потока, и гонећи га са десним криломм II. армије избио на Торлачке положаје, где је и сад. Лева колона под јаком ватром непријатељске артилерије са Стражаре, Долова и Ериног брда данас по подне избила је на линију: Осоје – Забран, и за видела због те ватре није могла да напредује, али је наређено да по сваку цену још ноћас заузме Долове препадом. Десна колона водила је јаку борбу са непријатељском пешадијом на Шугавцу – Чекији – Чолином гробу, одакле је непријатељ пред мрак био покренут ка Ерином брду и Клупама. Сад сам добио извештај, да су трупе десне колоне под заклоном мрака подишле непријатељским рововима на Ерином брду на јуришну даљину, и да ће још ноћас покушати да овај положај препадом заузму. Данас целог дана прикупљан је велики број заробљеника, који су били растурени, и по групама у току данашњег дана предавали се. До сад је заробљено: 40 официра и преко 3.000 непријатељских војника. Један заробљени официр тврди, да је аустриски монитор „Самош“ експлозијом руске мине више Савског моста потонуо“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 3069
(у 11.50 час.)
„Под моју команду је стављена црногорска Лимска дивизија, укупне јачине: 3.420 људи, 370 коња, 2 брдска Дебанжова топа, 3 митраљеза. Ова је дивизија са Острошком бригадом од 2 слаба батаљона, и са 2 пољска брзометна топа. Наш Лимски одред је укупне јачине до 4.802 војника, 644 коња, 2 брдска топа, 2 Крупова топа и 2 митраљеза. Нашом успешном офанзивом на главном војишту створена је могућност, да трупе Лимске дивизије и наш Лимски одред предузму офанзиву. Ради предузимања опште офанзиве, чим буду стигла појачања, наредио сам 8. ов. мес. да се заузме Цигла, и у својим рукама држи Равно брдо и мост на Увцу. Како је командант Лимске дивизије 7. ов. мес. био добио појачање из Санџачке војске, то је према моме наређењу напао на Равно брдо, и од непријатеља отео његове предстражне положаје, а у току ноћи 9./10. ов. мес. и цело Равно брдо. Према томе офанзива је предузета још пре, но што је добивен извештај од ђенерала Јанковића, да ће Санџачка војска дејствовати у правцу Рудог и у бок непријатеља, који је према Прибоју. Тај извештај добивен је 9. ов. мес. у 11.40 час. Команданту Лимске дивизије наредио сам, да дође у непосредну везу са командантом Санџачке војске ради једновремености дејства, и да се непријатељ нападне свима снагама, које стоје на расположењу. На основу овог мог наређења, Лимска дивизија је отпочела офанзивно дејство 8. ов. мес. заузимањем Равног брда, а 12. ов. мес. овладала је положајима на десној обали Дрине и Вишеграда. Нисам добио извештај о учешћу у овим операцијама Санџачке војске, док је наш Лимски одред, јачине као и Лимска дивизија, учествовао у свима операцијама заједно и једновремено са Лимском дивизијом. Као што се види, овлађивање десном обалом Дрине је заједничко дело црногорске Лимске дивизије и нашег Лимског одреда а не само црногорске војске, као што то доноси пресбиро у телеграму са Цетиња 12. ов. мес. Исто тако заузимање Вардишта и Вишеграда није дело Ужичке војске, већ Лимске дивизије и нашег Лимског одреда“.
Напомена. У току овога дана из Врховне команде нису отправљена никаква важнија наређења.