Завршетак операција аустриске војске у 1914. години
Напуштање Београда од стране V. армије
Овог дана до 8 час., прелаз V. армије на леву обалу Саве био је у главноме извршен. На десној обали Саве остала је само посада за непосредну одбрану мостова. У овом времену појављује се ватра српске пешадије, а нешто доцније почела је дејствовати и српска артилерија са Бановог брда против аустриских монитора на Сави, који су дејствовали позади мостова. У току ове борбе, прекинут је понтонски мост, али је материјал спашен. Спасавање моста направљеног од шлепова било је већ теже извести, тако да су монитори морали уништити један део овог моста. У 10.45 час., мостовна заштита повукла се на леву обалу Саве преко железничког моста, који је одмах после тога бачен у ваздух. Одред ђенералмајора Шена са Милићевог брда превезен је у Панчево преко Дунава, под заштитом артилериске ватре са монитора. Трупе V. армије разместиле су се у кантонмане по Земуну и западно од њега. После одступања аустриске војске на леву обалу Саве, формиране су понова ландштурмске трупе за осигурање Саве, а обе армије размештене су по Срему у развучен кантонман, у циљу одмора, тако: Трупе VI. армије размештене су у западном, а трупе V. армије у источном делу Срема. Граница између ових армија била је линија: Петроварадин – Рума – Јарак.
Мишљење званичних аустриских војних аутора о операцијама 1914. године
„Напуштањем Београда, аустриска војска је изгубила и последњу тековину, задобивену тешким и јуначким борбама у јесењем походу 1914. године. Изгледало је, да су велике жртве узалуд биле принесене. Срби, који су у току последњих недеља, јасно осетили јачину царскокраљевских трупа, били су, и поред своје бројне надмоћности, бацани са једног јаког положаја на други још јачи. Али у последњој недељи борбе, кад је према стратегиској ситуацији изгледало, да Србима већ бије посмртно звоно, наступила је неравна борба. Срби су прикупили снагу до последњег наоружаног човека и тиме створили несразмерну бројну надмоћност и задобили успех над нашом војском. Старци и младићи похитали су под заставу и повећали бројно стање српске војске на 250.000 људи. Од ових је 50.000 било употребљено за осигурање граница, мостова и железница, док је око 200.000 људи водило борбу са царскокраљевском „Балканском војском“, којој је, са одбитком осигурања Дрине, преостало нешто мало више од 82.000 бораца. Али и поред ове своје бројне надмоћности, Срби се нису усудили да предузму ма какву офанзиву преко Саве, већ су прешли у одбрану, тако, да је доцније V. армија могла бити упућена на руски фронт, а најпосле, поводом ступања Италије у рат против Аустрије, упућена је и VI. армија на италијански фронт. Из овога излази, да је царскокраљевска „Балканска војска“ својим ударцима у походу 1914. године, успела да сломије кичму оружане српске снаге“.
Завршетак операција српске војске у 1914. години
Операције II. армије
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 7 час. командант Шумадиске дивизије под ОБр. 2903 у с. Рушњу издао је наређење командантима: леве и десне колоне, опште резерве и коњичког пука ове садржине: „Продужите извршење задатка према издатом наређењу ОБр. 2852 од 13. децембра т. г. с тим, да се међусобна веза између колона и са суседним трупама одржава што јаче. Пошто се избије на линију: Бањичко поље – Дедиње, 12. пук да продужи покрет до Топчидерског брда, водећи рачуна при покрету о могућем дејству непријатељских монитора, а остатак леве колоне, да се задржи на Дедињу. Десна колона, ако наиђе на трупе Тимочке дивизије I. позива, које имају правац кретања Торлак – Бањичко поље, уступиће Бањичко поље Тимочкој дивизији, а десна колона да се групише у висини леве колоне на Дедиње. По доласку на простор: Топчидерско брдо – Дедиње, следоваће наређење за груписање дивизије и осигурање на Топчидерском брду, а коњички пук да остане у Топчидеру и одржава везу са III. армијом. Дивизиско завојиште премешта се у с. Рушањ. Ја ћу се у почетку наступања налазити код Рушња, а потом на правцу Рушањ – Стражевица – Мајур. О пријему овог наређења одговорити; извештаје ми слати што чешће“. У 9.15 час. издато је команданту 6. пука III. позива, мунициске колоне и командиру болничке чете и трупне коморе ово наређење: „Пошто су трупе ове дивизије продужиле покрет од Раковичке шуме ка Дедињу, то наређујем да се 6. пук III. позива крене одмах преко Рушња и Ресника у с. Бањицу где ће се употребити за оправку путова и спровод заробљеника. Дивизиско завојиште да се премести у Ресник. Борни део 1. степена колонске коморе да преко Рушња дође у Ресник. Све трупне коморе као и месарска чета и дивизиско ручно слагалиште да дођу у Ресник. До Ресника користити комуникацију: Барајевска механа – Цветков гроб – Рушањ – Ресник за чију је оправку одређен потребан део пионирског полубатаљона ове дивизије. О пријему овог наређења одговорити, а по доласку на одређена места известити ме. Ја ћу се налазити у току данашњег дана на правцу Рушањ – Ресник – Стражевица – Мајур – Дедиње. Командир трупне коморе о овоме ће известити и командира месарске чете и управника ручног слагалишта“.
У 9.45 часова командант Шумадиског дивизиског коњичког пука са ОБр. 686 од 8.20 часова јавља: У 7.45 часова официрска патрола јавља, да на Дедињу нема непријатеља, о овоме је извештен и командант 5. пука“. У 12.30 часова све трупе ове дивизије избиле су на Дедиње и по наређењу ове команде ОБр. 2866 распоређена овако: Шумадиски коњички пук у Топчидеру са истуреним патролама ка ушћу Топчидерске реке; предстража: 12. пук I. позива са две пољске брзометне батерије и хаубичком батеријом на Топчидерском брду са рејоном осигурања од Топчидерске реке до Бањичког потока, истурив предње делове до Савске обале; главнина: 19. пук I. позива и 11. пук I. позива са 2 дивизиона пољске брзометне артилерије на Дедињу; 10. пук I. позива са једном пољском брзометном батеријом у касарни 7. пука као посада Београда. У оваквом распореду дивизија је и заноћила. У току дана 2 непријатељска монитора дејствовала су артилеријом од шећерне фабрике на положаје на левој обали Топчидерске реке а 1 монитор видео се код Земуна. Са 2 митрељеза више Савског моста непријатељ је стално тукао Топчидерско брдо. Непријатељски мост преко Саве био је на шлеповима одмах ниже железничког моста позади монопола. Мост је са наше стране до половине порушен – пресечен, а друга је половина у целости. Са наше стране од места где је био мост па у назад до раскрснице до монопола десно и лево од кланичне пруге налази се велики број кола – непријатељске коморе, пртљага, ратног материјала, што није успело да се преко моста пребаци. На путу позади монитора, остала су два дугачка градска топа и три хаубице. У Топчидеру је непријатељ разрушио гвоздени мост. Под ОБр. 2291 о предњем поднет је извештај команданту II. армије. У току 15. децембра било је заробљеника из 16. пука заједничке војске и 13. пука ландштурма.
Дејство Обреновачког одреда
Командир ескадрона овог одреда у 10 час. јавља са Топчидерског брда, да је стигао на Топчидерско брдо, непријатељ се пребацује преко Саве и многи са коњима скачу у Саву. Наша пешадија спушта се са Топчидерског брда у варош. Непријатељ из монитора дејствује на наше трупе. Са ОБр. 2076 извештен је командант II. армије. Овога дана Обреновачки одред заноћио је на Алугама.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
15. децембра трупе ове дивизије продужиле су наступање ка Бањици, где се дивизија имала задржати према наређењу команданта II. армије ОБр. 4571. Ради овога трупе су се кренуле у 8 час. по овој заповести ове команде ОБр. 1682: „На основи наређења команданта II. армије ОБр. 5671 дивизија ће продужити ка Београду и задржати се на простору Бањичко поље – с. Бањица. Према овоме наређујем:
1) Десна колона наступа правцем: Кумодраж – Београд и групише се на Бањичком пољу источно од изворног дела Бањичког потока.
2) Лева колона наступа правцем: Јајинце – Бањичко поље и задржаће се и груписати на Бањичком пољу где је логор Бањички.
3) Општа (дивизиска) резерва креће се крагујевачким друмом и груписаће се јужно од изворног дела Бањичког потока.
4) Коњички пук креће се правцем Пиносава – Раковица – Београд и задржаће се привремено испред десне колоне.
5) Тешка артилерија креће се крагујевачким друмом и задржаће се са стране с. Бањице западно од друма.
6) Дивизиски штаб кретаће се за резервом крагујевачким друмом“.
Око 10 час. трупе су стигле до Бањичког поља. Како је у то време дејствовала артилерија са аустриских монитора на Сави у правцу Топчидерског брда и Бањице, то је наређено те су пласирани 6 брзометних топова ове дивизије на Бањици спрам стрелишта; отворена је ватра на непријатељске мониторе. Око подне ова је ватра обустављена, пошто су монитори обуставили ватру и повукли се. Пошто су пришли сви делови ове дивизије до одређених им места, предузето је уређење бивака и спрема заклона од непогоде. Дивизија је распоређена овако: 20. пешад. пук I. позива на Бањичком пољу источно од изворног дела Бањичког потока; 13. пешад. пук I. позива у Бањичком логору; 14. пешад. пук I. позива, 11. пешад. пук III. позива и пионири на североисточном делу Бањице (јужно од изворног дела Бањичког потока); коњички пук у с. Бањици; пољска артилерија у северном делу с. Бањице; тешка артилерија крај друма источно од с. Бањице; дивизиско завојиште у с. Бањици; дивизиски штаб код Бањичког логора; трупна комора код својих јединица; борбени део 1. степена колонске коморе код к. 323 (Торлак); профијантска колона од Раље до Торлака (за дотурање хране и профијантских потреба); сви остали делови у Младеновцу. Овога дана није било губитака. Утрошено је 25 топовских зрна. Заробљено је 8 официра и 833 подофицира и војника непријатељских. Морал, и ако су трупе заморене непрекидним борбама и маршевима, био је на достојној висини.
Око 10.30 час. командант II. армије отишао је у двор, да се јави Њ. В. Краљу. Том приликом Њ. В. Краљ благоволео је изјавити благодарност војсци на храбром држању, издржљивости и залагању, да се непријатељ са наше територије протера. Њ. Величанство изјавило је жељу, да се ово Његово признање саопшти војсци. Ово је достављено Врховној команди с молбом на увиђај с тим, да је ова жеља саопштена трупама II. армије са ОБр. 4603. У двору се јавио команданту II. армије, командант Јадарског четничког одреда мајор Војин Поповић, извештавајући га, да га је командант Коњичке дивизије одредио за привременог управника Београда. Командант II. армије отишао је за тим у Горњи Град, упознао се са ситуацијом на Сави и Дунаву, па како према нађеном стању и на Сави и на Дунаву није било потребе за издавање каквих наређења, отишао је на Торлак, где је и штаб II. армије тога дана стигао. Тако је 15. децембра II. армија завршила операције по директиви Врховне команде ОБр. 8074.